PRAVA I OBAVEZE VEŠTAKA

Vida Petrović-Škero,
predsednik Vrhovnog suda Srbije

U sudskim postupcima, i krivičnom i parničnom, izvešće se dokaz veštačenjem radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice kad je potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže (član 249. Zakona o parničnom postupku - ZPP i član 113. Zakonika o krivičnom postupku - ZKP).

Veštaci su treća lica u postupku. Specifičan su i stručan izvor saznanja. Povećanje broja i parničnih i krivičnih postupaka u kojima sud određuje upravo ovaj dokaz, logično je s obzirom na razvoj medicine, tehničkih i prirodnih nauka, u vezi kojih sudija, kao pravnik, nema specifično stručno znanje. I sami veštaci, u okviru svoje struke, moraju imati sve veći stepen specijalizacije za specifične konkretne probleme.

U krivičnim postupcima, veštačenje određuje pis-menom naredbom organ koji vodi postupak. Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se ono može obaviti u okviru državnog organa, po pravilu takvo veštačenje poveriće se takvoj ustanovi, organu koji će odrediti jednog ili više stručnjaka koji će izvršiti veštačenje. Ako za koju vrstu veštačenja postoje kod suda stalno određeni veštaci, drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni veštaci sprečeni ili to zahtevaju druge okolnosti (član 114. ZKP).

U građanskim predmetima, stranka koja predlaže veštačenje dužna je da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka, o čemu će se izjasniti i protivna strana. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja, o tome će odlučiti sud, koji može nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka, ako oceni da složenost veštačenja to zahteva (član 250. ZPP). Veštačenje vrši jedan veštak. Sud može odrediti dva ili više veštaka kad oceni da je veštačenje složeno. Veštaci se određuju prvenstveno iz reda stalnih sudskih veštaka, a veštačenja se mogu poveriti i stručnoj ustanovi. Ako su veštačenja naročito složenija, a postoje posebne ustanove za određene vrste veštačenja, prvenstveno će se njima poveriti veštačenje (član 251. ZPP).

Imajući u vidu cilj koji se želi postići prilikom vođenja sudskih postupaka, i nacionalni sudovi treba da poštuju sadržinu Preporuke br. R (81) 7, Komiteta ministara državama članicama - O merama koje omogućavaju pristup sudu (Preporuka usvojena od strane Komiteta ministara 14.5.1981. godine na 68. zasedanju). U glavi pod nazivom “uprošćavanje’’, u tačci 7. predviđeno je da treba preduzeti mere da se broj sudskih veštaka koji se postavljaju na zahtev suda ili stranaka u jednom predmetu svedu na najmanju moguću meru. Ovo je u saglasnosti sa željenim ciljem da se sudski postupci učine fleksibilnijim i efikasnim, a kako je u porastu broj veštačenja koja se određuju i u parničnim i krivičnim postupcima, broj veštaka treba svesti na najmanju moguću meru, da bi se došlo do mišljenja za koje je potrebno stručno znanje veštaka, ali na najefikasniji i najbriži način.

Da bi se obezbedila efikasnosnost sudskih postupaka, i razumni rok, bez koga ne postoji pravo na pravično suđenje, a kako je to predviđeno i odredbom člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, veštaci, kao specifični učesnici u postupku, imaju predviđene i obaveze i prava. S toga nacionalni sistem i naše zemlje mora zakonom da utvrdi pravu meru obaveza veštaka, te da odredi njihova prava, da bi sud adekvatnom primenom ovih odredbi, omogućio da veštačenje, kao dokazno sredstvo, doprinese i kvalitetnom suđenju i postizanju razumnog roka.

Obaveze veŠtaka

Veštačenje se određuje pismenom naredbom (član 114. ZKP) u krivičnim predmetima. U parničnim predmetima sud određuje veštačenje rešenjem koje mora da sadrži ime i prezime, zanimanje veštaka, predmet spora, predmet i obim veštačenja i rok za dostavljanje nalaza i mišljenja u pismenom obliku (član 256. stav 1. ZPP).

Obaveza veštaka u krivičnim predmetima je da se odazove pozivu i da svoj nalaz i mišljenje dostavi sudu, u roku određenom u naredbi. Rok se na zahtev veštaka iz opravdanih razloga, može produžiti (član 115. stav 1. ZKP). Veštak je u obavezi, i u građanskim predmetima, da svoj pisani nalaz i mišljenje, koje mora biti obrazloženo, dostavi sudu pre rasprave u određenom roku (član 257. stav 1. ZPP). Veštak ima obavezu, ukoliko dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni, nepotpuni ili protivrečni sami sebi ili utvrđenim okolnostima da po nalogu suda nalaz i mišljenje dopuni, odnosno ispravi, što mora uraditi u roku koji mu sud odredi (član 258. stav 2. ZPP).

