CIVILNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA

Mr Sretko Janković,
sudija Vrhovnog vojnog suda

Donošenjem Uredbe o izmenama Uredbe o vršenju vojne obaveze (“Službeni list Srbije i Crne Gore”, br. 37/03) koja se primenjuje od 15. oktobra 2003. godine i Uputstva o primeni odredaba  Uredbe o vršenju vojne obaveze koje se odnose na služenje vojnog roka u civilnoj službi (primenjuje se od 4. novembra 2003. godine) te određivanjem organizacija i ustanova u kojima će se služiti vojni rok u civilnoj službi, ostvareni su svi uslovi za ostvarivanje prava na  “prigovor savesti”. To  znači da regruti koji zbog verskih ili nekih drugih razloga ne žele da služe vojni rok pod oružjem mogu svoju vojnu obavezu da izvrše bez oružja ili u civilnoj službi. Prema podacima Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore veoma mali broj vojnih obveznika (0,04%) do sada se opredeljivao za služenje vojnog roka bez oružja ili u civilnoj službi. Najnoviji podatak koji je iznelo Ministarstvo odbrane, je da se do 22. decembra 2003. godine za civilno služenje vojnog roka u SCG opredelilo 848 regruta. U nekim zemljama gde je legalizovan “prigovor savesti” broj regruta koji se opredeljuje za civilno služenje vojnog roka nije simboličan. Tako u Hrvatskoj on iznosi 10%, dok je u Nemačkoj celih 30%.

Pravno regulisanje “prigovora savesti”

Ustav SRJ u odredbi člana 137. predviđao je mogućnost da će se građaninu koji zbog verskih ili drugih razloga ne želi da ispuni vojnu obavezu pod oružjem, omogućiti “da vojnu obavezu u Vojsci Jugoslavije ispuni bez oružja ili u civilnoj službi u skladu sa saveznim zakonom”. Zakon o vojsci Jugoslavije regulisao je služenje vojnog roka bez oružja ili u civilnoj službi, s tim što je ovakav način služenja vojnog roka trajao dvostruko duže (24 meseca). Poslednjim izmenama ovog zakona služenje vojnog roka  sa oružjem je skraćeno na 9 meseci, a služenje vojnog roka bez oružja ili u civilnoj službi na 13 meseci. To znači da je još od 1994. godine postojala mogućnost da oni koji ne žele da služe vojni rok sa oružjem, mogu svoju obavezu da ispune bez oružja u civilnoj službi. Doduše odredba člana 297. pomenutog zakona predviđa da se “vojni rok u civilnoj službi služi u jedinicama i ustanovama Vojske i Saveznom ministarstvu za odbranu”, dok sa druge strane, Uredba o vršenju vojne obaveze i Uputstvo kojim se reguliše služenje vojnog roka u civilnoj službi predviđaju da se služenje vojnog roka bez oružja sprovodi u jedinicama i ustanovama Vojske i Ministarstva odbrane koje odredi načelnik Generalštaba, a služenje u civilnoj službi ostvaruje u civilnim ustanovama, kao što su npr. - zdravstvene organizacije, opšte spasilačke organizacije, organizacije za rehabilitaciju invalida i dr. U vezi s tim može se zaključiti da Uredba i Uputstvo u ovom delu nisu u saglasnosti sa Zakonom o vojsci.

Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora odredbom člana, 58. predviđa služenje vojnog roka u civilnoj službi, odnosno da se regrutu garantuje “pravo na prigovor savesti”.

Poslednjim izmenama i dopunama Uredbe o vršenju vojne obaveze od 29. avgusta 2003. godine posebno je regulisano služenje vojnog roka bez oružja i u civilnoj službi. U skladu s tim Ministar odbrane je doneo Uputstvo o primeni odredaba Uredbe o vršenju vojne obaveze koje se odnose na služenje vojnog roka u civilnoj službi (objavljeno u “Službenom vojnom listu”, broj 31/03 od 3. novembra 2003. godine).

Služenje vojnog roka bez oružja

Prema odredbi člana 10. stav 2. Uredbe o vršenju vojne obaveze, nadležni vojni odsek je dužan da uz poziv za regrutovanje dostavi vojnom obvezniku i “obaveštenje o pravu građana na prigovor savesti i zakonskim rešenjima za njegovo ostvarivanje”. Služenje vojnog roka bez oružja traje 13 meseci, a ako se vojnik u toku služenja vojnog roka odluči da primi oružje “nastavlja da služi po programu za vojnike koji nose oružje, čije trajanje ne može biti kraće od 9. meseci”. Kao što je istaknuto služenje vojnog roka bez oružja ostvaruje se u jedinicama i ustanovama Vojske i Ministarstva odbrane koje odredi načelnik Generalštaba. Nadzor nad ostvarivanjem dužnosti prava i vršenjem dužnosti vojnika koji vojni rok služe na ovaj način vrši komisija koju obrazuje ministar odbrane.

