ZAŠTITA POSLOVNIH PODATAKA I DOKUMENATA
(sa primerom Odluke o poslovnoj tajni)

Prof. dr Milan Milošević

POJAM I ZNAČAJ POSLOVNIH INFORMACIJA

U svim oblastima svog delovanja čovek svoju aktivnost svesno usmerava ka cilju koji želi da dostigne koristeći se raznim vrstama saznanja. Analizom postojećeg saznanja - podatka i njegovom upotrebom, podatak dobija novu kvalitativnu vrednost i postaje informacija. Informacija se transformiše u bitan elemenat procesa upravljanja, u širem smislu, sistema sa kojim je povezana. Valjana informacija u pravom trenutku i na pravom mestu može doneti neverovatnu prednost i moć onome ko je poseduje1.

Informacija je postala jedna vrsta robe, robe koja ima svoju upotrebnu vrednost a samim tim i cenu, roba koja se prodaje i kupuje. Šta više, u modernom poslovanju informacija, po nekima, predstavlja najvredniju robu. Naime, u uslovima kompjuterizacije i komunikacijskog buma, informacijama se trguje kao sa svakom drugom robom na vrlo jednostavan način. Međutim, njena specifičnost u odnosu na ostale vrste roba ogleda se u tome što joj sa korišćenjem vrednost uglavnom ne opada već raste, i što onaj ko je proda ne ostaje bez nje.

Vrednost informacije vezuje se za odlučivanje i upravljanje konkretnim sistemom. Informacija se procenjuje na osnovu rezultata koji se pomoću nje ostvaruju. Razni korisnici, pa čak i jedan isti, mogu imati različitu korist od iste informacije, što zavisi od ličnog iskustva i znanja, postojanja prethodnih informacija, od trenutka u kom su je dobili, od načina kako su je dobili, mogućnosti da se iskoristi kao i okruženja.

Vrednost, odnosno upotrebljivost poslovne informacije, kojom se raspolaže, u prvom redu zavisi od:

- njene aktuelnosti,

- njene tačnosti,

- njene pouzdanosti,

- njene trajnosti,

- njene raspoloživosti, i

- mere u kojoj zadovoljava potrebe korisnika.

Aktuelna ili blagovremena poslovna informacija obezbeđuje donošenje odluke u pravo vreme. Aktuelnost informacija najbolje može da se obezbedi savremenim informacionim sistemom, primenom računara i efikasnom obradom podataka i da se na taj način znatno poveća njihova vrednost. S tim u vezi treba naglasiti da se informacione tehnologije (IT) u savremenim organizacijama koriste u izvršnim i upravljačkim procesima. U domenu izvršnih procesa automatizuju se rutinske operacije, dok u upravljačkim procesima IT obezbeđuje podršku za donošenje upravljačkih odluka.

Vrednost informacija zavisi i od toga koliko su tačne. Tačnost je odnos broja tačnih i ukupno prikupljenih informacija u određenom vremenskom periodu. Ako se rade finansijske poslovne informacije moraju biti apsolutno tačne. U svim ostalim slučajevima dozvoljena su manja odstupanja, koja zavise od toga kolika tačnost se zahteva i koliko je rukovodna struktura spremna da uloži vremena i sredstava. Uslovno se većim izdvajanjem sredstava i resursa preduzeća mogu dobiti tačnije informacije.

Zahtevi za tačnošću i blagovremenošću informacija mogu često međusobno da isključe jedno drugo. Naime, dešava se da tačne, ali zakasnele informacije nemaju više upotrebnu vrednost zbog toga što su bile vremenski ograničene, zato što im je istekao “rok upotrebljivosti”.

Informacija je i vremenski definisana, pa iste informacije imaju različito značenje istim ljudima u različitim vremenima. Pouzdanost se može shvatiti kao stepen poverenja u informaciju i treba je razlikovati od trajnosti, jer informacija može da bude pouzdana ali ne i trajna i obrnuto.

Važna osobina informacije je i njena raspoloživost. Ona mora da bude dostupna samo rukovodiocu - direktoru i užem krugu njegovih saradnika. Što se tiče pojma raspoloživosti, poseban tretman imaju informacije koje se smatraju poslovnom tajnom.

