Zakon o stečajnom postupku i efikasno sudstvo

"Kako ćemo, lako ćemo, zakonom ćemo"

Prof. dr  Branko Ž. Ljutić,
Pravni fakultet u Beogradu
 

Velika prednost mladosti, u svakom pogledu je vera u budućnost. Često je neograničena, što je i prirodno, jer je vremenski horizont bar izraženo u stopama verovatnoće dužine životnog veka relativno duži. No, da li pojam “mladost” vezujemo samo za ljudski rod nije pitanje fokusa već i osećaja za meru. Da li mogu biti mlade države, vlade, institucije, pravni i ekonomski sistemi i mnogo šta drugo? Pa, iskreno rečeno mogu a mogu biti čak i nedorasli, infantilni, u predpubertetskom periodu, post-pubertetu i tako dalje. Prema tvrdnjama u javnosti, posebno u sredstvima mas-medija i navodima političkih lidera Srbija je već daleko zagazila, a uz to visoko i uspešno u tranziciju. Sa druge strane, analize Svetske banke za obnovu i razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, brojnih agencija američke vlade i vlada zemalja EU, kao i nevladinih neprofitnih naučno istraživačkih instituta ne potvrđuju da se Srbija može klasifikovati čak ni kao zemlja koja je ušla u tranziciju. Postoje dva moguća alternativna scenarija pri čemu prepuštamo čitaocima da ocene koji im je draži, koji realniji odnosno u praksi ostvarljiviji. Prvi je da zagovornici teze da je Srbija već uspešno prebrodila značajan period tranzicije uvere uticajne analitičke i lobi krugove u svetu da je tako, te da im na taj način izmene analitičke poglede i modele. Drugi je da je eventualno moguće da su brojni analitičari iz sveta makar delimično u pravu da još nismo ni učinili prve i prave korake više nego bolne tranzicije.1

Ex-ante i ex-post efikasnost stečajnog postupka

Veoma je značajan okvir (intelektualni, analitički, zakonodavni, funkcionalni) u kome se sagledava efikasnost stepena zaštite prava poverilaca kroz proceduru bankrotstva.2 U životu skoro sve ima svoje lice i naličje, avers i revers, prednju i poslednju stranu. U oblasti zakonodavstva i regulatornih sistema veoma je bitno kako stvari funkcionišu pre pokretanja stečaja i posle završetka stečajnog postupka. Savremena teorija naglašava da je ex-post efikasnost regulative način ocenjivanja u kojoj meri sudski proces i sa njim povezane radnje u praksi doprinose ex-post maksimizaciji vrednosti firme koja je insolventna. Ex-ante efikasnost naglašava aspekte maksimizacije prihoda iz stečaja u korist zaštite interesa kreditora-poverilaca iz procesa pravno-poslovne reorganizacije firme kao i kreiranja stimulativnog okruženja da poverioci budu uključeni u proces konstantnog monitoringa firme u stečaju. U svakom slučaju stepen stvarne zaštite interesa i prioriteta potraživanja poverilaca u sudskoj i poslovnoj praksi određuje stepen ex-ante efikasnosti stečajne procedure. Ipak, da li treba naglašavati da stečajni postupak ne može nikako biti efikasan ako obe njegove jednako značajne komponente nisu uravnotežene a to je ex-ante i ex-post efikasnost. Ocenu efikasnosti ovog zakona na osnovu navedena dva kriterija je moguće dati tek po završetku stečajnih postupaka u ovoj kalendarskoj godini na osnovu istraživanja rezultata. Sve pre toga bi ličilo na ocene u javnoj TV debati ili polemici u dnevnoj štampi.

Kratak kurs - “Kako postati ekspert ili konsultant”