Regrut koji želi da vojni rok služi bez oružja, podnosi zahtev nadležnom vojnom odseku, a u zahtevu navodi razloge zbog kojih ne želi da vojni rok služi pod oružjem kao i na kojim poslovima u Vojsci želi da služi vojni rok, u skladu sa svojim obrazovanjem, sklonostima i opredeljenjem. Ovakav zahtev može podneti i vojnik koji već služi vojni rok pod oružjem, ali pre isteka jedne trećine vojnog roka s tim da je nadležni vojni starešina dužan takav zahtev proslediti vojnom odseku u roku od 48. sati. Nadležna regrutna komisija je dužna da donese odluku povodom zahteva u roku od 15. dana od dana podnošenja. Ako regrutna komisija usvoji zahtev, rešenjem utvrđuje dužinu trajanja vojnog roka, kao i jedinicu ili ustanovu Vojske ili Ministarstva odbrane u kojoj će regrut služiti vojni rok.

Vojni obveznici koji služe vojni rok bez oružja vode se u vojnoj evidenciji, pozivaju na lekarske i druge preglede i psihološka ispitivanja i regrutovanje, određivanje roda odnosno službe i služenje vojnog roka, odlaganje vojnih vežbi, putovanje i boravak u inostranstvu, te služba u rezervnom sastavu, vojnici koji vojni rok služe bez oružja ostvaruju na isti način kao i vojnici koji služe vojni rok pod oružjem, s tim što se u rezervnom sastavu raspoređuju na dužnosti i zadatke  na kojima nije potrebno nošenje i upotreba oružja. Ako vojnik na služenju vojnog roka bez oružja “izvrši radnju koja je protivna razlozima zbog kojih je upućen u tu službu (tuča, nasilničko ponašanje i sl.) “ ili ne izvršava radne dužnosti, rešenjem vojnog odseka mu se prekida služenje vojnog roka i upućuje se na služenje vojnog roka sa oružjem.

Služenje vojnog roka u civilnoj službi

Vojnik koji služi vojni rok u civilnoj službi u pogledu prava i obaveza izjednačen je sa vojnikom na služenju vojnog roka u Vojsci.

Regrut koji želi da vojnu obavezu vrši u civilnoj službi podnosi zahtev nadležnom vojnom odseku u kojem navodi razloge zbog kojih želi da vojni rok služi u civilnoj službi, te na kojim poslovima u kojim civilnim organizacijama želi služiti vojni rok, u skladu sa svojim obrazovanjem, sklonostima i opredeljenjem. Ovakav zahtev može podneti i vojnik koji se nalazi na služenju vojnog roka sa oružjem ako mu nije istekla jedna trećina vojnog roka. I ovde je dužnost regrutne komisije da o zahtevu odluči u roku od 15. dana, a u rešenju kojim se odobrava civilno služenje vojnog roka određuje se i civilna organizacija i ustanova u kojoj će regrut služiti vojni rok.

Komisiju koja odlučuje o zahtevu za služenje vojnog roka u civilnoj službi čine - psiholog, teolog, lekar i dva predstavnika vojnog odseka, od kojih je jedan pravnik, a drugi odbranolog. Izričito je propisano da komisija u svom sastavu nema profesionalnog vojnika. Pri odlučivanju o zahtevu komisija se može konsultovati sa predstavnicima verskih zajednica, a takođe i stručnjacima ako su razlozi verske prirode.

Služenje vojnog roka u civilnoj službi vrši se po pravilu u mestu prebivališta regruta, u zdravstvenim ustanovama, opštim spasilačkim organizacijama, organizacijama za rehabilitaciju i ustanovama koje odredi ministar odbrane. Ukoliko u mestu prebivališta regruta nema odgovarajuće organizacije ili ustanove, on vojni rok u civilnoj službi služi u najbližem mestu svoga prebivališta u kome postoji odgovarajuća organizacija ili ustanova. Starešina organizacije ili ustanove određuje lice koje će biti odgovorno za praćenje rada vojnika na civilnom služenju vojnog roka, a to lice je dužno da komisiji nadležnog vojnog odseka podnosi izveštaj jednom mesečno o zalaganju vojnika u civilnoj službi. Ministarstvo odbrane zaključuje ugovor sa pomenutom organizacijom kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u odnosu na vojnike koji služe vojni rok u civilnoj službi.

Kada je u pitanju odlaganje i prekid služenja vojnog roka, odlaganje vojnih vežbi te služba u rezervnom sastavu, vojnici koji vojni rok služe pod oružjem raspoređuju se na dužnosti i zadatke u civilne organizacije i ustanove. Rešenje o prekidu služenja vojnog roka donosi vojni odsek koji ga je uputio na služenje.

