Opštim odredbama uređena su osnovna načela putem kojih Sud treba da obezbedi uspešnu realizaciju svoje nadležnosti utvrđene Ustavnom poveljom. U tom cilju, posebno mesto imaju: načela nezavisnosti i samostalnosti Suda koja se, posebno, obezbeđuju u postupku izbora i razrešenja sudija, njihovo pravo na materijalno i drugo obezbeđenje koje garantuje njihovu nezavisnost, samostalnost i sigurnost, kao i zakonska zabrana svakom da utiče na rad Suda, a posebno korišćenjem javnog položaja i sredstava javnog informisanja u toku postupka i za vreme odlučivanja. U opštim odredbama dalje se propisuje - pravo svakog da ukaže Sudu na neustavnost, nezakonitost i neusklađenost pravnih akata u okviru nadležnosti Suda i da traži odgovor od Suda o ishodu njegovog podneska (zahteva); načelo javnosti rada Suda koje on obezbeđuje putem objavljivanja, održavanjem javnih rasprava i na drugi način predviđen Poslovnikom o radu Suda; pravo na uvid u spise, kojim se svakom licu, koje ima opravdan interes, omogućava uvid u spise predmeta; dužnost državnih organa i drugih organa javne vlasti, pravnih i fizičkih lica da Sudu, na njegov zahtev u roku koji on odredi, dostave podatke i obaveštenja od značaja za postupak i odluku Suda; pravo na upotrebu službenog jezika i pisma kao i jezika pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom; pravo Suda na međunarodnu saradnju; pravo Suda da aktivno učestvuje u utvrđivanju predloga sudskog budžeta; obaveznost odluka Suda čije izvršenje obezbeđuje Savet ministara; načelo po kome se, po pravilu, u postupku Suda ne plaćaju takse; pravo Suda da u svom postupku, ako neko pitanje nije rešeno Zakonom o Sudu, shodno primenjuje procesna pravila i načela drugih zakona.

Budući da Ustavnom poveljom nije utvrđen broj sudija Suda, osim da se sudije biraju na osnovu pariteta iz svake države članice, u ovom delu Zakona je utvrđeno da Sud ima 8 sudija koje se biraju u skladu sa Ustavnom poveljom i na način propisan navedenim Zakonom.

Po izvršenom izboru predsednik Suda preuzima funkcije utvrđene Zakonom, a one su: predsednik Suda predstavlja Sud; saziva sednice; predlaže dnevni red i predsedava sednicama koje je sazvao u skladu sa Poslovnikom; usklađuje rad Suda; stara se o sprovođenju akata Suda i vrši druga prava i dužnosti utvrđene Zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Suda.

Po položenoj zakletvi sudija, pored prava da predlaže i učestvuje u odlučivanju izbora predsednika Suda, ima i sledeće funkcije: predlaže Sudu pretresanje pitanja iz nadležnosti Suda; učestvuje u pretresanju i odlučivanju o svakom pitanju o kome se raspravlja na sednici Suda; sudija ima pravo da u postupku odlučivanja izdvoji svoje mišljenje i da ga pismeno obrazloži, a to se mišljenje objavljuje na način na koji se objavljuje i odluka Suda povodom koje je mišljenje izdvojeno.

Pravo sudije na imunitet utvrđeno, odredbom člana 24. stav 3. Ustavne povelje, a odredbama Zakona u ovom delu, propisano je: da sudija uživa imunitet za izneto mišljenje i dati glas u svojstvu sudije.

Odredbama Zakona, u ovom delu, utvrđena je nespojivost funkcije sudije Suda i obavljanja druge delatnosti, kao i zabrana javnog izjašnjavanja sudije o predmetu sudskog spora. Naime, na osnovu tih odredaba: sudija ne može obavljati poslaničku ili drugu javnu funkciju, niti bilo kakvu profesionalnu delatnost, osim naučnoistraživačke i obrazovne, po odobrenju Suda; sudija ne može biti član političke stranke; sudija ne može učestvovati u pripremi ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata čija je ocena o usklađenosti i nadležnosti Suda; sudija ne može učestvovati o odlučivanju kada se glasa o nespojivosti njegove sudijske funkcije sa vršenjem druge delatnosti i, sudija ne može javno iznositi svoje mišljenje o pitanju koje može biti ili je predmet spora pred Sudom.

