MODELI I TRENDOVI UPRAVLJANJA AKCIONARSKIM DRUŠTVOM U UPOREDNOM PRAVU I PRAKSI

Prof. dr Mirko Vasiljević,
Pravni fakultet u Beogradu

1. Skupština akcionara kao aktivni suveren

Struktura organa - Kako interno organizovati strukturu organa akcionarskog društva i koje organe pridodati skupštini kao svojevrsnom “pasivnom suverenu”, dakle koje “aktivne suverene” postaviti, dilema je pred kojom se nalazi do dana današnjeg akcionarsko društvo svih pravnih područja i kultura. U osnovi, ta dilema, pored jačanja ingerencija skupštine i njenog prevođenja u neku vrstu “aktivnog suverena” u društvu, je i sama srž pokrenutog procesa svojevrsne zakonsko-poslovne revolucije koja je lansirana pod nazivom “corporate governance”. Ishod te revolucije još se u osnovi isčekuje, mada se neki pravci rešenja već naziru. Njihov zajednički imenitelj je ipak jedan: stvaranje aktivnog mehanizma kontrole otuđenja upravno-izvršne sfere vlasti od akcionara kao vlasnika kapitala čijim kapitalom oni dakle upravljaju, mehanizma koji je pre preventivan nego posterioran, mehanizma koji svojom stvarnom nezavisnošću od upavno-izvršne sfere može da bude garant stvarnog kontrolora koji signalnu lampicu aktivira pravovremeno, mehanizma koji aktivnost upravno-izvršne sfere vlasti propušta kroz jedinu pravu optiku - interes akcionarskog društva. U traženju odgovora na ove izazove dosadašnja zakonodavna i poslovna svetska praksa konstituisala je nekoliko sistema organizacije ove sfere vlasti.

Delokrug skupštine - Budući organ “vlasnika nad akcionarskim društvom”, skupština se uobičajeno označava hijerarhijski najvišim organom u akcionarskom društvu. Ipak, s obzirom na svoje retko sastajanje, pretežnu nezainteresovanost akcionara za svakodnevnu aktivnost društava, pogotovu manjinskih, kao i delimičnu stručnu neupućenost, čini se da je ispravno primećeno da je ovaj “suveren” samo “kralj lenjivac, pošto radi samo nekoliko časova godišnje”1.  Teorijska svemoćnost skupštine u faktičkim okolnostima dakle pokazuje se sve više običnom liturgijom i misom. “Tamo gde se ništa ne razume, čovek se uspava”, konstatovao je rezignirano jedan zapadni akcionar.2 Ipak , jačanje tzv. institucionalnih investitora kao akcionara u savremenim uslovima, što će pojačati i profesionalni kredibilitet skupštine akcionara, vodiće izvesnoj renesansi ovog organa, tim pre što je izgleda trend da i ovi investitori iz pozicije pasivnih prelaze sve više u poziciju aktivnih investitora i na planu upravljanja društvom. Realno, faktički ovaj organ umesto stvarnog organa upravljanja pretvara se u organ kontrole organa uprave, kao i organ zaštite akcionara. Iako akcionarsko društvo nastaje individualnom voljom svakog akcionara, što bi upućivalo i na potrebu njegove demokratičnosti u funkcionisanju i širini ovlašćenja, posebno skupštine kao organa vlasnika, ipak se može reći da formalno ovaj organ i u ovom sektoru doskoro nije imao suverenu poziciju i sve više je ustuknjivao pred potrebama veće poslovnosti (što zahteva jačanje funkcija upravnog odbora i izvršnih direktora). Ovo je važilo ne samo za anglosaksonsko pravo gde se primenjivao princip da je u delokrugu skupštine samo ono što je statutom i zakonom izričito utvrđeno, već sve više i za kontinentalno pravo, gde je dugo važio princip da sve što nije u delokrugu drugih organa društva (po osnovu zakona i statuta), spada u delokrug skupštine. Pretpostavka delokruga “radila” je dakle sve više u korist upravnog odbora i izvršnih direktora.3 U pravu SRJ pretpostavka delokruga je na prvom direktoru.4

Pretpostavka delokruga - Zakon o preduzećima uvodi tzv. pretpostavku delokruga prvog direktora (predsednika upravnog odbora i generalnog direktora), te prema tome prvi direktor je ovlašćen da odlučuje o svim pitanjima koja zakonom, statutom, ili drugim opštim aktom akcionarskog društva nisu stavljena u delokrug drugih organa (praktično skupštine i upravnog odbora, pošto nadzorni odbor vrši kontrolu zakonitosti rada uprave). U uporednom pravu po pravilu ova pretpostavka važi za upravni o dbor kao takav (mada u malim društvima upravni odbor može biti i jedan direktor).5 U nadležnosti upravnog odbora je sve što nije u nadležnosti skupštine, pošto nadzorni odbor vrši kontrolu zakonitosti rada uprave, a direktor ne postoji kao poseban organ, već je po samom zakonu član odbora direktora - upravnog odbora. I kad ovu pretpostavku ne sadrže zakoni, statutom društva se u uporednom pravu često predviđa da upravni odbor obavlja sve poslove koji zakonom ili statutom nisu stavljeni u delokrug drugih organa društva (praktično samo skupštine, pošto direktor nije izdvojen kao poseban organ, već je član upravnog odbora, a nadzorni odbor vrši kontrolu zakonitosti rada uprave).6

Ipak , donedavni trend napuštanja tzv. demokratizacije akcionarskih duštava, koja podrazumeva jačanje ingerencija akcionara-investitora, te jačanja tzv. tehnokratizma odlučivanja u ovim društvima, što podrazumeva jačanje upravno-izvršne sfere vlasti, čini se da se polako napušta. Nije sporna i dalje potreba brzine donošenja odluka, što ide u prilog upravno-izvršnoj sferi vlasti, ali je veoma sporno otuđivanje te sfere vlasti od akcionara kao vlasnika kapitala kojim ta sfera vlasti upravlja. Otuda je izgleda ponovo na pomolu proces demokratizacije akcionarskih društava i nova renesansa (“vaskrs”) skupštine akcionara - pretpostavka delokruga više izgleda ne može biti logikom samog zakona na upravno-izvršnoj sferi bez posebnog ovlašćenja skupštine akcionara, a za jačanje ingerencija skupštine akcionara, što dira i u troškovnu sferu na koju su opet sami akcionari previše osetljivi, traži se obilata pomoć savremene tehnike: glasanje pismenim putem bez fizičkog prisustva, glasanje elektronskom poštom, glasanje preko lokalnog punomoćnika (“proxi”) i slično.

