ZASTAJANJE SA POSTUPKOM*

Prof. dr Gordana Stanković,
Pravni fakultet - Niš

1. Parničnu delatnost čine parnične radnje parničnih subjekta. Parnica se razvija tako što parnični subjekti, stranke i sud, preduzimaju parnične radnje po izvesnom redu, naizmenično i sukcesivno. Parnica predstavlja kretanje u vremenu koje ima svoj tok i faze kroz koje prolazi u svom razvoju. Parnica se razvija, po pravilu, u neprekidnom vremenskom toku i, ukoliko nije bilo procesnih smetnji, redovno se završava presudom kojom se meritorno rešava spor koji je bio povod parnici.

U jednoj parnici, bez obzira da li je ona prošla kroz sve mogućne faze koje zakon predviđa, parnična delatnost se, po pravilu, definitivno obustavlja kad spor bude rešen donošenjem odluke o glavnoj stvari. Odluka o glavnoj stvari može da bude donesena u različitim fazama prvostepenog postupka ili u drugostepenom postupku. Nastupanjem njene pravnosnažnosti, pošto je pružena pravna zaštita, postupak se definitivno okončava.1

Parnična delatnost se, u određenim situacijama, definitivno obustavlja i bez meritorne odluke kojom se rešava spor. Novi Zakon o parničnom postupku Republike Srbije2 ne reguliše izričito situacije u kojima se parnični postupak definitivno obustavlja iako spor, koji je bio povod parnici, nije rešen. Parnična delatnost se, međutim, mora definitivno obustaviti u svim onim situacijama u kojima nema uslova da se ona nastavi. Povod za definitivno obustavljanje parnične delatnosti, iako spor nije rešen meritornom odlukom, mogu da budu najrazličitije situacije.3

Pre svega, parnična delatnost se definitivno obustavlja kad parnični sud konstatuje da u konkretnoj pravnoj stvari parnični postupak nije redovan pravni put pravne zaštite i da se radi o vanparničnoj pravnoj stvari - član 19. stav 1. ZPP. U tom slučaju parnični sud, pošto je postalo pravnosnažno rešenje kojim je odlučio da konkretna pravna stvar bude ustupljena vanparničnom sudu, definitivno obustavlja parnični postupak.

Kod parničnog suda kod koga je pokrenut parnični postupak definitivno se obustavlja parnična delatnost kad parnični sud utvrdi da rešavanje konkretne pravne stvari ne spada u sudsku nadležnost - član 16. ZPP kao i kad postane pravnosnažno rešenje kojim je konkretna pravna stvar ustupljena nadležnom sudu kad je postupak bio pokrenut kod nenadležnog suda - član 17. ZPP.

Kad postane pravnosnažno rešenje kojim je sud odlučio da odbaci tužbu - član 279. ZPP ili kojim je konstatovao da je u konkretnoj pravnoj stvari tužba povučena - član 196. ZPP, postupak se definitivno obustavlja iako spor koji je bio povod parnici nije rešen.

Ukoliko se parničari u toku parnice poravnaju, bez obzira da li je sudsko poravnanje rezultat postupka posredovanja ili uspešnog nastojanja samog parničnog suda da se spor reši mirnim putem, parnični sud treba da definitivno obustavi postupak jer je spor koji je bio povod parnici, pošto je sudsko poravnanje surogat za presudu, definitivno rešen.4

Ukoliko je parnični postupak u parnici iz radnih odnosa u kojoj se odlučuje o otkazu ugovora o radu ili o isplati mininalne zarade, stranke mogu da pokrenu postupak za arbitražno rešavanje tog spora.5 Pošto su se u toku parničnog postupka parničari naknadno sporazumeli o arbitražnom rešavanju spora, dužni su da o tome obaveste parnični sud i da zajednički predlože da se privremeno obustavi parnična delatnost. Ukoliko je radni spor rešen arbitražnim putem, odlukom arbitra, stranke su dužne da o tome obaveste parnični sud da bi se definitivno obustavio parnični postupak.

