REHABILITACIJA

Đurđe Ninković, advokat

“Totalitarizam nije privlačio samo idealiste, koji su osećali potrebu jedne nove vere; on je privlačio i jednu sasvim drukčiju vrstu ljudi, one ljude kod kojih zločinačke sklonosti nisu bile ugušene, već samo pritajane. Kad je totalitarizam objavio da su u službi njegove ideologije sva sredstva, pa i sami zločini dopušteni, mnogi kriminalni tipovi pohitali su da se pod njegovu zastavu svrstaju. Pod tom zastavom, oni su mogli nekažnjeno, pa čak i uz nagradu, dati oduške svojim rđavim strastima.” - Slobodan Jovanović.

LIK OSUĐENIKA NA NAJVREDNIJOJ NOVČANICI

Na najvrednijoj novčanici koju je izdala Narodna banka Republike Srbije nalazi se lik Slobodana Jovanovića. Slobodan Jovanović, jedan od najvećih pisaca, pravnika i istoričara koje je Srbija imala, bio je jedno vreme Predsednik kraljevske vlade u Londonu. Zbog toga su ga komunisti, po dolasku na vlast, osudili na dvadeset godina robije. Ta presuda je još uvek punovažna, pa je tako naša zemlja, verovatno jedina na svetu, koja na svojoj najvrednijoj novčanici ima lik jednoga osuđenika.

INTELEKTUALCI JEDNAKO RAZBOJNICI

Uz Slobodana Jovanovića na desetine hiljada časnih građana Srbije pobijeno je bez suđenja ili osuđeno na smrt i dugogodišnje robijanje samo zato što su im politička uverenja bila drukčija od onih koje su komunisti nametali. Sve te presude donete iz političkih razloga , ili, još gore, da bi bogatim ljudima bila konfiskovana imovina, još su i danas punovažne. To znači da je, pravno gledano, cela jedna plejada srpskih intelektualaca, preduzetnika, sveštenika i vojnika, stavljena u isti red sa razbojnicima i lopovima i lišena svoje građanske časti.

IDEJA REHABILITACIJE - poČetak dugog puta

Ideja o rehabilitaciji nepravedno osuđenih ljudi odavno je začeta u komunizmu opozicionim krugovima, ali uslovi za sprovođenje u delo počeli su da se stiču tek početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada su pravnici i istoričari od ugleda otvorili pitanje rehabilitacije žrtava političkog terora. Tadašnje Savezno ministarstvo pravde je pokrenulo rad na nacrtu budućeg zakona, ali je taj rad ubrzo prekinut padom vlade premijera Panića.

POZITIVNOPRAVNI PROBLEMI I NAČIN PREVAZILAŽENJA

Posle političkih promena koje su nastupile petog oktobra dvehiljadite godine ponovo je počelo da se govori i radi na donošenju Zakona o rehabilitaciji.

Zakoni na osnovu kojih su izricane političke presude bili su najvećim delom savezni zakoni. Njih je bilo moguće poništiti samo odlukom Savezne skupštine. Međutim, za takav korak nije postojala dovoljna demokratska većina, pa nacrt zakona o rehabilitaciji Saveznog ministarstva pravde nije dospeo pred poslanike Savezne skupštine.

Tada je dogovoreno da Ministarstvo pravde Republike Srbije nastavi rad na nacrtu zakona i da ga podnese na usvajanje Skupštini Republike Srbije u kojoj je postojala znatna demokratska većina.

Pošto republičkim zakonom nije moguće opozivati savezne zakone promenjen je koncept zakona tako da se njime samo poništavaju posledice koje su nastupile.

DATUM POČETKA PRIMENE rehabilitacije KAO SUŠTINSKO PITANJE

Pojavilo se više nacrta zakona koji su se razlikovali između sebe prema ciljnim grupama čija se rehabilitacija zahtevala.