Odredbama Zakona utvrđena su četiri oblika rada Suda na kojima Sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti i to: 1) opšta sednica; 2) zajednička sednica; 3) sednica veća i 4) posebna sednica. Opštu sednicu sačinjavaju sudije i predsednik Suda, a za punovažno odlučivanje na njoj potrebno je prisustvo najmanje dve trećine sudija. Zajedničku sednicu sačinjavaju predsednik i sudije Suda, kao i sudije nadležnog ustavnog suda države članice. Za punovažno odlučivanje na zajedničkoj sednici potrebno je prisustvo većine sudija svakog suda. Posebnu sednicu čini isti sastav kao i opštu sednicu i za punovažno odlučivanje potrebna je ista većina kao i na opštoj sednici. Veće Suda sačinjava predsednik veća i dvoje sudija, a broj veća i njihov sastav određuje Sud na posebnoj sednici godišnjim rasporedom poslova i zadataka. Za punovažno odlučivanje na sednici veća potrebno je prisustvo svih članova veća.

Sud na opštoj sednici:

Sud na opštoj sednici odlučuje većinom glasova ukupnog broja sudija.

Sud na zajedničkoj sednici:

Sud na zajedničkoj sednici odlučuje većinom glasova od ukupnog broja prisutnih sudija iz svakog suda.

Sud na posebnoj sednici:

Sud na posebnoj sednici odlučuje većinom glasova ukupnog broja sudija.

Sud na sednici veća odlučuje:

1) o zakonitosti konačnih upravnih akata institucija Srbije i Crne Gore;

Sud na sednici veća odlučuje većinom glasova članova veća.

Odredbama ovog dela Zakona uređeno je pitanje predaje podnesaka Sudu (neposredno ili putem pošte), odustanak od podnesaka kojim je pokrenut postupak (podnosilac podneska može odustati od istog najkasnije od početka većanja i glasanja pismeno ili na zapisnik kod Sekretarijata Suda). Po prijemu podneska Sekretarijat Suda proverava da li postoje procesne pretpostavke i drugi uslovi za vođenje postupka i odlučivanje. U tom delu postupka Sekretarijat može tražiti potrebna obaveštenja i podatke od podnosioca podneska, kao i od drugih učesnika postupka, a od značaja su za odlučivanje. Ako je dostavljeni podnesak nerazumljiv, nepotpun ili ne sadrži podatke neophodne za vođenje postupka, Sekretarijat će zatražiti od podnosilaca da u roku od 15 dana te nedostatke otkloni.

Nakon provedenog navedenog prethodnog postupka, Sekretarijat uredan podnesak dostavlja sudiji izvestiocu s predlogom o daljem toku postupka. Po dobijenom predmetu sudija-izvestilac priprema referat za sednicu Suda. U pripremi referata, koji sadrži i nacrt odluke, sudiji-izvestiocu pomaže savetnik određen godišnjim rasporedom poslova Suda. Na sednici Suda, Sud će podnesak odbaciti: 1) ako utvrdi da nije nadležan; 2) ako u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju dalje postupanje; 3) ako utvrdi da je već odlučivao o istoj stvari; 4) ako je podnesak neblagovremen ili prevremen, i 5) ako ne postoje druge procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje predviđene zakonom.

O odbacivanju podneska Sud će obavestiti podnosioca.

