MOGUĆA UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA UPRAVNOG SUDA I SUDSKE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI

Ljubodrag Pljakić,
sudija Vrhovnog suda Srbije

Nužnost početka rada Upravnog suda

Postoji više razloga zbog kojih se ukazuje nužnim početak rada Upravnog sudstva u Republici Srbiji. Na opštem planu gledano, iz državno-pravnih razloga, postojanje upravnih sudova kao specijalizovanih ukazuje da se radi o ozbiljnoj pravnoj državi koja drži do potpunog ostvarenja načela zakonitosti u praksi. Na taj način se, ustvari, u ovoj osetljivoj grani prava, u kojoj se, na najbliskiji način ispoljavaju relacije sudske i izvršne vlasti uz večitu težnju ove druge za dominacijom, u praksi u potpunosti ostvaruje princip podele vlasti. Posmatrano iz ugla građana, zbog čije zaštite i postoje sudovi, odlučivanje u upravnim stvarima dovodi ih u poziciju prednosti zbog obaveze izvršne vlasti na poštovanje njihovih prava, za razliku od početka ostvarivanja funkcije izvršne vlasti oličene u prednosti države kroz mogućnost razrezivanja poreza, naplate takse i time bez posebne kontrole, obezbeđivanja sredstava za svoje funkcionisanje.

Sa druge strane, postojanje specijalizovanih upravnih sudova stvara permanentnu obavezu sudija u njima da rade na sticanju vrhunskih znanja evropskih vrednosti, kako bi građani potpunu zaštitu svojih prava ostvarili u svojoj državi - Republici Srbiji, bez potrebe intervencije odgovarajućih evropskih instanci.

Sadašnja pravna regulativa

Zaštita prava građana kroz ocenu zakonitosti donetih upravnih akata, vrši se, u prvom redu, u postupku kod Vrhovnog suda Srbije, a znatno manja nadležnost je pri okružnim sudovima, uglavnom u odnosu na akta doneta u lokalnoj samoupravi. Zaključak je da duži niz godina postoji neodrživo stanje prema kome je Vrhovni sud Srbije, po važećem Ustavu najviši sud u Republici, istovremeno i najveći prvostepeni sud u upravnoj oblasti. Loše strane takvog stanja su višestruke i ne treba ih posebno komentarisati.

Formiranje Upravnog suda kao specijalizovanog je učinjeno Zakonom o uređenju sudova koji je stupio na snagu 1.1.2002. godine, a koji je predvideo početak rada ovog suda već 1. oktobra iste godine. Pravosudnoj javnosti se već tada učinio ovaj rok prekratak za ozbiljnu pripremu pretpostavki za početak rada ovog suda, pa je zato i Izmenama ovog zakona rok za početak rada pomeren za 1.3.2003. godine, zatim Izmenama zakona iz 2003. godine početak rada je pomeren za 1.1.2004. godine, i konačno, Izmenama zakona iz 2004. godine, početak rada suda je odložen za 1.1.2007. godine.

Razlozi za odlaganje početka rada su različite prirode, ali je, izgleda, osnovni razlog u materijalnim pretpostavkama za njegov rad, počev od obezbeđenja prostora. Zbog toga ostaje obaveza države da u preostalom roku, koji je još uvek razuman, učini maksimalne napore za početak rada suda.

Nadležnosti organa vezane za funkcionisanje Suda

Prema odredbi člana 9. Zakona o sudijama: “Sudije i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa. Okvirna merila za određivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvrđuje Visoki savet pravosuđa”.

Visoki savet pravosuđa je još u septembru mesecu 2003. godine uputio predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije za izmenu odluke o broju sudija, predviđajući za budući Upravni sud 39 sudija i Predsednika suda. Ovakav predlog je usledio na bazi analize broja predmeta u radu i njihove složenosti kod postojećih sudova u to vreme. Krajem godine je postojeća Vlada izgubila podršku u parlamentu, tako da o predlogu Visokog saveta pravosuđa nije ni odlučivano.

Radi zaokruženja ovog pitanja, značajno je napomenuti da pored sudija u sudu postoji i sudsko osoblje koje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim i informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast. Broj sudskog osoblja, u skladu sa odredbom člana 54. stav 2. Zakona o sudijama, određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjoj organizaciji radnih mesta u sudu.

