ORGAN STARATELJSTVA KAO STRANKA U ALIMENTACIONOJ PARNICI*

Prof. dr Gordana Stanković,
Pravni fakultet - Niš

1. Porodični zakon Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 18/05, u daljem tekstu PZ), pored niza novina u domenu bračnog, roditeljskog, starateljskog i porodičnog imovinskog prava, doneo je određene novine i u pogledu porodičnog procesnog prava. Regulisanje posebnih parničnih postupaka u porodičnim stvarima u novom PZ predstavlja nastavak reforme porodične sudske procedure koja je u Republici Srbiji započela početkom osamdesetih godina prošlog veka donošenjem Zakona o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije iz 1980. godine (“Sl. glasnik SRS”, br. 22/80 i 11/88 i “Sl. glasnik RS”, br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01, u daljem tekstu ZBPO). Porodično procesno pravo Republike Srbije, koje je kreirano odredbama ZBPO, predstavljalo je poseban sistem pravne zaštite u porodičnopravnim stvarima. Procesni režim, koji se razlikovao od procesnih sistema u nekadašnjim republičkim i pokrajinskim porodičnim civilnim procedurama druge jugoslovenske države,1 karakterisala je, pored znatnog prodora elemenata socijalnog rada, transformacija pojedinih tradicionalnih funkcionalnih procesnih načela, njihova neuniformna konkretizacija, modifikacija pojedinih klasičnih instituta civilne procedure koji su do tada imali relativno stabilnu fizionomiju, kao i niz specifičnih i originalnih rešenja koja nisu poznavali drugi porodični procesni sistemi.

Odredbama novog PZ nastavljena je procesna reforma u domenu porodičnog procesnog prava. Zakonodavac je normirao posebnu porodičnu parničnu proceduru tako što je, pored uobičajenih posebnih porodičnih postupaka, kreirao i neke nove posebne parnične postupke ili je pojedine vanparnične postupke, kao što je to slučaj sa postupkom za lišenje roditeljskog prava, pretvorio u parnične. Odredbama PZ isključene su, izričito ili prećutno, odredbe opšteg parničnog postupka i, istovremeno, predviđena je supsidijarna primena odredaba ZPP (član 202). Pored toga, propisana su nova procesna pravila kojima su uređene institucije koje ne poznaje standardna civilna procedura, modifikovani su pojedini instituti opšte parnične procedure u skladu sa proklamovanim načelima pravne zaštite u porodičnopravnoj oblasti ili sa novim porodičnopravnim institutima i direktno je promenjena sadržina tradicionalnih procesnih institucija (npr. objektivna kumulacija, preinačenje tužbe, spajanje parnica itd). Značajno je da je PZ pravno regulisao pojedina procesna prava deteta u skladu sa međunarodnim pravnim aktima, evropskim standardima i stavovima Evropskog suda za ljudska prava koji se tiču zaštite ljudskih prava iz domena porodičnih odnosa,2 čime je omogućeno poštovanje ljudskih prava i posebno prava dece u svakodnevnoj praksi. Pravilom o supsidijarnoj primeni pravila opšteg parničnog postupka u porodično parnično procesno pravo inkorporisana su sva ona pravila koja se mogu ili koja se moraju primeniti u postupku pravne zaštite, te je na taj način, standardni parnični postupak praktično transformisan u poseban. Različit obim preuzimanja odnosno supsidijarne primene opšteg parničnog postupka u pojedinim posebnim porodičnim parničnim postupcima izazvao je modifikaciju tradicionalnih i standardnih procesnih instituta.

2. Načelo o posebnoj zaštiti porodice i načelo o posebnoj zaštiti dece, kao fundamentalna načela na kojima se, pored načela jednakosti i ravnopravnosti u porodičnim odnosima, zasniva porodično pravo (videti: Ponjavić, Z. - Porodično pravo, Kragujevac, 2005, str. 17), u novom PZ konkretizovana su, u domenu porodičnog parničnog procesnog prava, i kroz posebnu ulogu i ovlašćenja organa starateljstva.

