Novi Zakon o platnom prometu (“Sl. list SRJ”, br. 3/02), koji se primenjuje od 1. januara 2003. godine donosi novu ulogu i obaveze banaka. Da bi banke poslovno, organizaciono i pravno bile osposobljene da obavljaju veoma složene transakcije platnog prometa u tržišnom okruženju potpune odgovornosti za sopstvenu i delimičnu likvidnost klijenata potrebno je kreiranje uslova za obavljanje ovih poslova. Za banke to znači nove izazove očuvanja postojećih i privlačenja novih klijenata, za šta će prvi i najteži svakodnevni test biti izvršavanje platnih naloga. Banke će se stoga usmeriti na formiranje organizacionih specijalizovanih delova za poslove platnog prometa. To podrazumeva pre svega novu organizacionu strukturu, imenovanje odgovornih lica i preciznih uputstava za obavljanje transakcija platnog prometa. Uslov za to je obezbeđenje tehničko-tehnoloških uslova za obavljanje poslova platnog prometa (oprema, kadrovi, programska rešenja, obuka, i sl.). Banke će biti povezane sa Narodnom bankom Jugoslavije (NBJ), sa određivanjem ovlašćenih lica za kontakt, uz mere sigurnosti i zaštite.

Banke postaju prave komercijalne finansijske institucije i stubovi novog reformisanog finansijskog sistema. One obaveštavaju klijente o mogućnostima otvaranja računa, što je počelo od 1. oktobra 2002. godine. Za klijente je bitno da znaju - uslove za otvaranje računa, šta treba da sadrži zahtev, koja je potrebna dokumentacija, posebno vezano za novi poreski identifikacioni broj i ugovor sa bankom. Narodnoj banci Jugoslavije (NBJ) se dostavljaju podaci o otvorenim računima za potrebe vođenja jedinstvenog registra računa, čime će biti znatno pojednostavljeno lociranje firmi koje funkcionišu u platnom prometu.

Osnovni elementi ugovora o otvaranju računa klijenta kod banke su propisani odlukom koja sadrži način izdavanja naloga za plaćanje (u pisanoj formi, elektronskim putem ili usmeno). Za sve učesnike u platnom prometu (nalogodavce, banke, posrednike i primaoce novca) bitno je jasno definisanje međusobnih prava i obaveza banaka i klijenata u izvršavanju naloga za plaćanje. To podrazumeva precizno određivanje vremena kada se smatra da je nalog izvršen, kao i ko snosi odgovornost za neizvršene i pogrešno izvršene naloge, za kašnjenje u izvršavanju naloga i slično.

Banke su od sada obavezne da na propisan način i u predviđenim rokovima obaveštavaju klijente o svim promenama na računima što će činiti: poštom, elektronski - na šalteru, faksom i elektronski. Veoma je značajna obaveza klijenata da izveštavaju banku o svim statusnim promenama.

U procesu izbora banke za klijente je bitno da koriste kriterijume teritorijalne lociranosti banke, njenih filijala i ekspozitura kao i agenata preko kojih se obavlja platni promet. Savremeni metodi platnog prometa omogućavaju prijem i slanje naloga elektronskim putem, što je svakako najefikasniji način.

Banke upravo sprovode informativnu kampanju i kampanju unapređenja odnosa sa javnošću u okviru kojih upoznaju klijente sa novim instrumentima platnog prometa, procedurom i načinom postupanja kod upotrebe čekova u platnom prometu, kao i sa načinom realizacije akceptnih naloga izdatih do 31. decembra 2002. godine. Banke od sada obavljaju gotovinski platni promet za svoje klijente, trebuju gotov novac od NBJ, što obavlja sedište banke. Procedura je takva da organizacioni delovi banke prijavljuju svoje potrebe za gotovim novcem sedištu banke. U bankama se ubrzano kreiraju organizaciono-tehnički uslovi počev od posebnih šaltera, savremene računarske i prateće opreme, adekvatne strukture zaposlenih, sistema obezbeđenja i zaštite gotovog novca.