Ako Sud ne odbaci podnesak, već utvrdi da je njime pokrenut postupak, ili Sud povodom njega po službenoj dužnosti donese rešenje o pokretanju postupka ili samoinicijativno pokrene postupak, Sud dostavlja podnesak, odnosno rešenje o pokretanju postupka donosiocu osporenog akta i određuje mu rok za dostavljanje odgovora. Ako u određenom roku ne dobije odgovor, Sud će postupak nastaviti, a ako ne dobije tražene podatke, činjenice i obaveštenja, od značaja za vođenje postupka i odlučivanje, o tome će obavestiti nadležni organ radi preduzimanja zakonom propisanih mera. Ako Sud oceni da je, u određenom predmetu, neophodno održati javnu raspravu, na osnovu te odluke Suda, predsednik Suda ili sudija koji ga zamenjuje, odnosno predsednik veća zakazuje javnu raspravu i njome rukovodi. Na javnu raspravu pozivaju se učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja. Ako je to od interesa za donošenje odluke, Sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija, naučne i javne radnike, kao i druga lica radi davanja mišljenja i obaveštenja. Učesnicima u postupku i drugim licima, pismeni poziv, sa potrebnim materijalima, dostavlja se najdocnije osam dana pre održavanja javne rasprave. U pozivu se navodi predmet spora, datum, vreme i mesto održavanja javne rasprave. O vremenu i mestu održavanja javne rasprave obaveštava se i javnost, a posebno akreditovana javna glasila. Nedolazak uredno pozvanih lica ne sprečava Sud da održi javnu raspravu. Sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti ako ne prisustvuje učesnik postupka ili radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima. O održavanju reda na javnoj raspravi stara se predsedavajući, koji ima pravo da, posle opomene, može oduzeti reč učesniku javne rasprave koji zloupotrebljava reč ili udaljiti lice koje ometa red na javnoj raspravi. Po otvaranju javne rasprave predsedavajući objavljuje predmet javne rasprave i učesnike u postupku, konstatuje prisustvo pozvanih, a nakon toga daje reč sudiji izvestiocu da izloži stanje stvari u predmetu, ne iznoseći svoje mišljenje o osnovanosti datog zahteva. Nakon toga reč se daje podnosiocu zahteva, zatim donosiocu osporenog akta i ostalim učesnicima. Učesnici u postupku obrazlažu svoje stavove i predloge i iznose činjenice od interesa za razrešenje stvari. U toku javne rasprave predsedavajući sednice, sudija izvestilac i sudije, ne iznoseći svoje mišljenje, mogu postavljati pitanja, tražiti razrešenja od učesnika u postupku i od drugih pozvanih lica.

U toku postupka, do donošenja odluke, Sud može narediti da se obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koji su preduzeti na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta čija se usklađenost ocenjuje, ako bi njihovim izvršenjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Ako Sud oceni da pre donošenja odluke o privremenoj meri treba održati javnu raspravu, poziv za javnu raspravu može se uputiti telefonski, elektronskom poštom ili na drugi pogodan način, o čemu se sastavlja službena beleška.

Ako donosilac osporenog akta u toku postupka pred Sudom donese drugi akt kojim se menja ili stavlja van snage osporeni akt, Sud može pozvati podnosioca da se u određenom roku izjasni da li ostaje pri svom podnesku. U slučaju da se podnosilac izjasni da je zadovoljan novim aktom ili se ne izjasni u određenom roku, Sud može obustaviti postupak.

Ovaj postupak se pokreće podnošenjem predloga ovlašćenog lica ili po službenoj dužnosti Suda. Lica ovlašćena za podnošenje predloga su: predsednik Srbije i Crne Gore, Savet ministara, najmanje 10 poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, predsednik države članice, ministar Srbije i Crne Gore, skupština države članice, vlada države članice, ministar države članice, sud ili tužilaštvo u državi članici, ombudsman i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja. Ovlašćeni predlagač (pokretač) postupka i donosilac osporenog akta imaju svojstvo učesnika postupka.