Organ starateljstva u parničnom postupku sudeluje u različitim procesnim ulogama - kao specifični pomoćni organ suda koji sprovodi postupak posredovanja koji je interpoliran u postupak u bračnim parnicama, kao stranka, jedinstveni suparničar umešač, zakonski zastupnik, specifični pomoćni (istražni) organ suda (član 286) i kao specifični veštak (čl. 270. i 286).

Organ starateljstva je posebnim odredbama PZ ovlašćen da bude stranka u funkcionalnom smislu u nizu porodičnopravnih stvari (čl. 263, 264, 278, 284). Jedan od posebnih parničnih postupaka u kome se organ starateljstva javlja u ulozi stranke je postupak u alimentacionim parnicama. Organ starateljstva je posebno ovlašćen da pokreće alimentacioni postupak radi izdržavanja maloletne dece.

3. Postupak u alimentacionim parnicama3 regulisan je u Porodičnom zakonu Republike Srbije kao poseban parnični postupak koji je predviđen za rešavanje određene vrste porodičnopravnih sporova. Kao i svaki drugi poseban parnični postupak, i ovaj postupak nije normiran kao potpuni postupak. On predstavlja simbiozu specifičnih procesnih pravila kojima se odstupa od opšte parnične procedure, koja se supsidijarno primenjuju u alimentacionim parnicama, i modifikovanih pravila opšteg parničnog postupka. U svakom procesnom pravu, kad to zahtevaju specifičnosti određenih pravnih područja koja se štite po pravilima te procedure, opšte procesne metode se prilagođavaju posebnim zahtevima za pružanjem pravne zaštite (Stanković, G. - Građansko procesno pravo, Beograd, 2004, str. 81). Te posebne procesne metode, koje odstupaju od opštih procesnih metoda, uobičajeno se regulišu tako što se propisuju dopunska pravila ili se modifikuju pravila opšteg parničnog postupka, te je tako i postupljeno prilikom normiranja posebnih porodičnih parničnih postupaka.

Pravila porodičnog prava kojim je regulisano zakonsko izdržavanje su kogentne prirode i iz tog razloga standardna pravila opšte parnične procedure ne predstavljaju adekvatan metod za njegovu zaštitu. Regulisanje posebnog parničnog postupka koji se primenjuje prilikom rešavanja sporova o zakonskom izdržavanju4 posledica je specifičnog pravnog režima koji je zakonom propisan kad je u pitanju zakonski obligacioni odnos koji nastaje radi ostvarivanja samog cilja ovog pravnog instituta i koji se po tome, i po svojim posebnim karakteristikama, i razlikuje od ostalih pravnih odnosa koji nastaju u domenu građanskopravnih odnosa (detaljno o tome: Ponjavić, Z. - Porodično pravo, Kragujevac, 2005, str. 325). Posebnost i specifičnost postupka u alimentacionim parnicama posledica je posebnih pravno-političkih razloga koji su rukovodili zakonodavca prilikom normativnog uobličavanja ovog postupka u kome treba obezbediti zaštitu prava na izdržavanje koje predstavlja izraz porodične i srodničke solidarnosti.

4. Pravila kojima je uređen postupak u alimentacionim parnicama u PZ razlikuju se od pravila kojima je ovaj poseban parnični postupak bio normiran u ZBPO. To je, s jedne strane, posledica instrumentalnog karaktera same civilne procedure. Procesne norme treba da odgovaraju prirodi i sadržini materijalnopravnih odnosa koji se štite po pravilima parnične procedure. S druge strane, to je i posledica nastojanja da se u znatnoj meri poboljšaju zakonska rešenja koja su postojala u ranijem procesnom režimu. Ona su bila neadekvatna i, zbog svoje originalnosti, posebno zbog polivalentne uloge organa starateljstva, bila su predmet naučne kritike u proteklom vremenu.