Za preduzeća je bitno da shvate da su davno prošla vremena neograničenog zaduživanja i mekog budžetskog ograničenja. Od sada će banke i firme biti u poziciji da oštro primenjuju propise vezane za naplatu potraživanja, posebno onih na osnovu prodaje roba i usluga na kredit i bankarskih zajmova. Vladi će biti onemogućeno da koristi ZOP kao produženu ruku i polugu moći, tako da će preko noći nestati glavni element države kao glavnog privrednika - kontrola nad računima firmi i građana u bankama. Jačaće finansijska disciplina sa svim pravnim i finansijskim posledicama koje takav novi kvalitet donosi.

Predstavlja najširi regulatorni okvir za egzekuciju transakcija platnog prometa, sa naglaskom na pravima i obavezama banaka. Otvara se nova mogućnost da se platni promet pored nacionalne valute dinara obavlja i u stranoj valuti. Firme više nisu korisnici društvenih sredstava već postaju pravi klijenti, kupci usluga platnog prometa. Klijenti (fizička i pravna lica) od sada sasvim slobodno raspolažu novčanim sredstvima na svojim računima kod banaka (tekući, žiro, samo za jednu transakciju, itd.). Pokriće na računu dovodi u fokus nužnost održavanja likvidnosti kao oličenja sposobnosti plaćanja na kratak rok. Firme od sada snose pravnu i poslovnu odgovornsot za svoju likvidnost, za adekvatne prilive i odlive novčanih sredstava i aktivna salda na računima kod banke. Banke, poštanska štedionica i druge finansijske organizacije predvođene centralnom regulatornom institucijom - NBJ, postaju osnovna struktura savremenog platnog prometa prema sistemu RTGS. Uvode se novi pojmovi inicijalne i prijemne banke, odredišne banke, banke posrednika, aktivnog bankarskog dana, datum valute (bankarski dan) kada se prema instrukcijama pošiljaoca izvršava nalog za plaćanje. Dužnik je inicijator platne transakcije kojom isplaćuje svoj dug. Poverilac - kreditor je lice koje prima novac koji potražuje. Javljaju se termini pošiljaoca, nalogodavca, primaoca, naloga, kliringa (razmena i obrada međubankarskih naloga za plaćanje, sa obračunom bilateralnih i multilateralnih neto iznosa dugovanja individualnih banaka, uz poravnanje naloga za plaćanje u svakom klirinškom krugu).

Odluka propisuje oblik, sadržinu i način korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa kojima se vrši plaćanje ili naplata sa računa - gotovim novcem ili bezgotovinski. Utvrđuju se sledeći instrumenti: nalog za uplatu i nalog za isplatu (instrumenti gotovinskog platnog prometa), nalog za prenos i nalog za naplatu (instrumenti bezgotovinskog platnog prometa). Instrumente potpisuje ovlašćeno lice. Za ispravku grešaka nastalih u obradi podataka na elementima (storno), banka koristi interni nalog za prenos. Ček, platna kartica i akreditiv su instrumenti plaćanja, odnosno instrumenti za raspolaganje sredstvima sa računa. Izdavaoci akceptnih naloga su dužni da do 30. juna koji glase sa valutom dospeća posle tog datuma, mora da ih zamene ovlašćenjem iz zakona na osnovu koga poverilac može izdati nalog za naplatu, ili da ih zamene drugim vidom obezbeđenja. Veoma je značajno da emitenti akceptnih naloga najkasnije do 30. juna 2003. godine banci kod koje imaju otvoren račun predaju pismenu izjavu (pod materijalnom i krivičnom odgovornošću) da nemaju nerealizovanih akceptnih naloga. Prilog 1 propisuje - Izgled i raspored elemenata na instrumentima platnog prometa, a Prilog 2 - Elemente na instrumentima platnog prometa: Sadržaj i način popunjavanja, a Prilog 2a - Šifre plaćanja.

Propisuje bliže uslove koje banka mora da ispuni da bi dobila licencu (dozvolu) za obavljanje poslova platnog prometa, postupak davanja i oduzimanja licence.

Utvrđuje način vršenja kontrole obavljanja poslova platnog prometa kod banaka, izdavanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i preduzimanje mera prema bankama, rokovi za izvršenje naloga i trajanje mera prema bankama. Platni promet kontroliše NBJ, koja ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke, ovlašćenog agenta, kao i svih klijenata banke - učesnika u poslu koji je predmet kontrole.