2. Modeli uprave akcionarskog druŠtva u uporednom pravu

Prvi sistem (tzv . jednodomni sistem - one -tier system ) je originalno sistem anglosaksonskog prava koji je usvojen i u znatnom broju zemalja kontinentalnog prava (Francuska, Švajcarska, Italija).7 To je sistem u kome je funkcija upravljanja u rukama jednog ili više lica (Švajcarska, Engleska, SAD), odnosno odbora direktora - upravni odbor (Francuska), koga bira skupština akcionara (upravni odbor - board of directors).8 Po ovom sistemu upravni odbor iz reda svojih članova (executive directors) ili delom iz reda nečlanova ali lica stalno zaposlenih u društvu bira jednog ili više izvršnih direktora za operativno vođenje poslova društva (menadžment-odbor izvršnih direktora - executive board of directors).9 Najčešće je sam predsednik upravnog odbora (koga bira upravni odbor) i predsednik društva i prvi izvršni direktor (chairman-chief executive officer, president-directeur general). Članovi upravnog odbora mogu biti, sa raznim varijacijama, stalno zaposleni u društvu (executive directors) ili lica koja nisu zaposlena u društvu (non executive directors). Dakle, po ovom sistemu funkcija upravnog odbora (odbora direktora) ostvaruje se delom na kolegijalnoj osnovi (sednice, kolektivno zastupanje), a delom i na inokosnoj osnovi (izvršna funkcija predsednika, izvršna funkcija generalnog direktora, izvršna funkcija direktora, izvršni direktori). U ovom sistemu nadzorni odbor nije obavezan organ u akcionarskom društvu (kontrolnu funkciju vrše spoljni nezavisni revizori, delom i interni revizori ili specijalni revizori).

Drugi sistem (tzv . dvodomni sistem - two -tier system ), sistem nemačkog prava, koji alternativno sa prvim sistemom usvaja i novije francusko zakonodavstvo, sastoji se u tome što u akcionarskom društvu u principu (izuzetno u malim društvima funkciju upravnog odbora može vršiti i jedno lice) postoje dva odbora: upravni odbor u užem smislu (vorstand - direktorium) i nadzorni odbor (aufsichtsrat).10 Upravni odbor u užem smislu vrši svoje funkcije upravljanja i poslovođenja delom na kolektivnoj osnovi (donošenje odluka na sednicama, kolektivno zastupanje), a delom na individualnoj osnovi (individualno zastupanje, individualno izvršenje donetih odluka na sednicama).11 Izuzetno u akcionarskim društvima sa manjim kapitalom (zakonom propisanim) funkciju upravnog odbora može vršiti i jedno lice - jedini generalni direktor. U ovom sistemu članove nadzornog odbora bira skupština (i razrešava), a nadzorni odbor bira (i razrešava) članove upravnog odbora. Ovaj sistem usvaja i Hrvatska.12 Naravno , i u ovom sistemu kontrolnu funkciju pored nadzornog odbora vrši i spoljni nezavisni revizor, a može i unutrašnji revizor i ponekad specijalni revizor.

Najzad , treći sistem, koji usvaja Statut Evropske kompanije, prema kom u akcionarskom društvu može postojati tzv. jednostepeni (jednodomni ) sistem - izvršni (upravni) odbor direktora koga bira skupština akcionara i tzv. dvostepeni (dvodomni ) sistem - upravni odbor i nadzorni odbor, gde nadzorni odbor bira skupština, a on zatim bira upravni odbor (ostavljena je ipak mogućnost da države članice predvide da ga bira takođe skupština).13 Ovaj sistem je u osnovi mešavina prvog i drugog sistema i prihvaćen je u Francuskoj (alternativno sa jednodomnim modelom), Makedoniji, Sloveniji.14 Za sistem slobodne opcije akcionarskog društva između tzv. jednodomnog sistema i dvodomnog sistema organizacije organa upravno-izvršno-kontrolne funkcije u akcionarskim društvima zalaže se i The High level group of company law experts on a modern regulatory framework for company law in Europe.15 U susret donošenju novog Zakona o privrednim društvima Srbije, čini se najprimerenijim upravo izbor ovog modela, koji najviše odgovara potrebama slobode organizovanja akcionarskih društava i potrebama akcionara. Eventualnu korekciju ovog modela s obaveznim dvodomnim modelom trebalo bi ostaviti za finansijski sektor i možda za kotirana akcionarska društva.

3. Statusna pitanja reforme uprave akcionarskog druŠtva

Izbor i kumulativno glasanje - Sistem glasanja može biti direktan (kada akcionar sa 51% glasova praktično bira ceo upravni odbor) ili kumulativan (kada relativno mali procenat kapitala, što je posebno povoljno za manjinske akcionare, može obezbediti zastupništvo u ovom odboru - praktično akcionari sa pravom glasa raspolažu sa brojem glasova koji je jednak proizvodu broja glasova na osnovu akcija kojima raspolažu ili koje zastupaju i broja članova upravnog odbora koji se biraju i mogu sve svoje glasove dati jednom kandidatu ili podeliti na više kandidata). Kumulativno glasanje kao modalitet zaštite prava manjinskih akcionara, što je posebno važno za institucionalne investitore koji sve više prelaze iz pasivne u aktivnu upravljačku poziciju, tvorevina je takođe anglosaksonskog prava i sve više prodire i u kontinentalne pravne sisteme, posebno kod društava sa većim brojem akcionara.16

Mandat i razrešenje - U uporednom pravu je jedinstveno rešenje da se članovi upravnog odbora (direktori) biraju na statutom određeni period vremena u okviru maksimalnog zakonom određenog mandata, pri čemu se ovaj period razlikuje i iznosi od jedne do šest godina. Opšte je pravilo takođe da se članovi upravnog odbora mogu reizabrati više puta, bez ograničenja.17 Iako , određivanje mandatnog perioda vremena nema neki veći značaj, s obzirom da uprava (direktori) podnose godišnjoj skupštini akcionara izveštaj o poslovanju (koga prati izveštaj revizora), čije prihvatanje znači verifikaciju daljeg rada upravnog odbora, a neprihvatanje po pravilu vodi prestanku mandata, čini se da postoji pod uticajem anglosaksonske prakse snažan trend za afirmaciju jednogodišnjeg mandata. Uz to, pravilo je da se i smenjivanje upravnog odbora ili pojedinih članova sa stanovišta zakona (a i prakse) postavlja vrlo fleksibilno.