Obaveza veštaka je da pre početka veštačenja brižljivo razmotri predmet, tačno navede sve što zapazi i nađe, i da dâ svoje mišljenje, nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke i struke. Zakonik o krivičnom postupku precizno predviđa obaveze veštaka pri pregledu i obdukciji leša (član 124. do 128. ZKP). U slučaju veštačenja telesne, povrede obaveze veštaka predviđene su članom 129. ZKP. Član 130. predviđa obaveze veštaka u slučaju sumnje da je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog usled duševne bolesti, zaostalog duševnog razvoja ili druge duševne poremećenosti i kada je obavezno da se izvrši veštačenje psihijatrijskim pregledom okrivljenog. Odredbom člana 131. ZKP utvrđena je mogućnost obaveznog telesnog pregleda osumnjičenog ili okrivljenog i bez njihovog pristanka, kao i uzimanja uzorka krvi i preduzimanja drugih medicinskih radnji.

Za razliku od veštačenja u krivičnim predmetima, kada Zakonik o krivičnom postupku tačno opredeljuje obaveze veštaka, koje mogu biti posebno dopunjene odgovarajućim nalozima suda, u parničnoj proceduri, veštak će biti obavezan na davanje nalaza i mišljenja, tako što će sud svakim konkretnim rešenjem tačno odrediti predmet spora, predmet i obim veštačenja. Veštak mora dostaviti nalaz u pismenom obliku, za razliku od obaveze koju ima u krivičnim postupcima, gde se nalaz može dati i na zapisnik pred sudom.

Posledica nepostupanja po naredbi, odnosno rešenju suda, i u krivičnom i u građanskom postupku biće sankcionisana novčanom kaznom (član 115. stav 2. ZKP, odnosno član 254. stav 1. ZPP).

Komitet ministara zemalja članica Saveta Evrope doneo je 28. februara 1984. godine, Preporuku broj R (84) 5 - O načelima građanskog postupka za unapređivanje ostvarivanja pravde, na osnovu člana 15 (P) Statuta Saveta Evrope. U njoj je navedeno da je sudu potrebno obezbediti ovlašćenja potrebna za efikasnije vođenje postupka. Radi ovoga utvrđena su određena načela, te je u načelu broj 1. u stavu 4. navedeno da sankcije umanjenja naknade, plaćanja troškova ili naknade štete, treba da postoje i za sudskog veštaka, koji ne podnese nalaz ili neopravdano kasni sa podnošenjem nalaza. Nacionalno pravo je izvršilo implementaciju ove odredbe. Utvrđeno je zakonom da na zahtev stranke sud može rešenjem naložiti veštaku da naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom ili neopravdanim odbijanjem da vrši veštačenje (član 254. stav 3. ZPP). Predviđeno je da i ako je zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja nekoj od stranaka naneta šteta, sud će oštećenoj stranci na njen zahtev dosuditi naknadu štete (član 182. stav 1. ZPP). Podnosilac ovakvog zahteva uvek može biti samo jedna strana u parnici, a tuženi može biti svaki učesnik u postupku. S toga u krug tuženih lica spadaju između ostalih i veštaci. Ova odredba odnosi se i na fizička i pravna lica koja mogu učestvovati u sporu kao veštaci (pojedinci ili pravno lice - institucija koja je određena da vrši veštačenje).

Da bi se primenile ove vrste kaznenih odredbi u parničnim postupcima u odnosu na veštaka, potrebno je postojanje osnova za naknadu štete koju stranka pretrpi, u visini troškova koje je imala zbog nepoštovanja procesne discipline od strane veštaka. Međutim, da bi ovakvom zahtevu stranke moglo da se udovolji, potrebno je da sud u potpunosti ispuni svoju obavezu propisanu članom 256. ZPP, koji u stavu prvom utvrđuje šta sve mora da sadrži rešenje kojim se određuje veštačenje. Utvrđena je i sadržina poziva za ročište za glavnu raspravu, u kome veštak mora biti upozoren na posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u ostavljenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa ročišta i pravo na nagradu i naknadu troškova. Zakonska regulativa, dakle jasno utvrđuje i obaveze suda, odnosno nepoštovanje jasno utvrđenih obaveza suda u pogledu upozorenja veštaku. Shodno tome, veštak nema odgovornosti predviđene navedenim odredbama, ukoliko sud nije ispunio sve svoje obaveze, a s druge strane pretpostavlja odgovornost suda u slučaju neispunjenja svojih obaveza koje proizilaze iz navedene odredbe. S obzirom na sve ovo, zakonska rešenja pored toga što predstavljaju osnov za obavezu, takođe su i osnov za pravo veštaka da zahtevaju od suda, u parničnoj proceduri, da im detaljno opredeli zadatak, tj. predmet i obim veštačenja, i utvrdi rok za dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka u pismenom obliku.