Propisuje način obračuna i kliringa i način funkcionisanja obračunskih računa banaka kod NBJ, u skladu sa Zakonom o platnom prometu koji u suštini postaje elektronski platni promet.

Ova odluka propisuje način i uslove na koji NBJ prati likvidnost (sposobnost tekućeg plaćanja) i solventnost pravnih lica (plaćanje svih dugova kako dospevaju). Pravno lice je nelikvidno ako zbog neizmirenih obaveza ima blokirane račune kod banke, odnosno ako na tim računima nema dovoljno sredstava za isplatu (na primer: izvršnih rešenja, naloga poverilaca, drugih instrumenata obezbeđenja plaćanja). Ukoliko pravno lice ima blokirane račune kod banaka 60 dana neprekidno, odnosno 60 dana sa prekidima u proteklih 75 dana NBJ na osnovu svakodnevne ažurne evidencije podnosi nadležnom sudu predlog za pokretanje stečajnog postupka. Prilog 1 sadrži izgled obrasca kartona banke sa deponovanim potpisima.

Propisuje navedene poslove i odnose u procesu obavljanja platnog prometa klijenata kod banke, kao i veoma značajne osnovne elemente ugovora o otvaranju i vođenju tog računa.

Banke dostavljaju NBJ podatke o otvorenim računima pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti (odmah posle otvaranja računa), promene podataka o računu ili zatvaranje računa (najkasnije do kraja radnog dana u kome je nastala promena). Zatim dostavljaju zbirne podatke o prometu i saldu računa na kraju svakog radnog dana, zbirne podatke o ukupnom mesečnom prometu, podatke o stanju sredstava na računima dužnika koji imaju neizvršene obaveze, podatke o isplatama gotovog novca.

Definiše račune u smislu ove odluke, numeričke oznake računa.

Reguliše način na koji NBJ prima, kontroliše i obrađuje računovodstvene izveštaje i izveštaje o poslovanju pravnih lica, koje su ta lica dužna da dostavljaju na osnovu propisa u svojstvu obveznika. Ova odluka je podloga za razvrstavanje pravnih lica prema veličini i informaciona osnova za javni registar boniteta pravnih lica koji je formiran u okviru NBJ, ali će verovatno postati nezavisna finansijska institucija.

Odluka ovlašćuje banku/banke da izvršavaju naloge za prinudnu naplatu za šta koriste sva sredstva klijenta bez obzira da li se njegovi računi vode u jednoj ili više banaka, uključujući sredstva na deviznim računima izražena u dinarskoj protivvrednosti, osim sredstava čije je izvršenje izuzeto sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa. NBJ vodi evidenciju po dužnicima, a u evidenciji neizvršenih osnova za naplatu i naloga poverilaca obezbeđuje i druge podatake. Predviđeni su slučajevi (prijem rešenja, drugi odgovarajući akt o obustavi izvršenja te naplate) kada NBJ obustavlja prinudnu naplatu i briše je iz evidencije.

Novina koja omogućava pravnim licima i fizičkim licima koja obavljaju delatnost da mogu bez ograničenja plaćati gotovim novcem, odnosno vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima sa svog tekućeg računa. Osnov za plaćanje je originalna dokumentacija (rešenje, ugovor, račun i dr.) koja se banci obavezno podnosi na uvid i overu (datum prijema, pečat i potpis). Banka obaveštava nadležni poreski organ o svim pravnim licima i fizičkim licima koja su isplatila kod te banke u gotovom novcu više od 100.000 dinara tog dana, odnosno više od 300.000 dinara ukupno u toku prethodnog kalendarskog meseca.

Objašnjavaju strogo regulisan postupak obračuna multilateralnih neto iznosa za poravnanje, kliring kod NBJ, učesnike u kliringu, priključenje u kliring, RTGS sistem, mere zaštite i odgovornost, način izvršenja plaćanja u kliringu, radno vreme kliringa i troškove kliringa.