Na kraju, informacija koja je ispunila sve prethodne uslove, a ne treba preduzeću, (ne zadovoljava njegove potrebe) za rukovodne strukture nema nikakvu upotrebnu vrednost. Ista informacija ima različito značenje različitim ljudima u zavisnosti od njihovog obrazovanja i iskustva.

Termin “informacija” sve se više koristi u značenju znanja koje može da se upotrebi, znanja da se predvidi šta će se desiti ako se neka akcija preduzme i znanja koje je samo po sebi moć. Sve ovo znači da je neophodno brzo i na vreme dolaziti do pravih poslovnih informacija, koristiti ih i pretvarati u profit. Kad posao nametne potrebu za određenim informacijama, onda je skoro nemoguće ispuniti zahteve. Da bi se to uspešno realizovalo, neophodno je imati unapred razvijen efikasan sistem poslovnih informacija. Sistem poslovnih informacija kojim rukovodstvo raspolaže treba da mu obezbedi efikasnost upravljanja preduzećem. To zahteva organizovanost i sistematski rad, a ne “ad hoc” akcije od slučaja do slučaja.

Konačno interne informacije o kadrovskom, materijalno-tehničkom i finansijskom potencijalu preduzeća ukazuju na stepen sposobnosti da se iskoristi deo mogućnosti na tržištu. Informacije koje se koriste u svakodnevnoj aktivnosti treba da omoguće neposredno reagovanje na zbivanja u sredini.

Sistem poslovnih informacija u okviru preduzeća mora da sadrži sledeće elemente:

1. prikupljanje i provera podataka iz izvora koji se nalaze u i van preduzeća,

2. smeštaj i čuvanje, odnosno “memorizacija” podataka za kasniju upotrebu prema potrebi,

3. pronalaženje i obrada uskladištenih podataka, koji na ovaj način postaju poslovne informacije, i

4. distribucija i korišćenje poslovnih informacija za donošenje odluke.

Potrebno se treba čuvati neproverenih i pogrešnih podataka i informacija. Kod njih teško da se može upotrebiti matematika, jer zbir nula ovde daje veoma opasan broj. Obrada, skladištenje i zaštita od ovih informacija, odnosno dezinformacija, je veoma važna stavka u poslovanju preduzeća.

U lancu aktivnosti koje preduzeće obavlja u sklopu svoje poslovne politike, a koji za krajnji cilj imaju što bolji plasman proizvoda i usluga, značajno mesto zauzima dobro poznavanje kupca. Poslovni sistem informacija, o kojem smo govorili, između ostalog, ima zadatak da u potpunosti sakupi sve neophodne informacije o klijentima kojima će preduzeće ponuditi svoju robu ili uslugu. Te informacije moraju biti veoma detaljne i iscrpne, jer se samo na osnovu njih dobija prava slika o kupcu.

Generalno kod sklapanja posla preduzeće kontaktira sa dve vrste klijenata: novim i starim. To određuje pristup samom poslu. Kada se počinje poslovna saradnja sa novim klijentom, neophodno je proveriti odakle je, adresu sedišta preduzeća, bonitet, da li su korektni u ispunjavanju svojih obaveza, kao i koliko su zadovoljni njihovi postojeći poslovni partneri. Nekada je nepotrebno proveravati postojanje i sedište ako su u pitanju velika i poznata preduzeća, ali u svakom slučaju treba proveriti obavezno bonitet i unutrašnje stanje takvog preduzeća. Kod malih i srednjih, a posebno tržištu nepoznatih preduzeća treba krajnje oprezno pristupiti poslu.

Iz prethodno iznetog se vidi da je informacija dragocena roba koju nije lako dobiti, upotrebiti i što je još važnije - sačuvati. Zbog toga je veoma važno na pravi način i odgovarajućim sredstvima zaštiti informaciju u bilo kom obliku.

ZAŠTITA POSLOVNIH PODATAKA I ZAŠTITA POSLOVNIH DOKUMENATA

Zaštićenost informacija od zloupotreba maksimalno povećava poslovne mogućnosti kompanija. S tim u vezi, postoje generalno dva načina zaštite važnih poslovnih podataka i informacija.

