dr Branko Ž. Ljutić

Tranzicija i demokratizacija društva ima na univerzitetskom nivou osnovni cilj vraćanje visokog školstva njegovim korenima. To je prekid diskontinuiteta i povratak tradiciji na moderan način. Otvara se mogućnost naučnih istraživanja i obrazovanja po svetskim standardima, u meri u kojoj organizacija naše državne uprave, privrede i budžetska ograničenja to danas dozvoljavaju. Univerzitet se transformiše u slobodnu zajednicu profesora i studenata koji stiču znanja i istražuju. Ovaj rad razmatra ključna pitanja usvojenog Zakona o univerzitetu republike Srbije (u daljem tekstu: Zakon) (“Službeni glasnik RS”, br. 21/02), primenu i pripremu ostalih propisa na različitim nivoima (država, univerzitet, fakulteti članice). Značajni napori vlade i ministarstva prosvete da se pripremi nova integralna regulativa jesu anticipiranje procesa i kreiranje regulatornog okvira ubrzanog razvoja državnih i privatnih univerziteta.

Zakon uređuje delatnost univerziteta, opšte principe organizacije i upravljanja i način finansiranja. Prvi korak pred fakultetima je usvajanje novih statuta. Univerzitet kao autonomna naučna, odnosno umetnička i obrazovna ustanova je pravno lice. Strah fakulteta da će izgubiti samostalnost u radu nije osnovan. Zakon ima cilj da omogući univerzitetu da se razvija i postane aktivna i znatno korisnija društvena institucija. Iz budžetskih izvora će se finansirati bazične aktivnosti od interesa za državu. Ostatak univerzitet obezbeđuje iz svojih poslovnih aktivnosti (donacije, subvencije, drugi izvora finansiranja). Za novoformirane i potencijalne privatne fakultete je značajno da je za osnivanje univerziteta potrebno najmanje 3 fakulteta. Statutom univerziteta se uređuju odnosi članova. Ne dozvoljava se političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje na univerzitetu.

Univerzitet ima prava da obavlja i druge poslove koji su skladu sa njegovom delatnošću. Fakulteti su obrazovno-naučne institucije koje obavljaju svoju matični delatnost (osnovne, specijalističke, magistarske i doktorske studije, inovacije znanja i stručnog obrazovanja i usavršavanja). Fakultet može iz pojedinih nastavnih predmeta da obezbedi izvođenje nastave na drugom fakultetu za koje je matičan. Širom se otvaraju vrata saradnje sa drugim organizacijama za sve oblike istraživanja (osnovna, primenjena, razvojna, kao i ona u funkciji razvoja obrazovne delatnosti). Nepokretnosti, druga sredstva i sve ostalo što obezbeđuje Republika mogu se koristiti samo za delatnost utvrđenu Zakonom. Donator ima pravo da utvrđuje svrhu korišćenja donacije, a sredstva postaju svojina univerziteta. Moguće je izvođenje nastave na drugom jeziku, uz saglasnost Vlade. Upravni nadzor obavlja Ministarstvo prosvete i sporta.

Osnivači univerziteta/fakulteta mogu biti Republika, pravna i fizička lica (domaća i strana). Fakulteti mogu obavljati delatnost u inostranstvu. Za sve bitne odluke je nužna saglasnost Vlade. Uslove (kadrovske, prostorne, tehničke) za rad fakulteta utvrđuje Ministarsvo prosvete i sporta. Navedene uslove će predložiti Republički savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja. Predviđena je mogućnost upravnog spora ukoliko Ministarstvo rešenjem odbije zahtev za osnivanje univerziteta odnosno fakulteta. Ostali osnivači su obavezni da prezentiraju elaborat o opravdanosti osnivanja (razlozi, uslovi, početak rada, predlog nastavnog plana i programa studija). Saglasnost na osnivanje novog fakulteta dobija se na osnovu pribavljenog mišljenja univerziteta (ako je osnivač Republika). Ukoliko se fakultet ukine, studenti imaju pravo da završe započete studije na fakultetu koje odredi ministar prosvete i sporta.

