Gordana Mihailović
Predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu

O kompjuterizaciji se u poslednje vreme mnogo govori i ona se vezuje za ažuriranje rada sudova, poboljšanje uslova rada i vraćanje naše zemlje u normalne tokove života iz kojih smo do nedavno bili izbačeni.

Naše osnovno sredstvo za proizvodnju je naš intelekt odnosno naš mozak, i postavlja se pitanje zašto se tolika pažnja posvećuje tehnici. Odgovor je vrlo jednostavan, elektronika će omogućiti efikasniju i kvalitetniju materijalizaciju našeg intelektualnog stvaralaštva, a zatim i evidenciju i dalju distribuciju onoga što je naš um stvorio.

Bez obzira što smo živeli u periodu u kome smo nabavljali šporete na drva, kupovali brašno na džakove i čekali u beskonačnim redovima, kompjuteri za nas nisu bili nepoznate mašine i mi smo uglavnom u našim domovima i uz našu decu počeli da upoznajemo sve blagodeti koje ove mašine sa sobom donose. Neki od sudova u Srbiji, kao što je bio sud u Požarevcu, još davne 1994. godine, napravili su sami softver odnosno program evidencije, svoj sud umrežili, a svoj rad umnogome ažurirali upravo zahvaljujući ovoj novouvedenoj tehnici. Kasnije su u pogledu na njih na elektroniku prešli i sudovi u Kragujevcu i u Novom Sadu. Moj prvi susret sa ovom novom tehnikom je upravo bio u Opštinskom sudu u Požarevcu i dobra iskustva koja sam videla u tom sudu i ponela iz tog suda su podstakla kod mene želju da se što pre kompjuterizacija uvede i u mom sudu. Bilo mi je dovoljno jedno prepodne da provedem u ovom sudu da bih shvatila koliko pogodnosti daje ova nova tehnika.

Kakav je bio odnos države odnosno Ministarstva pravde prema kompjuterizaciji u periodu do oktobarskih promena?

Urađen je program evidencije predmeta koji u praksi nije zaživeo i nije bio primenjivan, pa u međuvremenu je zastareo, jer je rađen u operativnom sistemu DOS, koji se više ne primenjuje. Taj program je kvalitetan i umnogome pokriva potrebe sudova, ali je zbog proteka vremena zastareo.

Ministarstvo pravde je kupilo i kompjutere i to IBM tehniku, štampače, međutim oni nisu bili dati sudovima i nisu pušteni u rad, već su stajali u nekim magacinima, i tek pre otprilike godinu dana dodeljeni su svim sudovima i to po nekoliko kompjutera za svaki sud. Ja sam od početka smatrala da to nije bilo dobro rešenje, da je trebalo kompjuterizovati i makar nekoliko sudova, međutim kako je vreme prolazilo, i kako je vršena kompjuterizacija u sudu u kome sam ja predsednik shvatila sam da je to bio dobar potez, jer su ljudi imali prilike da se susretnu sa mašinama koje su za većinu od njih do tada bile nepoznate, da savladaju strah od nepoznatog odnosno od nove mašine, da ih je prihvate i da počnu da rade na njima i da shvataju pozitivne efekte tog novog rada.

Uzroci koji su doveli do naše zaostalosti u kompjuterizaciji nisu, po mojoj proceni, bili samo siromaštvo jer su i program evidencije i mašine postojale, već je problem bio u transparentnosti koje elektronika obezbeđuje i koja se ne može izbeći, predmeti se moraju deliti po redu, u potpunosti se poštuje pravo na prirodnog sudiju, vidi se u koliko se predmet usmerava, vidi se kretanje predmeta, izveštaji se ne mogu montirati.

