Sadržaj ovoga broja Pravnog informatora unekoliko je specifičan. Razlog je veliki jubilej naše države - stošestdeset godina od osnivanja Vrhovnog suda Srbije.

U vreme kada su neki narodi, čije su države sada članice Evropske unije, vodili borbu da dobiju srednje škole na maternjem jeziku, Knjaževina Srbija je pet godina po osnivanju Pravnog fakulteta, ustrojila  svoj Vrhovni sud. Vremena se naravno menjaju, ali tradicija  ostaje.

U želji da i mi damo svoj doprinos obeležavanju ovog značajnog jubileja, izdvajamo Poseban deo Pravnog informatora, posvećujući ga Vrhovnom sudu - od "Ustrojenija" do važećeg Ustava.

Poseban deo započinjemo besedom predsednice Vrhovnog suda Srbije, gospođe Vide Petrović - Škero sa proslave Jubileja Vrhovnog suda, održane 21. septembra ove godine. Istorijski luk trajanja Vrhovnog suda Srbije ilustrovali smo sa dva, po našem mišljenju, najznačajnija pravna akta. Prvi je original Odluke - Ustrojenija  o osnivanju Vrhovnog suda Knjaževine Srbi.je iz 1846. godine, u celosti. Drugi je važeći Ustav Srbije, kao najviši pravni akt ove zemlje, kojim je određena uloga i mesto Vrhovnog suda u našem pravnom sistemu, a mi prezentiramo odredbe koje se odnose na sudove. Ilustracije radi, objavljujemo i nekoliko odluka Kasacionog suda, koje su donete pre više od jednog veka.

Na kraju, Vrhovnom sudu Srbije, najvišem garantu naših prava, od sveg srca želimo još mnogo ovakvih godišnjica.

 Intermex

Beseda predsednice Vrhovnog suda Srbije, Vide Petrović-Škero, na proslavi jubileja osnivanja Vrhovnog suda Srbije, održanoj 21.9.2006. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu

160 GODINA VRHOVNOG SUDA SRBIJE

Poštovane koleginice i kolege, dragi gosti

Istorija se piše iz dana u dan, nekad velikim, nekad malim slovima, prateći razvoj naroda i njegovih tekovina. Jedna od velikih tekovina srpskog naroda je Vrhovni sud Srbije!

Večeras imamo čast i zadovoljstvo da slavimo 160 godina njegovog postojanja. To je i 160 godina postojanja trostepenog sudskog sistema. Osnivanjem Visokoslavnog Vrhovnog suda 9. septembra 1846. godine, po starom kalendaru, zaživele su odredbe Turskog ustava - da sudski sistem čine isključivo sudovi, a ne i organi upravne vlasti.

Sretenjski ustav predviđao je samostalnost sudske vlasti. U stvarnosti je nije bilo sve do osnivanja “najvišeg zemaljskog suda”. Srpski vladari iz naše prošlosti, neki mudri političari, neki zapamćeni kao apsolutisti, neki slavljeni od naroda, imali su pravo odlučivanja u sudskim sporovima u poslednjoj instanci. To pravo, koje se u sudskom rečniku zove kasacija, bilo je moćno oružje za demonstraciju jačine i autoriteta vladara.

Prvi Vrhovni sud nije imao kasacionu nadležnost. Dobio ju je tek 1855. godine, osnivanjem Visokoslavnog Vrhovnog i Kasacionog suda. Vrhovna sudska vlast prebačena je sa vladara i upravnog organa - Sovjeta,  na sud tek 51 godinu po osnivanju prvih sudova u Srbiji.

Toliko godina je trebalo da se iz temelja Karađorđeve revolucije formira organizovana država, sa uređenim vladajućim aparatima, da se razvije društvo sa institucijama koje podržavaju demokratiju i pravdu i da se kod naroda stvori svest o poštovanju sudova i prava, umesto isključivog autoriteta vladara.

Današnji Vrhovni sud Srbije je ustavna i istorijska kategorija. To je državna institucija, koja je oblikovana tokom tri veka, prepuna raznih uspona i padova srpske države. U oceni rada vrhovnog sudstva kroz vekove bilo bi prostora i za pohvale i za kritike. Ali, večeras, slavimo tradiciju i viševekovno postojanje suda.

Srbija je mala, ali istorijski važna zemlja. Njen prvi sud formiran je 1804. godine. Više od dva veka sudstvo, kao grana vlasti, sudi po pravdi i pravnim normama. Vrhovni sud Srbije postoji 160 godina i svojim sudovanjem doprinosi da u Srbiji vlada demokratija, jednakost za sve pred zakonom, pravda bez diskriminacije i poštovanje ljudskih prava, političkih i individualnih sloboda.

U okvirima svog ustavnog položaja i zakonskog delokruga rada, Vrhovni sud Srbije  obezbeđuje i jača vladavinu prava! To je ono čime se večeras ponosimo i što želimo da slavimo i podelimo sa dragim gostima!

Mnoge generacije sudija, izuzetnih pravnika i ljudi, kao i veliki broj savetnika i sudskog osoblja, obeležile su razne periode postojanja suda.

Mi, koji smo večeras imali privilegiju i sreću da se ovaj jubilej poklapa sa našim radom u sudu, želimo da vam svima zahvalimo što ste došli da uveličate ovaj veliki praznik sudske grane vlasti i srpske državnosti.

Ovaj će sud nadživeti sve nas! Kada mu bude 200, 300 godina života, neka bude još bolji, uspešniji! Neka i tada bude vrhunski sudski garant vladavine prava u Srbiji!