Jedan način zaštite važnih poslovnih podataka i informacija je, nazovimo ga, bezbednosno-organizacioni i on u sebi sadrži poznavanje i poštovanje pravila kulture poslovne zaštite, pravnu regulativu svega toga i adekvatnu organizaciju i sistematizaciju radnih mesta.

Drugi način zaštite važnih poslovnih podataka i informacija se ostvaruje pravilnim izborom i korišćenjem tehničkih i elektronskih sredstava za obezbeđenje, kontrolu pristupa i nadzor objekata preduzeća, kao i efikasnom upotrebom zaposlenih koji rade poslove fizičke zaštite.

Neophodno je znati da samo korišćenje tehničke i elektronske zaštite bez dobro osposobljenih radnika fizičkog obezbeđenja i obrnuto, ne daje prave rezultate u procesu zaštite. Jedino kompletan sistem zaštite, kontrole pristupa i nadzora prostorija i objekata preduzeća daje prave rezultate i ostvaruje cilj zbog čega je projektovan. Drugi oblik zaštite ujedno ima dvojnu funkciju, pored zaštite poslovnih podataka i informacija, služi i za zaštitu osnovnih sredstava, robe i proizvoda preduzeća od inkriminisanih radnji.

Prvi stepen zaštite, možda i najvažniji, je da se kod zaposlenih, a naročito kod rukovodstva eliminiše “urođena” želja da se sa svima priča o poslovnim uspesima i neuspesima. Nisu tu u pitanju samo razgovori koji se vode u poslovnim prostorijama, nego i oni neformalni razgovori u restoranu, prodavnici, na ulici, u autobusu i pijaci. Ljudi se često zaboravljaju pa u toku svojih razgovora iznose poverljive podatke i informacije.

Problem koji se tu javlja je tačno odrediti šta znači poverljiv podatak i informacija. Možemo reći da je to generalno gledano sve ono što se odnosi na poslovanje preduzeće, sa tim što postoje važni (poverljivi) i manje važni (manje poverljivi) podaci i informacije. Svesno ili nesvesno iznošenje ovih informacija može imati veoma teške posledice pogotovo ako dođu do onoga ko zna da ih iskoristi. Nije problem u jednom ili dva podatka, ali oni se i ne koriste pojedinačno nego kao delići od kojih se sklapa celina. Dakle, veoma je važno da se, između ostalog, na sastancima stalno naglašava značaj informacija, da se ukazuje na štetne posledice koje preduzeće i svaki od zaposlenih može imati ako dođe do neovlašćenog otkrivanja ovih informacija.

Svakako da za preduzeće najveći značaj ima poslovna tajna. U cilju institucionalizacije poslovne tajne i što bolje zaštite poverljivih informacija veoma je važna izrada Internog akta o poslovnoj tajni, koji treba predočiti svim zaposlenima. Postojanje posebnog dokumenta kojim se predviđa zaštita informacija i sankcije za one koji postupaju protivno njegovim odredbama, sigurno će uticati na povećan stepen opreznosti zaposlenih. U svakom slučaju, da bi se uspešno štitile od nelegalnog korišćenja informacije moraju biti klasifikovane. Klasifikacija mora biti izvršena po stepenu poverljivosti odnosno tajnosti, takođe se moraju razraditi i standardizovati postupci sa dokumentima u zavisnosti od klase poverljivosti podataka.

S tim u vezi treba naglasiti da Uredba o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave (“Sl. glasnik RS” br. 80/92) reguliše postupak evidencije dokumenata u državnim organima. Naročito se, članom 10. propisuje obaveza funkcionera koji rukovodi organom državne uprave da posebno evidentira dokumenata koja su označena nekim stepenom poverljivosti (državna tajna, vojna tajna ili službena tajna), propiše način postupanja sa njima i utvri mere njihove zaštite.