Institut razrešenja člana upravnog odbora uređen je prema opštem pravnom principu da izbor određuje i razrešenje (što već otvara problem mogućnosti razrešenja članova borda direktora od strane skupštine, ako ih nije birala skupština već nadzorni odbor u dvodomnom sistemu). Sada se već može reći da je opšteusvojen princip u uporednom pravu da članovi upravnog odbora mogu biti razrešeni u svako doba,18 čak i bez postojanja valjanog (ozbiljnog) razloga, ali se zakonodavstva razlikuju u tome da li i kada priznaju razrešenom licu pravo na naknadu štete, odnosno pravo na pobijanje valjanosti odluke o razrešenju.19 Ipak , čini se da je opšti trend u regulativi priznanje samo prava na naknadu štete u skladu sa zaključenim ugovorom, ako je razrešenje bilo bez osnovanog razloga. Ova sankcija opravdava se mandatnim odnosom: nalogodavac (društvo) može uvek odustati od datog naloga, ali nalogoprimac (član odbora) ima pravo na naknadu štete, ako za odustanak nije bilo osnovanog razloga.20

Zakon o preduzećima takođe ustanovljava pravo razrešenog člana “bez osnovanog razloga” na naknadu prouzrokovane štete (ne i pravo povraćaja članstva), u skladu sa zaključenim ugovorom.21

Čini se da najdetaljnije ustanovu razrešenja člana borda direktora uređuje englesko pravo. Akcionari, prema ovim rešenjima, mogu u svako doba da razreše tzv. redovnom odlukom skupštine članove borda direktora pre isteka mandata, s tim što se direktoru koji se razrešava mora dati reč na skupštini, na kojoj se raspravlja o razrešenju. Postoje tri osnova za razrešenje direktora (članova borda): 1) loše upravljanje - “misconduct”, 2) nesposobnost za obavljanje funkcije - “unfitness”, 3) ostali slučajevi, uključujući i protivpravno postupanje - “wrongful trading”.22

Osnov generalno lošeg upravljanja kompanijom, kao prvi osnov diskvalifikacije, obuhvata slučajeve konstantnog kršenja unutrašnjih normi kompanije koje se odnose na sastavljanje poslovnih knjiga i greške u sačinjavanju izveštaja o poslovanju, odnosno nedostavljanje tih izveštaja registru, kao i prekršaje u vezi osnivanja, promocije, upravljanja i likvidacije kompanije. U ovaj osnov ubrajaju se i sopstvene greške u ponašanju direktora, kao i propuštanje obaveštenja akcionara o postojanju ličnog interesa u vezi određenog posla kompanije,23 zloupotreba zajma kompanije u privatne svrhe itd.24

Nesposobnost, kao drugi osnov diskvalifikacije, je po pravilu vezana za insolventnost. Ipak, za razliku od predloga Vlade o automatskoj diskvalifikaciji nakon pokretanja stečaja kompanije, po osnovu pretpostavljene krivice, zakon je prihvatio rešenje o neautomatizmu i potrebi utvrđivanja odgovornosti direktora i u ovom slučaju, s tim što tada skupština akcionara ne razrešava direktora već sud. U istom statusu sa direktorima su i “direktori u senci”, kao lica po čijim instrukcijama rade direktori kompanija (isključena su lica koja daju profesionalne savete direktorima na osnovu ugovora o uslugama, a ne na osnovu ugovora o radu). Interesantno je da sudska praksa smatra da se ponekad kao “direktor u senci” može smatrati i kompanija majka - “parent company”. U operacionalizaciji ovog osnova sudska praksa se rukovodi interesom akcionara i poverilaca, te za dokaze lošeg rukovođenja traži još neku okolnost, kako razrešenje ne bi imalo prizvuk kažnjavanja (nedostatak poslovnog poštenja - lack of commercial probity”, potpuna nestručnost, zloupotreba položaja, prekršaj moralnog trgovačkog kodeksa itd.).

Najzad, poslednji osnov diskvalifikacije direktora je prevarna trgovina - protivpravno postupanje (prevare poverilaca i drugih lica, uključujući i same akcionare). Ovo, pored razrešenja (smenjivanja) može biti osnov i građanske (naknada štete) i krivične odgovornosti (posebno u slučaju stečaja).25

Osnovne dužnosti - U anglosaksonskoj pravnoj praksi i teoriji govori se posebno o tzv. fiducijarnoj dužnosti člana borda direktora (lojalnost), koja ima više izražajnih aspekata. Prvo, dužnost strukovne pažnje kao poslovnog čoveka i nemešanje suda u procene oportuniteta poslovnih poteza (business judgment rule).26 Drugo , dužnost nečinjenja konkurencije društvu kojim rukovodi (“nekonkurentno pravilo”). Treće, zabrana okretanja u sopstvenu korist ekonomske šanse koja se ukaže društvu. Četvrto, dužnost savesnog i poštenog rada u interesu kompanije (društva) i nerađenje ni za kakav kolateralni cilj. Peto, zabrana profitiranja informacijama kojima raspolaže kao direktor u cilju kupovine akcija društva pre skoka njihove vrednosti ili prodaje akcija društvu pre pada njihove vrednosti (zabrana zloupotrebe inside informacija). Šesto, nepristrasnost u glasanju u skupštini i upravnom odboru (odboru direktora), kad poseduje akcije društva kojim rukovodi. Sedmo, obaveza nestavljanja sebe u poziciju gde su njegove dužnosti i vlastiti (pre svega finansijski) interesi u sukobu (“nekonfliktno pravilo”). Osmo, sklapanje vlastitih ugovora (o kreditu, garanciji, prodaji, uslugama ...) sa društvom pod specijalnim uslovima (odobrenje skupštine ili nadzornog odbora). Deveto, dužnost lojalnosti kompaniji (društvu). I, deseto, dužnost veštine.27 Članovi upravnog odbora i odbora izvršnih direktora, su u neku ruku trustees za kompaniju (trgovačko društvo), ali ne i za akcionare pojedinačno.28 Njihova pozicija je i jača od trastija (lice kome je poverena neka imovina da njom upravlja u interesu vlasnika), jer imaju misiju ne samo da upravljaju, već i da unapređuju, oplođuju, uvećavaju.29

Imovinska odgovornost - Budući da se odgovornost članova upravnog i menadžment odbora za štetu (materijalna-imovinska odgovornost) odnosi na krivicu u upravljanju (faute de g éstion    Business Judgment Rule    Business Judgment Doctrine ), što je pre pitanje oportuniteta nego legaliteta, uz još uvek neprekinutu diskusiju o njenoj prirodi (ugovorna ili vanugovorna), treba primetiti da je reč o, i u uporednom pravu, dosta fluidnom terenu. Kao sankcija, s obzirom na svoju relativnu neefikasnost, ona je dosta benigna u odnosu na krivičnu odgovornost ili na razrešenje.35 Interesantno je da neka prava razvijaju i instituciju osiguranja imovinske odgovornosti upravnog i menadžment odbora (osiguranje poverenja - insurance fidelity).36

Broj članova - Određenje broja članova upravnog odbora u principu je različito uređeno u uporednom pravu. Jedan prilaz je da u akcionarskom društvu upravni odbor treba da bude uvek kolegijalni organ (dakle da ima najmanje tri a najviše dvanaest članova, a u slučaju fuzije i do dvadeset četiri člana), što je pristup francuskog prava.37 Drugi prilaz je da upravni odbor može da ima jednog ili više članova, zavisno od zakonom fiksiranog iznosa kapitala, što je prilaz nemačkog prava.38 Treći prilaz je rešenje švajcarskog prava koje ostavlja potpunu slobodu u određenju broja članova upravnog odbora konstitutivnom aktu društva, pri čemu taj broj može biti jedan ili više.39 Neka prava broj članova upravnog odbora vezuju za činjenicu da li društvo ima ili ne nadzorni odbor, te predviđaju da upravni odbor ima najmanje tri člana ako društvo nema nadzorni odbor.40 Najzad , neki novi pravni dokumenti broj članova upravnog odbora vezuju za broj akcionara.41

