Milan Milović
Sudija Višeg privrednog suda u Beogradu

NOVI ZAKON O IZVRŠNOM POSTUPKU

Savezna skupština je na sednici od 30. juna 2000. godine donela Zakon o izvršnom postupku (»Sl. list SRJ«, br. 28/2000 od 30. juna 2000. godine).

Zakon o izvršnom postupku (dalje: ZIP) stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja u »Službenom listu SRJ«, znači dana 8. jula 2000. godine, osim odredaba čl. 180. do 182. i čl. 184. do 190, koje stupaju na snagu 1. januara 2001. godine.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 77. Ustava SRJ, po kome Savezna Republika Jugoslavija, preko svojih organa, donosi savezne zakone, pored ostalog, u oblasti »postupka pred sudovima i drugim državnim organima«.

Valja podsetiti da je, pre donošenja novog Zakona o izvršnom postupku raniji zakon bio donet još 1978. godine i da je nakon toga bio veliki broj njegovih izmena i dopuna, ali njima nisu menjana osnovna načela i koncepcije izvršnog postupka. Značajnije izmene su izvršene 1990. godine, a ostale su se odnosile na usklađivanje iznosa novčane kazne za neizvršenje radnje koju može izvršiti samo dužnik sa promenjenom vrednošću dinara.

Prema članu 16. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava SRJ proizilazila je obaveza da se postojeći Zakon o izvršnom postupku uskladi sa Ustavom SRJ.

Sprovođenje te obaveze je zahtevalo izmene velikog broja odredaba ovog zakona radi njihovog usklađivanja kako sa Ustavom SRJ tako i sa zakonima donesenim na osnovu njega, to su: Zakon o preduzećima, propisi iz oblasti radnih odnosa, propisi o ličnom radu, o stanovanju, o upisima prava na nepokretnosti, propisi o platnom prometu i deviznom poslovanju i drugi.

Izmene izvesnog broja odredaba ranijeg zakona o izvršnom postupku i rešenja u njima su zahtevale i društvene i ekonomske promene u zemlji koje su nastale posle donošenja ovog zakona, naročito svojinske promene koje su nužno uslovljavale da svojina svih dužnika bez obzira na vrstu bude u istom položaju u izvršnom postupku. Pored toga, iskustva u praktičnoj primeni ovog zakona u toku od dve decenije od njegovog stupanja na snagu ukazivala su da neka rešenja od naročite važnosti za brzo i efikasno odvijanje izvršnog postupka treba menjati. Ovo se prvenstveno odnosi na složeni sistem pravnih lekova i pravnih sredstava u izvršnom postupku i njihovo dejstvo, kao i na rokove postupanja suda, stranaka i drugih učesnika u postupku.



KONCEPCIJSKI NOV ZAKON

Navedeni razlozi i činjenica da je prethodni zakon pretrpeo veliki broj izmena i dopuna i kao takav bio neoperativan za primenu zahtevali su donošenje novog Zakona o izvršnom postupku, što je učinjeno 30.6.2000. godine.

Novousvojenim ZIPom izvršene su koncepcijske izmene ranijeg ZIPa, a te izmene imaju za cilj da omoguće znatno brže i efikasnije odvijanje izvršnog postupka. Nova usvojena rešenja obezbeđuju isti položaj dužnika u izvršnom postupku bez obzira na oblik svojine kojim raspolažu, u skladu sa društvenim i ekonomskim promenama u zemlji koje su izvršene nakon donošenja Ustava SRJ, kao i ravnopravnost poverilaca i efikasnu realizaciju njihovih prava u izvršnom postupku. Znaži da se novim ZIPom postiže ustavna obaveza usklađivanja postojećeg ZIPa sa Ustavom SRJ i u pravnom sistemu stvaraju uslovi za efikasno odvijanje izvršnog postupka u skladu sa aktuelnim društvenim potrebama.

Usvajanjem novog ZIPa, može se reći, jugoslovenski pravni sistem dobija modernu i efikasnu regulativu usaglašenu sa aktuelnim društvenim problemima i potrebama.

Niz odredaba novog ZIPa realizuju potrebu da se obezbedi ostvarivanje načela efikasnosti i racionalnosti u izvršnom postupku i da se izvršni postupak sprovede u što kraćem roku i sa što manje troškova.