Postupak za ocenjivanje usklađenosti osporenog akta smatra se da je pokrenut danom prijema predloga ovlašćenog pokretača postupka. Kad Sud odluči da postupak za ocenjivanje usklađenosti opšteg akta pokrene po službenoj dužnosti, smatra se da je postupak pokrenut danom donošenja rešenja o pokretanju postupka. U ovome postupku Sud nije ograničen podnetim predlogom, a ako podnosilac predloga odustane od predloga, Sud može nastaviti postupak po službenoj dužnosti. Za odluku o pokretanju ili nastavljanju postupka po službenoj dužnosti treba da glasa više od polovine ukupnog broja sudija.

Sud, povodom svakog predloga, odlučuje da li je potrebno održati javnu raspravu pre donošenja odluke o predmetu spora.

Sud će, u toku postupka, obustaviti postupak: 1) ako utvrdi da je posle pokretanja postupka ustav države članice usaglašen sa Ustavnom poveljom; 2) ako utvrdi da je zakon, drugi propis ili opšti akt posle pokretanja postupka usaglašen sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom ili zakonom, osim ako oceni da postupak treba nastaviti i doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti; 3) ako je povučen predlog o pokretanju postupka za ocenjivanje usklađenosti opšteg akta, a Sud po službenoj dužnosti ne nastavi postupak, i 4) ako se utvrdi da je postupak pokrenut na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja ili u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Ustavnu žalbu može podneti svako ko smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom institucije Srbije i Crne Gore, odnosno državnog organa države članice ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja povređeno ljudsko ili manjinsko pravo, ako nije predviđen drugi postupak pravne zaštite, odnosno ako zaštita nije obezbeđena u državi članici. Ustavnu žalbu, u ime lica kome je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo, može podneti i drugo lice ili organ, u skladu sa zakonom.

U slučaju kad nastane spor o nadležnosti između institucija Srbije i Crne Gore, ili između institucija Srbije i Crne Gore i institucija jedne ili obe države članice, ili između institucija dve države članice međusobno, predlog za rešavanje spora može da podnese jedna ili obe institucije u sporu. Ovaj predlog može podneti i lice koje, zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadležnosti, nije moglo da ostvari svoje pravo.

U ovom delu Zakona propisano je između ostalog da Sud odlučuje po žalbi za zaštitu izbornog prava u institucijama državne zajednice Srbija i Crna Gora u roku od 48 sati od dana prijema žalbe u Sudu, da se postupak povodom ove žalbe može pokrenuti u roku od 30 dana kada je donet pojedinačni akt, i da je ovaj postupak bitan.

Predmet ovog postupka je zahtev za ocenu zakonitosti konačnih upravnih akata (u daljem tekstu: zahtev).

