Dragica Popesku
sudija okružnog suda u Beogradu

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, uključujući i trgovinu krivotvorenom robom (TRIPS sporazum), čini aneks 1 C Sporazuma iz Marakeša, kojim se ustanovljava svetska trgovinska organizacija (u daljem tekstu WTO sporazum), koji je zaključen 15. 04. 1994. godine i stupio je na snagu 01. 01. 1995. godine. TRIPS sporazum obavezuje sve članice Svetske trgovinske organizacije WTO (primedbe iz knjige Vesne Besarević i Blagote Žarkovića Intelektualna svojina, knjiga II Međunarodni ugovori).

TRIPS sporazum donesen je na tzv. Urugvajskoj rundi pregovora u Gatt u (sadašnja Svetska trgovinska organizacija), koja je otpočela 1986. godine, a okončana 1993. godine, s tim što su pored TRIPS sporazuma, ovde doneti i drugi sporazumi u vezi sa međunarodnom trgovinom.

TRIPS sporazumom uspostavljaju se sledeći principi, kojima se obezbeđuje:

Članice TRIPS sporazuma mogu, međutim, da kroz svoju legislativu predvide obimniju zaštitu prava intelektualne svojine, ali ukoliko se ona ne kosi sa principima TRIPS sporazuma.

TRIPS sporazum sadrži sedam delova, a opšte odredbe i osnovni principi ovog sporazuma nalaze se u I delu.

Jedan od ključnih principa WTO (Svetske trgovinske organizacije) i TRIPS sporazuma (član 3) je NACIONALNI TRETMAN i znači da su države članice obavezne da pruže nacionalni tretman i pravo predviđeno TRIPS sporazumom državljanima drugih država članica, koje se na osnovu Berlinske konvencije, Rimske konvencije, Pariske konvencije i Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima kvalifikuju kao zaštićena lica. Nacionalni tretman pretpostavlja da ni jedna članica TRIPS sporazuma ne sme biti nepovoljnije tretirana u odnosu na državljanina članice koja mu priznaje tretman kao svom državljaninu, odnosno, ne može imati gori tretman od nacionalnog sistema zaštite intelektualne svojine, sa izuzetkom koji je predviđen navedenim konvencijama, odnosno Ugovorom. U odnosu na srodna prava ova obaveza se odnosi samo na prava predviđena ovim sporazumom.

Drugi princip TRIPS sporazuma je TRETMAN NAJPOVLAŠĆENIJE NACIJE, koji predviđa član 4. Sporazuma i znači da se sva prava ili povlastice koje država članica pruža državljanima druge države ugovornice moraju dodeliti i državljanima bilo koje druge države članice, uz izuzetak da obaveza primene ovog principa ne postoji tamo gde su međunarodne konvencije bile na snazi pre stupanja na snagu TRIPS sporazuma.

Sledeći osnovni princip TRIPS sporazuma je PRINCIP MINIMALNIH PRAVA na kojima su zasnovane međunarodne konvencije iz oblasti intelektualne svojine i tu se ne primenjuju odredbe iz čl. 3. i 4. TRIPS sporazuma, ako su u pitanju postupci predviđeni multilateralnim sporazumima, koji su zaključeni pod pokroviteljstvom Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (WIPO).

U delu II, u odeljku 17 dati su oblici intelektualne svojine koji ulaze u oblast zaštite TRIPS sporazuma.

Tu spadaju:

Intelektualna svojina se uglavnom deli na 2 oblasti a to su autorska i srodna prava i industrijska svojina.

AUTORSKA I SRODNA PRAVA predstavljaju prava autora literarnih, filmskih, umetničkih dela. Treba naglasiti da se i računarski programi štite po istom principu, a takođe i zbirke podataka ili drugog materijala koji zbog načina izbora i grupisanja predstavljaju autorsko delo.

Ova prava se štite 50 godina od prvog izdavanja, odnosno nastanka dela, računajući od kraja kalendarske godine u kojoj je delo nastalo, odnosno objavljeno, izuzev fotografskih dela i dela primenjene umetnosti.

Izvođači i proizvođači fonograma imaju zaštitu prava najmanje 50 godina od kraja kalendarske godine kada je izvršeno snimanje, odnosno u kojoj je došlo do interpretacije ili emisije, dok proizvođačima emisije prava traju ne kraće od 20 godina od kraja godine kada je emisija emitovana, s tim da ova zaštita ne deluje na ona autorska dela koja su u trenutku stupanja na snagu TRIPS sporazuma, postala javno dobro (u vezi sa članom 18. Berlinske konvencije i članom 9. odeljka 1 dela II TRIPS sporazuma).

Osim toga izvođači, proizvođači fonograma (zvučni zapisi) i proizvođači emisija, imaju pravo da zabrane snimanje, odnosno reprodukovanje (fonogrami), davanje u zakup odnosno umnožavanje, emitovanje, reemitovanje, odnosno javno saopštavanje njihovih emisija.

INDUSTRIJSKA SVOJINA se deli uglavnom na dve oblasti.