Sud ima pravo, u slučaju da se nedostaci ili sumnje iz nalaza i mišljenja veštaka ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka, da odredi druge veštake (član 122. ZKP; član 259. st. 2. i 3. ZPP). Pre nego što odredi novo veštačenje sa drugim veštacima, sud će saslušanjem veštaka, koji ima obavezu da odgovori na postavljena pitanja, da pokuša da prevaziđe nejasnoće, upotpuni nalaz veštaka ili otkloni protivrečnosti. Novom veštačenju će pristupiti ukoliko se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka.

Veštaci koji se nalaze na spisku sudskih veštaka, imaju obavezu da po pozivu suda i donošenju odgovarajuće odluke suda, pristupe veštačenju. Međutim, veštaci imaju pravo da budu oslobođeni dužnosti veštačenja. Obaveštenje suda o postojanju razloga za oslobođenje predstavlja i njihovu dužnost, posebno kad kod veštaka postoje razlozi koji su isti kao i oni zbog kojih svedok može uskratiti svedočenje ili odgovor na pojedina pitanja ili iz drugih opravdanih razloga.

U parničnom postupku, veštak se na lični zahtev može osloboditi veštačenja iz razloga iz kojih i svedok može uskratiti svedočenje ili odgovor na pojedina pitanja, a i iz drugih opravdanih razloga (član 252. ZPP). U krivičnom postupku za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti saslušano kao svedok (član 116. stav 1. u vezi člana 97. ZKP).

Pored oslobođenja dužnosti veštačenja i u krivičnom i u parničnom postupku, veštak može na lični zahtev biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudija i sudija porotnik, na lični zahtev (član 116. stav 2. ZKP; član 253. ZPP).

Posebnost kod medicinskog veštačenja

Prilikom davanja nalaza, veštak s jedne strane ima obavezu da čuva profesionalnu tajnu, ali s druge strane, zakonom mu je propisana obaveza da svoje stručno znanje iz oblasti medicine upotrebi radi davanja odgovora na sporna pitanja koja se postavljaju pred sudom. Uz nalaz i mišljenje, najčešće veštak prilaže i lekarsku dokumentaciju. Imajući u vidu, da učesnici u postupku, a i treća lica imaju pravo uvida u spise, osim kada je isključena javnost, ili su spisi označeni kao državna ili službena tajna, neadekvatno čuvanje medicinske dokumentacije može svakako predstavljati kršenje prava na poštovanje privatnog života lica, čija se dokumentacija nalazi priložena od strane veštaka u spisima. Stoga je obaveza da se sva medicinska dokumentacija koja se odnosi na stranku ili drugog učesnika u postupku, a može biti dostupna učesnicima u postupku i trećim licima preda sudu u zatvorenom kovertu, radi obezbeđenja uslova da se ne ugrozi pravo na privatnost. O ovome će morati da vodi računa i sud. Prilikom pripreme materijala za davanje nalaza i mišljenja, a radi poštovanja prava na privatan život, te radi čuvanja lekarske tajne, sudski veštak će u medicinskim ustanovama u kojima će pribavljati potrebne podatke, da se legitimiše odlukom suda kojom je određen za sudskog veštaka za konkretan slučaj.

Prava veŠtaka

Veštak ima i pravo da dobije rešenje koje mora da sadrži njegovo ime i prezime, zanimanje, koji je predmet spora, da mu se tačno odredi predmet i zadatak veštačenja - obim, kao i da se označi rok za dostavljanje nalaza i mišljenja u pismenom obliku. U građanskoj proceduri, uz prepis rešenja, mora mu se dostaviti poziv za ročište za glavnu raspravu kojim ga sud mora upozoriti da svoje mišljenje mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u ostavljenom roku, te posledice neopravdanog izostanka sa ročišta i pravo na nagradu i naknadu troškova (član 256. ZPP). Veštak ima pravo na razumni rok u kome može da sačini svoj nalaz i mišljenje. U krivičnim postupcima pored zakonom utvrđenih obaveza u pogledu zadatka i sadržine nalaza veštaka, veštak ima i pravo da dobije pismenu naredbu, u kojoj će se navesti u pogledu kojih činjenica se obavlja veštačenje i tačno kome se poverava (član 114. stav 1. ZKP).

Veštak, ukoliko dobije rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima (posebno rešenje o kažnjavanju ili odluka o naknadi štete) ima pravo na pravni lek protiv odluke suda. Žalba protiv odluke prvostepenog suda koji je doneo rešenje, izjavljuje se drugostepenom sudu, kao žalbenom.