Naime, na osnovu Ustavne povelje, Sud odlučuje o zakonitosti akata kojima institucija ili organ Srbije i Crne Gore, kao i njihove organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama fizičkih i pravnih lica ili drugih stranaka u pojedinačnim upravnim stvarima. Ovaj postupak ima pravo da pokrene fizičko ili pravno lice ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes. Isto pravo ima državni organ, organizacija, deo preduzeća sa ovlašćenjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica ili druga lica, koji nemaju svojstvo pravnog lica, ako mogu biti imaoci prava i obaveza o kojima je rešeno konačnim upravnim aktom, kao i sindikalna organizacija ako smatra da je upravnim aktom povređeno pravo ili pravni interes njegovog člana. Ako je upravnim aktom povređen zakon u korist fizičkog lica ili pravnog lica, ili druge stranke, odnosno ako je povređen zakon na štetu Srbije i Crne Gore, zahtev može podneti njena nadležna institucija. Treće lice, kome bi poništaj osporenog upravnog akta neposredno pričinilo štetu, ima u ovom postupku položaj stranke (zainteresovano lice). Zahtev u ovom postupku može se podneti samo protiv upravnog akta, a upravni akt, u smislu ovog Zakona, je akt kojim institucija Srbije i Crne Gore ili organ Srbije i Crne Gore u vršenju javnih ovlašćenja, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica ili druge stranke u upravnoj stvari. Zahtev se može podneti protiv upravnog akta koji je donesen u drugom stepenu, a može se podneti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku. Zahtev se može podneti i kada nadležni organ nije doneo upravni akt na zahtev stranke, odnosno po žalbi stranke, pod uslovima predviđenim Zakonom. Zahtev za ocenu zakonitosti upravnog akta može se podneti iz sledećih razloga: 1) ako u aktu nije primenjen ili je nepravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt; 2) ako je osporeni akt doneo nenadležni organ ili je nadležni organ prekoračio granice svoje nadležnosti, i 3) ako prilikom donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka, ali i ako činjenično stanje nije pravilno utvrđeno ili je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak. U ovom postupku može se tražiti i povraćaj oduzetih stvari, kao i naknada štete koja je podnosiocu zahteva nanesena izvršenjem osporenog akta. Odluka Suda kojom se poništava osporeni upravni akt određuje se i otklanjanjem posledica koje su iz tog akta proizašle. Ova odluka Suda predstavlja pravni osnov za naknadu štete ili otklanjanje drugih štetnih posledica u postupku pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom. Zahtev, za pokretanje postupka može se podneti Sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja konačnog upravnog akta ovlašćenom podnosiocu. Ovaj rok važi i za državnu instituciju ako joj je upravni akt dostavljen, a ako joj nije dostavljen ta institucija može podneti zahtev u roku od 60 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci u čiju je korist akt donesen.

Ako drugostepeni organ u roku od dva meseca ili zakonom određenom kraćem roku ne donese rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti postupak za ocenu zakonitosti upravnog akta kao da joj je žalba odbijena (tzv. ćutanje administracije). Na isti način stranka može postupiti i kad po njenom zahtevu prvostepeni organ nije doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba. Ako prvostepeni organ protiv čijeg je akta dozvoljena žalba, u roku od dva meseca ili u zakonom određenom roku nije doneo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da podnese zahtev drugostepenom organu. Protiv rešenja drugostepenog organa, stranka može podneti zahtev, kao i u slučaju da taj organ nije doneo rešenje u propisanom roku.

Ako Sud ne odbaci zahtev, a nađe da osporeni upravni akt sadrži takve nedostatke koji ne sprečavaju ocenu njegove zakonitosti, Sud može presudom poništiti akt i bez dostavljanja zahteva na odgovor.

Povodom zahteva Sud, po pravilu, rešava spor na osnovu činjenica koje su utvrđene u postupku sprovedenom pred organom državne zajednice. Međutim, ako Sud nađe da se spor ne može raspraviti na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku zbog toga što o njima postoji protivrečnost u spisima ili što su one u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene ili što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja ili što su u upravnom postupku povređena pravila postupka, a to je bilo od uticaja na rešavanje stvari, Sud će osporeni akt poništiti, a nadležni organ je dužan da postupi kako je u presudi određeno i da donese novi upravni akt. Ako bi navedeno poništenje osporenog upravnog akta i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo za podnosioca zahteva štetu koja bi se teško mogla popraviti, ili ako je na osnovu javnih isprava ili drugih dokaza u spisima predmeta očigledno da je činjenično stanje drugačije od onoga koje je utvrđeno u upravnom postupku, ili ako je u istom sporu već poništen upravni akt, a nadležni organ nije postupio u potpunosti po presudi, Sud može i sam utvrditi činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja doneti presudu, odnosno rešenje. U ovom slučaju Sud utvrđuje činjenično stanje na raspravi, ili preko jednog člana veća, ili preko drugog organa, a na raspravu se poziva i stranka.