Nova rešenja su i posledica konceptualnih promena u domenu materijalnog porodičnog prava, potrebe za njihovim usklađanjem sa promenama u pravnom sistemu i samom društvu i, manje ili više uspešne, implementacije pojedinih međunarodnih i evropskih standarda iz domena pravne zaštite, posebno onih koji se tiču prava deteta i njihove zaštite.

Nesumnjivo je da nova zakonska rešenja predstavljaju pokušaj da se ostvari poboljšanje u pogledu načina pružanja pravne zaštite u domenu porodičnih odnosa i rešavanja alimentacionih sporova, posebno kad je u pitanju zaštita prava deteta na zakonsko izdržavanje. Pojedina zakonska rešenja koja su predviđena za sve postupke u porodičnopravnim stvarima i koja se primenjuju i u postupku u alimentacionim parnicama, ne odgovaraju u potpunosti prirodi alimentacionih sporova, s jedne strane. S druge strane, određena odstupanja od opšteg procesnog režima, posebno u ovim parnicama, nisu poželjna jer sprečavaju da se ostvare osnovni pravno-politički ciljevi i međunarodni pravni standardi koji su već implementirani u Zakon o parničnom postupku (2004), tako da ugrožavaju ne samo ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku, već i ostvarenje principa efikasnosti, ekonomičnosti i koncentracije postupka.

Jedna od zamerki koja se može uputiti novom PZ je i u tome što nije izvršena korektna stručna redakcija teksta (videti: Stanković, G. - Glose o jeziku u pravu, Zbornik radova “Pravo i jezik”, Pravni fakultet, Kragujevac, 2006, str. 43). Naime, zakonski tekst je nešto bolji u pravno-tehničkom smislu u delu u kome je regulisano materijalno porodično pravo, za razliku od dela u kome je normirano porodično procesno pravo.

5. Pravila posebnog parničnog postupka u parnicama za izdržavanje koja su predviđena odredbama PZ treba da se primenjuju u parnicama u kojima se odlučuje o pravu na izdržavanje, prestanku prava na izdržavanje i u parnicama za izmenu visine već utvrđenog iznosa izdržavanja. U parnicama u kojima se odlučuje o pravu na izdržavanje određuje se, istovremeno, i visina doprinosa za izdržavanje i nalaže dužniku izdržavanja da plaća određeni iznos na ime izdržavanja ili se odlučuje o pravu na produženje prava na izdržavanje.

Pravna zaštita povređenog ili ugroženog prava na zakonsko izdržavanje, kao građanskog subjektivnog prava, ostvaruje se isključivo u sudskom postupku. Sud, kao državni pravosudni organ, redovno pruža pravnu zaštitu u alimentacionim pravnim stvarima kad postoji potreba za pružanjem građanskopravne zaštite. Građanskopravna zaštita najčešće ima za cilj da omogući da se pravo na zakonsko izdržavanje, ukoliko se ono ne realizuje u faktičkim životnim odnosima, ostvari po pravilima civilne procedure - u alimentacionim parnicama, po pravilima parničnog postupka, kao i u postupku izvršenja i obezbeđenja, po pravilima sudske izvršne procedure.

Za razliku od zakonskih rešenja koja su postojala u vreme važenja Zakona o braku i porodičnim odnosima, pravo na izdržavanje se ne može više ostvarivati u upravnom postupku.

Prema odredbama ZBPO, pravna zaštita prava na izdržavanje mogla je da se izuzetno ostvaruje i u upravnom postupku i to u dve situacije. Organ starateljstva je bio ovlašćen da donese odluku o izdržavanju dece u toku postupka mirenja supružnika. Ta odluka je imala privremeni karakter jer je sud bio nadležan da definitivno odlučuje o izdržavanju dece, bez obzira da li je donosio odluku kojom je usvajao ili odbijao zahtev za razvod braka (član 355. ZBPO). Pored toga, organ starateljstva je bio ovlašćen da odlučuje o pravu na izdržavanje i u postupku za prestanak raskidivog usvojenja. Ukoliko bi doneo rešenje o prestanku raskidivog usvojenja, organ starateljstva je mogao da odredi i izdržavanje usvojeniku na teret usvojioca (član 179. st. 1. ZBPO). I ne samo to. On je mogao čak i da odlučuje o izmeni visine već određenog izdržavanja (član 179. st. 3. ZBPO).

