UČESNICI U PRIVATIZACIJI I NOVA REŠENJA IZ ZAKONA O PRIVATIZACIJI

Borisav Čolić,
sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji

Ovlašćenja učesnika u postupku privatizacije

Zakon o privatizaciji (“Sl. glasnik RS” br. 38/2001, 18/2003, 45/2005 i 123/2007), određuje da se tim zakonom uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala.

Predmet privatizacije je društveni, odnosno državni kapital u preduzećima i drugim pravnim licima, ako posebnim propisima nije drugačije određeno.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS” br. 123/2007) koji je stupio na snagu 3.1.2008. godine, predviđa posebnu novinu prema kojoj predmet privatizacije je i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom (član 3. stav 2. Zakona o privatizaciji).

Novom odredbom predviđa se i druga značajna novina u Zakonu, koja omogućava da se u skladu sa odredbama Zakona, privatizuju kapital i imovina u društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća u Republici Srbiji čije je sedište na teritoriji Republike bivše SFRJ (član 1. stav 5. Zakona - nova odredba).

Prema Zakonu, predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi kao dobra od opšteg interesa.

Subjekti za sprovođenje privatizacije su i dalje isti, kao i pre donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji koji je objavljen 26.12.2007. godine.

Ti subjekti privatizacije su: 1. Agencija za privatizaciju, 2. Akcijski fond, 3. Centralni registar za hartije od vrednosti. U postupku privatizacije vodi se Privatizacioni registar.

Sticanje prava svojine na društvenom odnosno državnom kapitalu u postupku privatizacije vrši se na osnovu zaključenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine.

Pravni posao koji nastaje zaključenjem ugovora o prodaji kapitala ili imovine u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala u privrednim društvima i drugim pravnim licima je najznačajniji pravni akt u nizu pravnih akata i radnji koji su prisutni u postupku privatizacije i sprovode se na osnovu Zakona o privatizaciji, drugih zakona i propisa (Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o Akcijskom fondu, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, drugi zakoni, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, Uredba o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije i drugi propisi).

Nadležnost Agencije za privatizaciju

Nadležnost i ovlašćenja Agencije za privatizaciju regulisani su Zakonom o privatizaciji, Zakonom o Agenciji za privatizaciju (“Sl. glasnik RS” br. 38/2001, 135/2004), drugim zakonima i uredbama (o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom, te o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom i dr.).

Prema Zakonu o privatizaciji (član 5), Agencija za privatizaciju je pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa Zakonom.

Agencija za privatizaciju obavlja i poslove stečajnog upravnika ako je stečajno veće imenuje da obavlja te poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak (Zakon o stečajnom postupku, “Sl. glasnik RS” br. 84/2004 i 85/2005).

U stečajnom postupku Agencija ima praktično sva ovlašćenja stečajnog upravnika predviđena odredbama Zakona o stečajnom postupku, kao što su ovlašćenja iz čl. 13, 14, 16, 17, 18, član 60. i druga.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji određuje i novu nadležnost Agencije za privatizaciju (član 14a), prema kojem postupak likvidacije subjekta privatizacije sprovodi Agencija za privatizaciju u skladu sa Zakonom o privatizaciji.

U tom slučaju ako subjekt likvidacije ne usvoji likvidacioni bilans, Agencija za privatizaciju kao likvidacioni upravnik, je ovlašćena da okonča postupak likvidacije i bez odobrenja bilansa (bilans stanja, privremeni izveštaj o preduzetim radnjama, finansijski izveštaj, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji i završni likvidacioni bilans).

Prema pomenutoj odredbi člana 14a Zakona o privatizaciji, sredstva koja preostanu po okončanju postupka likvidacije postaju prihod budžeta Republike Srbije osim sredstava koja su u privatnoj svojini.

Agencija obavlja i poslove posredovanja u prodaji državnog i društvenog kapitala i imovine, kao što su: 1. promocija privatizacije, 2. iniciranje privatizacije, 3. sprovođenje privatizacije, 4. kontrola postupka privatizacije (član 6. stav 1. Zakona o Agenciji za privatizaciju).