Datum od koga bi počela da se primenjuje rehabilitacija, bila je jedna od razlika koje ne izgledaju velike, na prvi pogled, ali u stvari ogledaju političku opciju koju predlagači zastupaju. Ukoliko bi se usvojio predlog da se zakonom obuhvate sve presude donete posle 29. novembra 1945. godine, kao dana osnivanja komunističke Jugoslavije, zakon ne bi rehabilitovao brojne žrtve političkog terora postradale za vreme Drugog svetskog rata i u periodu dolaska partizana na vlast u Srbiji tokom 1944. godine, kada je crveni teror besneo punom snagom.

Dakle, pitanje datuma se postavilo kao jedno od osnovnih ideoloških pitanja. Kasniji datum bi obuhvatio i rehabilitovao uglavnom komuniste koji su kažnjeni progonom na Goli otok, dok bi raniji datum obuhvatio žrtve svekolikog politički motivisanog terora za vreme rata, kao i žrtve komunističkog terora pale u toku uspostavljanja komunističke vlasti u Srbiji.

Stoga se kao najpravičniji datum pojavio 6. april 1941. godine, kao dan kada je, posle mučkog bombardovanja Beograda i oružanog nacističkog napada prestala da funkcioniše dotadašnja državna vlast.

donoŠenje zakona kao prioritet

Tek formirana nova Vlada Republike Srbije u svome programu, kao jedan od prioritetnih zakona, ima Zakon o rehabilitaciji.

Nikada se tačno ne zna kakav će tekst zakona usvojiti Narodna skupština Srbije, jer svaki poslanik ima pravo da uloži svoje amandmane. No ipak ovde možemo reprodukovati tekst koji je sačinio Pravosudni odbor Demokratske stranke Srbije i koji će biti podnet Skupštini na usvajanje.

NACRT ZAKONA O REHABILITACIJI

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovoga zakona, a koja su imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Član 2.

Zahtev za rehabilitaciju može podneti svako zainteresovano lice.

Podnošenje zahteva za rehabilitaciju ne zastareva.

Član 3.

Zahtev za rehabilitaciju podnosi se Okružnom sudu u Beogradu.

Zahtev sadrži lične podatke lica čija se rehabilitacija zahteva i dokaze o opravdanosti zahteva.

Član 4.

O zahtevu odlučuje veće od tri sudije u javnom postupku.

Pre odlučivanja o zahtevu sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadležnih državnih organa i organizacija, koji su dužni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana.

Obrazloženim rešenjem sud usvaja ili odbija zahtev za rehabilitaciju.

Član 5.

Rešenjem kojim usvaja zahtev za rehabilitaciju sud utvrđuje da je odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovanog lica ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Rehabilitovano lice smatra se neosuđivanim.

Kad sudska ili administrativna odluka nije bila ni donošena, sud, u rešenju kojim usvaja zahtev za rehabilitaciju, utvrđuje da je rehabilitovano lice bilo žrtva progona i nasilja iz političkih ili ideoloških razloga.

Član 6.

Na rešenje o odbijanju zahteva za rehabilitaciju može se izjaviti žalba Vrhovnom sudu Srbije u roku od 30 dana od prijema rešenja.

Vrhovni sud Srbije odlučuje o žalbi u veću od pet sudija.

Član 7.

Ministarstvo nadležno za pravosuđe po službenoj dužnosti objavljuje imena i podatke o rehabilitovanim licima u “Službenom glasniku Republike Srbije” svakog meseca.

Član 8.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije”.

*     *    *

Kao što sam rekao, na Skupštini je da u ovome, ili nekom drugom obliku, donese Zakon o rehabilitaciji.

Po donošenju zakona, lik Slobodana Jovanovića na novčanici neće predstavljati svetski kuriozitet. Mnogim desetinama hiljada građana biće vraćena građanska čast i njihova uspomena u porodicama i sredinama gde su živeli biće stavljena na svoje ugledno i svetlo mesto.

Pošto će članom 5. Zakona biti uklonjene sve pravne posledice presude, to znači da će i odluke o konfiskaciji prestati da važe. Time će se otvoriti put za restituciju nepravedno oduzete imovine kada jednoga dana bude donet Zakon o denacionalizaciji.