Izvršni direktori versus neizvršni direktori - Anglosaksonska pravna praksa razvila je prilaz i praksu da upravno-izvršnu funkciju u akcionarskom društvu, osim malih društava, u osnovi ostvaruju dva odbora: upravni odbor - bord direktora (board of directors) i odbor izvršnih direktora (board of executives directors ili officers, menagement board). Ovo je praksa koja se sve više ozakonjuje i u kontinentalnom pravu ili se pak prihvata u poslovnoj praksi u granicama zakonskog prostora.42 Članove borda direktora bira skupština akcionara, dok članove odbora izvršnih direktora (menadžment bord) bira upravni odbor. Pri tom, članovi borda direktora koji imaju status članova sa ugovorom o radu u akcionarskom društvu mogu biti članovi odbora izvršnih direktora (menadžment bord) - izvršni direktori, dok članovi borda direktora koji nisu zaposleni u društvu i imaju poseban ugovor o pružanju usluga društvu ne mogu biti birani za članove odbora izvršnih direktora - neizvršni članovi. Članovi odbora izvršnih direktora obavljaju operativne poslove rukovođenja društvom (day to day business), te je i razumljivo da to po pravilu ne mogu biti članovi upravnog odbora (posebno spoljni članovi). Budući da članovi borda direktora postavljaju članove menadžment borda, te da članovi menadžment borda odgovaraju bordu direktora, a da bord direktora odgovara skupštini akcionara, logično bi bilo da većina članova borda direktora nije član menadžment borda ili da neizvršni direktori imaju većinu u bordu direktora. S druge strane, neizvršni direktori treba da budu nezavisni direktori od menadžment odbora, dakle i od izvršnih direktora koji su članovi ovog odbora a koji su istovremeno članovi upravnog odbora, te da na taj način mogu imati i određenu kontrolnu funkciju u odnosu na izvršne direktore (i u svojstvu članova borda direktora i u svojstvu članova menadžment borda). Najzad, neizvršne direktore treba razlikovati od direktora koji nemaju finansijski ili drugi poslovni interes u nekom poslu sa akcionarskim društvom (non-interested directors), u kojoj poziciji mogu biti i sami izvršni direktori (ovo je posebno važno stoga što poslove u kojima postoji takav interes nakon obelodanjivanja detaljnih informacija mogu odobriti samo članovi borda direktora koji nemaju takav interes u tom poslu, pod pretpostavkom da imaju kvorum za odluku, u protivnom to može učiniti skupština akcionara).

Predsednik upravnog odbora versus Generalni direktor - I u zapadnoj, posebno anglosaksonskoj pravnoj teoriji i praksi, razvila se velika pravna i organizaciono poslovna rasprava da li predsednik upravnog odbora može i treba da bude istovremeno i generalni direktor (chairman/chief executive director/officer - Chairman/CEO).43 Iako su argumenti za podelu dosta jaki iskustvo SAD pokazuje da u više od 80% slučajeva predsednik upravnog odbora je istovremeno i generalni direktor.44 Sledeći ovakva iskustva čini se da je pohvalno rešenje francuskog reformisanog kompanijskog prava koje izričito normira da predsednik upravnog odbora može (znači ne mora) biti i generalni direktor, a ako ove dve funkcije obavljaju dva lica, onda generalni direktor je izvršni direktor koji i ne mora (a može) biti član upravnog odbora.45 Pravo i ekonomija, naime, nisu kao religija da nude univerzalne odgovore na sva pitanja savremenog sveta.

Naknada /nagrada - Pitanje naknada (plata-zarada, učešća u dobiti, naknada troškova, druga plaćanja: premije osiguranja, provizije, stimulacije i druga davanja) članu upravnog odbora nije jedinstveno rešeno u uporednom zakonodavstvu. Posebno je različito određenje u pogledu mogućnosti učešća u dobiti društva, koje se može isplaćivati u celini ili delom i u akcijama.46 Zakon o preduzećima priznaje članovima uprave pravo na sve druge oblike naknade, osim prava na učešće u dobiti (priznato pravo na stimulativnu naknadu ne bi se moglo smatrati pravom na učešće u dobiti društva).47 Opšte je pravilo da se naknada članovima upravnog odbora vezuje za dva principa: prvi, srazmera sa zadacima članova (na ovoj osnovi može se praviti razlika između profesionalno zaposlenih u društvu kao izvršnih direktora i neprofesionalnih članova kao neizvršnih direktora) i, drugi, finansijsko stanje društva (što daje osnova za smanjenje utvrđene naknade i izmenu odluke skupštine ili nadzornog odbora, zavisno od toga ko je organ imenovanja, o naknadi i na toj osnovi zaključenog ugovora, kao i u slučaju stečaja društva za povraćaj isplata po osnovu stimulativne naknade isplaćene u poslednjoj godini, ali ne i ostalih primanja, po zahtevu poverilaca i/ili akcionara).48 Ono što je posebno interesantno na ovom planu je činjenica da anglosaksonsko pravo koje je tvorac pravila o isplati članova upravnog odbora delom i kroz učešće u dobiti koja se isplaćuje delom i u akcijama sve više napušta ovo pravilo i ide ka jasnom razgraničenju osnova isplate: akcionarstvo i ugovor o pružanju usluga (menadžment ugovor). Članovi upravnog odbora kao akcionari nalaze se u istoj poziciji kao i drugi akcionari, a članovi upravnog odbora koji tu dužnost obavljaju u skladu s posebno zaključenim ugovorom imaju materijalna prava iz tog ugovora, koja ne uključuju isplatu dela dobiti u vidu besplatnih akcija. Razlozi za ovo su višestruki: sprečavanje sukoba interesa, sprečavanje korišćenja privilegovanih informacija, ravnopravnost akcionara, nemešanje pravnih osnova, sprečavanje nekih pojava manipulativne prakse i slično.

4. Monitoring uprave

Jačanje ingerencija skupštine akcionara - Ako nema spora da u osnovi pokrenute diskusije o procesu “corporate governance” stoji evidentna potreba (“ENRON” je samo vrhunac ledenog brega koji se dogodio u uslovima insistiranja na nezavisnim spoljnim revizorima i njihovim revizorskim izveštajima u povodu finansijskih izveštaja uprave za skupštinu akcionara) za unapređenjem pozicije akcionara i njihove zaštite u odnosu na evidentne procese svojevrsnog otuđenja i svakojakih privatizacija upravno-izvršne sfere vlasti u akcionarskom društvu, što disperzovano akcionarstvo samo još više pojačava u svojoj aktuelnosti, onda je pitanje svih pitanja kako to učiniti. Taj put jeste višedimenzionalan ali se sve te dimenzije svode na jednu: jačanje instrumenata i tehnika monitoringa upravno-izvršne sfere vlasti (ekonomska scena nas ovde neodoljivo podseća na političku scenu!). Jedan od tih pravaca je svakako i jačanje samog monitoringa od strane skupštine akcionara kroz razne pravne institute, a ostali su vezani za pitanje drugih instituta kontrole: nadzorni odbor, nezavisni direktori, nezavisni komiteti, nezavisni spoljni revizori, interni revizori, specijalni revizori ili eksperti manjine i slično.