6. Specifičnosti ovog posebnog parničnog postupka ispoljavaju se u pogledu načina na koji su konkretizovana pojedina osnovna procesna načela na kojima je koncipiran alimentacioni postupak, u pogledu pokretanja postupka, u pogledu dometa načela oficijelnosti, u pogledu isključenja javnosti, posebnih rokova za ostvarivanje prava na izdržavanje supružnika i vanbračnih partnera, posebnih rokova za ostvarivanje prava na produžavanje izdržavanja supružnika, procesnog položaja organa starateljstva, posebnih pravila o kumulaciji tužbenih zahteva, posebnih pravila u pogledu dispozitivnih parničnih radnji, vezanosti suda za tužbeni zahtev prilikom odlučivanja, granica ispitivanja prvostepene presude i vezanosti za razloge žalbe.

7. Prema zajedničkim odredbama PZ za sudske postupke u parnicama u kojima se rešavaju porodičnopravni sporovi javnost je isključena po samom zakonu.

Javnost rasprave predstavlja direktnu posledicu principa javnosti, kao jednog od fundamentalnih principa demokratskog društva. Pravo na javno suđenje predstavlja komponentu sadržine prava na pravično suđenje koje je proklamovano odredbom član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950), koju je prihvatila i ratifikovala i naša država. Ovaj međunarodni pravni standard, kojim se obezbeđuje i održava poverenje u sudove, u pravu RS predviđen je i odredbom član 17. stav 3. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (“Sl. list SCG”, 6/2003). I odredbama Ustava RS, pored odredbe o javnosti rada svih državnih organa (član 10), posebno je predviđena javnost rasprave pred sudom (član 97. stav 1).5

Javnost može da bude isključena, po samom zakonu ili po odluci suda, u toku čitavog postupka ili iz jednog njegovog dela ako to zahtevaju interesi čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala, kao i kad je to potrebno da bi se obezbedilo neometano održavanje rasprave (videti odredbu čl. 308. ZPP).

Isključenje javnosti u statusnim pravnim stvarima je razumljivo i neophodno jer se radi o tome da to zahtevaju i interesi zaštite privatnog života stranaka i interesi maloletnika. Međutim, u parnicama za izdržavanje koje se samostalno vode, pošto se u njima ne odlučuje o statusnim pitanjima, ne bi trebalo da javnost bude isključena jer se radi o parnicama koje se tiču poverilačko-dužničkih odnosa. U ovim parnicama, u kojima se odlučuje o čisto imovinskim pitanjima, ne postoje posebni razlozi za odstupanje od jednog od osnovnih standarda u pogledu pružanja pravne zaštite uopšte - principa javnosti. Ukoliko se u parnici npr. odlučuje o prestanku prava na izdržavanje ili o promeni visine dosuđenog izdržavanja nema posebnog razloga da javnost bude isključena jer se radi o parnici u kojoj se odlučuje o imovinskim pravima i dužnostima. Zakonodavac, verovatno, nije imao u vidu prirodu ove pravne stvari kad je generalno isključio javnost u svim porodičnopravnim stvarima, pa i u alimentacionim parnicama.