Značajne su novine: kod skraćenja mnogih ranijih rokova, kod uvođenja instituta prigovora umesto žalbe, kod postupanja sudova i u pogledu sastava suda pri odlučivanju kod dostavljanja, kod odlaganja izvršenja (sada samo na predlog poverioca), kod izuzimanja od izvršenja i ograničenja izvršenja, kod izvršenja na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima, kod izvršenja na nepokretnosti, kod izvršenja na pokretnim stvarima, kod izvršenja na imovini pravnih lica i preduzetnika radi naplate novčanog potraživanja, kod izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja prema pravnom licu i preduzetniku prenosom sredstava koja se vode na računu kod nosioca platnog prometa, kod izvršenja rešenja kojima se dužniku nalaže plaćanje povremenih davanja koja dospevaju u određenim vremenskim razmacima, kod izvršenja prema solidarnim dužnicima, kod sprovođenja izvršenja po obavezi koju može izvršiti samo dužnik itd.

U nastavku ovog članka ukazujemo na najznačajnije novine koje su od interesa za sve učesnike u postupku prinudnog izvršenja (privredne subjekte, sudove itd.).


HITNOST I REDOSLED POSTUPANJA

Načelo hitnosti postupanja u izvršnom postupku je imperativno načelo koje proizilazi iz same prirode sudskog postupka izvršenja i obezbeđenja. Ovo načelo utvrđeno je kao pravilo u novom ZIPu, sa ciljem da potraživanje poverioca koje je već utvrđeno pravnosnažnom odlukom ili je sadržano u drugoj ispravi na osnovu koje se može zahtevati prinudno izvršenje u izvršnom postupku, bude ostvareno u što kraćem roku, kao i da se po hitnom postupku propisanim merama obezbeđenja obezbedi potraživanje poverioca koje je već utvrđeno ili će verovatno biti utvrđeno.

U skladu sa rečenim ZIP predviđa da sud izvršne predmete uzima u rad po redu kako ih je primio, od čega može da odstupi ako priroda potraživanja ili posebne okolnosti to zahtevaju.

Dalje, pravilo hitnosti postupanja konkretizovano je odredbama člana 10. ZIPa, kojima je propisan rok za donošenje odluke o predlogu za prinudno izvršenje i to tri dana, a za odlučivanje po prigovoru rok od petnaest dana.


SASTAV SUDA

Po članu 6. ZIPa izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda.

Značajna je novina u slučaju prigovora da o prigovoru odlučuje isti sud, ali u veću od trojice sudija istog suda, tj. da se tzv. raniji žalbeni postupak završava kod prvostepenog suda.


DOSTAVLJANJE

U članu 7. ZIPa je pitanje dostavljanja rešeno na nov način: po pravilima o ličnom dostavljanju iz Zakona o parničnom postupku dostavlja se samo rešenje po predlogu za izvršenje i rešenje po prigovoru na rešenje o izvršenju, a sva ostala dostavljanja se vrše preko oglasne table suda. Na ovaj način obezbeđeno je da dužnik bude pouzdano obavešten o pokretanju izvršnog postupka protiv njega kako bi mogao učestvovati u njemu i štititi svoja prava i interese. Sva ostala dostavljanja sud vrši preko oglasne table suda, čime je onemogućeno dužniku da izbegavanjem primanja pismenih podnesaka i drugih pismena, što je ranije bila česta praksa, onemogućava i odugovlači izvršenje. Najzad, bržem i efikasnijem dostavljanju, a time i odvijanju samog izvršnog postupka, doprineće i regulativa iz novog ZIPa da se rešenja po predlogu za izvršenje i rešenja po prigovoru vrše preko lica zaposlenog u sudu.


PRAVNI LEKOVI
UKIDANJE INSITITUTA ŽALBE

Po ranijem ZIPu, pored postojanja redovnih pravnih lekova prigovora na rešenje o izvršenju i žalbe (koja se mogla uložiti drugostepenom sudu na rešenje prvostepenog suda doneseno u prvom stepenu) u sprovođenju izvršenja, postojala su i brojna pravna sredstva u izvršnom postupku čije je korišćenje od strane dužnika, a i česta zloupotreba, dovodila do neopravdano dugog trajanja izvršnog postupka. Iako i po ranijem propisu žalba i prigovori nisu odlagali izvršenje rešenja, zbog brojnih izuzetaka od tog pravila i to naročito u fazi sprovođenja izvršenja, izvršni postupak nije bio efikasan i poverioci su otežano ostvarivali svoja prava. Ovo naročito ako se ima u vidu da se sprovođenje izvršenja po većini sredstava izvršenja (prodajom pokretnih stvari, prodajom nepokretnosti, prenosom potraživanja dužnika i slično) odvijalo u više faza u kojima je prvostepeni sud donosio rešenje na koje se mogla uložiti žalba drugostepenom sudu, a sledećoj fazi postupka se nije moglo pristupiti pre pravnosnažnosti tog rešenja.