Sud ispituje zakonitost osporenog akta u granicama podnesenog zahteva, ali pri tome nije vezan razlozima podnosioca zahteva. Na ništavost upravnog akta Sud pazi po službenoj dužnosti. Presudom se zahtev uvažava ili odbija kao neosnovan. Ako se zahtev uvaži, Sud će poništiti osporeni upravni akt. Kad nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, Sud može presudom rešiti upravnu stvar, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov. Presuda Suda u svemu zamenjuje poništeni upravni akt. Kad je zahtev podnesen povodom ćutanja administracije, a Sud nađe da je osnovan, presudom će uvažiti zahtev i odrediti da nadležni organ donese rešenje.

Ako Sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut postupak, predmet se vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je poništeni akt donesen. Ako prema prirodi stvari, koja je bila predmet postupka, treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude. Nadležni organ, u postupku donošenja novog akta, je vezan pravnim shvatanjem i primedbama Suda u pogledu postupka. Međutim, ako nadležni organ posle poništaja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju ili primedbama Suda u pogledu postupka, pa se podnese novi zahtev, Sud će poništiti osporeni akt i, po pravilu, sam rešiti stvar presudom. Ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta, a najdocnije u roku od 30 dana, ne donese novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donesene povodom ćutanja administracije, stranka može posebnim podneskom tražiti od tog organa donošenje takvog akta. U slučaju da nadležni organ, po tom zahtevu, ne donese akt ni za sedam dana od dana podnošenja zahteva, stranka može tražiti od Suda donošenje takvog akta koji će od nadležnog organa zatražiti obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo, a taj organ je dužan da ovo obaveštenje dostavi Sudu odmah, a najdocnije u roku od sedam dana. Ako nadležni organ to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po oceni Suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, Sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, i to rešenje dostaviti organu nadležnom za izvršenje i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor. Organ nadležan za izvršenje dužan je da bez odlaganja izvrši rešenje Suda.

Ovaj postupak može pokrenuti samo Skupština Srbije i Crne Gore u skladu sa Ustavnom poveljom i Zakonom o izboru i prestanku mandata predsednika Srbije i Crne Gore (“Službeni list Srbije i Crne Gore”, broj 8/2003) tj. na predlog najmanje 20 poslanika ili skupštine države članice, a nakon provedenog postupka Skupština Srbije i Crne Gore donosi odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje povrede Ustavne povelje od strane predsednika Srbije i Crne Gore većinom ukupnog broja poslanika, s tim da je za pokretanje postupka glasala i većina ukupnog broja poslanika iz svake države članice. Akt o pokretanju postupka, predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore dostavlja predsedniku Suda. Ako Sud utvrdi da je postupak pokrenut u skladu sa Ustavnom poveljom i zakonom, akt Skupštine dostavlja se na odgovor predsedniku Srbije i Crne Gore u roku koji Sud odredi. Po isteku navedenog roka, predsednik Suda zakazuje sednicu, na koju se poziva predsednik Srbije i Crne Gore i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. Na sednici Suda u ovom postupku isključena je javnost. Sud je u postupku rasprave i odlučivanja ograničen samo na utvrđivanje povreda odredaba Ustavne povelje koje su navedene u aktu Skupštine o pokretanju postupka. Po okončanju postupka Sud odlukom utvrđuje da li je predsednik Srbije i Crne Gore povredio Ustavnu povelju i odluku o tome dostavlja Skupštini Srbije i Crne Gore i predsedniku Srbije i Crne Gore.