Posle oktobarskih promena kompjuterizacija je postala sastavni deo reforme pravosuđa. Svi su pozitivni prema elektronici jer su shvatili sve njene prednosti i upravo će nam ona omogućavati poštovanje prava na prirodnog sudiju za kojeg smo se toliko zalagali. Svesni smo da su nam potrebne promene u načinu rada kojim će se povećati naša efikasnost i ažurnost, ali istovremeno uvesti i neko osveženje i novina u načinu rada. Prilikom putovanja i obilazaka sudova u drugim evropskim zemljama videli smo dokle se stiglo sa kompjuterizacijom, kakvi se rezultati postižu i koje pogodnosti obezbeđuju. Mi smo još uvek siromašna zemlja, i sem nekoliko mašina naše Ministarstvo pravde nije u materijalnoj mogućnosti da izdvoji sredstva radi kompjuterizacije u sudovima, tako da se u ovom trenutku kompjuterizacija sprovodi steradično od suda do suda i u zavisnosti od zalaganja i umešnosti predsednika suda da dođe do sredstava ili do samih mašina putem donacije iz inostranstva. Entuzijazam pojedinih predsednika je značajni pokretač ovoga procesa koji bez obzira na sve teškoće ipak ide uzlaznom linijom. Savladane su početne teškoće, kompjuter više nije tajna, počeci njegovog korišćenja su bili na nivou pisaće mašine, ljudi su se upoznali sa osnovnim karakteristikama tog aparata, a onda su shvativši njegove mogućnosti počeli prvo da se oni prilagođavaju njemu, a zatim da kompjuter prilagođavaju svojim potrebama. Rade se jednostavniji programi za evidencije predmeta prilikom prijema tih predmeta, a zatim programi za pojedine postupke kao što su ostavine, vanparnične postupke, rade se obrasci jednostavnijih rešenja i odluka, dopisa, zapisnika. Većina sudova je nabavila program evidencije procesa i upravo je preko ovog programa shvaćeno koliko se kompjuterizacijom skraćuje vreme potrebno da bi se došlo do nekog propisa i kako to vreme može mnogo kvalitetnije da se iskoristi.

Svi smo mi u velikim planovima za povodom kompjuterizacije u našim sudovima, za umrežavanje, za povezivanje sa ostalim organizacijama i državnim organima, čiji je rad usko vezan sa našim radom. Međutim, materijalne mogućnosti za ostvarivanje ovih planova su nam skromne i uglavnom su vezane za donacije.

Evropska agencija za rekonstrukciju odobrila je 3.000.000 EURA za kompjuterizaciju beogradskog pravosuđa. Vrhovni sud Srbije je formirao komisiju sudija radi učestvovanja na izradi softvera. Svuda u svetu softver rade sudije koje se inače bave i programiranjem. Naše mogućnosti u vezi sa programiranjem su vrlo skromne, ali su članovi komisije zato uradili detaljne potrebe opštinskih, okružnih i Vrhovnog suda Srbije, te trgovinskih sudova, sa specifičnostima pojedinih sudova, obzirom na podeljenu nadležnost i pregled ovih potreba predat je gospodinu Markuu koji se nalazi na načelu predstavništva u Beogradu. Još uvek nismo zvanično obavešteni o daljem toku ovog programa, nezvanično se saznaje da se očekuje dolazak sudije Vrhovnog suda Francuske koja bi trebalo da vodi projekat, izabrani su od strane Evropske agencije, pravni eksperti koji bi trebalo njima da pomognu u izradi softvera, mada je nejasno zašto Evropska agencija nije htela da se posluži onim što smo joj mi stavili na raspolaganje, a posebno da iskoristi dobru volju i želju ljudi koji su učestvovali u kreiranju potreba sudova, jer su se tu skupili ljudi iz različitih sudova, različitih oblasti rada u sudovima odnosno različitih materija. Nama je motiv bio unapređenje rada u sudovima i krenuli smo u ceo taj posao sa velikom ambicijom i čista srca, a onda kada se čovek sudari sa “biznisom” doživi jednu malu kontuziju, a onda shvati da živi na ovim prostorima, u ovom vremenu i da mora računati i sa tim odnosima i pod tim okolnostima.

Krenuli smo u jedan nov način rada sa novom tehnikom i svim problemima koje nam ona donosi. Pre svega taj problem se tiče ljudskog faktora, jer je čovek taj koji treba da prihvati mašinu, da tu mašinu podredi svojim potrebama, a istovremeno da je do maksimuma iskoristi odnosno da spozna i upotrebi sve njene mogućnosti.

Prirodno je da se kod ljudi javlja otpor prema promenama, ali taj otpor treba savladati upravo učenjem, koje će omogućavati ljudima da se upoznaju sa neslućenim mogućnostima koje im kompjuteri donose i sa značajnim pozitivnim rezultatima. Opravdan je i strah od novog, a ovaj strah se upravo savladava edukacijom koja omogućava ljudima da ovladaju tim novim i nepoznatim ne samo mašinama, već i načinom rada na njima.

U vezi sa edukacijom se postavlja pitanje u kojoj fazi treba ovu edukaciju vršiti, da li pre nego što se mašine unesu u sud ili istovremeno sa njihovim unošenjem u sud. Upravo sam ja u vezi sa tim ocenila pozitivan potez Ministarstva pravde što je podelilo postojeće mašine na sve sudove, jer je par tih mašina u svakom sudu i omogućilo da se počne sa edukacijom. Ukoliko se edukacija započne istovremeno sa unošenjem mašina u sud, dolazi do kolapsa i do situacije da rad bude znatno usporen umesto ubrzan, međutim, svaka novina donosi privremeni zastoj koji zatim rezultira značajnim ubrzanjem procesa rada koji je nov, a kojim će se u međuvremenu u potpunosti ovladati.