Kad u toku parnice koja se vodi o nenasledivim ili neprenosivim pravima umre stranka, parnični sud mora da definitivno obustavi parničnu delatnost u konkretnoj parnici. Parnice u kojima se rešava spor o neprenosivim pravima su one u kojima sud treba da donese odluku koja se tiče ličnih prava kao što su - pravo na fizički i psihički integritet, pravo na privatnost, pravo na lični identitet, i sl. Isto tako, postupak u brakorazvodnim parnicama se mora obustaviti ukoliko umre jedna od stranaka jer je brak prestao prirodnim putem, a pravo na razvod ne spada u kategoriju nasledivih prava - član 228. PZ. Sasvim je druga stvar u pitanju što naslednici umrlog tužioca imaju pravo da traže da se utvrdi da je preživeli supružnik izgubio pravo na nasleđivanje i da iz tog razloga, kako zakonodavac pogrešno kaže, zahtevaju da se “nastavi” postupak da bi se utvrdilo da je, pošto je tužba bila osnovano podignuta, preživeli supružnik izgubio nasledno pravo - član 220. PZ. Slična situacija nastaje i u paternitetskim i maternitetskim parnicama u kojima smrt jedne od stranaka, bez obzira da li se radi o tužiocu ili tuženom, dovodi redovno do obustavljanja parnične delatnosti - član 259. PZ, s tim što su naslednici tužioca mogli da preuzmu započeti postupak i da ga “nastave”, ali sa izmenjenim tužbenim zahtevom - član 254. PZ. Razume se, postupak će definitivno biti obustavljen ukoliko niko ne preuzme započeti postupak i to kad postane pravnosnažno rešenje kojim je sud odlučio o tome.

Smrt stranke ili prestanak pravnog lica može da bude povod i razlog za definitivno obustavljanje parnične delatnosti i u parnicama o sporovima koje se ne vode o neprenosivim pravima. Ukoliko u toku parnice dođe do konfuzije, zbog sjedinjavanja stranačkih uloga u ličnosti jedne parnične stranke, pošto nije mogućna sukcesija, parnična delatnost se mora definitivno obustaviti iz prostog razloga što je prestao da postoji dvostranački procesni odnos, kao bitno obeležje parničnog procesnog odnosa. Slična situacija nastaje i kad usled fuzije pravnih lica dođe do sjedinjavanja stranačkih uloga i do transformacije dvostranačkog parničnog postupka u jednostranački postupak.6

Kad dođe do definitivnog obustavljanja parnične delatnosti, parnica se završava ili odlukom o glavnoj stvari ili bez odluke o glavnoj stvari odnosno rešenjem o obustavljanju postupka.

2. U jednoj parnici može da dođe i do privremenog obustavljanja parnične delatnosti.7 Privremeno obustavljanje parnične delatnosti ili sistiranje postupka nastaje kad nastupe zakonom određene okolnosti koje dovode do toga da se u izvesnom vremenskom periodu u tekućoj parnici ne preduzimaju parnične radnje koje bi vodile ka rešavanju spora. Iako parnica još uvek nije okončana, u konkretnoj parnici, za izvesno vreme, dolazi do prestanka parnične aktivnosti. Za vreme privremenog obustavljanja parnične delatnosti parnica i dalje postoji i teče. Po prestanku okolnosti koje su izazvale obustavljanje parnične aktivnosti, obnavlja se parnična delatnost i postupak se nastavlja kao da nije ni bilo sistiranja postupka.

Novi Zakon o parničnom postupku Republike Srbije reguliše privremeno obustavljanje parnične delatnosti koje se javlja kao prekid postupka i kao zastajanje sa postupkom.