Prilikom svoga rada, u krivičnim predmetima veštaku se mogu davati razjašnjenja (član 117. stav 6. ZKP). Veštak, u parničnoj proceduri, nema na ovaj način formulisano pravo, s obzirom da je parnični sud u obavezi da, kroz rešenje kojim se određuje veštačenje, dâ precizan zadatak veštaku. Veštak uvek ima pravo da razmatra spise. Nadalje, u krivičnoj proceduri veštak može predložiti da se izvedu i dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja.

Veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova za ishranu i prenoćište, na naknadu izgubljene zarade i troškova veštačenja, kao i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje.

Obezbeđenje troškova za isplatu navedenih naknada veštaku određuje se shodno pravnoj prirodi sudskih postupaka koji se vode. Krivični postupak vodi se po službenoj dužnosti, s toga troškove krivičnog postupka između ostalog čine i troškovi za veštake. Oni se isplaćuju unapred iz sredstava organa koji vodi krivični postupak, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade, po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (član 193. ZKP). Imajući u vidu da se dešava da sudski budžet nije uvek adekvatno određen, veštaci koji su dali nalaz i mišljenje, često dolaze u situaciju da ne mogu da u razumnom roku ostvare i realizuju svoje pravo na naknadu troškova, kao i pravo na na-gradu za izvršeno veštačenje. U takvoj situaciji, veštak ima pravo da traži rešenje kojim se utvrđuje iznos koji mu pripada na osnovu prava na naknadu troškova proisteklih u postupku davanja nalaza i mišljenja veštaka, te visina nagrade za izvršeno veštačenje, koje mu je odredio sud. Ovakva sudska odluka predstavlja izvršni naslov na osnovu koje se može, shodno odgovarajućim odredbama zakona, u izvršnom postupku izvršiti naplata potraživanja u odnosu na Republiku Srbiju, sa označenjem organa koji je u obavezi da izvrši isplatu.

Građanski postupci predstavljaju isključivu dispoziciju stranaka. S obzirom na pravnu prirodu ove vrste postupaka, troškove veštačenja uvek mora predujmiti parnična stranka, koja je predložila izvođenje ove vrste dokaza. Sud uobičajeno nalaže stranci koja je predložila veštačenje uplatu predujma veštačenja, iz koga će po obavljenom veštačenju i na osnovu rešenja suda, isplatiti određeni iznos veštaku. Ukoliko predujam nije položen, stranci će se naložiti da određeni iznos plati na račun suda, radi isplate troškova veštaku u roku od osam dana.

Ukoliko se veštaku ne izvrši isplata troškova i nagrade koja mu pripada po određenju suda, a na ime davanja nalaza i mišljenja veštaka, veštak ima pravo da zahteva od suda da dobije rešenje kojim se određuje visina određene naknade za troškove i visina nagrade koja takođe predstavlja izvršni naslov.

U poslednje vreme uočena je pojava da su sudije ili predsednici sudova zadržavali isplatu troškova i nagrade veštacima u parničnom postupku i kada su bila obezbeđena sredstva od stranke koja je predlagala veštačenje, sa obrazloženjem da veštak nije vratio u primerenim rokovima druge predmete sudu. Ovakvo ponašanje suda nije dozvoljeno, s obzirom da konkretni odnosi u pogledu obaveze davanja nalaza na osnovu rešenja i obaveze suda na isplatu troškova veštačenja, iz unapred položenog iznosa, proizilaze u svakom konkretnom predmetu i ne mogu se uslovljavati obavljanjem poslova po rešenju iz drugog predmeta. U takvoj situaciji veštaci se mogu obratiti, u smislu zakonskih odredaba predviđenih Zakonom o uređenju sudova, predsedniku neposredno višeg suda po pravu pritužbe, ili pristupiti prinudnom izvršenju rešenja koje se mora dostaviti veštaku na njegov zahtev.

ZakljuČak

Da bi učesnici u postupku došli do realizovanja svojih prava u sudskim postupcima u razumnom roku, da bi sudstvo ostvarilo efikasnost, potrebno je da je dokaz veštačenjem izvršen u razumnom roku od strane stručnjaka, koji će dati svoj puni doprinos u sudskom postupku. Da bi se to realizovalo, potrebno je da veštaci imaju u potpunosti mogućnost da ostvare svoja prava, ali s druge strane i da ispune svoje obaveze. Jedino stvaranjem uslova koji omogućuju podjednako ostvarivanje i prava i obaveza, te da sudska, zakonodavna i izvršna vlast, svaka u svom domenu ostvari pretpostavke za ispunjenje obaveza u odnosu na veštake - sudska vlast da donosi adekvatna rešenja u razumnim rokovima, zakonodavna vlast da obezbedi efikasne zakone, a izvršna vlast da obezbedi dovoljan budžet, a da s druge strane veštaci ispune svoje obaveze u razumnom roku i sa potrebnim kvalitetom, tek tada se može postići puna efikasnost i potreban kvalitet za donošenje pravilne sudske odluke.