Da bi se do kraja ostvarila zaštita poslovne tajne, preduzeće mora da ima i interni akt - Odluku o poslovnoj tajni. Ona detaljno razrađuje isprave i podatke koje predstavljaju poslovnu tajnu. Poželjno je izvršiti i kategorizaciju stepena poslovne tajne, iz razloga praktične primene Odluke. Odluka o poslovnoj tajni mora sadržati i odredbe o odgovornosti lica koja dolaze u dodir sa poslovnom tajnom, kao i obaveze svih zaposlenih u oblasti čuvanja poslovne tajne (vidi prilog).

Kod zaštite informacija vrlo je važno poštovati “pravilo najmanja ovlašćenja” (rule of the least privilege), odnosno, obezbediti da zaposleni imaju ovlašćenja samo za pristup informacijama koje im omogućavaju da izvrše dobijeni zadatak, a nikako šire od toga. Takođe, pravo pristupa podacima, informacijama i dokumentaciji po principu “minimum ovlašćenja” treba dozvoliti samo kadrovima kojima je to radno potrebno.

Pored toga, ako su u pitanju poslovne tajne prvog stepena potrebno je uz dokumenta koja se odnose na konkretni projekat uraditi i omot predmeta koji se sastoji iz prve strane na kojoj je jasno napisano da je u pitanju dokumenat stepenovan poslovnom tajnom prvog stepena, kao i izvod iz Pravilnika o poslovnoj tajni, koji se odnosi na taj prvi stepen, a na drugoj strani spisak lica, datum i po čijem nalogu su upoznata sa sadržajem dokumenta. Na osnovu ovakvog pristupa sužava se krug zaposlenih koji dolaze u kontakt sa dokumentima, a ujedno se i ustrojava tačna evidencija lica koja su radila ili bila upoznata sa sadržajem dokumenata.

U slučaju dostave dokumenata, koji predstavljaju poslovnu tajnu, van preduzeća, mora postojati ustaljena procedura. Dokumenti se moraju dostavljati uz potpis i ličnu dostavu, sa napomenom o važnosti dokumenta.

Podatke koji se nalaze u glavama ljudi najteže je štititi, jer tu nikakve tehničke mere nisu primenljive. Ovakve informacije, odnosno podaci štite se, kako je delimično i rečeno: organizacionim, edukativnim i pravno-preventivnim merama.

Organizacione mere kao i mere kadrovske politike spadaju u grupu netehničkih mera i od njih uvek treba početi jer deluju kao samostalan i delotvoran instrument u pravcu preventivnog odvraćanja od nedozvoljenih aktivnosti, ali isto tako predstavljaju sponu koja sva ostala sredstva, mere i postupke zaštite povezuju u jedinstveni zaštitni mehanizam. Ove mere se odnose na samu organizaciju procesa rada i distribuciju podataka po svim nivoima (horizontalnim i vertikalnim) upravljanja preduzeća.

O edukativnim merama već je bilo reči, ali je važno napomenuti da one moraju da prožimaju sve aktivnosti preduzeća i da su usmerene na podizanje opšteg nivoa poslovne, a u sklopu toga i kulture poslovne zaštite. Naime, nema sumnje da u zaštiti poverljivosti informacija bezbednosna kultura ima važnu ulogu, posebno bezbednost u kulturi komunikacije, jer ako se preko telefona ne saopštavaju poverljive informacije nikakvo prisluškivanje telefonskih veza ne daje rezultate.

Pravno-preventivne mere moraju biti sadržane u svakom dokumentu koji donosi preduzeće. Statut preduzeća mora sadržati osnovne napomene o zaštiti informacija koje će predstavljati osnovu za donošenje Pravilnika o poslovnoj tajni. Znači da Pravilnik o poslovnoj tajni treba da uredi način rada sa poverljivom dokumentacijom i da odredi sankcije za sve koji rade suprotno njegovim odredbama.

Sa aspekta zaštite informacija i podataka nezaobilazna tema je i zaštita kompjutera, kako od neovlašćenog pristupa podacima i informacijama, tako i od krađe hardvera. Ova oblast rada bezbednosno zaštitne komponente po svom obimnu i značaju, uveliko prevazilazi prostor koji joj se može posvetiti u ovom radu. Isti principi koji važe za zaštitu podataka, primenjuju se i kod zaštite kompjutera i informacionih sistema, s tim što je ovde pristup daleko složeniji, jer zahteva dobro poznavanje hardvera, softvera i procedura rada od strane odgovornog lica, a u cilju zaštite.