3. Zastajanje sa postupkom8 je vid privremenog obustavljanja parnične delatnosti do koga dolazi kad je to izričito predviđeno zakonom ili kad sud u toku postupka oceni da je to celishodno. Do zastajanja dolazi kad postoji potreba da se ili sačeka ishod nekih preduzetih aktivnosti, koje imaju značaj za dalju parničnu delatnost, ili da bi sud pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku. Zastajanje je, u stvari, prestanak sudske delatnosti u konkretnoj parnici, a ne prestanak stranačkih aktivnosti. Sud može, samo izuzetno, da preduzima one parnične radnje za koje postoji opasnost od odlaganja, bilo po službenoj dužnosti, bilo na predlog stranke. U toku zastajanja sa postupkom, zbog privremenog obustavljanja sudske aktivnosti, stranke ne mogu da preduzimaju one parnične radnje gde je potrebno učešće i sadejstvo suda radi promene postojeće procesne situacije. Zastajanje sa postupkom ne utiče na rokove predviđene za preduzimanje stranačkih parničnih radnji. I u toku zastajanja stranke treba da preduzimaju one parnične radnje koje su vezane za stroge rokove.

Do zastajanja sa postupkom dolazi, pre svega, kad sud mora da sačeka rezultat ili ishod nekih preduzetih radnji ili aktivnosti (npr. da se donese odluka o izuzeću sudije ili o postavljanju zakonskog zastupnika) i u toku tog stanja “iščekivanja”, sud ne može da preduzima parnične radnje koje bi mogle da izazovu promenu postojeće procesne situacije. Osim toga, do zastajanja i dolazi da bi se pružila mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku (npr. da bi se rešio spor u postupku posredovanja na koji je sud uputio parničare i eventualno zaključilo sudsko poravnanje).

Zastajanje se razlikuje od prekida postupka i po razlozima i po posledicama. Zastajanje izazivaju posebni razlozi, koji se bitno razlikuju od razloga koji dovode do prekida postupka. Prekid postupka je predviđen da bi se omogućili normalni uslovi za odvijanje parnične delatnosti i stranaka i suda, kao i da bi se obezbedila ravnopravna pozicija parničara u pogledu njihove procesne aktivnosti. Istovremeno, ova institucija omogućava da se ostvari i pravna sigurnost i ekonomičnost u postupku. Do prekida postupka dolazi samo ako nastanu zakonom predviđeni razlozi koji, po oceni zakonodavca, sprečavaju procesne subjekte u njihovoj procesnoj delatnosti, izazivaju prestanak njihove delatnosti ili čine neracionalnom njihovu delatnost u određenom trenutku u razvoju postupka. Institucija prekida postupka obezbeđuje, pre svega, zaštitu interesa one stranke koja je objektivno sprečena da preduzima parnične radnje. Ukoliko je stranka pravno lice, prekid postupka omogućava da se zaštite i interesi njenih poverilaca, te se tako štite i interesi trećih lica. Prekidom postupka sprečava se i neracionalno odvijanje parnične delatnosti kad je izvesno da već preduzeta radnja u daljem toku postupka mora da bude ponovljena, da bi se izazvala željena i dopuštena pravna dejstva, i istovremeno, izbeglo donošenje protivurečnih odluka, kad se radi o rešavanju prethodnog pitanja. Da bi nastupilo dejstvo prekida postupka, bez obzira da li je do njega došlo ex lege ili odlukom suda, parnični sud mora da donese rešenje o prekidu postupka.

U toku zastajanja automatski ili faktički dolazi do privremenog prestanka sudske aktivnosti u postupku. Za razliku od pojedinih situacija u kojima dolazi do prekida postupka, za nastavljanje postupka u slučaju zastajanja nije potreban predlog.