Regrut se javlja na služenje vojnog roka u organizaciju ili ustanovu u mestu i u vreme koji su naznačeni u pozivu, a dan javljanja se računa kao početak služenja vojnog roka. Vojni rok ističe poslednjeg kalendarskog dana trinaestog meseca, a u dužinu služenja vojnog roka uračunavaju se i neradni dani.

Služenje vojnog roka u civilnoj službi sastoji se u vršenju društveno-korisnog rada u organizaciji ili ustanovi prema opštim aktima i radnom vremenu organizacije ili ustanove. Uputstvom je posebno naglašeno da se vojniku “bez njegovog pismenog pristanka ne može narediti društveno-koristan rad, duži od punog radnog vremena, rad noću, niti obavljanje poslova sa povećanim rizikom”. Međutim kada priroda delatnosti  organizacije ili  ustanove zahteva, direktor može vojniku izvršiti preraspodelu radnog vremena, koja se ne smatra prekovremenim radom, s tim što mu se između dva radna dana mora obezbediti odmor od najmanje 10 časova neprekidno.

Vojniku na služenju vojnog roka u civilnoj službi pripada novčano primanje - vojnička plata u visini i na način određen kao i za vojnike u Vojsci, kao i druge naknade, osim prava na naknadu troškova za smeštaj i ishranu. Takođe, ima pravo i na redovno i nagradno odsustvo, s tim što odobrenje za ova odsustva daje direktor organizacije i ustanove u kojoj služi vojni rok.

U pogledu zdravstvenog osiguranja vojnik na služenju vojnog roka u civilnoj službi ima ista prava kao i vojnik u Vojsci.

Vojnik na služenju vojnog roka u civilnoj službi podleže disciplinskoj odgovornosti u skladu sa opštim propisima kojima je uređena disciplinska odgovornost zaposlenih radnika u organizaciji ili ustanovi u kojoj služi vojni rok. Međutim direktor organizacije ili ustanove ne može vojniku izreći disciplinsku meru prestanka obavljanja društveno-korisnog rada, saglasno odredbi člana 27 b. Uredbe. Naime, ako vojnik na služenju vojnog roka u civilnoj službi “izvrši radnju koja je protivna razlozima zbog kojih je upućen u tu službu (tuča, upotreba hladnog ili vatrenog oružja, nasilničko ponašanje i sl.)” ili ne izvršava radne dužnosti, rešenjem vojnog odseka mu se prekida služenje vojnog roka i upućuje se na služenje vojnog roka u vojnu jedinicu ili ustanovu  Vojske ili Ministarstva odbrane u kojoj vojni rok služi bez oružja.

Materijalna odgovornost vojnika za vreme služenja vojnog roka u civilnoj službi u vezi sa vršenjem društveno-korisnog rada utvrđuje se po odredbama čl. 193. - 196. Zakona o opštim propisima o naknadi štete. 

Za vreme služenja civilnog roka u vojnoj službi vojnik se obučava po programu za pripravnika određene školske spreme i po programu obučavanja građana za odbranu zemlje. Program i plan obučavanja građana za odbranu zemlje utvrđuje Ministarstvo odbrane.

Vojnici na služenju vojnog roka u civilnoj službi obučavaju se za odbranu zemlje naročito u poznavanju:

1. Osnovnih mirnodopskih i ratnih opasnosti koje ugrožavaju zdravlje i život ljudi i životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra;

2. postupaka, metoda i sredstava za odbranu, zaštitu i ukazivanje samopomoći i uzajamne prve pomoći povređenim i nastradalim licima u miru i ratu;

3. postupaka i zadataka pri otklanjanju ili ublažavanju nastalih posledica ratnih razaranja, elementarnih nepogoda i udesa;

4. osnovnih pravila međunarodnog humanitarnog prava.

Ova obuka za odbranu zemlje vojnika na služenju vojnog roka u civilnoj službi, organizuje se i sprovodi u trajanju od 14 radnih dana.

Ko nema pravo na “prigovor savesti”

Prema odredbi člana 27a. Uredbe, pravo na prigovor savesti, ne mogu ostvariti lica: koja poseduju dozvolu za nošenje ili držanje oružja, koja su u poslednje tri godine pravosnažno  osuđivana za krivično delo ili prekršaj sa elementima nasilja, koja su u poslednje tri godine podnela zahtev za držanje i nošenje oružja, članovi lovačkog i streljačkog društva i lica koja se bave prodajom oružja i municije. Osim pomenutih ovde spadaju i lica koja su zaposlena u vojnoj industriji ili rade na istraživačkim projektima za potrebe Vojske. Međutim ova lica mogu ostvariti pravo na služenje vojnog roka bez oružja.