Okvirni predlozi za buduće funkcionisanje Upravnog suda

Sa početkom rada Upravnog suda čitava nadležnost upravnog spora bila bi kod tog suda. Vrhovni sud Srbije bi imao nadležnost koja odgovara njegovom mestu i ustavnom položaju - da kao najviši sud u Republici, odlučuje po vanrednim pravnim sredstvima protiv odluka Upravnog suda.

Poštujući napred navedene nadležnosti za određivanje broja sudija i sudskog osoblja i bez namere prejudiciranja, moguće je učiniti okvirne predloge za rad budućeg Upravnog suda i Vrhovnog suda prilikom odlučivanja po vanrednim pravnim sredstvima.

Po procenama koje su vršene u maju mesecu 2005. godine, budući Upravni sud bi imao ukupno oko 130 zaposlenih računajući sudije i sudsko osoblje. Sudije bi bile raspoređene u veća od po tri sudije, čija orijentaciona norma u radu prema prihvaćenim merilima iznosi 23 predmeta mesečno. Međutim, s obzirom na priliv predmeta (u prošloj godini u Vrhovnom sudu Srbije je bilo u radu 8.458 predmeta, a u ovoj godini do 15.9.2005. godine ukupno 8.224 predmeta), već sada se pokazuje da je brojka od 40 sudija za Upravni sud nedovoljna da obezbedi ažurno funkcionisanje suda. Između dve krajnosti - obezbeđenja nedovoljnog broja sudija ili i previše, čini se kada je u pitanju ova oblast, da predviđeni broj sudija ne može da bude preveliki. Upravna materija predstavlja najraznovrsnije materijalno pravo, zahteva vrhunska usko stručna znanja, a trenutnu nemogućnost prave procene otežava i okolnost još uvek nedefinisanog statusa materije vojnih sudova u upravnoj oblasti na relaciji nadležnosti Republike i državne zajednice. Pošto do početka rada Upravnog suda prema sadašnjem zakonskom rešenju ostaje nešto više od godinu dana, neophodno je stalno praćenje kretanja broja predmeta uz naravno, jasno definisanje nadležnosti ranijeg vojnog sudstva. Ostaje za procenu da li bi trebalo otvoriti dva odeljenja Upravnog suda u Nišu i Novom Sadu, koja bi zbog jedinstvene sudske prakse, ostala u statusu Odeljenja, a ne posebnog suda.

Ukoliko se polazi od mogućnosti da će protiv, bar, 60% donetih odluka Upravnog suda biti uložen zahtev za njihovo preispitivanje, onda se može očekivati da u Vrhovnom sudu Srbije u ovoj materiji radi četiri veća od po pet sudija.

Izbor kadrova i moguća specijalizacija

Jedno od najvažnijih pitanja kako za početak rada suda, tako i za njegovo samo funkcionisanje, predstavlja izbor sudijskog kadra. Sudijski kadar treba da bude formiran uglavnom, iz postojećih sudova. Tu se, pre svega, misli na upravne sudije Vrhovnog suda Srbije, sudije okružnih sudova koje se bave ovom materijom, kao i građanskom materijom, kao i savetnika Upravnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. Nije nemoguće naravno, da za sudiju Upravnog suda budu birani i kadrovi direktno iz uprave, koji ispunjavaju uslove za izbor, ali smatram da ovi kadrovi, da bi bili sudski, moraju da se uključuju u rad suda kroz mesta sudijskih pomoćnika. Tek prolaskom kroz ovu vrstu pripreme, kadrovi iz izvršne vlasti bi sticali sudijski odnos u rešavanju spora na relaciji građanin i izvršna vlast. U suprotnom, može se doći u situaciju da kao sudiju imate lice koje je po formi sudija, a po svom mentalitetu službenik izvršne vlasti.

Naročitu pažnju treba posvetiti usavršavanju pripravničkog kadra koji bi se od samog početka praktičnog bavljenja pravom usmeravao na upravno sudovanje.

Specijalizacija kadrova u pravosuđu uopšte, pa tako i u Upravnom sudu, je moguća kod većih sudova sa raznovrsnom materijom. Čini se, da u početku rada Upravnog suda ne bi trebalo ići na specijalizaciju, već u toku kasnijeg rada Suda.

Usavršavanje kadrova treba uvesti kao permanentnu obavezu.

Obaveze državne uprave