Univerzitet obrazovnu delatnost ostvaruje kroz različite oblike studija (inovacija znanja, stručno obrazovanje i usavršavanje). Povećavaju se slobode u oblasti osnovnih, specijalističkih, magistarskih i doktorskih studija. Cilj je jačanje interdisciplinarnih i multidisciplinarnih studija. Moguće je organizovanje studija u saradnji sa stranim fakultetom, univerzitetom i međunarodnom organizacijom. Nastavni plan i program je fleksibilniji (raspored po semestrima i trimestrima). Svi oblici nastave se mogu iskazivati u časovima ili bodovima. Fleksibilnije su i modernije mogućnosti organizovanja oblika nastave i načini provere znanja. Jača uloga univerziteta u domenu koordinacije nastavnih planova i programa, zajedničkih aktivnosti i saradnje. Broj sedmičnih časova (predavanja i vežbe) je od 24 do 30. Za stručne ispite koje organizuje fakultet potrebna je saglasnost ministra prosvete i sporta, osim ako fakultet ne obavlja ove poslove kao javno ovlašćenje povereno zakonom. Školska godina počinje 1. oktobra i završava se 30. septembra. Obavezna je priprema godišnjeg programa rada za svaku školsku godinu. Vreme osnovnih studija je u trajanju od 3 do 6 školskih godina, specijalističkih od 1 do 2, magistarskih 2, doktorskih 3. Univerzitet će morati svoje obaveze prema studentima da uredi opštim aktom. Pravo na upis imaju lica sa završenim srednjim obrazovanjem u trajanju od 4 godine (utvrđuje se statutom fakulteta). Uslov za upis na magistarske studije je prosečna ocena najmanje 8. Ako je niža uslov je položen kvalifikacioni ispit. Na doktorskim studijama uslov je ocena najmanje 9.

Vlada donosi odluku o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu studija (svi oblici), za one studente čije se obrazovanje finansira iz budžeta i koji plaćaju školarinu, na osnovu mišljenja univerziteta, a najkasnije do 31. marta tekuće godine. Upis u prvu godinu će se sprovoditi na osnovu konkursa (opšti uspeh u srednjoj školi, rezultati na prijemnom ispitu). Studenti gube status ispisom sa fakulteta, danom diplomiranja ili kada se ne upišu u godinu studija. Lica sa višim odnosno visokim obrazovanjem mogu upisati prvu godinu bez polaganja prijemnog ispita, ili upisati odgovarajuću u statusu studenta koji plaća školarinu. Student koji je ispunio uslove za upis naredne godine studije može se upisati na drugi fakultet, odsek, grupu ili smer. Nije moguć prelazak na drugi fakultet na prvoj i poslednoj godini studija. Sistem ocenjivanja ostaje isti (ocene od 5 do 10). Pri utvrđivanju ocena na ispitu uzimaće se u obzir rezultati na vežbama, kolokvijumima, seminarima i drugim oblicima nastave.

