NOVE TENDENCIJE U SAVREMENOJ NAUCI KRIVIČNOG PRAVA I NAŠE KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO

Udruženje za krivično pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore održalo je svoje XLII redovno godišnje savetovanje na temu “Nove tendencije u savremenoj nauci krivičnog prava i naše krivično zakonodavstvo”. Na savetovanju je učestvovalo oko 700 stručnjaka iz krivičnopravne oblasti, i to kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Na osnovu 37 saopštenih referata na savetovanju je vođena diskusija po nizu pitanja iz materijalnog i procesnog krivičnog prava, i to u okviru dve sekcije i dva plenarna zasedanja.

Nakon podnesenih referata i vođene diskusije učesnici savetovanja su na drugom plenarnom zasedanju održanom 24. septembra 2005. godine svoje stavove po razmatranim pitanjima izrazili u jednoglasno usvojenim zaključcima čiji tekst dajemo u prilogu.

Na kraju ovog malog uvoda u tekst zaključaka savetovanja organizator (Udruženje za krivično pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore) posebno želi da naglasi da su organizaciju savetovanja pomogli: INTERMEX d.o.o - Beograd i Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije. Bez njihove pomoći organizacija savetovanja bi faktički bila nemoguća, usled čega im se, i ovim putem, organizator posebno zahvaljuje.

ORGANIZATOR SAVETOVANJA

Učesnici XLII Redovnog godišnjeg savetovanja udruženja za krivično pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore održanog na Zlatiboru 22-24. septembra 2005. godine na temu “Nove tendencije u savremenoj nauci krivičnog prava i naše krivično zakonodavstvo”, usvojili su sledeće

Zaključke

I. Učesnici savetovanja su jedinstveni u stavu da je pozitivno krivično zakonodavstvo Srbije i Crne Gore po pitanju ne malog broja svojih rešenja u skladu sa najnovijim tendencijama u savremenoj nauci krivičnog prava i opšteprihvaćenim pravnim standardima. Međutim, posmatrano kao celina ono još uvek nije na nivou željene normativne osnove u skladu sa ovim zahtevima. Imajući u vidu ovo, a polazeći od kriminalno-političkih, društveno-ekonomskih, političkih i drugih osobenosti našeg društva učesnici savetovanja su jedinstveni u stavu da se mora preduzeti sve u cilju potpunog usaglašavanja našeg krivičnog zakonodavstva sa ovim tendencijama i opšteprihvaćenim pravnim standardima, i to pre svega standardima Evropske unije i SAVETA Evrope. Ovo i iz razloga što je to i jedan od ključnih preduslova za naš prijem u punopravno članstvo u Evropsku uniju.

II. Radi ostvarivanja cilja iz tačke 1. ovih zaključaka, posmatrano sa aspekta materijalnog krivičnog zakonodavstva, učesnici savetovanja su mišljenja da Predlog krivičnog zakonika Srbije predstavlja kodeks koji ispunjava standarde koje postavlja savremena nauka krivičnog prava. Kako u pogledu širine kriminalne zone, tako i u pogledu zaprećenih kazni predlog je pronašao pravu meru represije a što je od posebnog značaja jer se, sa jedne strane, ne sme suviše zadirati u slobodno delovanje pojedinaca, a s druge strane, mora se obezbediti adekvatna krivičnopravna zaštita onim dobrima kojima je neophodna. Pored ovog, i na planu krivičnih sankcija se slede savremeni trendovi i predviđaju i nove sankcije čija će, po mišljenju učesnika savetovanja, primena, u velikoj meri, zavisiti od toga kako će biti organizovano njihovo izvršenje, usled čega je o istom neophodno posebno voditi računa.

    I pored toga što uvodi veliki broj novih rešenja, Predlog krivičnog zakonika ipak ne predstavlja raskid sa postojećim krivičnim zakonodavstvom jer zadržava ona rešenja koja su dobra i u praksi proverena. Uz to, i u pogledu postojećih rešenja u mnogim slučajevima je data bolja formulacija što će samo po sebi doprineti doslednom ostvarivanju načela zakonitosti i lakšoj primeni krivičnopravnih normi u praksi. Isto tako, može se konstatovati da se u izradi predloga zakonika vodilo računa i o stavovima naše sudske prakse. Iz svih ovih razloga učesnici savetovanja podržavaju usvajanje predloga zakonika od strane Narodne skupštine Republike Srbije i konstatuju da će se njegovim usvajanjem Srbija svrstati u red evropskih zemalja sa modernim krivičnim zakonodavstvom.