Agencija je dužna da informiše javnost o subjektima privatizacije, edukuje javnost o privatizaciji, daje informacije o potencijalnim kupcima, kapitalu, proizvodima, uslugama i radnoj snazi na domaćem tržištu i da obavlja i druge poslove koji su već delimično navedeni u skladu sa zakonom, drugim propisima i statutom.

Važniji poslovi Agencije u vezi samog postupka privatizacije su: 1. određivanje metoda privatizacije, 2. organizovanje i sprovođenje postupka prodaje putem javnog tendera, 3. predlaganje tenderskoj komisiji izbora najpovoljnije ponude, 4. organizovanje postupka prodaje putem javne aukcije, 5. organizovanje prodaje akcija prenetih na Akcijski fond, 6. sprovođenje postupka restrukturiranja u postupku privatizacije (član 9. Zakona o privatizaciji).

Nadzor i kontrola

Nadležnost Agencije u postupku privatizacije data je veoma određeno i u odnosu na obavljanje poslova kontrole kojim se vrši provera: 1. procenjene vrednosti kapitala ili imovine subjekta privatizacije, 2. usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima, 3. da li je priliv sredstava na osnovu izvršene prodaje u skladu sa ugovorom o prodaji, 4. proverava izvršenje ugovora o prodaji u odnosu na izvršenje svih drugih ugovornih obaveza, kao što su: način, oblici i rok investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, način rešavanja pitanja zaposlenih i svake druge ugovorne obaveze, 5. prenos akcija bez naknade zaposlenima.

Metodi prodaje društvenog i državnog kapitala, odnosno imovine su javni tender i javna aukcija.

Agencija određuje metod privatizacije. Opredeljenje za jedan od metoda zavisi pre svega od veličine i strateškog značaja subjekta privatizacije, kao i drugih raspoloživih podataka o subjektu privatizacije.

Prenos kapitala bez naknade obavlja se posle sprovedene prodaje kapitala: 1. prenosom akcija zaposlenima, 2. prenosom akcija građanima.

Sticanje i gubitak svojstva kupca i nova ograničenja

Prema odredbi člana 12. stav 3. Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003 i 45/2005), određeno je ko ne može biti kupac kapitala ili imovine.

Pored ostalih to su domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom, fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koje prema osnivaču, subjektu privatizacije ima dospele neizmirene obaveze. Potom lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza. Kupac kapitala ili imovine, matičnog, odnosno zavisnog preduzeća u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo matično, odnosno zavisno preduzeće.

Novim odredbama (član 12. stav 3. tačka 4. Zakona) znatno je proširen broj razloga zbog kojih fizičko lice ne može biti kupac imovine odnosno kapitala u postupku privatizacije: Kupac kapitala odnosno imovine prema tim navodima pored ostalih razloga, ne može biti, fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak i za sledeća krivična dela:

- krivična dela protiv privrede,

- krivična dela protiv službene dužnosti,

- teško ubistvo,

- teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, utaja, prevara, neovlašćeno korišćenje kredita i druge pogodnosti, iznuda, ucena i zelenaštvo.

- krivična dela organizovanog kriminala,

- neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda i teška dela protiv zdravlja ljudi,

- neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću,

- krivično delo u kojem fizičko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta, koji se gradi bez odobrenja za izgradnju glavnog projekta (član 149. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji),

- brojna i raznovrsna druga krivična dela navedena u pomenutoj odredbi člana 12. stav 4. Zakona.

Novom odredbom člana 12. stav 4. Zakona, predviđena je zabrana sticanja svojstva kupca, kapitala ili imovine za privredno društvo u kojem se fizičko lice smatra kontrolnim članom ili kontrolnim akcionarom, u smislu Zakona o privrednim društvima. To su fizičko lice i pravno lice i osnivač pravnog lica koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze, neizmirene do dana podnošenja ponude na tender, odnosno prijave za učešće na aukciji, lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza i fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak, za delimično navedena krivična dela i druga krivična dela iz nove odredbe članom 12. stav 2. tačka 4. Zakona.