Ovo uputstvo uređuje način sprovođenja tačke 13. st. 2. i 3, o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa.

Odluka guvernera NBJ koja sadrži inoviran deo o dnevnom terminskom planu kliringa.

Ovim uputstvom se utvrđuje format i namena poruka za razmenu podataka koji se koriste u obavljanju elektronskog platnog prometa između NBJ i banaka prema Zakonu o platnom prometu. U Prilogu 1 su navedene - Osnovne poruke po SWIFT standardu.

Objašnjavaju obračun u realnom vremenu po bruto principu (RTGS standard obračuna), mere zaštite, način izvršenja plaćanja, isključenje iz sistema, radno vreme i naknade.

NBJ za obavljanje poslova platnog prometa u zemlji određuje fiksne brojeve sa tri numerička mesta kao jedinstvene identifikacione brojeve za banke učesnice.

Uputstvo o izmeni i dopunama uputstava o formatu i nameni poruka za razmenu podataka o obavljanju poslova platnog prometa

Pruža osnovna uputstva o formatu i nameni standardizovanih poruka koje koriste banke u obavljanju poslova platnog prometa.

Uputstvo o načinu dostavljanja podataka za vođenje jedinstvenog registra računa

Radi vođenja jedinstvenog registra računa, banke su dužne da NBJ dostavljaju podatke o otvorenim računima pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost na način propisan ovim uputstvom.

Pored ovih dokumenata postoje i sledeća veoma značajna uputstva i odluke:

Posle difuznih, konvergentnih i divergentnih pritisaka, informacija i dezinformacija koje su nas zapljuskivale sa svih strana da li će obračunski sistem “sići” na republički nivo, očekivano iznenađenje se desilo. Ipak, u suštini iznenađenja kao i da nema. Mnoge kontroverzne informacije koje su dolazile iz različitih interesnih i lobi grupa i profesionalnih asocijacija najčešće su bile samo prazne pretnje. Zakon je toliko standardno stereotipan za ove prostore zemalja tranzicije da se ne vredi preterano uzbuđivati, jer su vremena dramatičnih uzlaza i padova, ako ni zbog čega drugog ono zbog nepovratnog točka istorije relativno davno za nama. Sve manje je moguće da se zakoni donose da bi štitili interese, sve više će ih biti da bi regulisali privredni život, što je logično i normalno.

Svaki zakon koji se donese dobija epitet “novi”, valjda da bi jasno konotirao da je definitavan razlaz sa starim i sa prošlošću, mada takvih razlaza nema čak ni u tehnički najbolje sprovedenim brakorazvodnim sudskim parnicama. No šalu na stranu, do sada su u opticaju bila dva razdvojena zakona, jedan za oblast računovodstva i finansijskog izveštavanja drugi za poslove revizije i revizorsku struku. Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Sl. list SRJ”, br. 71/02) (u daljem tekstu: Zakon) kao da je otvoren novi regulatorni opus. Propisuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, uslovi i način obavljanja usluga revizije navedenih izveštaja. Zakon se odnosi na pravna lica koja su obavezna da vode poslovne knjige, finansijski izveštavaju i podvrgavaju se eksternoj reviziji (u zemlji i u inostranstvu). Zakon obuhvata i fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti (u daljem tekstu: preduzetnici), osim paušalnih poreskih obveznika. Za sve obveznike ovog zakona (pravna lica i preduzetnici) važi jasna obaveza da vode savesno, u skladu sa zakonom, profesionalnom i internom regulativom poslovne knjige, sastavljaju i obelodanjuju izveštaje o svom poslovanju.

Profesionalna regulativa u oblasti javnog računovodstva (misli se na računovodstvo biznisa i preduzetnika, a svakako ne na javni sektor jer je to računovodstvo javnog sektora) i eksterne revizije je:

Odgovor će dati same računovođe rezultatima svog rada i javnost ocenjujući njihov kredibilitet i integritet. Zakon utvrđuje sledeća profesionalna zvanja.

Računovođa - stručno lice koje poseduje profesionalni sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju za mala pravna lica.

Samostalni računovođa poseduje šira ovlašćenja za vođenje poslovnih knjiga (verovatno srednja pravna lica, mada se to iz zakona ne sagledava eksplicitno, već se može zaključiti po analogiji).