4. Zastajanje sa postupkom, koje je poznavao i prethodni ZPP,9 iako ga nije izričito regulisao, u novom ZPP je kompletno uređeno - član 219. ZPP. Osim toga, u mnogim odredbama novog ZPP izričito su predviđene nove situacije u kojima može da dođe do zastajanja sa postupkom.10

Zastajanje izazivaju raznovrsni razlozi. Skala razloga je široka i to je, verovatno, i razlog što ih zakonodavac i nije izričito regulisao. Do zastajanja sa postupkom dolazi automatski, kad je to zakonom predviđeno, ili po odluci suda, iz razloga celishodnosti, kad je ostavljeno sudu da u okviru svojih ovlašćenja o upravljanju postupkom, odluči da li će i kad zastati sa postupkom.

5. U pojedinim odredbama ZPP izričito je predviđeno da dolazi do zastajanja sa postupkom.

1)   Ako je zakonski zastupnik lica pod starateljstvom nemaran i ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju tako da bi usled njegovog propuštanja mogla da nastane šteta za lice pod starateljstvom, sud će zastati sa postupkom, obavestiti o tome organ starateljstva i predložiti mu da postavi drugo lice za zakonskog zastupnika - član 77. stav 4. ZPP. U tom slučaju zastajanje sa postupkom traje sve dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio drugog zakonskog zastupnika licu pod starateljstom.

2)   Kad parnični sud zaključi da ima mesta intervenciji javnog tužioca u parnici jer postoje zakonski uslovi za njegovo učešće kao umešača i da je njegovo učestvovanje potrebno, obavestiće o tome nadležnog javnog tužioca i odrediti mu rok u kome može da prijavi svoje učešće u parnici. Do proteka tog roka, sud će zastati sa postupkom - član 207. stav 4. ZPP.

 3)  Ukoliko sam parnični sud u toku parnice oceni da bi spor mogao da se reši mirnim putem ili kad stranke saglasno predlože da ih sud u toku parnice uputi na postupak posredovanja i sud odluči da parničare uputi na postupak posredovanja - član 327. stav 1. ZPP, odlučiće da zastane sa postupkom da bi se postupak posredovanja sproveo. Postupak posredovanja, koji je interpoliran u parnični postupak i koji se sprovodi pred nedržavnim organom, treba da se okonča u roku od trideset dana od dana kad su stranke upućene na postupak posredovanja.

 4)  Ako sud oceni da nije dopušteno sudsko poravnanje u konkretnoj parnici, jer se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati, doneće rešenje kojim će konstatovati da je poravnanje nedopušteno i do proteka roka za žalbu na ovo rešenje, zastaće sa postupkom - član 322. stav 5.  ZPP.

 5)  Kad je jedna od stranaka, koja je iz opravdanih razloga propustila da preduzme neku radnju u postupku i usled toga izgubila pravo na preduzimanje te radnje, stavila predlog za vraćanje u pređašnje stanje, sud može odlučiti da zastane sa postupkom do pravnosnažnosti rešenja o predlogu - član 114. ZPP.

 6)  Ukoliko je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva, a u pogledu osnova je stvar sazrela za odluku, sud može, iz razloga celishodnosti da donese međupresudu. Ako je sud doneo međupresudu, do njene pravnosnažnosti zastaće sa postupkom za raspravljanje o iznosu tužbenog zahteva - član 335. stav 2. ZPP.

 7)  Ukoliko je, pored žalbe protiv presude, podnet i predlog za dopunu presude, sud će zastati sa dostavljanjem žalbe drugostepenom sudu sve dok se ne sprovede postupak za donošenje dopunske presude - dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne protekne rok za žalbu protiv ove odluke - član 345. stav 1. ZPP.

 8) Do zastajanja sa postupkom dolazi i kad se simultano ili sukcesivno izjave vanredni pravni lekovi kao što su revizija i predlog za ponavljanje postupka, predlog za ponavljanje postupka i revizija ili zahtev za zaštitu zakonitosti i predlog za ponavljanje postupka - član 430. st. 1. i 2. i član 431. st. 1. i 2. ZPP.