Skupština akcionara može pojačati svoju monitoring funkciju kroz više pravnih mehanizama: proširenje svog delokruga (posebno saglasnost na pravne poslove iznad određene vrednosti i saglasnost na raspolaganje imovinom društva iznad određene vrednosti, kao i davanje saglasnosti na pravne poslove u kojima postoji sukob interesa članova upravnog ili menadžerskog odbora sa društvom); kumulativno glasanje koje afirmiše akcionarsku manjinu koja može biti i u toj funkciji direktno ili informativnom pozicijom kao članovi upravnog odbora ili odbora izvršnih direktora za te akcionare, posebno institucionalne investitore; skraćivanje mandatnog perioda; olakšanje razrešenja članova upravnog odbora i odbora izvršnih direktora; veća transparentnost poslovanja akcionarskih društava i jačanje zahteva za obelodanjivanjem izveštaja o poslovanju i drugih izveštaja koji akcionarima i trećim licima pružaju istinsku sliku poslovnog stanja akcionarskog društva (ovde se kompanijsko pravo uveliko mora poslužiti pomoću berzanskog prava i prava hartija od vrednosti - regulatornog i samoregulatornog);49 jačanje informisanosti akcionara, jačanje prava manjinskih akcionara na pokretanje postupaka angažovanja specijalnih revizora ili eksperta manjine za ispitivanje nekih poslovnih odluka i podnošenje izveštaja skupštini; transparentnost primanja članova upravnog i menadžerskog odbora i slično.

Nadzorni odbor da ili ne - Zavisno od sistema organizovanja akcionarskog društva nadzorni odbor je obavezan organ ili ne (treba izbeći terminološku konfuziju čestog zvanja u anglosaksonskoj praksi i članova ovog organa “nadzornim direktorima”). Kao što je rečeno, nadzorni odbor je obavezan organ u dvodomnom sistemu i mešovitom sistemu organizovanja akcionarskog društva (mešoviti sistem jednodomnog i dvodomnog sistema kad se izabere dvodomni sistem), dok nije obavezan u jednodomnom sistemu.50 Danas je čini se opšti trend napuštanja nadzornog odbora kao obaveznog organa i svođenje na teren opcionog organa, zavisno od volje akcionara, izuzev delom kod kotiranih akcionarskih društava i kod finansijskih organizacija. U dosadašnjoj praksi primene Zakona o preduzećima, iako je kod srednjih i velikih akcioanrskih društava nadzorni odbor bio u osnovi obavezan organ, može se sa izvesnošću konstatovati da on nije ispunio svoju misiju. Da li je ovo dovoljan razlog da u susret donošenju novog Zakona o privrednim društvima ovaj organ pređe u potpunosti ili većim delom (osim kod finansijskih organizacija i kotiranih ili svih otvorenih akcionarskih društava) u sistem opcionog organa pitanje je koje svakako zaslužuje pažnju i strukovne i poslovne javnosti. Ovo tim pre kad je identifikacija uzroka “revolucije” corporate governance nedvosmisleno izvršena, a reč je o jednom od instituta koji upravo spada u instrumente kontrolne funkcije upravne i izvršne sfere vlasti za akcionare.

Nezavisni direktori (spoljni direktori ) i nezavisni komiteti - Rasprava izvršni/neizvršni direktori ima svoj drugi deo u pitanju nezavisni direktori da ili ne. Pri tom se neizvršni direktori izjednačavaju s pojmom nezavisni direktori, ali ne i s pojmom direktora koji u određenom poslu nemaju poslovni interes. Američki pravni institut preporučuje da akcionarska društva sa više od 2.000 akcionara ili sa više od 100 miliona dolara imovine treba da imaju većinu spoljnih-nezavisnih direktora, osim ako je većina akcija s pravom glasa kod tog društva posedovana od jednog lica ili porodice ili kontrolne grupe, kao i da sva otvorena društva treba da imaju bar tri spoljna-nezavisna direktora.51 Pravila Londonske berze o listingu i kotiranju takođe zahtevaju da listirane kompanije imaju više od polovine nezavisnih direktora u odnosu na kontrolnog akcionara, pod kojim se podrazumeva onaj koji ima 30% glasova ili kontroliše izbor broja članova upravnog odbora koji može da obezbedi većinu glasova u tom organu.52 Ipak , zahtev za većinom nezavisnih članova (od izvršnih direktora i kontrolnog ili kontrolnih akcionara) u upravnom odboru direktora nije do danas poprimio ozbiljnije razmere u kontinentalnoj Evropi, ali jeste zahtev za postojanjem bar minimuma takvih članova kod kotiranih društava (po pravilu dva). S druge strane, čini se da se ovaj zahtev na neki način transformisao u zahtev za postojanjem nezavisnih komiteta koje bira skupština, u kojima većinu članova treba da imaju nezavisni članovi (koji mogu biti nezavisni članovi upravnog odbora i/ili i druga nezavisna lica). Za kotirane kompanije (eventualno i šire sve otvorene kompanije) se po pravilu traži da imaju tri obavezna komiteta: revizorski komitet (koji je u izvesnom smislu transmisija između nezavisnih spoljnih revizora i upravnog odbora, ka skupštini, pri nepostojanju nadzornog odbora), komitet za imenovanja (koji u osnovi priprema predloge za sva imenovanja u upravnom i izvršnom odboru i šire upravi uopšte) i komitet za nagrađivanja (koji priprema predloge naknada i nagrađivanja članova upravnog i izvršnog odbora, kao i zaposlenih). Ovakav predlog za unapređenje regulative EU prihvaćen je i od Visoke grupe eksperata za reformu kompanijskog prava EU.53 Ova grupa je i predložila definiciju nezavisnih direktora ili člana komiteta:

- lica (članovi porodice i s njima povezana lica) koja nisu zaposlena u kompaniji ili to nisu bila pet godina pre imenovanja kao neizvršnih ili nadzornih direktora,

- lica (članovi porodice i s njima povezana lica) koja ne primaju nikakvu naknadu za konsalting ili za šta drugo od kompanije ili njenih izvršnih direktora,

- lica (članovi porodice i s njima povezana lica) koja ne primaju naknadu od kompanije koja je zavisna od njenih performansi (npr. varante za sticanje akcija ili druge hartije od vrednosti),

- lica (članovi porodice i s njima povezana lica) koja u svojstvu neizvršnih ili nadzornih direktora kompanije, nadziru izvršnog direktora koji je neizvršni direktor ili nadzorni direktor u drugom društvu u kojem su ona izvršni direktor ili u drugoj formi međusobne povezanosti,

- lica (članovi porodice i s njima povezana lica) koja su kontrolni akcionari, delujući samostalno ili zajednički, ili njihovi zastupnici (za ove svrhe pod kontrolnim akcionarom podrazumeva se akcionar koji, samostalno ili sa licima sa kojima deluje zajedno, poseduje najmanje 30% akcionarskog kapitala kompanije).54