Sredinom 2004. godine je poznati nemački advokat dr Christoph Hartleb u obraćanju svojim srpskim kolegama usmeno u opuštenom razgovoru ukazao da se u poslovnim krugovima smatra da jedan od lepih i atraktivnih poslova i zanimanja biti konsultant ili ekspert. Prednost ovog opredeljenja je u tome što pripada uskom krugu poslova za koji nije potrebna čak ni diploma fakulteta, još manje kredibilitet već samo dobra volja, motivacija, predani rad i klijenti koji dobro plaćaju. Srpska anegdota se svodi na helikopter ofabran u boje italijanske konfekcije Beneton. Iz njega na Pešterskoj visoravni iskače mladi čovek obučen od glave do pete u Beneton stilu, sa Beneton prenosnim računarom i satelitskom antenom. Uspeva da nagovori lokalnoj pastira da mu pruži uslugu i kaže mu koliko ima ovaca. Pošto je pogodio da ih ima 357 na toj površini, uzeo je zahtevanu nagradu u naturi u obliku jagnjeta. Na kraju ga empatičko biće to jest pastir upita - “Je li sine da ti nisi neki ekspert”? Konsultant mu odgovara - “Jesam čiko, a otkud znate?” Starina mu lakonski odgovara da je odgovor više nego očigledan: “Došao si a nisam te zvao, dao si mi savet koji nisam tražio i rekao si mi ono što sam već prethodno i sam znao i od čega nemam nikakvu korist.  I sada te na kraju iskreno molim da mi vratiš mog psa ovčara jer bolujem od reume, a  jagnje odaberi koje hoćeš“. Suština ove imaginarne anegdote je u slabim profesionalnim asocijacijama u Srbiji (sudije, advokati, pravnici, privredni pravnici, računovođe/revizori, sindikati, poslodavci). Upravo njihov vakum i odsustvo agresivnog nastupa u često i nepotrebno javnoj debati popunjavaju samozvani eksperti što čini proces tranzicije znatno dužim i neizvesnijim, uz rastuće socijalne i druge troškove. 

Šta da se radi - ili kako preboleti dečije bolesti

Uvek je lakše postaviti pitanje ili otvoriti problem nego pružiti iole racionalnije odgovore na njega u koje će moći da poveruje racionalno javno mnenje ili bar njegov značajan deo. Pod ovim terminom mislimo na skup mislećih ljudi koji nisu interesno povezani i ne deluju kao lobisti već teže zaštiti javnih interesa, što znači da su intelektualci jer žele dobrobit svojoj zemlji. U pristupu na nivou površinske uvodne analize koja više pokreće interesovanja nego što nudi decidne odgovore opredelili smo se za proaktivan pristup. To znači da napori zakonodavaca, sudstva, biznisa, javnosti i nauke moraju biti usmereni ka zajedničkom javnom cilju - podizanju efikasnosti procedure bankrotstva u funkciji normalnog odbijanja poslovnih transakcija, zaštite interesa poverilaca i očuvanja vrednosti firme kroz koncept nastavka poslovanja. Ovi redovi nemaju cilj da bace senku na zakon, već da pomognu njegova poboljšanja i efikasnu primenu u efikasnoj praksi sa efikasnim rezultatima (napomena: možete imati efikasnu primenu zakona ali da sudska praksa i biznisi ne budu efikasni kao i druge kombinacije ovih činilaca). Ključno je pitanje regulisanja insolventnosti privrednih subjekata u nacionalnoj ekonomiji i pravnom sistemu, što je znatno širi obuhvat od izolovano posmatranog Zakona o stečajnom postupku.3 (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004). Reforma stečajnog zakonodavstva ne sme biti shvaćena kao jednokratni čin u kome se samo jednodimenzionalno procenjuje stepen harmonizacije grupe zakona i podzakonskih akata u ovoj oblasti sa regulativom EU i standardima Svetske trgovinske organizacije. Pre svega to bi trebao biti proces kontinuiranog reformisanja koji je jedini u stanju da kreira konzistentan pravni sistem. U suprotnom će buduće ocene rejtinga našeg sistema insolventnosti biti negativne (ocene 2004. godine se mogu očekivati početkom 2005). Takav eventualni scenario bi mogao dodatno negativno uticati na poslovnu klimu i investitore iz zemlje i inostranstva. Sledstveno bi već samo po osnovu te dve dimenzije rastao rizik ulaganja u zemlju, poslovni rizik, rizik od insolventnosti i sa njima mnogi drugi povezani rizici rasli do neslućenih razmera i povratno bili nepremostiva prepreka tranziciji privrede i društva.