 9) Ako sudija smatra da postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost, zastaće sa postupkom i obavestiće o tome predsednika suda koji će odlučiti o njegovom izuzeću - član 67. stav 2. ZPP. Zastajanje sa postupkom traje sve dok predsednik suda ne odluči o izuzeću. Dok predsednik suda ne odluči o izuzeću, sudija može preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

 10) Ukoliko je u toku jedne parnice pokrenut postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja - čl. 176 - 180. ZPP, do zastajanja sa postupkom dolazi sve dok se ne okonča postupak za njegovo rešavanje pred Vrhovnim sudom Srbije. Ukoliko Vrhovni sud odluči da rešava sporno pravno pitanje, i odluku o tome objavi u Biltenu Vrhovog suda ili na drugi pogodan način, dolazi do zastajanja i u drugim parnicama u kojima se postavlja identično pravno pitanje.11

6. Pored navedenih slučajeva, koji su izričito predviđeni odredbama ZPP, do zastajanja sa postupkom dolazi i u nekim drugim slučajevima.

1) Kad sudija utvrdi da postoje razlozi za njegovo isključenje ili kad stranka stavi predlog za njegovo isključenje, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. U toj situaciji faktički dolazi do zastajanja sa postupkom sve dok se ne odluči o isključenju konkretnog sudije i ne odredi sudija koji će ga zameniti u rešavanju konkretnog spora - član 67. stav 1. ZPP.

2) Kad dođe do sukoba o nadležnosti, faktički dolazi do zastajanja sa postupkom dok se ovo pitanje ne reši. Sud kome je predmet ustupljen, odlučuje da zastane sa postupkom dok se sukob o nadležnosti ne reši, s tim što može da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja - član 24. ZPP.

3) Kad postoje razlozi za delegaciju nadležnosti zbog toga što usled isključenja ili izuzeća ili iz drugih razloga nadležni sud ne može da postupa, faktički se zastaje sa postupkom sve dok nadležni sud ne odluči o tome koji sud treba da postupa u toj pravnoj stvari - član 61. ZPP.

4) Ako stranka, kojoj je priznato pravo na besplatno zastupanje, zatraži od suda da joj se postavi zastupnik, zastaće se sa postupkom dok predsednik suda ne odredi advokata sa spiska koji je dostavila advokatska komora.

 5)  Ako tuženi, koji je tužen kao držalac neke stvari ili korisnik nekog prava, tvrdi da stvar drži ili pravo vrši u ime trećeg lica, imenuje prethodnika i pozove ga preko suda da umesto njega stupi kao stranka u parnicu, faktički se zastaje sa postupkom dok ne istekne rok u kome imenovani prethodnik treba da se izjasni da li preuzima ili ne preuzima parnicu - član 212. ZPP.

 6)  Kad su ispunjeni uslovi da sud donese presudu zbog propuštanja, a samo nema dokaza da je tuženi uredno pozvan, sud odlučuje da zastane sa postupkom, određuje rok da bi se izvidelo da li je tuženi uredno pozvan i odlaže donošenje presude zbog propuštanja; rok u kome se vrši provera i zastaje sa donošenjem odluke određen je zakonom, a njegova dužina zavisi od toga da li se provera vrši u zemlji ili u inostranstvu - član 338. ZPP.

 7)  Ako se prema okolnostima može pretpostaviti da neki dokaz neće moći da se izvede ili da neće moći da se izvede u primerenom roku, ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu, sud će u rešenju o izvođenju dokaza odrediti rok do kog će se čekati izvođenje dokaza. U tom slučaju faktički dolazi do zastajanja sa postupkom dok ne protekne rok do kog će se čekati izvođenje dokaza - član 226. ZPP.

 8)  Kad je pored žalbe protiv presude podnet predlog za dopunu presude, sud će zastati sa dostavljanjem žalbe drugostepenom sudu sve dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne protekne rok za žalbu protiv ove odluke.