5. Quo vadis corporate governance?

Tranzicioni i /ili evropski prilaz - Teško je ne biti Evropejac na polju kompanijskog prava u vremenima i u okruženju gde je to već postalo konstanta. Ali biti Evropejac u ovom domenu bez rezerve značilo bi izneveravanje misije nauke kao organizovane sumnje i argumentovanog kritičkog prosudioca. S druge strane, biti Evropejac u ovom domenu i vremenu ne znači da se zna baš bez rezerve šta se istinski želi, pošto se i EU nalazi između ostalog i na polju kompanijskog prava na velikim razmeđima, čija je zajednička odlika koliko i kojom dinamikom transplantirati u evropski pravni prostor pravne insititute anglosaksonskog prava, nastajale u drugom okruženju i pod drugim okolnostima. Nema sumnje da tržište investicija ( kapitala i hartija od vrednosti) postaje sve jedinstvenije i da se, između ostalog, kompanijsko pravo, berzansko pravo, pravo hartija od vrednosti, pravo konkurencije i stečajno pravo moraju sve više harmonizovati, kako bi služili razvoju tog tržišta a ne bili njegovi oponenti. Ipak, i EU, svesna svojih ograničenja i rizika svog tržišta i okruženja, odlučna u nameri da mnoge institute anglosaksonskog pravnog područja inkorporira u svoj pravni prostor,55 projektuje taj pravac promena kroz tri brzine: na kratki rok, na srednji rok i na dugi rok.56 Ne treba zaboraviti da reforma kompanijskog prava, čiji je integralni deo i sam pravni institut corporate governance, u dobroj meri zavisi i od toga u kolikoj su stvarnoj ljubavi pravo i tehnika kod nas: da li je realno održavanje skupštine akcionara bez fizičkog sastanka ili upravnog odbora u većini slučajeva bez direktne istovremene tehničke komunikacije svih članova, da li je realno obavezivanje svih akcionarskih društava na posedovanje websit-a, da li su rešene sve tehničke prepreke da bi pravo spavalo mirno kod elektronskog glasanja, da li nam u ovom trenutku trebaju akcije na donosioca, da li Srbija ima kadrova za obavezivanje većinskog sastava nezavisnih (spoljnih, neizvršnih) direktora u upravnom odboru svih otvorenih akcionarskih društava, da li je realno propisivanje obaveznosti postojanja bar tri komiteta (audit, remuneration, nomination) u svim akcionarskim društvima i većinskog ili isključivog sastava nezavisnih direktora u njima, da li su realna disclosure rules za sva akcionarska društva u ovom trenutku ili samo za kotirana društva i slično. Od tehničkog odgovora na sva ova pitanja zavisiće i profil novog Zakona o privrednim društvima, a u velikoj meri i uređenje instituta corporate governance. U svakom slučaju, jedno je sigurno, pravni profil kompanijskog prava u dobroj meri je uslovljen tehničkim profilom, te otuda nisu mogući konačni zakoni koji uređuju privredna društva, posebno društva kapitala. Dokaz za to je i pokrenuta velika reforma kompanijskih zakona u članicama EU, inicirana sa Report of the High Level Group...57, kao i u zemljama koje na ovaj ili onaj način inkliniraju članstvu u EU.58  Svojim novim Zakonom o privrednim društvima Srbija treba da adekvatno prihvati taj put 59, koji hteli mi to ili ne, ne može biti samo evropski, ali ni samo tranzicioni, već i evropski i tranzicioni.

____________________________

1  Tunc, Le droit anglais des societes anonyumes , Pariz , 1978, str . 178.

2  Guyon, Droit des affaires , Paris , 1984, str . 292.

3  Code des obligations (1911, 1936, 1984, dalje : Švajcarski zakon ...), čl . 721; Tunc , Le droit americain des societes anonymes , str . 124-127; Tunc , nav . delo (za pravo Engleske ), str . 180-181; Guyon , nav . delo , str . 292-296 i 305-306.

4  Zakon o preduzećima , čl . 265.

5  Loose Yelland Impey , Company Director , Bristol , 1993, str . 96-103; Guyon , nav . delo , 336-338; Farrar , Company Law , London i Edinburg , 1988, str . 311-314; Gower , Principles of Modern Company Law , London , 1992, str . 147-153; švajcarski Zakon ..., čl . 721.

6  Pravilo o pretpostavci nadležnosti upravnog odbora propisano je izričito u švajcarskom pravu : Code ... čl . 721. Guyon prihvata stav da bi to trebalo primeniti i kad statutom nije ništa propisano , a postoji praznina u raspodeli delokruga - vidi : nav . delo , str . 336.

7  La loi sur les societes commerciales (br . 66-537), čl . 89. (dalje : Francuski zakon ...), čl . 89-117; Švajcarski zakon ..., čl . 707-726. Pravno -teorijsku obradu instituta upravnog odbora vidi naročito kod Gorlay , Le conseil d ’administration de la soci ét és anonymes , th èse , Paris , 1971; za englesko pravo : Tunc , nav . delo , str . 107-124; za pravo SAD ; Tunc , nav . delo , str . 103-130. Uopšte : Loose Yelland Impey , nav . delo .

8  Švajcarski zakon ..., čl . 707, 712. i 714 ; francuski Zakon ..., čl . 89, 110. i 115; u Engleskoj akcionarska društva sa javnim upisom akcija imaju bar dva direktora , a društva bez javnog upisa akcija imaju bar jednog direktora - Charlesworth & Morse , Company Law , London , 1995, str . 312-315.

9  Vidi: Guyon, nav. delo, str. 311-348; Hamel i dr., Droit commercial , Pariz , 1980, str . 357-402; Rodi ère , Droit commercial , Pariz , 1980, str . 193-212; Cozian Viandier , Droit des societes , Pariz , 1998, str . 235-272; Farrar , nav . delo , str . 297- 323; Gower , nav . delo , str . 138-164; Pennington , Company Law , London , 1995, str . 768-778; Charlesworth & Morse , nav . delo , str . 312-315; Boyle & Birds ’, Company Law , London , 1995, str . 415-430; Cannu , La soci ét é anonyme a directoire , Paris , 1979; Tunc , Le droit anglais ..., 107- 156; Tunc , Le droit americain ..., str . 97-119; Hamilton , The Law of Corporations , Minnesota , 1991, str . 218-249.

10 Aktiengesellschaft ( 1965, dalje : Nemački zakon ...) čl . 76-117; Francuski zakon ... , 118-150.

11 Tako: Haamel-Lagarde , nav . delo , str . 420; Guyon , nav . delo , str . 354. Detaljnije o direktorijumu : Cannu , nav . delo , str . 33-122.