Ovlašćeni računovođa poseduje najšire ovlašćenje (mada u zakonu ne piše, ali verovatno velika pravna lica). Uz to lice koje poseduje ovaj sertifikat može obavljati poslove revizije pod nadzorom ovlašćenog revizora.

Ovlašćeni revizor je stručno lice koje poseduje sertifikat obavljanja revizije finansijskih izveštaja.

Sertifikat je javna isprava izdata fizičkom licu o položenom stručnom ispitu, stečenom zvanju i uspunjavanju uslova predviđenih kodeksom profesionalne etike.

Licenca je javna isprava izdata preduzeću i preduzetniku na osnovu koje mogu da pružaju usluge računovodstva i revizije.

Razvrstavanje pravnih lica - kriteriji za razvrstavanje pravnih lica preuzeti iz prethodnih zakona, koji su bili usklađeni sa standardima EU (broj zaposlenih, ukupan prihod, prosečna vrednost imovine.

Poslovne knjige su jednoobrazne i druge evidencije koje se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva. Iskazuju stanje i promene na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja. Imaju karakter javnih isprava. Omogućavaju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanje i korišćenje podataka, zbog čega se vode uredno i ažurno. Mogu se vodi na papiru, slobodnim listovima ili na elektronskim i magnetnim medijima.

Osnov za svako knjiženje jeste računovodstvena isprava. To je javna isprava koja je veoma značajan pravni, revizorski i sudski dokaz o nastaloj poslovnoj promeni-transakciji i drugom događaju. Iz podataka koje sadrži računovodstvena isprava (sve što je potrebno za knjiženje) saznaje se osnov nastale poslovne promene. Mora je potpisati odgovorno lice za nastanak poslovne promene. U računovodstvene isprave se smatra i isprava u skladu sa elektronskim standardima poruka JUS-UN/EDIFACT. Veoma je značajno da lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom na ispravi garantuju da istinito i verno prikazuje poslovnu promenu (znači pretežno tačno, to jest uglavnom ali ne i sasvim precizno tačno). Po obavljenoj kontroli primljenih isprava lica koja vode poslovne knjige dužna su da poslovne promene proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana (najkasnije u roku od 5 dana).

Pravna lica i preduzetnici opštim aktom uređuju organizaciju računovodstvenog sistema, interne računovodstvene kontrolne postupke, određuju lica odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanja računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje. Pravno lice i preduzetnik koji vrši obradu podataka na računaru dužan je da koristi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola. Softver mora da enomogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena, saglasno računovodstvenom standardu koji reguliše računovodstveni softver.

Poslovne knjige se zaključuju posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine. U toku poslovne godine se zaključuju u slučaju statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima. Poslovne knjige se zaključuju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja. Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku. Pravna lica i preduzentici dužni su da čuvaju uredno računovodstvene isprave i poslovne knjige. Treba da odrede lice odgovorno za njihovo čuvanje. Navedena dokumentacija se čuva u poslovnim prostorijama.

Finansijski izveštaji čuvaju se 50 godina, dnevnik i glavna knjiga 10 godina, pomoćne knjige 5 godina. Isplatne liste ili analitičke evidencije zarada ako osiguravaju bitne podatke o zaposlenom, čuvaju se trajno, isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige 5 godina, isprave platnog prometa 5 godina; prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci 5 godina.

Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih kniiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i sastavljanja finansijskih izveštaja, što se čini najmanje jedanput godišnje. Popis i usklađivanje stanja se obavlja i: prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe, statusnih promena, promena oblika organizovanja, prodaje pravnog lica, svojinske transformacije, otvaranja, odnosno zaključenja postupka redovne likvidacije i stečaja pravnog lica i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Obveznik u smislu ovog zakona može da prilikom promene prodajnih cena ne vrši popis, već da to čini na osnovu podataka iz poslovnih knjiga.