Postupak privatizacije, rokovi i likvidacija subjekta privatizacije

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji određuje potpune i značajne novine i u odnosu na ubrzanje početka, toka i okončanja postupka privatizacije.

Nova odredba potpuno izmenjenog člana 14 Zakona, određuje da za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala, javni poziv za učešće na javnom tenderu i javnoj aukciji, mora da se obavi najkasnije do 31. decembra 2008. godine.

Stoga sankcija za subjekt privatizacije, nastupa po naredbi Zakona, ako se javni poziv za javni tender odnosno javnu aukciju ne objavi u navedenom roku.

U tom slučaju Agencija za privatizaciju je dužna da donese rešenje o pokretanju postupka prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Postupak likvidacije pokreće se obavezno i u drugim slučajevima predviđenim novim odredbama Zakona: 1) ako društveni kapital, odnosno imovina, subjekta privatizacije nije prodat ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera, odnosno javne aukcije, 2) ako subjekt privatizacije nije podneo godišnji finansijski izveštaj Agenciji nadležnoj za vođenje Registra privrednih subjekata dve godine uzastopno.

Postupak likvidacije sprovodi Agencija za privatizaciju pre svega u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji, znači u jednostavnijem i bržem postupku, u kojem mogu izostati neke faze postupka kao što je usvajanje likvidacionog bilansa od strane nadležnog organa subjekta privatizacije.

Ako subjekt privatizacije ne usvoji likvidacioni bilans, likvidacioni upravnik dužan je da okonča postupak likvidacije, bez odobrenja bilansa.

Kada se postupak likvidacije sprovodi i okonča ne primenjuju se druga brojna pravila iz Zakona o privatizaciji, i drugih zakona i podzakonskih akata (uredbe, uputstva i drugi).

Sva sredstva koja preostanu po okončanju postupka likvidacije predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. Od prednjeg pravila su izuzeta sva sredstva u privatnoj svojini.

Nove odredbe Zakona o privatizaciji kod postupka likvidacije, upućuju na shodnu primenu Zakona o privrednim društvima.

Restrukturiranje i otpuštanje duga i postupak izvršenja

Značajna i vrlo često prisutna faza u postupku privatizacije je i restrukturiranje subjekta privatizacije u slučajevima i pod uslovima predviđenim u Zakonu o privatizaciji i Uredbi o postupku i načinu restrukturiranja subjekta privatizacije.

Prema Zakonu, ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju.

Restrukturiranje podrazumeva promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine.

To su naročito: 1. statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2. otpis glavnice duga, pripadajuće kamata ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3. otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije.

U subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje u celini kapital ili imovinu jednim od dva pomenuta metoda putem javnog tendera ili javne aukcije.

Prema novoj odredbi Zakona (član 20. stav 1. i dalje) u postupku restrukturiranja subjekta privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije, dužni su da postupaju prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.

Značajna novina je preciziranje obaveza društvenih poverilaca i u tom smislu da su državni poverioci dužni da otpuste dug i prema podređenom (zavisnom) društvu, koje u strukturi kapitala ima većinski kapital kontrolnog (matičnog) društva, koje posluje većinskim društvenim ili državnim kapitalom, i u kojem je društveni ili državni kapital većinski, zajedno sa kapitalom kontrolnog društva.

Izmena odredaba stava 2. člana 20. Zakona proširuje krug pravnih lica koje se smatra državnim poveriocem, a to su: Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih obaveza.

Ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Poverioci koji ne otpuste dug prema subjektu privatizacije, uslove i način namirenja uređuju u sporazumu sa kupcem kapitala subjekta privatizacije.

Nova odredba Zakona (član 20a stav 1), predviđa da je otpuštanje duga državnog poverioca u celini prema subjektu privatizacije punovažno, u slučaju da je kapital subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije prodat metodom javnog tendera ili metodom javne aukcije.