Zbog činjenice da je novi Zakon o stečajnom postupku napisan i terminološki utemeljen u “anglosaksonskom notnom ključu” bitno je shvatiti da je vreme prilagođavanja na novi kategorijalni sistem, terminologiju, duh i institucije stvarno dug proces. Time stečaj postaje usko povezan kao pravni proces sa elementima savremenog biznisa i menadžmenta. U krugovima “posvećenih” smatra se da su dve profesionalne grupe koje su najuže povezane advokati i revizori, verovatno koje se najviše ne podnose, ali jedna bez druge ne mogu. To će verovatno biti i budućnost na ovim prostorima. Verovatno je oportuno dobro i to više puta pročitati i razumeti član 2. Nesposobnost plaćanja, ovog zakona koji praktično definiše insolventnost u pravnom smislu. U suštini je nesposobnost plaćanja nelikvidnost koju svojom odlukom utvrđuje sud.4 U tom trenutku staju sva dalja razmatranja i problem je u sudnici. Sud, sudije i procesi ovo pitanje mogu da reše i rešavaju efikasno (na primer da postupak traje znatno kraće od godinu dana) ili neefikasno (par pa i više godina) što je postojeća sudska praksa. Od sudske prakse, biznisa i odnosa državnih regulatornih tela zavisi kako će nas domaći i inostrani investitori ocenjivati u domenu zaštite interesa poverilaca i imovine firme za eventualni nastavak poslovanja.

Likvidnost, solventnost i poslovno-pravni kapacitet privrednih subjekata

Put od uvođenja novih zakona, do prilagođavanja sudstva i čitavog institucionalnog i javno-društvenog okruženja je dug, trnovit i pun prepreka. Uvođenje kategorija likvidnosti (sposobnost plaćanja tekućih obaveza kako dospevaju), solventnosti kao izraza plaćanja svih obaveza (tehnička, sudska, poslovna) jeste uslov za kreiranje fundusa formiranja realnog poslovno-pravnog kapaciteta privrednih subjekata. Time će proces legitimisanja u pravnom i poslovnom prometu biti efikasniji, društveno sankcionisan i efikasno regulisan. Insolventnost je sama po sebi sporedni proizvod prelaska na tržišnu privredu. U meri u kojoj se stvarno sprovode tržišne reforme pojedine firme i biznisi propadaju što je prirodan tok stvari i događaja. Suština zakonodavstva je da obezbedi sigurnost i zaštiti interese poverilaca kroz kreiranje “sigurnosne mreže” koja će štititi interese poverilaca i firme u ovom složenom i osetljivom procesu.

Kriteriji na osnovu kojih će moći da se egzaktno meri i ocenjuje rejting Zakona o stečajnom postupku:

-  Unapređenje distribucije i redistribucije sredstava firme (imovine, aktive)

-  Ekonomski efikasno i efektivno korišćenje resursa firme u stečaju

-  Pošten i ravnopravan tretman svih učesnika u procesu

-  Transparentan postupak reorganizacije i likvidacije firme.

Ovo su pitanja na koja će moći da odgovore samo stečajne sudije i veća, advokati, zainteresovane firme i pojedinci, svakako da ne bi bilo oportuno, prihvatljivo a još manje društveno odgovorno i etički da ocenu zakona daju njegovi tvorci, jer se to nigde ne radi u svetu pa zašto bi kod nas bila takva neprihvatljiva praksa. Nikada nije previše a još je manje neodmereno naglašavati preveliki značaj zakona o bankrotstvu i postupaka stečaja za razvoj tržišne privrede, pod uslovom da je to pravi i javni cilj u Srbiji, uz to i sprovodiv. Regulisanje bankrotstva i stečajnog postupka jeste način formiranja “kolektivnih normi” za sve grupe i pojedinačne poverioce. Budućnost u ovoj oblasti će u mnogome zavisiti od toga na koja će vrata ući pravda u ovu oblast - da li na službena ili na sporedni ulaz. U svakom slučaju potrebno je raskinuti sa praksom “služimo samo prve i najagresivnije goste” pa ko dođe nešto kasnije ostaje žedan, gladan i kratkih rukava. Reforma stečajnog i zakonodavsta o insolventnosti je samo način da se ohrabri javni dijalog, da se ubrza razvoj i jačanje pravnog sistema kao bitan element stabilnosti finansijskog i sistema biznisa uopšte. Put od novih “reformskih” i visoko harmonizovanih zakona ka efikasnim, poštenim zakonima kojima veruje javnost i biznisi jeste put tranzicije.