8. Ovlašćenje za vođenje alimentacione parnice, prema izričitoj zakonskoj odredbi, imaju lice koje smatra da je poverilac izdržavanja i dužnik izdržavanja. U sedmom delu PZ, koji se odnosi na izdržavanje, predviđeno je koja sve lica mogu da se jave u ulozi poverioca izdržavanja i dužnika izdržavanja. U stranačkim ulogama u ovim parnicama javljaju se, po pravilu, srodnici, supružnici i vanbračni partneri, kao subjekti dužničko-poverilačkog odnosa izdržavanja, a samo izuzetno, kad su u pitanju parnice za izdržavanje maloletne dece, u ulozi tužioca može se javiti i organ starateljstva.

U ulozi tuženog, kao dužnika izdržavanja, kad je u pitanju izdržavanje maloletnog deteta, kao supsidijarni dužnici izdržavanja mogu da se jave, pod uslovima koji su predviđeni odredbama PZ, krvni srodnici u pravoj ushodnoj liniji. Pasivna procesna legitimacija zakonom je izričito priznata krvnim srodnicima u pravoj ushodnoj liniji i kad je u pitanju izdržavanje punoletnog za rad nesposobnog deteta ili punoletnog deteta koje je na redovnom školovanju.

9. Aktivna procesna legitimacija priznata je samim PZ i organu starateljstva (član 278. stav 3) koji je ovlašćen da pokrene parnicu za izdržavanje deteta.6 Na taj način organ starateljstva je ovlašćen da, kao stranka u funkcionalnom smislu, pokrene alimentacionu parnicu u svoje ime ali u interesu deteta.

Prema ranijim zakonskim rešenjima, organ starateljstva je imao različite procesne uloge i funkcije u alimentacionim parnicama. Mogao je da se nađe u ulozi zakonskog zastupnika, supsidijarnog zakonskog zastupnika, punomoćnika, specifičnog umešača. Zahvaljujući novim zakonskim rešenjima, iz naše civilne procedure su eliminisana ranija neadekvatna procesna rešenja koja su, u nekadašnjoj jugoslovenskoj državi, postojala samo u srpskoj proceduri.

10. Odredbama PZ nije predviđeno kad organ starateljstva može da pokrene alimentacionu parnicu radi izdržavanja deteta. Zbog toga se i postavlja pitanje kada bi organ starateljstva, kao stranka u funkcionalnom smislu, mogao da pokrene alimentacionu parnicu radi ostvarivanja prava na izdržavanje maloletnog deteta. Nesumnjivo je da organ starateljstva može da pokrene alimentacionu parnicu kao samostalnu ili da zahtev za izdržavanje deteta kumulira uz drugi zahtev u onim situacijama kad je ovlašćen da pokreće te parnice.

11. Kad je maloletno dete poverilac izdržavanja i kad dođe do spora o njegovom izdržavanju, u cilju ostvarivanja njegovog prava na izdržavanje, parnicu mogu da pokrenu roditelj sa kojim dete živi i koji vrši roditeljsko pravo, kao njegov zakonski zastupnik, i organ starateljstva.

 Kad roditelji ne vode zajednički život, alimentacionu parnicu će redovno pokrenuti roditelj sa kojim maloletno dete živi radi ostvarivanja prava deteta na zakonsko izdržavanje.

Kad su se roditelji sami sporazumeli o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, što podrazumeva i dogovor roditelja u pogledu izdržavanja njihovog zajedničkog maloletnog deteta i sud je odlučio o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, te naknadno dođe do nesaglasnosti roditelja i do faktičkog prekida u izdržavanju deteta, roditelj sa kojim dete živi, pokrenuće postupak za izmenu odluke o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili će pokrenuti alimentacionu parnicu.

I kad je sud, pošto je procenio da je sporazum roditelja o samostalnom vršenju roditeljskog prava jednog od njih u interesu deteta, koji kao jednu od obaveznih komponenti sadrži i dogovor roditelja o visini doprinosa za izdržavanje, prilikom odlučivanja o vršenju roditeljskog prava odlučio i o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta, te naknadno dođe do faktičkog prekida u izdržavanju deteta, roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo jer mu je dete povereno, pokrenuće alimentacionu parnicu radi ostvarivanja prava deteta na izdržavanje.