Sledeća novina Zakona utvrđuje, da se odredbe o otpustu duga koje se odnose na subjekat privatizacije koji se restrukturira odnose, i na druge subjekte privatizacije (član 20e).

Odluka o restrukturiranju i prinudno namirenje potraživanja

Nova odredba (član 20ž) Zakona, predviđa da od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja.

Odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave. Ovu odluku Agencija za privatizaciju je dužna da dostavi nadležnom državnom organu za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu u roku od 5 dana od dana njenog donošenja.

Organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, na osnovu odluke o restrukturiranju, a sudovi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu.

Napred pomenuta zabrana primenjuje se do dana uplate prodajne cene ili prve rate ako se prodajna cena plaća na rate.

Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se rešenjem od strane organa kod koga se postupak vodi.

Agencija za privatizaciju po okončanju restrukturiranja, odnosno prodaje imovine ili kapitala javnim tenderom ili javnom aukcijom, obaveštava sudove i druge organe nadležne za donošenje naloga i osnova za sprovođenje prinudnog izvršenja o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene.

Program privatizacije i nadzorna uloga Agencije za privatizaciju

Zakon o privatizaciji odredbom člana 22. određuje sadržinu programa privatizacije koji obavezno sadrže: 1. podatke o poslovanju, vrednosti kapitala ili imovine i obliku organizovanja, 2. program privatizacije može da sadrži i druge podatke o subjektu privatizacije koji mogu biti od značaja za tok postupka privatizacije i njeno brzo stručno i delotvorno okončanje uz prihvatanje svih obavezujućih normi iz zakona, uredbi i drugih propisa i akata nadležnih organa.

Program privatizacije donosi nadležni organ subjekta privatizacije.

Agencija za privatizaciju donosi odluku o prihvatanju programa privatizacije uz poštovanje pravila iz već pomenutog člana 22. Zakona. Prema tom propisu ako subjekt privatizacije ne postupi po odluci Agencije, Agencija je ovlašćena da sprovede postupak privatizacije u skladu sa Zakonom.

Nova odredba Zakona propisuje da određena Agencija vrši kontrolu programa privatizacije i dužna je da ga prihvati ako sadrži sve propisane podatke.

Predmet prodaje u postupku privatizacije, prekid i obustava postupka

Nova odredba Zakona o privatizaciji (član 25), određuje da je predmet prodaje 70% kapitala koji se privatizuje, ako propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata (Zakon o privrednim društvima i drugi), odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, nije drugačije uređeno.

Na osnovu odredbi Zakona, Vlada Republike Srbije je ovlašćena da odredi procenat kapitala koji se prodaje u subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom, čiji pravni položaj, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, nisu određeni posebnim propisom.

Značajna razlika je zakonsko rešenje za subjekte privatizacije koji se restrukturiraju u skladu sa Zakonom o privatizaciji. U ovim slučajevima prodaje se celokupan kapital ili imovina.

Izmene odredbe Zakona o privatizaciji, uređuju pravni institut prekida postupka privatizacije.

Prekid postupka privatizacije, može da odredi Agencija za privatizaciju, ako u toku sprovođenja privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije. Trajanje prekida može biti dok postoje razlozi za prekid, a najduže do 180 dana od dana donošenja odluke o prekidu postupka. Prekid postupka privatizacije ima za posledicu prestanak toka svih propisanih rokova, koji prate postupak privatizacije.

Obustava postupka privatizacije je moguća po odluci Agencije za privatizaciju, ako se dođe do saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije.

Obustava postupka traje neograničeno vreme a praktično sve dok se ne steknu uslovi iz Zakona za nastavak, vođenje i okončanje postupka privatizacije.

Gubitak prava na vraćanje depozita, prenos akcija i izvršenje obaveza
iz ugovora o prodaji

U slučaju postupka privatizacije putem javnog tendera, podnosilac prijave uplaćuje depozit za učešće u javnom tenderu. Prema novoj odredbi Zakona, ako učesnik na tenderu čija je ponuda proglašena najpovoljnijom ne zaključi ugovor ili ne plati ugovorenu naknadu (cenu), gubi pravo na vraćanje depozita.