    Imajući u vidu obim novina koje donosi Predlog zakonika učesnici savetovanja su mišljenja da bi bilo neophodno predvideti najmanje šestomesečni protek roka od dana donošenja ovog zakonskog teksta do dana njegovog stupanja na snagu.

III. Polazeći od stava iz tačke 1. ovih zaključaka kojim se izražava mišljenje učesnika savetovanja da naše krivično-procesno zakonodavstvo još uvek nije na nivou željene normativne osnove, posmatrano sa aspekta njegove usaglašenosti sa najnovijim tendencijama u savremenoj nauci krivičnog prava i opšteprihvaćenim pravnim standardima, a što se posebno odnosi na ne mali broj njegovih izmena i dopuna nakon donošenja Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine koje karakteriše nepreciznost određenog broja zakonskih normi, predviđanje izuzetno širokih i neodređenih uslova za primenu pojedinih krivično-procesnih mera i instituta, kao i odsustvo pojedinih rešenja za koja se može reći da su skoro ošteprihvaćena u savremenoj nauci krivičnog prava i krivično-procesnom zakonodavstvu najvećeg broja evropskih država i šire, a u cilju što potpunijeg usaglašavanja krivično-procesnog zakonodavstva sa ovim zahtevima i standardima učesnici savetovanja su mišljenja da u radu na predstojećoj reformi krivično-procesnog zakonodavstva posebnu pažnju treba posvetiti sledećim pitanjima:

1. Stvaranju normativne osnove za još efikasniji krivični postupak, s tim da to ne sme da ide na uštrb zakonitosti rešenja krivične stvari i ugrožavanja međunarodnim aktima i nacionalnim zakonodavstvom zagarantovanih sloboda i prava učesnika krivičnog postupka. Odnosno, u ostvarivanju ovog cilja, mora se voditi računa o uspostavljanju ravnoteže između zahteva za efikasnošću krivičnog postupka i zaštite ljudskih sloboda i prava. U tome kontekstu posebnu pažnju treba posvetiti preispitivanju postojećeg koncepta istrage, funkcionalnoj nadležnosti sudije pojedinca, preispitivanju odredaba Zakonika o postupcima za izricanje krivičnih sankcija bez glavnog pretresa, preispitivanju odredaba o: svedoku saradniku, o načelu oportuniteta krivičnog gonjenja, poboljšanju procesne discipline učesnika krivičnog postupka, mogućnosti pribavljanja veštačenja i od strane krivično-procesnih stranaka, kao i normiranju novih instituta (pre svega sporazuma o priznanju krivice), i to sve u cilju njihovog dovođenja u funkciju efikasnosti krivičnog postupka;

2. što preciznijem propisivanju zakonske norme, kao i uslova za primenu pojedinih procesnih metoda, sredstava i instituta, a što se posebno odnosi na postupke vezane za najteža krivična dela;

3. pronalaženju mera i instrumenata koji će doprineti većoj zaštiti učesnika krivičnog postupka, a posebno zaštiti lica oštećenog izvršenjem krivično dela;

4. pronalaženju mehanizama za efikasniji sistem pravnih lekova, uključujući i mogućnost predviđanja isključenja prava na upotrebu pravnog leka;

5. potpunom usaglašavanju krivično-pocesnog zakonodavstva sa aktima međunarodnog krivičnog prava koja se tiču međunarodnih pravosudnih institucija krivičnopravnog karaktera;

6. potpunoj međusobnoj usaglašenosti procesnog krivičnog zakonodavstva, materijalnog krivičnog zakonodavstva, zakonodavstva o maloletnicima i zakonodavstva o izvršenju krivičnih sankcija, što trenutno nije slučaj;

7. učesnici savetovanja su mišljenja da ciljevi iz tačke ovih zaključaka treba da se realizuju donošenjem novog Zakonika o krivičnom postupku čija bi osnova bila Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine.

IV. Učesnici savetovanja ocenjuju da je Predlog zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u skladu sa najnovijim zahtevima krivičnopravne nauke i opšteprihvaćenim pravnim standardima i predlažu Skupštini Republike Srbije njegovo usvajanje.

V. U cilju obezbeđenja što većeg kvaliteta zakonskih tekstova učesnici savetovanja smatraju da se u postupku donošenja konkretnih zakonskih tekstova mora u celosti poštovati metodologija izrade propisa, što do sada nije bio uvek slučaj.

VI. O ovim zaključcima obavestiti nadležna ministarstva i tela u Srbiji i Crnoj Gori .

UČESNICI SAVETOVANJA