7. Zastajanje sa postupkom može da bude indirektno predviđeno i odredbama drugih zakona. Tako je, npr. poseban slučaj zastajanja sa postupkom predviđen odredbama Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima (1982). Ukoliko je sud na predlog tuženog odlučio o polaganju aktorske kaucije, zastaje se sa postupkom sve dok ne istekne rok za njeno polaganje.12

Zastajanje sa postupkom predviđeno je indirektno i odredbama Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/05 od 17.2.2005), koji sadrži pravila posebne parnične procedure.

Ukoliko tužbom u paternitetskoj ili maternitetskoj parnici13 nisu kao tužioci ili tuženi obuhvaćena sva potrebna lica, sud je dužan da pouči tužioca da u ostavljenom roku preinači tužbu u subjektivnom smislu tako što će naknadno tužiti i lice koje prvobitno nije bilo obuhvaćeno tužbom ili tako što će pozvati to lice da se pridruži tužbi kao novi tužilac. U tom slučaju sud će morati da zastane sa postupkom dok ne istekne rok koji je određen za preinačenje tužbe. Ukoliko tužilac u tom roku ne preinači tužbu u subjektivnom smislu ili u tom roku ne dođe do naknadnog zasnivanja aktivnog suparničarstva pristupanjem novog tužioca uz postojećeg, sud će, zavisno od toga da li tužba je vraćena bez ispravke ili nije preinačena, doneti rešenje o odbacivanju tužbe ili će doneti odluku kojom će konstatovati da je tužba povučena - član 256. st. 6. i 7. PZ.

Do zastajanja sa postupkom u brakorazvodnoj parnici koja je pokrenuta tužbom za razvod braka redovno dolazi dok traje postupak mirenja koji je interpoliran u brakorazvodni postupak, bez obzira da li ga sprovodi sud ili ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja -  član 239. PZ.

Do zastajanja sa postupkom u brakorazvodnoj parnici i parnici za poništenje braka dolazi i dok traje postupak za nagodbu u kome se nastoji da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine - čl. 241. i 246.  PZ. Ukoliko ovaj postupak ne uspe, nastavlja se postupak za ponišenje ili za razvod braka - član 244. PZ.

I Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (“Sl. glasnik RS”, br. 125/04 od 22.11.2004) predviđa posebnu situaciju u kojoj dolazi do zastajanja sa postupkom. Prema odredbama ovog zakona, iako je u toku postupak za sudsko rešavanje individualnog radnog spora koji je nastao povodom otkaza ugovora o radu ili se tiče isplate minimalne zarade, stranke mogu da pokrenu postupak za arbitražno rešavanje tog spora.14 Pošto su se u toku parničnog postupka sporazumele o arbitražnom rešavanju spora, stranke su dužne da o tome obaveste parnični sud i da zajednički predlože da se privremeno obustavi parnična delatnost. U tom slučaju dolazi do zastajanja sa postupkom u parničnom postupku zbog pokušaja da se radni spor reši arbitražnim putem. Parnični sud je dužan da privremeno obustavi parničnu delatnost da bi se sačekao ishod arbitraže. Zastajanje sa postupkom trajaće sve dok stranke ne obaveste parnični sud o ishodu arbitraže.

Međutim, zakonodavac je u tekstu ovog zakona upotrebio pogrešan pravno-tehnički termin,15 tako da u odredbi člana 30. stav 2. ovog zakona, umesto o zastajanju, govori o prekidu postupka. Iako su ZPP i Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova doneti istovremeno, ni redaktori Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, ni nadležna skupštinska tela, nisu imali u vidu rešenja predviđena odredbama ZPP, niti su nastojali da se ovaj zakonski tekst korektno pravno-tehnički rediguje.

8. Rešenje o zastajanju sa postupkom sud, po pravilu, donosi po službenoj dužnosti kad je potrebno da se sačeka ishod neke procesne delatnosti od koje zavisi dalji tok i pravac u kome će se razvijati parnični postupak ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku. Međutim, mogućno je da donese rešenje o zastajanju sa postupkom i kad stranka to predloži, a on oceni da je to celishodno u konkretno nastaloj procesnoj situaciji.