Da li su ovi zakoni pošteni i istiniti proceniće sudska praksa i javnost u meri u kojoj budu opsluživali javne interese u funkciji prosperiteta privrede i zemlje. Bez obzira na sve prethodne argumente i kontraargumente bitno je na kraju ali svakako ne na poslednjem mestu istaći sledeće. SAD i zemlje EU su u formiranju svojih pravnih sistema polazile od poslovne prakse i običaja, preko sudskih sporova i sudske prakse, predloga i nacrta zakona, donošenja i izmena i dopuna zakona do modelskih zakona i zakonika. U konkretnom slučaju u Srbiji je “zakonodavna piramida” nešto malo drugačije postavljena sa jednim zakonom koji je ukopan u pesak a vrh se širi neograničeno ka nebu. Kako će naša kultura, institucionalna istorija, navike i običaji, moral i pogledi na svet uticati na primenu novog zakona tek će se videti, odnosno preciznije videće oni o čijim se potraživanjima i imovini radi. Sudska praksa će i te kako formirati u suštini nove presedane koji će postati zakoni sami po sebi, bez obzira da li je naš pravni sistem ovako ili onako zamišljen. Zbog toga je veoma bitno da privredni sudovi dobro i efikasno koordiniraju svoj rad, presude i ostale aktivnosti, za šta je potrebna adekvatna investicija vlade u obrazovanje i poslovno-informacionu infrastrukturu sudstva. U nekim praktičnim okolnostima sami poverioci će doći do saznanja da im je možda korisnije i efikasnije da kroz dogovore i sporazume rešavaju finansijske probleme dužnika ćime neće ni ući u domen sudske jurisdikcije, te će na taj način nastajati nove finansijske institucije. Privredni život nije statičan. Nastaju nove transakcije, poslovna povezivanja i komunikacije što čini moderne biznise sve izmenljivijim. Zbog toga će zakonodavstvo o stečaju morati kontinuirano da se inovira, modernizuje i prilagođava potrebama biznisa ali ne nekog apstraktnog već našeg stvarnog i opipljivog u Srbiji. Kreditna tržišta (kod nas još u povoju, više teorijski koncept nego praksa) značajno zavise od zakonodavnog regulisanja bankrotstva. Integralno regulisanje stečajnog postupka zahteva predvidive, stabilne i efikasne zakone, sudstvo i biznise, konzistentnu primenu zakona u praksi i proceduru stečaja koji će rešavati finansijske probleme nelikvidnih i insolventnih firmi.

___________________

1 Videti argumente u prilog tvrdnji da Srbija nije svrstana u zemlje koje su ušle u tranziciju u: “Procena zakona u stečaju u pojedinim zemljama tranzicije” - http://www.ebrd.com/country/sector/law/insolve/assess/report.pdf gde u listi zemalja nije uključena (Internet: 30.08.2004), kao i “Izveštaj o rezultatima procene zakona o insolventnosti u zemljama tranzicije” Harmer R., Cooper N. (June2003, July 14, 2004 “Report on the Results of the Assessment of the Insolvency Laws of Countries in Transition”, EBRD. http://www.ebrd.com/homepage/report.pdf (Internet: 30.08.2004).   

2 F. Cornelli and L. Felli (1997): “Ex-ante Efficiency of Bankruptcy Procedures,” European Economic Review, Papers and Proceedings, 41, 475-485

3  O integralnom regulisanju finansijskih i pravnih sistema i institucija videti u Ljutić B.Ž. (“Bankarsko i berzansko poslovanje: Investicije, institucije, regulativa”. Beograd: Magistar biznis administracije - MBA Press. www.invest.co.yu/bbp). Savremena teorija i praksa u svetu skladno spaja kroz formiranje novih naučnih interdisciplinarnih oblasti sfere u kojima se prepliću poslovne transakcije, biznis, menadžment, ekonomska nauka i pravo (teorija i praksa). Jedna od takvih oblasti u kojoj raste obim naučnih istraživanja i uticaj na zakonodavna tela, agencije i institucije kao i na biznise jesu finansijski regulatorni sistemi. Takav pristup je istovremeno i savremeni trend u predavanju pravnih nauka gde se pravna tumačenja, modeli i sistemi obogaćuju studijama slučajeva iz poslovne i sudske prakse. 

4 Šire u Schneeberger K.C., Osburn D.D., Ljutić B.Ž. (1995) “Finansijsko planiranje u agrobiznisu”. Beograd: Panda Graf, Glava 22 - “Rizik bankrotstva i oporavak firmi”, str. 408-23.