Kako je već prethodno navedeno, jedna od funkcija Suda, utvrđena Ustavnom poveljom, je i zauzimanje pravnih stavova i mišljenja koja se odnose na ujednačavanje sudske prakse. Postupak zauzimanja pravnih stavova radi ujednačavanja sudske prakse u primeni Ustavne povelje, ratifikovanih međunarodnih ugovora ili sporazuma, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona Srbije i Crne Gore i drugih opštih akata institucija Srbije i Crne Gore, pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili po službenoj dužnosti Suda. Postupak zauzimanja mišljenja Suda koja se odnose na ujednačavanje sudske prakse u primeni zakona i drugih opštih akata država članica pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili po službenoj dužnosti Suda. Sud može zauzimati pravne stavove i mišljenja po predlogu ovlašćenog predlagača ili po službenoj dužnosti i u slučaju ako utvrdi da sudska praksa domaćih sudova nije ujednačena sa praksom međunarodnih sudova. O zaključku Suda, takođe, se obaveštava podnosilac predloga, najviši sudovi i ustavni sudovi država članica. Sud prati primenu zauzetih pravnih stavova i mišljenja i o rezultatima praćenja obaveštava ustavne i najviše sudove država članica i javnost. Ako se zaključci o usvojenim pravnim stavovima i mišljenjima ne primenjuju, Sud će o tome obavestiti Savet ministara, koji inače izvršava odluke Suda.

Odredbama petog dela Zakona uređeno je pitanje vrste akata koje Sud donosi u vršenju svoje funkcije, kao i koja pitanja rešava kojom vrstom akta. Prema tim odredbama Sud donosi sledeće akte: odluke, presude, rešenja i zaključke. Odluke, presude i rešenja imaju uvod, izreku i obrazloženje čiji se sadržaj bliže uređuje Poslovnikom Suda.

Sud donosi odluku i u drugim slučajevima, ako trajno ustanovljava određeno ljudsko ili manjinsko pravo, a zakonom nije propisano da o tome odlučuje drugim aktom.

Navedene akte Sud, u pravilu, donosi bez prisustva javnosti, ali Sud može odlučiti da se većanje i glasanje obave javno.

U slučaju kada Sud utvrdi da je zakon, drugi propis ili opšti pravni akt institucija Srbije i Crne Gore u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, osporeni akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Suda u “Službenom listu Srbije i Crne Gore”. Ako Sud utvrdi da pojedina odredba ustava države članice nije usklađena s Ustavnom poveljom, Skupština države članice je dužna da u roku od šest meseci od dana dostavljanja odluke Suda uskladi ustav sa Ustavnom poveljom. U slučaju da Sud utvrdi da pojedina odredba zakona države članice nije usklađena s Ustavnom poveljom, zakonom Srbije i Crne Gore i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, Skupština države članice je dužna da u roku od tri meseca od dana dostavljanja odluke uskladi osporenu odredbu.

Presuda povodom žalbe ima pravno dejstvo od dana dostavljanja instituciji, organu, odnosno pravnom licu koje je osporeni akt donelo, odnosno osporenu radnju preduzelo. Presuda o nezakonitosti krivičnog upravnog akta ima pravno dejstvo od dana njenog dostavljanja učesnicima postupka. Presuda o sporu o nadležnosti ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u “Službenom listu Srbije i Crne Gore”. Odluka Suda kojom je odlučeno da li je predsednik Srbije i Crne Gore povredio Ustavnu povelju ima pravno dejstvo od dana dostavljanja predsedniku Skupštine Srbije i Crne Gore. Akt Suda o načinu otklanjanja posledica koje su nastale primenom neusklađene opšte norme, ima pravno dejstvo od dana objavljivanja akta u “Službenom listu Srbije i Crne Gore”, a u drugim slučajevima kada Sud odluči rešenjem ono ima pravno dejstvo od dana kada se rešenje dostavi učesnicima postupka.

Ustav države članice, odnosno njegove odredbe za koje je odlukom Suda utvrđeno da nisu usklađeni sa Ustavnom poveljom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Suda, ako do toga dana nisu pravnosnažno rešeni Zakon države članice, odnosno pojedine njegove odredbe za koje je odlukom Suda utvrđeno da nisu usklađene sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, kao i zakonom Srbije i Crne Gore, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Suda, ako do toga dana nisu pravnosnažno rešeni.