U prvu oblast spadaju pre svega robni i uslužni žigovi, koji odvajaju robe i usluge jedne firme od druge firme, a u drugu zaštita geografskih oznaka porekla robe, što predstavlja identifikaciju dobara sa mesta sa kojeg potiče i koji mu daju esencijalne atribute tog geografskog porekla.

Zaštita znakova razlikovanja ima za cilj da stimuliše konkurenciju, ali i da zaštiti sa jedne strane titulara prava, a sa druge konzumenta robe, odnosno da mu omogući da bude informisan o izboru i kvalitetu robe i usluga (sa dodatnom zaštitom za geografsku oznaku vina i alkoholnih pića, shodno članu 23. TRIPS sporazuma).

DRUGI VIDOVI INDUSTRIJSKE SVOJINE su zaštićeni radi stimulisanja pronalazaštva, dizajna, kreativne tehnologije i tu spadaju pronalasci (patenti), industrijski modeli i uzorci i neotkrivene informacije.

Ovde se zaštita daje (npr. kod patenata), u nešto kraćem periodu, shodno članu 33. TRIPS sporazuma koji propisuje da zaštita neće prestati pre isteka perioda od 20 godina, računajući od dana podnošenja prijave.
 

U delu V TRIPS sporazuma, u članu 63, predviđeno je načelo transparentnosti, odnosno zakoni, propisi, sudske odluke i administrativna pravila opšte namene države članice, koje se odnose na predmet TRIPS sporazuma (dostupnost, obim, sticanje, sprovođenje i sprečavanje zloupotrebe prava intelektualne svojine), moraju se objavljivati i biti dostupni javnosti na jeziku zemalja članica, radi upoznavanja sa njima, kao i sporazumi koji su na snazi između vlada članica.

Članom 42. predviđena su pravna sredstva za zaštitu prava intelektualne svojine i to u građanskom i upravnom postupku, kao i pravna sredstva kojima će država članica omogućiti titularima prava intelektualne svojine da se sude u tim zemljama radi zaštite svojih prava, koja su obuhvaćena TRIPS sporazumom. Obavezno je obezbeđivanje ravnopravnosti u postupku, pravičnosti i nepristrasnosti, kao i načela neposrednosti. Ne sme se nametati obaveza nosiocima prava da se lično pojavljuju. Stranke imaju pravo da budu zastupane od pravnih zastupnika radi podnošenja dokaza i utvrđivanja činjeničnog stanja. Postupak mora da obezbedi način otkrivanja i zaštite poverljivih informacija, ako to nije u suprotnosti sa ustavnim poretkom. Sudovi moraju imati ovlašćenje da izriču sudske zabrane zbog povrede prava, shodno članu 44. TRIPS sporazuma i da nalažu prekršiocu da plaća nosiocu prava intelektulane svojine naknadu za korišćenje i štetu, kao i da mu naknadi troškove postupka.

Da bi se efikasno sprečila povreda prava intelektualne svojine, sudske vlasti moraju imati ovlašćenje da nalože povlačenje sa tržišta one robe koja predstavlja povredu takvih prava i to bez naknade vlasniku, a takođe može da se naloži i da se sirovine i alati kojima se stvara takva roba, takođe povuku sa tržišta na način koji će trajno umanjiti mogućnosti dalje povrede prava intelektualne svojine, što je regulisano članom 46. TRIPS sporazuma. Ovde je takođe propisano, da se mora imati u vidu proporcija između ozbiljnosti povrede i naloženih pravnih sredstava, kao i interesa trećih lica.

Članice TRIPS sporazuma mogu i da nalože prekršiocu da obavesti titulara prava o identitetu trećih lica koja su uključena u proizvodnju i promet robe i usluga kojima se vređaju njihova prava, shodno članu 47. TRIPS sporazuma. Istovremeno, zbog sprečavanja zloupotrebe postupka za sprovođenje postupka prava zaštite, strana koja inicira postupak zaštite može, od strane sudskih vlasti, da bude obavezana da pogrešno tuženom naknadi troškove postupka, kao i da mu plati nadoknadu zbog zloupotrebe postupka (član 48. TIPSa).

Prema pravilima TRIPS sporazuma (član 49. TIPSa) moguće je voditi upravni postupak.

Odeljkom 3 i 4 dela III TRIPS sporazuma predviđeno je i da su sudske vlasti ovlašćene (član 50. TIPSa) da nalože hitne i efikasne privremene mere i to radi sprečavanja povrede bilo kog prava intelektualne svojine i radi očuvanja relevantnih dokaza u odnosu na tu povredu, s tim da se privremena mera može usvojiti i bez saslušanja druge strane (princip inaudita altera partes), u hitnim slučajevima.

U delu III ovog Sporazuma, u odeljku 4 predviđene su pogranične mere, kojima nosilac prava intelektualne svojine može da se obrati zahtevom nadležnim sudskim ili upravnim vlastima, da bi carinske vlasti obustavile puštanje u slobodan promet robe koja na neki način vređa njegova prava intelektualne svojine (uvoz robe sa krivotvorenim žigom ili proizvedene robe na osnovu nezakonitog prisvajanja autorskih dela).