Napred su izneti bitni razlozi zbog kojih je novim ZIPom izvršena temeljita revizija sistema pravnih lekova i pravnih sredstava u izvršnom postupku.

Tako je članom 8. ZIPa regulisano:

Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen.

Prigovor se može izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.

Prigovor ne odlaže izvršenje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Odluka po prigovoru pravnosnažna je.

Protiv zaključka nema mesta pravnom leku.

Napred navedene odredbe nije potrebno posebno komentarisati, jer su po sebi rečite i opravdavaju opredeljenje zakonodavca da izvršni postupak učini efikasnijim; neposrednije rečeno, u novom ZIPu ukinut je institut žalbe.


ODLAGANJE IZVRŠENJA

Značajna je novina u novom ZIPu da odlaganje izvršenja ne može da traži dužnik, već da se izvršenje može odložiti na predlog poverioca.

U glavi šestoj (čl. 59, 60. i 61. ZIPa) na novi način je regulisano pitanje odlaganja izvršenja i to:


Odlaganje na predlog poverioca

Na predlog poverioca sud će, potpuno ili delimično, odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo.

Ako je sprovođenje izvršenja otpočelo, a dužnik se, u roku koji mu je sud odredio, izjasnio protiv odlaganja, sud će odbiti predlog za odlaganje.

Ako je zakonom predviđeno da se izvršenje ima tražiti u određenom roku, poverilac može podneti predlog za odlaganje u tom roku.


Vreme za koje se izvršenje odlaže

Sud će odložiti izvršenje za vreme koje je poverilac odredio.

Ako je poverilac podneo predlog za odlaganje izvršenja u slučaju u kome je zakonom predviđeno da se izvršenje ima tražiti u određenom roku, izvršenje se ne može odložiti za vreme duže od tog roka.


Nastavljanje odloženog izvršenja

Odloženo izvršenje nastavlja se, po službenoj dužnosti, po isteku vremena za koje je odloženo.

Na predlog poverioca, sud može nastaviti izvršenje i pre isteka roka za koje je odloženo.
Na izloženi način je radikalno prekinuta ranija praksa kada se po predlozima za odlaganje izvršenja od strane dužnika produžavalo trajanje izvršnog postupka izvršenja i prolongiralo potraživanje poverilaca.


PROTIVIZVRŠENJE

U ZIPu protivizvršenje je definisano kao pravno sredstvo zaštite dužnika da mu poverilac vrati ono što je u izvršnom postupku neosnovano primio. Dužnik to postiže predlogom za protivizvršenje i to u toku od 3 meseca od dana kada je saznao za razlog za protivizvršenje, a najkasnije u roku od jedne godine od dana okončanja izvršnog postupka. Novina je da je izostavljena odredba ranijeg propisa po kojoj dužnik pre isteka roka za podnošenje predloga za protivizvršenje svoje potraživanje ne može da ostvari u parničnom postupku. Time je omogućeno dužniku da pre navedenog roka pokrene parnični postupak, čime se realizuje mogućnost da što pre budu otklonjene štetne posledice neosnovanog izvršenja.


IZUZIMANJE OD IZVRŠENJA

Novim ZIPom predviđeno je niz značajnih novina u pogledu izuzimanja od izvršenja i to:

a) Izuzimanje od izvršenja na pokretnim stvarima

Članom 65. novousvojenog ZIPa kod izvršenja na pokretnim stvarima ne mogu biti predmet izvršenja:

1. odeća, obuća, rublje i drugi predmeti lične upotrebe, posteljne stvari, deo nameštaja koji je neophodan dužniku i članovima njegovog domaćinstva, štednjak i hladnjak;

2. hrana i ogrev za potrebe dužnika i člana njegovog domaćinstva za tri meseca;

3. gotov novac dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do sledećeg primanja;

4. ordeni, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja, kao i porodične slike;

5. pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih životnih funkcija.

Poštanska pošiljka ili poštanska novčana doznaka upućena dužniku ne može, takođe, biti predmet izvršenja pre nego što budu uručene dužniku.