U takvom slučaju Agencija poziva drugog učesnika na tenderu radi potpisivanja ugovora.

Ugovor o prodaji kapitala i pravo na sopstvene akcije

Zakon o privatizaciji (član 41. st. 6, 7. i 8) određuje da ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine sadrži odredbe o: 1. ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, 2. roku plaćanja, 3. korišćenju zemljišta, 4. načinu, oblicima i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, 5. načinu rešavanja pitanja zaposlenih i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane (član 41. stav 1).

Ugovor o prodaji se smatra zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija. Ugovor se overava u sudu. Zakon o privatizaciji ne predviđa da je ugovorna strana i prodavac u postupku privatizacije subjekt privatizacije, već kako je izneto, Agencija za privatizaciju.

Obavezan sastojak ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine je investicioni program kupca, koji treba da sadrži način, oblike i rok investiranja u subjekt privatizacije. Visinu investicija i sve napred istaknuto, kupac mora da iskaže još u svojoj ponudi za kupovinu kapitala, odnosno imovine. Pri tome je dužan da iskaže i strukturu tih investicija, što sve predstavlja jedan od činilaca, na osnovu kojih se vrši procena pristiglih ponuda i rangiranje kupaca.

Investicije se moraju iskazati kao ponuda za ulaganje u novcu, ulozima ili stvarima, te da se istima povećava kapital subjekta privatizacije. Investicije mogu biti iskazane i kao kredit obezbeđen od strane kupca ili nekog od njegovih zavisnih preduzeća.

Socijalni program je po pravilu sastavni deo ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine. Tim programom se obezbeđuju socijalna zaštita i prava zaposlenih iz radnog odnosa u subjektu privatizacije. Socijalnim programom je neophodno: 1. da se garantuje poštovanje odredaba kolektivnih ugovora, 2. zadržavanje postojećih prava zaposlenih, 3. određivanje visine zarade, 4. zabrana prinudnog otpuštanja, 5. program obuke i prekvalifikacije, te 6. uvođenje savremene tehnologije u proizvodnji i drugoj delatnosti.

Složenost i značaj ugovora o prodaji kapitala ili imovine doveli su do masovne prakse kod zaključenja pomenutih ugovora da se ugovorom ustanovljava obaveza kupca da pri potpisivanju ugovora o prodaji kapitala obezbedi i preda Agenciji za privatizaciju, garanciju za dobro izvršenje posla, pre svega kao sredstvo obezbeđenja napred pomenutih obaveza investicionog ulaganja u subjekt privatizacije i radi obezbeđenja ostvarenja socijalnog programa za zaposlene, i obezbeđenja blagovremenog izvršenja obaveza plaćanja ugovorene cene.

Kupac se prema pomenutom ugovoru obavezuje, da pri zaključenju ugovora preda Agenciji za privatizaciju bezuslovnu neopozivu bankarsku garanciju kvalitetne banke, naplativu na prvi poziv, koja predstavlja sredstvo obezbeđenja svih pomenutih značajnih obaveza kupca. Izdavanjem bankarske garancije, banka kao davalac garancije se obavezuje da će, ukoliko kupac kapitala ne izvrši preuzete obaveze, platiti Agenciji za privatizaciju iznos garantovane obaveze.

Agencija za privatizaciju kako je već rečeno vrši i stalnu kontrolu izvršenja svih ugovornih obaveza kupca prihvaćenih ugovorom o prodaji kapitala odnosno imovine i ovlašćena je da aktivira bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja za slučaj neizvršenja i neurednog izvršenja ugovornih obaveza, zbog kojih je bankarska garancija izdata i predata Agenciji.