Zakon, drugi propis ili opšti akt institucija Srbije i Crne Gore za koje je odlukom Suda utvrđeno da su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom, ili potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili zakonom Srbije i Crne Gore, ne može se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Suda, ako do toga dana nisu pravnosnažno rešeni. Drugi propisi i opšti akti doneti za izvršavanje zakona i drugih propisa Srbije i Crne Gore za koje je odlukom Suda utvrđeno da su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili zakonom Srbije i Crne Gore, neće se primenjivati od dana objavljivanja odluke Suda. Izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu opšteg akta koji je prema navedenom Zakonu prestao da važi, na osnovu odluke Suda o njihovoj neusklađenosti, ne može se dozvoliti niti sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.

Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donesenim na osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta Srbije i Crne Gore, za koji je odlukom Suda utvrđeno da je u suprotnosti sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.

Isto pravo postoji i u slučaju kada je Sud utvrdio da ustav ili zakon države članice nije usklađen sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore. Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donesenog na osnovu opšteg akta za koji je odlukom Suda utvrđeno da nije usklađen sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Suda u “Službenom listu Srbije i Crne Gore”. Ova odluka Suda predstavlja razlog za ponavljanje postupka pred organom koji je doneo konačni ili pravnosnažni pojedinačni akt.

Kad Sud utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koga je odlukom Suda utvrđeno da je neusklađen sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore, a akt je prestao da važi na osnovu odluke Suda, Sud će odrediti da se te posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način, ako to oštećeni zahteva. Ova odluka Suda predstavlja pravni osnov za pokretanje postupka pred nadležnim organom radi otklanjanja nastalih posledica.

Ako je u toku postupka osporeni opšti akt prestao da važi, a nisu otklonjene posledice neusklađenosti, Sud će odlukom utvrditi da je opšti akt, odnosno njegova osporena odredba, u vreme važenja bio neusklađen sa Ustavnom poveljom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sporazumom, ili sa zakonom Srbije i Crne Gore, Sud će, u ovom slučaju, obustaviti postupak, ako oceni da ne treba doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neusklađenosti ili one nisu ni nastupile. Odluka Suda kojom utvrdi da je osporena odredba u vreme važenja bila neusklađena, ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom je utvrđeno postojanje neusklađenosti.

Izvršenje sudskih akata obezbeđuje Savet ministara Srbije i Crne Gore.

Odredbama sedmog dela Zakona uređena su sledeća pitanja: sazivanje prve sednice suda, postupak sa nerešenim predmetima, primena odredaba o izboru sudija, preuzimanje zaposlenih, preuzimanje opreme, inventara i drugih stvari, prestanak važenja zakona i stupanje na snagu Zakona. Naime, prema tim odredbama prvu sednicu Suda, posle izbora sudija, saziva najstariji sudija najdocnije u roku od 15 dana od dana izbora sudija. Na toj prvoj sednici bira se predsednik Suda u skladu sa Zakonom.

Stupanjem na snagu ovog Zakona prestaju da važe Zakon o Saveznom ustavnom sudu (“Službeni list SRJ”, broj 36/92) i Zakon o Saveznom sudu (“Službeni list SRJ”, broj 27/92). Zakon o Sudu Srbije i Crne Gore stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu Srbije i Crne Gore”

Stupanjem na snagu Zakona o Sudu Srbije i Crne Gore obezbeđene su pravne pretpostavke za konstituisanje navedenog Suda, kao jednog od tri oblika vlasti državne zajednice Srbije i Crne Gore, tj. sudske vlasti, i za njegovo funkcionisanje u vršenju svoje nadležnosti. Sada je nastupila druga, teža, faza u kojoj se moraju realizovati propisane pravne pretpostavke. Ta realizacija zahteva punu odgovornost svih društvenih činilaca. Posebnu dimenziju te odgovornosti čini izvršavanje odluka Suda što je, do sada, bila jedna od najslabijih tačaka.