Obveznici su obavezni da izvrše usaglašavanje potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Poverilac je dužan da dostavi svom dužniku, najkasnije 25 dana pre dana pod kojim sastavlja finansijski izveštaj, popis nenaplaćenih računa. Dužnik je obavezan da u roku od 5 dana od dana prijema proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca. Pravno lice je dužno da u napomenama uz finansijske izveštaje obelodani neusaglašena potraživanja i obaveze.

Obveznici su dužni da poslovne knjige vode, sastavljaju i prezentiraju finansijske izveštaje u skladu sa računovodstvenim načelima definisanim u Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS).

Poslovne knjige vodi, sastavlja i prezentira finansijske izveštaje stručno lice sa sertifikatom, ili se ovi poslovi mogu poveriti drugom preduzeću ili preduzetniku koji poseduju odgovarajuću licencu za obavljanje ove vrste usluga. Obveznik opštim aktom utvrđuje stepen stručnih zvanja lica odgovornih za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Obveznici u smislu ovog zakona sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine. Poslovne promene nastale između dana bilansa i dana upisa u sudski registrar obuhvataju se u poslovnim knjigama prethodnog pravnog lica ili novog pravnog lica, što se utvrđuje u odluci o promeni, odnosno u ugovoru o prodaji (klauzula računovodstvene retroaktivnosti).

Bilans stanja prezentuje finansijski položaj-kondiciju-konstituciju obveznika. Bilans uspeha izražava efekte poslovnih transakcija. Elementi bilasna stanja su: imovina, obaveze i kapital. Imovina predstavlja resurse (nešto što ima ekonomsku vrednost da generiše vrednost u budućnosti) a pod kontrolom je pravnog lica ili preduzetnika.

Resursi omogućavaju sticanje ekonomske koristi putem pribavljanja druge imovine, razmene za drugu imovinu, izmirivanja obaveza ili raspodele vlasnicima.

Obaveze su plativi iznosi po osnovu ranijih poslovnih događaja nastalih zbog sticanja ekonomskih koristi. Za njihovo izmirenje se zahteva odliv resursa u vidu isplate gotovine, prenosa druge imovine, isporuke roba i pružanja usluga, zamene jedne obaveze drugom ili konverzije u kapital.

Kapital je ostatak imovine (imovina - obaveze = kapital) koji pripada vlasnicima posle odbitka svih obaveza.

Bilans uspeha su prihodi i rashodi.

Prihodi su povećavanje ekonomskih koristi u toku računovodstvenog perioda. Ostvaruju se u obliku sticanja, odnosno poboljšavanja kvaliteta imovine ili smanjenja obaveza. Rezultat ostvarenja-realizacije prihoda je povećavanje vrednosti kapitala (ne računaju se povećavanja vrednosti kapitala nastala uplatama vlasnika).

Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi u toku računovodstvenog perioda. Realizuju se putem odliva, odnosno utroška imovine ili nastanka obaveza. Rashodi imaju za rezultat smanjenje vrednosti kapitala (ne računajući smanjenja nastala zbog raspodele vlasnicima).

Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS. Revizija je obavezna za velika i srednja pravna lica i za emitente dugoročnih hartija od vrednosti putem javne ponude na berzama. Revizija se obavlja za svaku godinu na bazi podataka o razvrstavanju pravnih lica za prethodnu godinu. Emitenti hartija od vrednosti dužni su da pribave izveštaj revizije za godinu koja prethodi godini u kojoj se vrši emisija.

Preduzeće za reviziju osniva se u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju preduzeća. Ova preduzeća treba da ispunjavaju sledeće posebne uslove: da imaju licencu, da ovlašćeni revizori u skladu sa Kodeksom, ne mogu biti pod kontrolom bilo kog lica ili zainteresovanih grupa, da direktor, predsednik upravnog odbora i nadzornog odbora moraju biti ovlašćeni revizori. Ovde je zakonodavac ostao “kratak” da jasno odredi kao u svetu da većinski vlasnici revizorskih kuća mogu biti samo ovlašćeni revizori, što je rezultat pritiska domaćih interesnih grupa. Nadajmo se da će ovaj značajan propust biti otklonjen uskoro. Preduzeće za reviziju može obavljati reviziju kod srednjeg pravnog lica ako u radnom odnosu ima najmanje jedno lice sa stručnim zvanjem ovlašćenog revizora i 3 lica sa stručnim zvanjem ovlašćeni računovođa. Za velika pravna lica uslov je najmanje 3 ovlašćena revizora.