Nove odredbe Zakona o privatizaciji u članu 41. u stavovima 2, 3, 4, 5. i 6, regulišu izdavanje sopstvenih akcija od strane subjekta privatizacije, prenos tih akcija na kupca, i Akcijskom fondu u slučaju raskida ugovora o prodaji, te prodaju i druge pravne poslove vezane za sopstvene akcije.

Nove odredbe Zakona, predviđaju status akcija koje stiče kupac iz novih emisija, po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije, za vreme izvršenja ugovorenih obaveza. Ove akcije smatraju se sopstvenim akcijama subjekta privatizacije, koje su u potpunosti plaćene.

Novo stanje nastaje kada kupac kapitala odnosno imovine, izvrši obaveze iz ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine, što se pokazuje potvrdom Agencije. Subjekt privatizacije koji je stekao sopstvene akcije, dužan je da ih bez naknade prenese kupcu kapitala, odnosno imovine od koga ih je stekao. Sve ove transakcije se formalno okončavaju donošenjem rešenja od strane Agencije za privatizaciju i to rešenja o prenosu sopstvenih akcija na subjekt privatizacije i rešenja o prenosu sopstvenih akcija na kupca.

Ako se dogodi raskid ugovora o prodaji kapitala i imovine, sopstvene akcije se prenose Akcijskom fondu.

Akcijski fond ove akcije prodaje zajedno sa drugim akcijama subjekta privatizacije koje su mu prenete u skladu sa zakonom.

Sva sredstva ostvarena od prodaje sopstvenih akcija stečenih po osnovu povećanja kapitala novim ulozima, Akcijski fond je dužan da prenese kupcu sa kojim je ugovor o prodaji kapitala raskinut.

Na otuđenje, režim i druge pravne poslove koji se odnose na sopstvene akcije, shodno se primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima. Pomenuti zakon određuje da su sopstvene akcije one akcije koje akcionarsko društvo stiče od svojih akcionara. Odluku o sticanju sopstvenih akcija ili drugih hartija od vrednosti akcionarskog društva donosi skupština akcionara (čl. 220, 221. i 222. i druge odredbe Zakona o privrednim društvima).

Novi razlozi za raskid Ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine

Zakon o privatizaciji “Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003 i 45/2005) je na potpuno drugi način regulisao razloge za raskid ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (član 41a). Prema navedenoj odredbi ugovor o prodaji smatra se raskinutim zbog neispunjenja ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje, kupac: 1. ne plati ugovorenu cenu odnosno bilo koju od dospelih rata, 2. ne investira u subjekt privatizacije na način, i u obliku utvrđenom ugovorom, 3. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih i drugim slučajevima predviđenim pomenutim zakonom i ugovorom o prodaji kapitala odnosno imovine.

Nova odredba Zakona, utvrđuje i novi razlog za raskid ugovora o prodaji kapitala. Prema odredbi člana 41a Zakona, raskid ugovora o prodaji kapitala nastupa po samom zakonu, ako kupac ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenom u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose, za period od najmanje devet meseci u toku kalendarske godine.

Privremeni zastupnik kapitala i ograničenje ovlašćenja prema organu upravljanja

a) Raskid ugovora o prodaji kapitala ili imovine i naknada štete

Ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac: 1. ne plati ugovorenu cenu odnosno bilo koju od dospelih rata, 2. ne investira u subjekt privatizacije na način, u obliku i roku utvrđenom ugovorom, 3. raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora, 4. ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan, 5. ne dostavi garanciju za investiciona ulaganja na način utvrđen ugovorom, 6. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih, 7. u drugim slučajevima predviđenim ugovorom. Nova odredba (član 41a stav 6a) predviđa da se ugovor raskida ako kupac ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenima u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine.

Svi napred pomenuti razlozi za raskid ugovora predviđeni su odredbom člana 41a Zakona o privatizaciji. Ugovor o prodaji se smatra raskinutim po samom zakonu, ako kupac kapitala ne ispuni obavezu koja predstavlja bitan sastojak ugovora ni u naknadno ostavljenom roku. Agencija za privatizaciju i kupac mogu ugovorom o prodaji predvideti i druge slučajeve u kojima se po samom zakonu ugovor smatra raskinutim.