Bez obzira na savršenstvo jedne mašine, samim tim što je koristi čovek moguće su greške i to u vidu brisanja zapisnika, brisanja već sprovedene evidencije, zbog čega se mora napraviti dobar program koji onemogućava značajne greške.

U svakom slučaju u početku će nastati problem kada mašine dođu u sudove, ali svi vrlo brzo shvate komfor koji elektronika donosi i na dobro se čovek lako navikne.

Efekti kompjuterizacije ne samo u sudovima nego uopšte u celom poslovnom svetu su vrlo veliki i zato se za kompjuterizaciju toliko i zalažemo. Što se tiče sudova, vrlo je značajna upravo transparentnost koju ova elektronika donosi, što se predmeti zavode uz poštovanje prava na prirodnog sudiju odnosno predmeti se distribuiraju slučajnom sudiji, pravi se predmet prijema pa sve do presuđenja, ažurirane su evidencije, lako se dolazi do podataka u predmetu, lako se pronalazi predmet, strankama se omogućava neposredan uvid u kretanje predmeta.

Znatno se poboljšava efikasnost rada jer nema upisnika, nema kartice, nema pisanja u upisniku, na kartici, precrtavanja, brisanja. Postojanje mreže omogućava znatnu uštedu u vremenu u pogledu kretanja za predmetom i pronalaženje predmeta. Sudija iz svog kabineta vidi gde se predmet nalazi, nije potrebno da okreće telefon da poziva svog referenta, da njegov referent uzima karticu, da na kartici pročita gde je predmet, a zatim da ode do predmeta i vidi šta piše u predmetu. Sve je to evidentirano u kompjutera. Predsednik suda iz svog kabineta kontroliše ažurnost rada u predmetu. Preko mreže može da vidi da li je u jednom predmetu zakazana rasprava, da li je predmet raspisan, da li su se povratnice vratile i da li su združene u predmetu jer je sve to moguće evidentirati kroz odgovarajući program u predmetu. Ne može se sakriti kretanje predmeta i ne može se praviti izgovor u pogledu evidentnog problema da li je poziv raspisan i da li je poziv otišao iz suda i da li se povratnica vratila u sud.

Presude se lakše rade, utoliko što sudija preko mreže može da prekontroliše presudu koju je otkucao njegov zapisničar, da izvrši ispravku i da tek onda da dozvolu da se ta ista presuda štampa. Ovim se štedi i vreme i materijalni izdaci za kupovinu papira i za bespotrebno štampanje, a nakon toga ispravljanje te iste presude, a zatim ponovno štampanje.

Postojanje brojnih obrazaca ubrzava rad, presude zbog izostanka, na osnovu priznanja, po osnovu odricanja, brojna rešenja i dopisi su jednoobrazni, stručno sačinjeni i urađeni u znatno kraćem roku.

Do izveštaja o radu se dolazi pritiskom na dugme i ti izveštaji su isti za sve sudove, mogu se praviti i na kraći period od mesec dana, a ne moraju se štampati na beskonačnim tabelama i slati putem kurira od opštinskog do okružnog suda, od okružnog do Vrhovnog suda, već se putem mreže i imejlova mogu slati sa kompjutera na kompjuter.

Dobrom evidencijom znatno se smanjuje mogućnost grešaka, pritvori se drže pod kontrolom i svaki sudija i referent u pisarnici biva na vreme upozoren da li pritvor ističe, da li je depozit u predmetu regulisan, pre nego što predmet ode u arhivu, da li je taksa plaćena.

U sudskoj upravi znatno se ažuriraju pritužbe i rad po pritužbama, jer postojanjem dobrog programa svaki dan se može pribaviti evidencija na koje je pritužbe odgovoreno, a koje pritužbe su još uvek u radu. Dostupni su podaci o radnim ljudima odnosno lični list sa svim podacima koje zakon traži.

Kada rezultati dođu svi smo zadovoljni, međutim potrebno je mnogo energije dok se do tih rezultata dođe, da se mašine nabave, postave i programi nabave, da se ljudima objasne pogodnosti koje te mašine donose, da se ljudi obuče i nauče da koriste ono što je bolje, da se sudije upute na drugačiji rad, na drugačiji način saradnje sa svojim referentom i zapisničarom, sa upravom i sa svojim strankama.

Bez obzira na sve teškoće, najbitnija je želja i volja da se do nekog rezultata dođe, a kada ova želja i volja postoji onda je put ka cilju otvoren.