U rešenju o zastajanju sa postupkom sud određuje koliko će zastajanje trajati. On to može da učini tako što će vremenski odrediti trajanje zastajanja ili će ga odrediti perifrastično. Zakonodavac je u pojedinim zakonskim odredbama izričito predvideo koliko može da traje zastajanje sa postupkom u pojedinim situacijama tako što je predvideo njegovo maksimalno trajanje i, istovremeno, predvideo posledice koje nastaju ako se ono prekorači. Ovakvo zakonsko rešenje nesumnjivo je posledica nastojanja da se spor u parnici reši u razumnom roku.

Protiv rešenja o zastajanju sa postupkom nije dozvoljena posebna žalba.

Čim prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom, postupak se, po službenoj dužnosti, nastavlja.

____________________________

* Ovaj rad predstavlja rezultat istraživanja na projektu “Pristup prvosuđu - instrumenti za implementaciju evropskih standarda u pravni sistem Republike Srbije”, br. 149043D, koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.

1 Videti: Stanković, G. - Građansko procesno pravo, “Justinijan”, Beograd, 2004, str. 296.

2  “Sl. glasnik  RS” br. 125/04 od 22.11.2004.

3 O tome: Stanković, G. - Građansko procesno pravo, op. cit., str. 296

4 Ukoliko sudsko poravnanje bude poništeno, postupak se nastavlja kao da u parnici o tužbenom zahtevu nije ni bilo zaključeno (član 325. stav 39).

5 O tome detaljno: Stanković, G. - Rešavanje individualnih radnih sporova prema odredbama novog Zakona o radu, Pravo i privreda, 5-8/05, str. 508.

6 Detaljno o tome: Stanković, G.- Građansko procesno pravo, Justinijan, Beograd, 2004, str. 145.

7 Detaljno o tome: Stanković, G.- op. cit., str. 296.

8 O tome i: Stanković, G. - Zakon o parničnom postupku, Justinijan, Beograd, 2004, str. 21; Stanković, G. - Rajović, V. - Zakoni o parničnom i izvršnom postupku, Službeni list, Beograd, 2004, str. 38; Stanković, G. - Petrušić, N. - Novine u građanskom sudskom postupku, Udruženje za građansko procesno i arbitražno pravo, Niš, 2005, str. 39.

9 Videti: Stanković, G. - Zastajanje sa postupkom, Pravni život, 2/88, str. 249; Stanković, G. - Građansko procesno pravo, Justinijan, Beograd, 2004, str. 296.

10 Videti: Stanković, G. - Petrušić, N. - Novine u građanskom procesnom pravu, Niš, 2005, str. 40.

11 Detaljno o tome: Stanković, G. - Zakon o parničnom postupku, Justinijan, Beograd, 2004, str. 20; Stanković, G. - Rajović, V. - Zakoni o parničnom i izvršnom postupku, Službeni list, Beograd, 2004, str. 36; Stanković, G. - Petrušić, N. - Novine u građanskom sudskom postupku, Udruženje za građansko procesno i arbitražno pravo, Niš, 2005, str. 39; Stanković, G. - Petrušić, N. - Novine u građanskom procesnom pravu, Niš, 2005, str. 42.

12 Član 84. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima.

13 Treba primetiti da Porodični zakon nije korektno redigovan u pravno-tehničkom smislu. Radi se o tome da redaktori ovog zakonskog teksta ne razlikuju “spor” i “parnicu”, kao i “strane u sporu” od “stranaka u postupku”.

14 O tome detaljno: Stanković, G. - Rešavanje individualnih radnih sporova prema odredbama novog Zakona o radu, Pravo i privreda, 5-8/05, str. 508.

15 Ibidem.