U reviziji je stručno zvanje ovlašćeni revizor. Ovlašćeni revizor je nezavisno stručno lice koje obavlja reviziju i odgovara za pravilnost obavljanja revizije, sastavlja izveštaje o reviziji i izražava mišljenje. U suštini je ovo profesionalna licenca koja odgovara američkoj tituli - ovlašćeni javni računovođa.

Revizija se obavlja u skladu sa ovim zakonom, Međunarodnim standardima revizije (MSR) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe. Obavljaju je ovlašćeni revizori zaposleni u preduzeću za reviziju. I ovde je zakonodavac opet namerno ostao “kratak” i nije dozvolio obavljanje revizije kao samostalne preduzetničke profesionalne usluge, što je praksa u EU i u SAD. Nadležni organ pravnog lica odlučuje o izboru preduzeća za reviziju (u svetu je to skupština akcionara na predlog nadzornog odbora ili komiteta za reviziju). Reviziju finansijskih izveštaja može da obavlja isto preduzeće za reviziju najviše pet godina uzastopno kod srednjeg, a tri godine kod velikog preduzeća (rotacija revizorskih kuća). Osnov za obavljanje revizije je pismeni ugovor koji se zaključuje najmanje tri meseca pre isteka poslovne godine. Za obavljanje revizije plaća se ugovorena naknada i ona pojedinačno ne može iznositi u dve uzastopne godine više od 15% godišnjeg prihoda preduzeća za reviziju. Preduzeća za reviziju su obavezna da se osiguraju od odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati izražen mišljenje ovlašćenog revizora sadržan u izveštaju o obavljenoj reviziji najkasnije do momenta davanja mišljenja ovlašćenog revizora pravnom licu. Preduzuća za reviziju i revizori ne mogu obavljati reviziju kod pravnih lica kod kojih postoji konflikt interesa, definisan Kodeksom etike za profesionalne računovođe. Preduzeća za reviziju ne mogu vršiti reviziju kod pravnog lica kome istovremeno pružaju usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja. Izostalo je rešenje koje je novo u regulativi u SAD da se revizorskim kućama zabranjuje obavljanje menadžment konsalting usluga kod klijenata u reviziji.

Usvojene finansijske izveštaje sa mišljenjem revizora pravna lica i preduzetnici su dužni da dostave javnom registru boniteta, najkasnije šest kalendarskih meseci tekuće godine. Svi obveznici revizije obavezni su da bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima i izveštaj o promenama na kapitalu, zajedno sa mišljenjem revizora, obelodanjuju najkasnije do datuma isteka sedam kalendarskih meseci tekuće godine u sredstvima javnog informisanja ili na WEB SITE-u.

Radi praćenja razvoja računovodstvene i revizorske profesije, primene međunarodne računovodstvene regulative i harmonizacije formiraće se Komisija za računovodstvo i reviziju. Ovo telo će usvajati nacionalne standarde, sprovodiće nadzor nad kvalitetom rada profesionalnih organizacija, davaće i oduzimaće licence i sertifikate.

Pred nama je stvarno kratak i jasan zakon, koji kao jaje jajetu liči na regulativu i bivšim jugoslovenskim republikama i drugim zemljama tranzicije. Tako je malo članova u njemu, ali sa toliko poziva i upućivanja na druge norme, principe i standarde (profesionalne, etičke, poslovne). U suštini to zahteva novi odgovor pravne struke (teorija, sudska praksa, tumačenja)i značajnu promenu od načina razmišljanja, preko obuke do primene u praksi. Na tom putu svima iskreno želimo mnogo sreće, jer od toga značajno zavisi uspeh reformi, posebno u sferi ekonomsko-poslovnog regulisanja. Cinici, inače giganti svetskog računovodstva smatraju da je realan period stvarnog prebacivanja od socijalizma na tržište u oblasti računovodstva dvadeset i više godina. U svakom slučaju neko će sa tim i od toga morati da živi. Srećno.