12 Hrvatski Zakon o trgovačkim društvima (1993), čl . 244;

13 Statut Evropske kompanije , Councel regulation (EC ), No 2157/2001, čl . 38-51.

14 Francuski Zakon ..., čl . 90. i 120. U literaturi se navodi da je , za razliku od klasičnog sistema sa upravnim odborom , novi sistem sa nadzornim odborom i direktorijumom u Francuskoj nepopularan je jer dvadesetak godina od uvođenja prihvaćen samo u oko 2,61% društava kapitala - vidi : Cozian Viandier , nav . delo , str . 291; Slovenački Zakon o gospodarskih družbah (1993, 2001), čl . 250; makedonski Zakonot za trgovskite društva (2002. dalje : Makedonski zakon ...), čl . 301.

15 Vidi : Report of the High level group ..., Brisel , novembar 2002. godine , str . 59.

16 Hamilton , nav . delo , str . 182-202; Tunc , Le droit americain ..., str . 105-107; Trgovinski zakonik Japana , čl . 256; I u francuskom pravu je moguće odrediti kumulativno glasanje tako da ako većinski blok ima npr . 75% glasova , a manjinski 25%, ipak na osnovu statuta manjinski blok izabere člana upravnog odbora , koji ulazi u ukupan broj članova ovog organa - vidi : Guyon , Les soci ét és , Paris , 1993, str . 221; Makedonski zakon ... (2002), čl . 250; Zakon o privrednim društvima Crne Gore (2002), čl . 42. st . 9.

17 Mandat od pet godina predviđaju : Zakon o preduzećima , čl . 69; Nemački zakon ..., par . 84; slovenački Zakon ..., čl . 250; hrvatski Zakon ..., čl . 244. U Francuskoj kod jednodomnog sistema je šest godina (za prve direktore je tri godine ), a kod dvodomnog sistema je četiri godine za članove direktorijuma , odnosno šest za članove nadzornog odbora (Zakon ..., čl . 122. i 134.). U Švajcarskoj prvi direktori označeni u statutu imaju mandat od tri godine , a kasniji do šest godina (Zakon ..., čl . 708. st . 1). U SAD su i praktično direktori izabrani od jedne do druge godišnje skupštine (statutom je moguće predvideti i rotaciju svake godine određenog broja članova ) - Tunc , Le droit americain ..., str . 106. U Engleskoj direktori praktično mogu biti izabrani “a vie ” ili neko određeno vreme , ali to ništa ne znači , jer je svaka godišnja skupština prilika za verifikaciju mandata - Tunc , Le droit anglais ..., str . 109-110. Mandat od jedne godine je pretpostavljeni mandat (ako se osnivačkim aktom ne predvidi drugačije ) u Poljskom Commercial companies code (2002), par . 202, kao i u Makedonskom zakonu ..., 249.

18 Tako u nemačkom pravu članovi upravnog odbora mogu biti razrešeni od strane nadzornog odbora u sledećim slučajevima : 1) gruba ili ponovljena povreda dužnosti , 2) nesposobnost za redovno obavljanje delokruga posla , 3) nepoverenje od strane skupštine akcioanra - nemački Zakon ..., čl . 84. st . 3; isto i hrvatski Zakon ..., čl . 244. st . 2; kao i slovenački Zakon ..., čl . 221. st . 1. t . 4. i 241. st . 2. U francuskom pravu članovi upravnog odbora mogu biti razrešeni u svako doba odlukom skupštine - francuski Zakon ..., čl . 90. st . 2. Isto je i rešenje švajcarskog prava - švajcarski Zakon ..., čl . 726. st . 1.

19 U nemačkom pravu , kao i u hrvatskom pravu , neosnovano razrešeni član upravnog odbora može pred sudom pobijati valjanost takvog razrešenja , što bi trebalo da znači i mogućnost povratka članstva . Vidi : Filipović , Osnove zakonskog uređenja trgovačkog prava u Nemačkoj , Informator , 3676 - 7/ 89, str . 8.; hrvatski Zakon ..., čl . 244. st . 2. Ipak , dominantna su rešenja o pravu na naknadu štete kao jedinom pravu , u skladu s ugovorom , a što je koncept i Zakona o preduzećima . Vidi : švajcarski Zakon ..., čl . 726. st . 3.; u pravu SAD ako se radi o direktoru koji ima ugovor o radu sa društvom (a ne o pružanju usluga ) opoziv “bez dovoljnog osnova ” daje pravo na naknadu štete - Tunc , nav . delo , str . 118. U Francuskoj opoziv bez pravog motiva daje pravo na naknadu štete - Guyon , nav . delo , str . 352. Interesantno je da slovenačko pravo daje neosnovano razrešenom članu upravnog odbora pravo na otpremninu u iznosu od najmanje dvadeset četiri plate u visini poslednjeg primljenog iznosa - Zakon ..., čl . 250. st . 2. Naknada štete obuhvata period od isteka mandata prema ugovoru sa razrešenim članom upravnog odbora i direktorom . Ovo izričito precizira Trgovački zakon Jugoslavije iz 1937. godine , par . 295, st . 4.

20 Zakon o obligacionim odnosima , čl . 765.

21 Čl . 71. i 263. 

22 Companies Act 1985, s . 303-304; Finance Service Act 1986, The insolvency Act 1985, Company Director Disqalification Act (“CDDA ”) 1986.

23 Companies Act 1985, s . 317.

24 Companies Act 1985, s . 330.

25 Vidi: Farrar, nav. delo, str. 301-310; Charlesworth & Morse , nav . delo , str . 373-384; Gower , nav . delo , str . 153-158; Pennington , nav . delo , str . 717-725; Boyle & Birds , nav . delo , str . 431-441.

26 O ovom pravilu vidi višetomno izdanje prakse američkih sudova : Block , Barton , Radin , The Business Judgment Rule , Aspen Law & Business , 5 edition .

27 Vidi: Tunc, Le droit americain ... str . 137-162; Tunc , Le droit anglais ..., str . 131-146; Farrar , nav . delo , str . 324-380; Gower , nav . delo , str . 147-153; Pennington , nav . delo , str . 778- 818; Charlesworth & Morse , nav . delo , str . 319-366; Boyle & Birds ’, nav . delo , str .. 449- 490.

28 Ivamy, Company Law , London , 1978, str . 230. i 233.

29 Tunc, Le droit americain ..., str . 130.

30 Case: Northern Counties Securities Ltd . v . Jakson & steeple Ltd - Chansery division , u : Sealy , Cases and Materials in Company Law , London , Dablin , Edinburg , 1992, str . 174-176.

31 Case: Grant v. United Kingdom Switchback Railwais Co - Court of Appeal , u : Sealy , nav . delo , str . 192.

32 Case: Percival v . Wright - Chancery Division , u : Sealy , nav . delo , str . 249-250.

33 Case: Allen v. Hyatt - Privy Counceil , u : Sealy , nav . delo , str . 250-251.

34 O ovim tendencijama vidi naročito citirani : Report of the High Level Group ...

35 Vidi : Guyon , nav . delo , str . 452-460; Ivamy , nav . delo , str . 234-240; Pennington , nav . delo , str . 805-810; Cozian Viandier , nav . delo , str . 278-282; Farrar , nav . delo , str . 381- 408; Hamilton , nav . delo , str . 310-369

36 Za pravo SAD : Tunc , Le droit americain ..., str . 236-262; za englesko pravo : Tunc , Le droit anglais , str . 146-156.