U zaštiti ovog vida informacija posebno je važno standardizovati postupke i ugraditi ih u organizaciju i organizacionu kulturu kako bi bezbednosna klima u jednoj organizaciji bila povoljna. Standardizacija postupaka obezbeđuje preduslove za ponašanje u skladu sa postavljenim ciljem zaštite informacija. Standardizacija propisuje norme koje moraju biti zadovoljene. Na primer, ISO 17799:2000 i britanski standard BS 7799 (British Standard 7799) regulisali su pitanje zaštite informacija u informacionim sistemima. Iako se radi o standardu koji se bavi zaštitom informacija u informacionim sistemima, njegove norme se mogu primeniti i na sve ostale nosioce informacija, od pisanih do govornih.

POSLOVNA TAJNA PREDUZEĆA

Izraz tajna ima dva značenja, šire i uže. U širem značenju tajnom se naziva sve što je nepoznato, dok se u užem smislu tajna javlja u međuljudskim odnosima i čine je činjenice koje pojedine uže ili šire grupe ljudi, ili država čuvaju za sebe, “kriju” od drugih ljudi, odnosno od javnosti. Skrivanje činjenica i podataka vrši se u cilju zaštite nekih interesa i ostvarivanja nekih ciljeva. Zavisno od značaja korpusa činjenica koje se s njom kriju, tajna može biti značajnija ili manje značajna.

Tajna je dinamična kategorija, tj. ono što je danas tajna ne mora biti sutra. Neka činjenica može biti najstroža tajna, ali kroz par sati ona to više ne mora biti. Institucija tajne danas u čitavom svetu uživa pravnu zaštitu. Na međunarodno-pravnom planu postoji “Nacrt konvencije o slobodi informisanja”, kojim čak i OUN pravu na tajnu daje međunarodno-pravnu zaštitu. Pored toga, važno je napomenuti da u oblasti zaštite informacije postoje međunarodni standardi koji tretiraju ovu oblast kao i da su mnoge države uredile ovu oblast svojim posebnim standardima i/ili pravilima.

Krivično-pravna zaštita institucije tajne ogleda se u tome što izdavanje tajne, pod određenim uslovima predstavlja krivično delo. Našim krivičnim zakonodavstvom definisano je više vrsta relativnih tajni, koje su određene i dele se na: lične, poslovne, službene, vojne i državne tajne i tajne pisama i pošiljki. Međutim, ako se tajna razmatra kao kategorija od interesa za bezbednost, onda bi se moglo zaključiti da je to krivičnopravna kategorija, a njeni oblici su vojna, službena i državna tajna.2

Pored Ustava tajna je zaštićena i Krivičnim zakonom Republike Srbije (Sl. glasnik SRS” br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90 i “Sl. glasnik RS” 16/90, 49/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 80/02, 39/03, 67/03)3, a može se reći i svim zakonima koji regulišu neku vrstu poslovanja i poslovnih odnosa, kao i odnosa pravnih i fizičkih lica sa državnim organima. Unutrašnja akta kojima se uređuje poslovna tajna su statut preduzeća i odluka o poslovnoj tajni. Pri tome  statut, kao najvažniji opšti interni akt, predstavlja pravni izvor, dok se pitanje poslovne tajne neposredno uređuje odlukom kao pojedinačnim internim aktom.

Poslovna tajna je neobjavljena činjenica u vezi sa poslovanjem preduzeća poznata samo određenom broju lica i u vezi sa kojom, prema izričitoj volji nadležnog organa preduzeća ili prema okolnostima pod kojima je saznata, postoji obaveza da ne bude saopštena licima kojima inače nije poznata, odnosno dostupna po prirodi posla. Primeri poslovnih tajni obuhvataju formulare, uzorke, metode, programe, tehničke procese ili popise informacija koje jednom poslu stvaraju prednost pred konkurentima.