Glavni ispitni rokovi su jun, septembar i januar. Još dva roka će utvrditi fakulteti, uz mogućnost da se broj poveća. Univerzitet obezbeđuje javnost ispita. Student može ponovo polagati ispit ako je nezadovoljan ocenom. Posle 3 neuspela polaganja ispit se polaže uz plaćanje nadoknade, što može biti i pred komisijom. Apsolventi imaju pravo da polažu ispite svakog meseca u toku školske godine. Student može upisati narednu godinu studija uz 2 nepoložena ispita (ako ima najviše 7 nastavnih predmeta) odnosno 3 (8 ili 9), odnosno 4 (najmanje 11); a završnu godinu ako je položio najmanje polovinu predmeta iz prethodne godine. Navedene predmete može propisati fakultet. Godina se upisuje najkasnije do 1. novembra. Student koji ne ispuni uslov za upis u narednu godinu studija nastavlja studije u statusu studenta koji plaća školarinu. Kada student ispuni uslove za upis u narednu godinu studija nastavlja da studira u statusu finansiranja iz budžeta. Student ima pravo da studije završi po započetom nastavnom planu i programu. Ukoliko student u prve dve godine studija ostvari ocenu najmanje 8,5 ima pravo da završi studije u roku kraćem od predviđenog (uz određivanje mentora i obezbeđivanje drugih uslova). Pooštravaju se obaveze studenata u pogledu ispunjivanja predispitnih obaveza u zimskom semestru (najmanje trećina). Student koji ih ne ispuni moći će da nadoknadi propušteno uz plaćanje troškova. Apsolventski rok traje 6 meseci od isteka poslednje godine studija. Po isteku student plaća ispite radi nadoknade troškova. Student koji položi više od polovine ispita utvrđenih nastavnim planom osnovnih studija može na lični zahtev da stekne odgovarajuće obrazovanje i stručni naziv. Oblast specijalističkih, magistarskih i doktorskih studija i diploma je standardno regulisana. Naučna istraživanja se organizuju na osnovu petogodišnjih programa.

Studentski parlament je nova forma institucije koja štiti prava i interese studenata. Uvode se funkcije studenta prorektora i prodekana. Rokovi za donošenje odluka (dekana, rektora) su 3 dana, a za žalbu 3 dana. Savet (fakulteta, univerziteta) mora rešavati žalbu u roku od 3 dana. Zvanja nastavnika univerziteta su: docent, vanredni i redovni profesor. Saradnička zvanja su: asistent-pripravnik, asistent, lektor i viši lektor. Nastavnici i saradnici se biraju u zvanje za užu naučnu oblast prema statutu. Uslovi izbora za nastavnika su sledeći. Docent: doktorat nauka, naučni i stručni radovi, sposobnost za nastavni rad. Vanredni profesor: više naučnih radova objavljenih u međunarodnim i vodećim domaćim časopisima sa recenzijama, objavljen udžbenik ili monografija ili praktikum ili zbirka zadataka za užu naučnu oblast, više radova saopštenih na međunarodnim ili domaćim naučnim skupovima. Redovni profesor: veći broj recenziranih naučnih radova (naučni časopisi-domaći i strani, skupovi), učestvovanje i rukovođenje u naučnim projektima, ostvareni rezultati u razvoju naučno-nastavnog podmlatka na fakultetu (mentorstvo i učešće u komisijama za odbranu magistarskih i doktorskih teza). Za asistenta pripravnika je uslov prosečna osnova na studijama od najmanje 8. Može biti izabrano i lice koja ima akademski naziv magistra nauka. Postupak izbora nastavnika, osim za redovnog profesora je na period od 5 godina. Radni odnos se zasniva na određeno vreme. Asistent pripravnik se bira na 4 godine, bez mogućnosti ponovnog izbora u isto zvanje. Članovi komisije za izbor nastavnika moraju najmanje biti u istom ili višem zvanju od zvanja u koje se bira nastavnik. Obaveza je komisije da pripremi izveštaj u roku od 60 dana od isteka roka za prijavljivanje kandidata na konkurs. Ukoliko komisija ne pripremi izveštaj formira se nova komisija. Izbor kandidata obavlja izborno veće fakulteta. Zahteva se prisustvo najmanje 2/3 članova koji imaju pravo da odlučuju (u istom ili višem zvanju). Odluka se donosi većinom ukupnog broja glasova članova koji imaju pravo da odlučuju. Prava i obaveze iz radnog odnosa, odgovornosti nastavnika i saradnika i drugih zaposlenih se uređuju kroz primenu zakona o radnim odnosima. Nastavniku prestaje radni odnos u školskoj godini u kojoj navrši 65. godina.

* *

*