Posledice raskida ugovora o prodaji iz napred navedenih razloga određuje sâm Zakon, tako što zaposleni u subjektu privatizacije zadržavaju svoja vlasnička prava na akcijama dobijenim bez naknade u postupku privatizacije i što se kapital koji je bio predmet prodaje na osnovu ugovora o prodaji koji je raskinut, prenosi Akcijskom fondu.

Posledica raskida ugovora o prodaji kapitala ili imovine, zbog neispunjenja ugovornih obaveza, sastoji se u tome što kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, radi zaštite opšteg interesa.

U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine na način i pod uslovima predviđenim u članu 41a stav 1. tač. 1-7. Zakona o privatizaciji, faktički je isključena primena odredaba Zakona o obligacionim odnosima, (odredbe člana 125-131) i druge odredbe istog zakona, koje regulišu uslove i način raskida ugovora, i delimično posledice raskida ugovora, posebno kod propisivanja naknade štete u slučaju raskida (član 131. stav 5, član 262. i druge odredbe).

Agencija za privatizaciju kao prodavac u navedenim slučajevima nema mogućnosti da se oslobodi obaveze preduzimanja svih mera povodom nastanka uslova za raskid ugovora i posledica koje takav ugovor treba da proizvede.

Odredbom člana 41. stav 3. Zakona, unapred se utvrđuje iznos štete za slučaj raskida ugovora po samom zakonu krivicom kupca kao nesavesne strane. Time se stvara mogućnost nastanka velike nesrazmere između iznosa kupovne cene koja je uplaćena i prestanka prava kupca na povraćaj plaćenog iznosa i stvarno nastale štete zbog neizvršenja ugovorne obaveze.

Zakonom o privatizaciji nije rešeno pitanje naknade štete i drugih posledica, kada dođe do raskida ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine, zbog povreda ugovornih obaveza od strane Agencije za privatizaciju kao prodavca.

Posebni razlozi za raskid ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine iz člana 41a. stav 1. tač. 1-7. Zakona o privatizaciji, ne predviđaju primenu odredbi Zakona o obligacionim odnosima o raskidanju ugovora zbog neispunjenja (član 124-136) gde su regulisani i drugi relativno brojni razlozi za raskid ugovora zbog neispunjenja i zbog promenjenih okolnosti.

Privremeni zastupnik kapitala i upravljanje subjektom privatizacije

Novim odredbama Zakona o privatizaciji (član 41d, 41đ i 41e) predviđeno je da danom raskida ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine, Akcijski fond imenuje privremenog zastupnika. Osnovna radna obaveza privremenog zastupnika kapitala je upravljanje subjektom privatizacije koje traje do prodaje kapitala subjekta privatizacije.

Zastupnik kapitala je ovlašćen da upravlja subjektom privatizacije srazmerno učešću kapitala koji je bio predmet prodaje u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije u vreme raskida ugovora o prodaji. Prema Zakonu registracija podataka o privremenom zastupniku kapitala i objavljivanje registracije vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Posebne obaveze privremenog zastupnika su utvrđene novim odredbama Zakona o privatizaciji: 1) da preduzima neophodne mere za zaštitu imovine subjekta privatizacije, 2) da se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova subjekta privatizacije, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima subjekta privatizacije, 3) da obavlja po potrebi i druge poslove. Sve pomenute zadatke zastupnik je dužan da obavlja samostalno i sa pažnjom dobrog privrednika, pre svega u skladu sa Zakonom o privatizaciji, te da o svom radu Akcijskom fondu podnosi mesečne pismene izveštaje o stanju imovine i poslovanju subjekta privatizacije a na zahtev Akcijskog fonda dužan je da podnosi finansijske i druge izveštaje.

Nove odredbe Zakona utvrđuju, da zastupnik kapitala odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za štetu nanetu subjektu privatizacije. Za ovu štetu zastupnik odgovara ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom. Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva u zastarnom roku od pet godina koji počinje da teče od nastanka štete.