Prema tome, poslovna tajna je pravno zaštićeno saznanje o činjenici u vezi sa poslovnim subjektom koje sme da poseduje samo određeno lice ili lica. Poslovna tajna ne sme da bude dostupna neovlašćenom licu, tako neovlašćeno pribavljanje i izdavanje poslovne tajne predstavlja pod određenim uslovima krivično delo izdavanja i neovlašćenog pribavljanja poslovne tajne.

Poslovnu tajnu predstavlja samo onaj podatak koji je kao poslovna tajna određen zakonom, drugim propisima, opštim aktom ili odlukom nadležnog organa. Iz ovoga se može zaključiti da se poslovnom tajnom mogu smatrati dve grupe podataka:

-  oni koji su zakonom ili drugim propisom proglašeni poslovnom tajnom, i

-  oni koji se smatraju poslovnom tajnom po odluci nadležnog organa.

Pored prethodno iznetih činjenica koje su sadržane u Krivičnom zakonu Republike Srbije, Zakon o preduzećima (“Službeni list SRJ”, br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01, 36/02) preciznije definiše pojam poslovne tajne:

Član 90.

(1)      Poslovnu tajnu predstavljaju isprave i podaci utvrđeni odlukom uprave preduzeća čije bi saopštavanje neovlašćenom licu bilo protivno poslovanju preduzeća i štetilo bi njegovim interesima i poslovnom ugledu.

(2)      Kao poslovna tajna ne mogu se utvrditi isprave i podaci koji su po zakonu javni ili isprave i podaci o kršenju zakona, dobrih poslovnih običaja i načela poslovnog morala.

(3)      O odluci iz stava 1. ovog člana obaveštavaju se osnivači, članovi, akcionari, članovi organa preduzeća i zaposleni.

Član 91.

(1)      Način čuvanja i odgovornost lica iz člana 90. stav 3. ovog zakona za čuvanje poslovne tajne utvrđuje se odlukom uprave preduzeća.

(2)      Isprave i podatke koji su poslovna tajna preduzeća obavezna su da čuvaju i lica izvan preduzeća ako su znala ili su, s obzirom na prirodu tih isprava i podataka, morala znati da su poslovna tajna.

(3)      Dužnost čuvanja poslovne tajne traje i posle prestanka statusa osnivača, člana i akcionara, prestanka mandata člana organa preduzeća i prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Iz ovog stava proizlazi da je upravi preduzeća data mogućnost odnosno obaveza da sopstvenim aktom precizno odredi koje to isprave i podaci predstavljaju poslovnu tajnu. Važno je napomenuti da institut poslovne tajne traje i posle prestanka statusa osnivača, člana i akcionara, prestanka mandata člana organa preduzeća i prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Prema Zakonu o osnovama radnih odnosa (“Službeni list SRJ”, br. 29/96, 20/99, 51/99) za odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom ili opštim aktom, može se izreći disciplinska mera prestanka radnog odnosa koju izriče nadležni organ shodno odredbama kolektivnog ugovora, odnosno statuta preduzeća. Međutim, kada poslovna tajna bude otkrivena bez značaja je to što će vinovnik biti krivično ili disciplinski gonjen, preduzeće je već pretrpelo ogromnu štetu koju je teško nadoknaditi. Dakle preventivno delovanje je najbolji način da se sačuva poslovna tajna.

U nastavku teksta sledi Primer odluke o poslovnoj tajni.

Na osnovu člana 90. i 91. Zakona o preduzećima (“Sl. list SRJ”, br. 29/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02) i Statuta preduzeća, Upravni odbor Preduzeća je na sednici održanoj dana _____________ godine, doneo

O D L U K U

o poslovnoj tajni

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovom odlukom se određuju isprave i podaci koji predstavljaju poslovnu tajnu Preduzeća, a čije bi saopštavanje neovlašćenim licima bilo protivno poslovanju Preduzeća i štetilo bi njegovim interesima i poslovnom ugledu, a naročito:

- način rukovanja ispravama i podacima koji predstavljaju poslovnu tajnu,

- zaštita poslovne tajne,

- povreda Čuvanja poslovne tajne i odgovornost.

Član 2.