Isto tako, roditelj će, kao zakonski zastupnik deteta, pokrenuti alimentacionu parnicu i kad drugi roditelj, koji je potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava, ne izdržava ili prestane da izdržava dete, pošto njegova dužnost zakonskog izdržavanja u tom slučaju ne prestaje.

Ukoliko je produženo roditeljsko pravo, roditelj će u ime deteta pokrenuti alimentacionu parnicu i kad je punoletno dete poverilac izdržavanja, a drugi roditelj ne izdržava ili prestane da izdržava dete.

12. Organ starateljstva bi mogao da pokrene alimentacionu parnicu, pre svega, ukoliko roditelj, sa kojim dete živi i koji faktički sam vrši roditeljsko pravo, za vreme trajanja braka roditelja, koji nije prestao, ili za vreme trajanja vanbračne zajednice, ne traži izdržavanje za dete iz neopravdanih razloga ili ne traži izmenu visine određenog izdržavanja iako postoji potreba za tim.

Pored toga, organ starateljstva bi mogao da pokrene alimentacionu parnicu ne samo kad nema odluke o vršenju roditeljskog prava u slučaju faktičkog prekida bračne ili vanbračne zajednice, već i kad jedan od roditelja, koji sam vrši roditeljsko pravo po odluci suda, ne pokrene alimentacionu parnicu radi ostvarivanja prava na izdržavanje ili radi izmene visine već dosuđenog izdržavanja. Organ starateljstva bi se u tom slučaju javio kao supsidijarna stranka jer roditelj, kao zakonski zastupnik deteta, nije u ime deteta, kao poverioca izdržavanja, pokrenuo alimentacionu parnicu.

Kad jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo, a nastane situacija da je on faktički ili pravno sprečen da vrši roditeljsko pravo, a nastane potreba za izdržavanjem deteta, trebalo bi da organ starateljstva u interesu deteta pokrene alimentacionu parnicu.

Organ starateljstva se može naći u ulozi tužioca i kad je maloletno dete ostalo bez roditelja, kao primarnih dužnika izdržavanja. U tom slučaju organ starateljstva bi podigao tužbu protiv supsidijarnih dužnika izdržavanja i tražio da se odredi izdržavanje.

13. Organ starateljstva bi mogao, isto tako, da pokrene alimentacionu parnicu radi izdržavanja deteta ukoliko je dete smešteno u hraniteljsku porodicu, a roditelji, koji i dalje imaju dužnost da ga izdržavaju, to ne čine. U tom slučaju organ starateljsta bi nesumnjivo bio dužan da pokrene almentacionu parnicu radi zaštite interesa deteta.

14. Organ starateljstva bi mogao da se javi u funkciji supsidijarne stranke da bi zaštitio interes deteta i kad je dete povereno drugom licu ili ustanovi.

Kad je dete povereno ustanovi, direktor ustanove socijalne zaštite za smeštaj maloletnog korisnika odn. lice koje je zaposleno u toj ustanovi i koje je postavljeno za staratelja dužno je da, kao zakonski zastupnik, pokrene alimentacionu parnicu radi ostvarivanja prava na izdržavanje, i ukoliko on to eventualno ne učini, organ starateljstva bi bio dužan da, radi zaštite interesa deteta, kao supsidijarna stranka, pokrene alimentacionu parnicu.

15. Organ starateljstva ima mogućnost da simultano sa drugim parnicama za zaštitu prava deteta pokrene i alimentacionu parnicu u tom slučaju dolazi do objektivne kumulacije zahteva za zaštitu prava deteta i zahteva za izdržavanje maloletnog deteta. Tako, kad organ starateljstva pokrene parnični postupak i zatraži izmenu odluke o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, on može, istovremeno, radi zaštite interesa deteta, da zatraži da se odredi i njegovo izdržavanje jer će, kao rezultat postupka koji je pokrenuo, sud doneti odluku o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

16. I kad roditelj izbegava da izdržava dete sa kojim ne živi i organ starateljstva pokrene postupak za lišenje roditeljskog prava, on će istovremeno podići i tužbu za izdržavanje.