Privremeni zastupnik kapitala obavlja svoja ovlašćenja i delatnosti i na osnovu nove odredbe člana 41g st. 2, 3. i 4. Zakona o privatizaciji, gde je predviđeno da organ upravljanja subjekta privatizacije je dužan da privremenom zastupniku kapitala, omogući upravljanje subjektom privatizacije, kao i da sprovede sve radnje neophodne za upis promena u Registar privrednih subjekata i drugi odgovarajući registar.

Nove odredbe Zakona utvrđuju niz zabrana za delatnost organa upravljanja subjekta privatizacije, tako da ne može do izbora novog organa upravljanja: 1. da donosi odluke o smanjenju kapitala privrednog društva, 2. o sticanju odnosno raspolaganju nepokretnom imovinom ili imovinom velike vrednosti, 3. o reorganizaciji privrednog društva, 4. zalaganju stvari, uspostavljanjem hipoteke, 4. drugom načinu opterećivanja imovine, 5. davanju ili uzimanju imovine u dugoročni zakup, 6. poravnanju sa poveriocima.

Sve odluke donete suprotno navedenim zabranama su ništave.

Sticanje akcija bez naknade i pravo na novčanu naknadu

Odredba člana 43. Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS” br. 38/2001, 18/2003 i 45/2005) određuje da zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku godinu radnog staža u subjektu privatizacije i to najviše za 35 godina radnog staža (stav prvi i drugi).

Nova odredba stava 3. člana 43, uređuje da pravo na sticanje akcija ne ostvaruje se: 1. u subjektu privatizacije, u kojem je sprovedeno restrukturiranje i 2. po osnovu kapitala koji je u subjektima privatizacije nastao konverzijom potraživanja Republike Srbije u trajni ulog.

Novi stav 4. i naredne odredbe pomenutog člana ustanovljavaju pravo na novčanu naknadu zaposlenih u subjektu privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje, ostvarenih od prodaje kapitala u postupku privatizacije koja preostanu posle raspodele troškova prodaje i namirenja poverilaca subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, a pre uplate na uplatni račun budžeta Republike Srbije.

Zaposleni imaju pravo na novčanu naknadu iz sredstava ostvarenih prodajom društvene imovine koja predstavlja višak stečajne, odnosno likvidacione mase, kada dođe do stečaja i privatizacije subjekta privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje.

Promena pravne forme

Izmenjena odredba člana 59. Zakona o privatizaciji, uređuje ograničenje promene pravne forme, tako da privredno društvo koje ima u strukturi kapitala akcije u vlasništvu Akcijskog fonda, ima akcije koje taj Fond prodaje po Zakonu, ne može vršiti promenu pravne forme, niti otvoreno akcionarsko društvo može postati zatvoreno, bez saglasnosti Akcijskog fonda.

Osnivačko društvo se smatra otvorenim, ako osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja društva, odnosno ako takav poziv učini društvo nakon osnivanja (član 196. stav 1. Zakona o privrednim društvima).

Kod otvorenog akcionarskog društva nema ograničenja, u pogledu maksimalnog broja njegovih akcionara. Ovo društvo ne može ograničiti prenos akcija trećim licima, tako da je taj prenos potpuno slobodan.

Umesto zaključka

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji predstavlja unapređenje do sada postojećih zakonskih rešenja, u pravcu donošenja obavezujućih normi koje važe za sve učesnike privatizacije, značajnog ograničavanja za kupce kapitala i imovine i njihovog učešća u postupcima prodaje. Ojačana su i proširena ovlašćenja Agencije za privatizaciju kod postupka likvidacije subjekta privatizacije Akcijskog fonda, zastupnika imovine i kapitala u slučaju raskida ugovora o prodaji, nadzorna funkcija Agencije, uz povećanje ovlašćenja Vlade Republike Srbije, za donošenje podzakonskih akata kojim se na osnovu Zakona detaljnije uređuju neka pitanja privatizacije.