Poslovnu tajnu dužni su čuvati članovi Skupštine, Upravnog i Nadzornog odbora Preduzeća, članovi organa Sindikata i zaposleni u preduzeću, kao i druga lica koja po osnovu građansko-pravnog odnosa posluju sa. Preduzećem i koji su n& bilo koji način saznali za dokumente ili podatke koji predstavljaj! poslovnu tajnu.

Dužnost čuvanja poslovne tajne traje i posle prestanka mandata člana organa iz prethodnog stava ovog člana i prestanka radnog odnosa zaposlenog u Preduzeću.

II. ISPRAVE I PODACI KOJI PREDSTAVLJAJU POSLOVNU TAJNU

Član 3.

Poslovnu tajnu predstavljaju sledeće isprave i podaci Preduzeća:

1.       Dokumenti koje nadležni organi proglase poslovnom tajnom,

2.       Podaci koje nadležni organi saopšte kao poverljive,

3.       Podaci od posebnog društveno-ekonomskog značaja,

4.       Podaci koji sadrže elemente ponude za konkurs ili javno nadmetanje do objavljivanja konkursa, odnosno javnog nadmetanja,

5.       Podaci o ceni koštanja usluga i kalkulacijama cena,

6.       Podaci o zaradama zaposlenih,

7.       Elementi ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji,

8.       Sadržina zaključenih ugovora po gradansko-pravnom odnosu sa poslovnim partnerima,

9.       Isprave i podaci materijalno-finansijskog poslovanja,

10. Mere i planovi vezani za obezbeđivanje objekata i imovine, način postupanja u slučaju vanrednih okolnosti i drugo,

11.     Isprave i podaci o oružju i municiji,

12.     Organizacija procesa rada i poslovanja,

13.     Podaci o mogućnostima plaćanja obaveza,

14.     Podaci o kreditima i programi poslovne politike,

15.     Podaci o stanju potraživanja i dugovanja,

16.     Planovi fizičkog i tehničkog, obezbeđenja preduzeća, i planovi zaštite od požara,

17.     Ostale isprave i podaci čije bi saopštavanje neovlašćenim licima, zbog njihove prirode, značaja i karaktera bilo protivno interesima Preduzeća.

Član 4.

Pored isprava i podataka utvrđenih članom 3. ove Odluke, poslovnom tajnom smatraju se i isprave i podaci koje Preduzeću kao poverljive saopšti nadležni organ, odnosno lice drugog preduzeća, ustanove i dr. Sa ispravama i podacima iz prethodnog stava, postupa se saglasno odredbama ove odluke.

III. NAČIN RUKOVANJA ISPRAVAMA
I PODACIMA KOJI PREDSTAVLJAJU
POSLOVNU TAJNU

Član 5.

Sve isprave i podaci koji saglasno ovoj Odluci predstavljaju poslovnu tajnu, obeležavaju se oznakom “POSLOVNA TAJNA” u gornjem desnom uglu, registruju se u posebnoj knjizi, posebno se arhiviraju i čuvaju u zaključanim ormarima.

Obeležavanje isprava i podataka vrši odgovorno lice, po posebnom ovlašćenju direktora Preduzeća.

Član 6.

Zaposleni koji rukuju ispravama i podacima koji su ovom Odlukom utvrđeni kao poslovna tajna, dužni su ih čuvati na bezbednom mestu i ne mogu ih neovlašćeno davati na uvid ili korišćenje, niti davati bilo kakve izjave u vezi sa tim ispravama i podacima.

Zaposleni koji rade na koncipiranju, izradi, kucanju i umnožavanju isprava i podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu, dužni su da unište tragove koncepta, odnosno da na bezbedan način čuvaju papire, tj. da zaštite program (dokumenat) na računaru i drugi materijal koji bi mogao otkriti sadržinu tih isprava.

Član 7.

U slučaju otkrivanja ili nestanka isprave ili podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu, odgovorno lice je dužno da odmah preduzme neophodne mere radi otklanjanja Štetnih posledica i da utvrdi okolnosti pod kojima je došlo do otkrivanja, odnosno nestanka tajnih isprava i podataka.