17. Organ starateljstva može da ostvari svoju stranačku funkciju jer je, prema odredbama PZ, dužan da vodi evidenciju o svim izdržavanim maloletnim licima.

18. U porodičnopravnim stvarima dopuštena je, po samom zakonu, iz razloga celishodnosti, objektivna kumulacija zahteva za koje nije propisana ista vrsta postupka, što predstavlja odstupanje od pravila opšteg parničnog postupka.

Prema pravilima opšteg parničnog postupka, objektivna kumulacija tužbenih zahteva dopuštena je ako je za sve kumulirane zahteve nadležan isti sud i ako je zakonom za sve zahteve određena ista vrsta postupka. Iako su za parnice za zaštitu prava deteta, za parnice za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava i alimentacione parnice propisana posebna pravila postupka, izričitom zakonskom odredbom, dopuštena je objektivna kumulacija alimentacionih parnica sa parnicama za zaštitu prava deteta i parnicama za uređivanje načina vršenja roditeljskog prava.

19. U kojim će sve situacijama organ starateljstva u praksi koristiti zakonsku mogućnost da kao tužilac pokrene parnicu za izdržavanje deteta i da zaštiti interes maloletnog deteta i ostvari svoju društvenu funkciju i ulogu, ostaje da se vidi. Okolnost da on vodi evidenciju o maloletnim poveriocima izdržavanja i da ima o tome odgovarajuću dokumentaciju omogućiće mu, svakako, da ostvaruje zadatke koji su mu namenjeni i zbog kojih, kao institucija, i postoji.

_______________________

* Ovaj rad predstavlja rezultat istražianja na projektu “Pristup pravosuđu - instrumenti za implementaciju evropskih standarda u pravni sisitem RS”, br. 149043D, koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine RS.

1 Detaljno o tome: Stanković, G.- Specifičnosti postupka u porodičnopravnim stvarima, Zbornik radova “Reforma porodičnog prava”, Pravni fakultet, Beograd, 1996, str. 413;

2 Države koje su članice Saveta Evrope dužne su da obezbede punu primenu ratifikovane Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u svom pravnom poretku u svetlu precedentnog prava Evropskog suda za ljudska prava, što je u skladu sa Preporukom Rec (2004) 5 Komiteta ministara Saveta Evrope zemljama članicama o proveri usaglašenosti predloga zakona, postojećih zakona i upravne prakse sa standardima navedenim u Evropskoj Konvenciji o ljudskim pravima, koja je usvojena 12. maja 2004.g. na 114-om zasedanju Komiteta ministara.

3 U odredbama PZ, kojima se uređuje ova posebna civilna procedura, izostala je pažqiva stručna redakcija zakonskog teksta. I u marginalnom naslovu i u samim odredbama, kojima je uređen poseban parnični postupak u parnicama za izdržavanje, umesto korektnog tehničkog termina “parnica”, koji treba da označi način za rešavanje spora, upotrebqava se pogrešan tehnički termin “spor” iako je opštepoznato da ovi termini nisu sinonimi.

4  O pojmu zakonskog izdržavanja: Ponjavić, Z. - Porodično pravo, Kragujevac, 2005, str. 324.

5 Javnost, prema Ustavu RS, može da bude isključena kad je to potrebno radi čuvanja tajne, zaštite morala, interesa maloletnika ili zaštite drugih opštih interesa.

6 O tome i: Milutinović, Lj. - Objašnjenja osnovnih instituta Porodičnog zakona, Porodični zakon, Intermex, Beograd, 2005, str. 35; Milutinović, Lj. - Sporovi iz porodičnih odnosa, Bilten sudske prakse, Vrhovni sud Srbije, Beograd, 2005, str. 287.