37 Francuski zakon ..., čl . 89.

38 Nemački zakon ..., par . 76.

39 Švajcarski zakon ..., čl . 707; polish Commercial companies code (2002), par . 368. st . 2; hrvatski Zakon o trgovačkim društvima (1993), čl . 239. st . 1.

40 Slovenački Zakon o gospodarskih družbah (1993, 2001), čl . 246. st .2.

41 Nacrt kompanijskog zakona Pravne inicijative za Centralnu i Istočnu Evropu (2001), čl . 134.

42 Francuski Zakon br . 2001-420 (izmene 2001), čl . 104-109; makedonski Zakon ..., čl . 244-247.

43 Britanski Code of Best Practice (Report of the committee on the Financial Aspects of Corporate Governance and the Report of the Committee on Director *s Remuneration ) od 1992. nije preporučio deobu ovih funkcija . Uprkos tome , neka istraživanja pokazuju da je to u većini većih kompanija ipak urađeno , budući da se smatra da je zadržavanje ovih funkcija u rukama istog lica prevelika koncentracija moći . Vidi : Shaw , The Cadburi Report -Two years Later , u : Hopt , Comparative Cororate Governance , Walter de Gruyter -Berlin -New York , 1997, str . 37.

44 Vidi : Vincke , The Corporate Governance in Belgium , u : Hopt , nav . delo , str . 133-134.

45 Francuski zakon (2001), čl . 107.

46 Pravo učešća u dobiti priznaju : hrvatsko pravo (Zakon ..., čl . 247), slovenačko pravo (Zakon ..., čl . 253), nemačko pravo (Zakon ..., par . 87); italijansko pravo ovo pravo priznaje članovima borda na profesionalnom radu u društvu - tzv . izvršni direktori (pravo na platu i učešće u dobiti ), dok ovo pravo ne priznaje tzv . neizvršnim direktorima (članovi borda koji nisu zaposleni u društvu ), ali im priznaje druga prava utvrđena statutom i odlukom skupštine kao organa imenovanja (Trgovački Zakon , 1942, čl . 2389); francusko pravo određuje da članovi uprave imaju pravo na fiksni deo naknade ili na naknadu za prisustvo sednici (“jetons de pr ésense ”), ali nemaju pravo na učešće u dobiti (“tantieme ”) - Zakon ..., čl . 108; u švajcarskom pravu nagrade članova uprave se određuju statutom ili odlukom skupštine , sa pravom na učešće u profitu , na fiksni iznos i na prisustvo na sednici (po pravilu se modaliteti kombinuju ), s tim da ako postoji učešće u profitu , to se mora navesti u izveštaju uprave za godišnju skupštinu (Zakon...,, čl. 677); u pravu SAD tzv. izvršni direktori članovi borda na profesionalnom radu imaju pravo na znatnu naknadu određenu u fiksnom iznosu odlukom skupštine , dok članovi borda , neizvršni direktori , imaju takođe fiksnu naknadu koja je daleko umerenija (Tunc , Le droit americain ..., str . 108); u engleskom pravu članovi borda imaju pravo na naknadu troškova i naknadu za prisustvovanje sednici borda , a tzv . izvršni direktori sa profesionalnim izvršnim funkcijama u kompaniji imaju pravo na posebnu nagradu u skladu s ugovorom (isto pravo imaju i tzv . neizvršni direktori koji iako nisu na profesionalnom radu u kompaniji obavljaju za nju neku značajnu uslugu - npr . kao konsultanti i slično , u skladu s ugovorom , dok takvo pravo nemaju neizvršni direktori koji nemaju ugovor s kompanijom i ne obavljaju neku dodatnu uslugu za nju ) - Gower , nav . delo , str . 158-159; Loose i dr ., nav . delo , str . 390-394; Pennington , nav . delo , str . 747-754.

47 Zakon o preduzećima , čl . 269-270.

48 Uporedi : Zakon o preduzećima , čl . 270. i 271; hrvatski zakon ..., čl . 247. i 251; švajcarski Zakon ... (omogućuje povraćaj učešća u dobiti u poslednje tri godine i to po osnovu neosnovanog obogačenja )..., čl . 679.

49 O tendencijama na ovom planu u evropskom pravu vidi : Report pf the High Level Group ..., str . 33-34. i 45-47.

50 Specifično je rešenje slovenačkog prava - nadzorni odbor je obavezan kad postoji jedan od sledećih uslova : 1) kad kapital društva prelazi utvrđeni iznos , 2) kad društvo ima preko 500 radnika , 3) ako je osnovano putem javne ponude , 4) ako se akcije društva kotiraju na berzi , 5) ako broj akcioanra koji poseduju akcije na ime prelazi 100 (Zakon ..., čl . 261).

51 American Law Institute (ALI ). Vidi : Devesa , Les administrateurs independants , Revue de droit des affaires intenationales (1994), 543-566.

52 Yellow Book , Chapter 3, par . 3.12. The Conference Board Europe ističe da u SAD oko 94% akcionarskih društava ima većinu spoljnih nezavisnih članova upravnog odbora . Vidi : Vincke , nav . rad , str . 135-141.

53 Report of the High Level Group .., str . 59-62.

54 Report of the High Level Group .., str . 62-63. Prema nekim užim definicijama nezavisni direktor je lice koje nema nikakav materijalni interes ili drugu vrstu povezanosti sa kompanijom ili njenim upravnim ili menadžment odborom . Vidi : Devesa , nav . rad , s . 543-566.

55 Vidi npr . za institute wrongful trading i director ’ s disqualification - Report of the High Level Group .., str . 126.

56 Vidi : Report of the High Level Group .., str . 125-131.

57 O tome gde je u ovom trenutku pravo privrednih društava Francuske vidi : Nouvelles regulation economiques , Loi br . 2001-420 du 15. mai 2001.

58 Ruski Law on Joint Stock Companies (1995, 1996); Zakon o gospodarskih družbah Slovenije , Uradni list RS , st . 30-1298/93 i 45-2548/2001; Polish Commercial Code (2001, 2002); Trgovski zakon Bugarske (2003); Zakon o privrednim društvima Crne Gore , Službeni list RCG , br . 6/2002; Češki Commercial Code (1992, 2002); Hrvatski Zakon o izmenama i dopunama Zakona o trgovačkim društvima (1993, 2003).

59 O kretanjima u australijskom pravu vidi : Cassady , Concise Corporations Law , Deakin University , 2001; o kretanjima u kanadskom pravu vidi : VanDuzer , The Law of Partnerships and Coprorations , Concord , Ontario , 1997. O kretanjima u uporednom pravu posebno vidi : Hopt , Comparative Corporate Governance , Walter de Gruyter -Berlin -New York , 1997; Hopt , Capital Markets and Company Law , Oxford , 2003.