Članom 61. TRIPS sporazuma predviđena je mogućnost vođenja krivičnih postupaka i krivičnog kažnjavanja počinilaca povreda prava intelektualne svojine i to bar kod svesnog falsifikovanja žiga ili kod piraterije u autorskim pravima, u vezi sa komercijalizacijom istih. Kao kazne su predviđene kazne zatvora i visoke novčane kazne, koje uključuju mere prevencije. Osim toga, predviđeno je oduzimanje, zaplena i uništavanje robe, kojom je izvršena povreda prava, odnosno svih sredstava i alata kojima je ona izvršena. Takođe, mogu se pokrenuti krivični postupci i u drugim situacijama kod povrede prava intelektualne svojine.
 

U članu 64. TRIPS sporazuma predviđeno je da će se Opšti sporazum o carinama i trgovini iz 1994. godine tj. neke njegove odredbe primenjivati u rešavanju sporova između članica potpisnica TRIPS sporazuma, osim ako nije drugačije predviđeno. U prelaznim odredbama TRIPS sporazuma (član 66), predviđeno je i da nerazvijene države neće morati da primenjuju TRIPS sporazum, osim čl. 3, 4. i 5, kojima su predviđena osnovna načela i to u periodu od 10 godina od datuma primene, s tim da je shodno članu 65. navedenog Sporazuma predviđeno da ni jedna članica nije obavezna da primenjuje odredbe ovog Sporazuma pre isteka opšteg perioda od godinu dana od kada stupa na snagu WTO sporazum (sporazum iz Marakeša).

Prelaznim odredbama ovog Sporazuma (član 67) predviđena je tehnička i finansijska saradnja među članicama i to u korist članica zemalja u razvoju, odnosno najsiromašnijih zemalja, što podrazumeva pomoć u pripremi zakona i drugih propisa o zaštiti prava intelektualne svojine. Takođe, međunarodna saradnja koju predviđa član 69. ovog Sporazuma (deo VII) odnosi se na saradnju članica u cilju odstranjivanja iz međunarodnih trgovinskih tokova robe kojom se vrši povreda prava intelektualne svojine, zbog čega će članice ustanoviti međusobne kontakte administrativnim putem i razmenjivati informacije o trgovini pomenutom robom. Poseban oslonac je na unapređivanju informisanosti između carinskih vlasti u odnosu na onu robu koja inicira krivično kažnjavanje, a naročito kod krivotvorenog žiga ili piraterije.

Članom 68. TRIPS sporazuma predviđen je Savet za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine (Savet za TRIPS) kome će zemlje članice davati informacije o svojim aktivnostima, da bi Savet pratio da li i kako članice ispunjavaju svoje obaveze iz Sporazuma, ali i radi omogućavanja članicama da se konsultuju u vezi sa problemom zaštite prava intelektualne svojine. Predviđeno je i da Savet za TRIPS može tražiti podatke od bilo kog izvora informacija, ako smatra da mu je to potrebno, a takođe i da ostvari saradnju sa WIPO (Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu) što upravo i govori o značaju i korisnosti pristupanja ovom međunarodnom sporazumu.
 

Treba naglasiti da ni jedna zemlja ne može postati članica Svetske trgovinske organizacije (WTO STO), ako ne ratifikuje TRIPS sporazum.

Ovim sporazumom insistira se na saradnji između između Svetske trgovinske organizacije (WTO) i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), kao i između drugih međunarodnih organizacija koje se bave ovom oblašću.

Propisivanje određenih principa i standarda koji se odnose na važenje, obim i korišćenje prava intelektualne svojine, obaveznost njihove primene, kao i efikasna zaštita ovih prava predstavljaju pravne okvire koji će doprineti ubrzanju tokova i unapređenju međunarodne trgovine, što je i jedan od ključnih razloga zaključenja ovog sporazuma. Ovo je naročito važno prilikom trgovine u međunarodnom prometu, imajući u vidu odvojene carinske teritorije i različitosti u legislativama država članica. Radi obezbeđenja međunarodne zaštite ovih prava i rešavanja sporova u slučaju povrede na međunarodnom nivou, a pogotovu kod trgovine krivotvorenom robom, TRIPS sporazum predviđa aktivno učešće država potpisnica država članica TRIPS sporazuma, prilikom pregovaranja.

Ostajanje neke države izvan TRIPS sporazuma, znači i njeno ostajanje izvan Svetske trgovinske organizacije, (WTO), pa samim tim ta zemlja ne može uživati status najpovlašćenije nacije u trgovini sa drugim članicama Svetske trgovinske organizacije.

Naša zemlja još nije pristupila TRIPS sporazumu jer je u pitanju složen i dugotrajan proces. Ali prvi korak je već učinjen donošenjem Zakona o autorskim i srodnim pravima iz 1998. godine, čime je jasno izražena tendencija naše zemlje da pristupi ovom sporazumu.