O otkrivenim ili nestalim ispravama i podacima koji predstavljaju poslovnu tajnu, vodi se posebna evidencija

IV. ZAŠTITA POSLOVNE TAJNE

Član 8.

Isprave i podatke koji su ovom Odlukom utvrđeni kao poslovna tajna mogu trećim licima saopštiti:

-     Direktor Preduzeća,

-     Zamenik direktora i izvršni direktor Preduzeća,

-     Drugi zaposleni po posebnom pismenom ovlašćenju lica navedenih u prethodnim alinejama.

Prilikom saopštavanja podataka i upoznavanja sa ispravama odnosno dokumentima koji predstavljaju poslovnu tajnu, lica iz prethodnog stava ovog člana dužna su naglasiti da su ti podaci odnosno isprave i dokumenti utvrđeni kao poslovna tajna i upozoriti lica kojima se oni saopštavaju na obavezu čuvanja poslovne tajne i odgovornost u slučaju otkrivanja iste.

Član 9.

Umnožavanje, prepisivanje, kopiranje i sačinjavanje izvoda iz isprava i podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu, može se vršiti samo po prethodno pribavljenom pismenom odobrenju lica iz čl. 8. stav 1. alineje 1 i 2. ove Odluke.

Član 10.

O saopštavanju isprava i podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu trećim licima vodi se posebna evidencija, koja sadrži:

-     Ime i funkciju lica, odnosno naziv organa kome su saopšteni ili dati tajni podaci i isprave,

-     koji su podaci i isprave saopšteni i u kom obimu,

-     kada i u koju svrhu su saopšteni.

V. POVREDA ČUVANJA POSLOVNE TAJNE I ODGOVORNOST

Član 11.

Kao povreda čuvanja poslovne tajne smatra se:

1.       Svako rukovanje ispravama i podacima utvrđenim kao poslovna tajna preduzeća, a koje je suprotno ovoj Odluci,

2. Neovlašćeno saopštavanje, predaja ili na drugi način činjenje dostupnim isprava i podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu Preduzeća.

3. Pribavljanje podataka i isprava koji predstavljaju poslovnu tajnu Preduzeća, u nameri predaje neovlašćenom licu.

Član 12.

Povredom čuvanja poslovne tajne, ne smatra se saopštavanje:

1. Na sednicama Skupštine, Upravnog i Nadzornog odbora Preduzeća, ako je takvo saopštavanje neophodno radi vršenja poslova iz delokruga ovih organa,

2. Nadležnim inspekcijskim organima i organima Uprave, na njihov zahtev,

3. Drugim preduzećima, kad£ je to od značaja za ostvarivanje poslovne saradnje i zaključivanje ugovora.

VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 13.

Uprava Preduzeća dužna je da o ovoj Odluci obavesti rukovodioce službi i šefove sektora, tako što će im omogućiti uvid u istu.

Zadužuju se zaposleni u Preduzeću sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, da sa ovom Odlukom neposredno upoznaju zaposlene u Preduzeću koji rukuju sa ispravama, dokumentima i podacima koji predstavljaju poslovnu tajnu, ili na bilo koji način mogu doći u kontakt sa takvim ispravama, dokumentima i podacima, kao i da obezbede doslednu primenu ove Odluke, a u slučaju kršenja odredaba iste, da odmah preduzmu odgovarajuće mere. Predsednik Skupštine, Upravnog i Nadzornog odbora, odnosno direktor Preduzeća, dužni su đa na početku sednice organa, odnosno pre početka razmatranja materijala koji sadrži isprave i podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu upozore prisutne da se radi o tajnim podacima i skrenu im pažnju na obavezu čuvanja poslovne tajne i odgovornost za otkrivanje iste.

Ostali zaposleni u Preduzeću obaveštavaju se o ovoj Odluci njenim objavljivanjem na oglasnoj tabli Preduzeća.

Član 14.

Izmene i dopune ove Odluke vrše se po postupku predviđenom za njeno donošenje.

Član 15.

Odluka stupa na snagu osmog dana od dana njenog objavljivanja na oglasnoj tabli Preduzeća.

    Objavljeno na                             Predsednik
     oglasnoj tabli                        Upravnog odbora

 _________________            _____________________