U novom zakonu se više ne predviđaju slučajevi izuzimanja od izvršenja koji su bili predviđeni u čl. 71. ranijeg zakona o izvršnom postupku, a koji se odnose na stoku, poljoprivredne mašine i oruđa za rad, alate i druge predmete za obavljanje delatnosti, knjige i druge predmete koji su potrebni za obavljanje delatnosti ličnim radom u slučaju da dužnik ličnim radom obavlja naučnu, umetničku ili drugu profesionalnu delatnost. Isto tako nov zakon ne predviđa odredbu po kojoj je postojala mogućnost da se zakonom odrede i druge pokretne stvari koje ne mogu da budu predmet izvršenja.
b) Izuzimanje od izvršenja na novčanom potraživanju dužnika

Po članu 86. ZIPa izuzeta su od izvršenja tačno određena primanja fizičkih lica i to:

- primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja;

- primanja po osnovu naknade zbog telesnog oštećenja po propisima o invalidskom osiguranju;

- primanja po osnovu socijalne pomoći;

- primanja po osnovu dodatka na decu;

- primanja po osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima;

- primanja vojnika i pitomaca vojnih škola;

- naknada za rad osuđenom u kaznenopopravnom domu, osim za potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, kao i za potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom osuđenog.

I ovde postoji novina: za razliku od ranije regulative, nema više izuzimanja za primanja po osnovu ordenja, medalja, ratnih spomenica i drugih znakova odlikovanja i priznanja, a takođe i primanja po osnovu putnih troškova i dnevnica.

U članu 87. ZIPa imamo novo rešenje u pogledu ograničenja izvršenja tj. da se izvršenje na zaradi i penziji kao i na naknadi umesto zarade može sprovesti do iznosa od jedne polovine. Do donošenja novog propisa je bilo predviđeno da se ograničenje moglo da sprovede do jedne trećine, a kada je reč o posebnim vrstama potraživanja do iznosa od jedne polovine (zakonsko izdržavanje, posebna naknada štete zbog umanjenja i gubitka radne sposobnosti). Kod garantovane zarade je novina da po novom propisu moguće je ograničenje izvršenja do jedne trećine dužnikove garantovane zarade a ranije se to odnosilo na četvrtinu.

c) Izuzimanje od izvršenja na nepokretnosti

Postoje značajne novine i u odnosu na izuzimanje od izvršenja na nepokretnosti. Po ranijoj regulativi nisu mogli biti predmet izvršenja: poljoprivredno zemljište i privredne zgrade zemljoradnika u obimu koji je neophodan za izdržavanje zemljoradnika i njegove porodice i drugih lica koja je on dužan da izdržava po zakonu i kuća za njihovo stanovanje sa dvorištem, a po članu 143. ZIPa stvari su bitno izmenjene. Sada ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika samo u površini od 10 ari. Ta odredba se ne odnosi na izvršenje radi ostvarenja novčanih potraživanja koja su obezbeđena ugovornim založnim pravom na nepokretnostima (hipotekom). Dalje, dužnik više nema pravo da predlaže da se izvršenje sprovede na drugom sredstvu ili nepokretnosti. Izuzetak postoji jedino u slučaju kad postoji znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti i iznosa potraživanja uz uslov da su druga nepokretnost (ili sredstvo) dovoljni za ostvarenje potraživanja poverioca.
d) Izuzimanje od izvršenja na imovini pravnih lica i preduzetnika radi naplate novčanog potraživanja

Po čl. 178. i 179. ZIPa postoje posebne odredbe o izvršenju na imovini pravnih lica i preduzetnika radi naplate novčanog potraživanja. Po njima predmet izvršenja ne mogu biti stvari van prometa, kao ni rudno blago i druga prirodna bogatstva. U odnosu na sredstva za odbranu, državnu i javnu bezbednost predmet izvršenja ne mogu biti objekti kao ni novčana sredstva obezbeđena za te namene. Objektima u napred navedenom slučaju se smatraju zgrade, podzemni i nadzemni objekti sa pratećom infrastrukturom, instalirani kapaciteti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i drugi objekti koji se koriste za potrebe odbrane, državne i javne bezbednosti.

Obim izvršenja prema pravnom licu i preduzetniku (čl. 181. ZIPa) je tako određen da se izvršenje radi novčanog potraživanja prema pravnom licu i preduzetniku može sprovesti na svim novčanim sredstvima na njihovim računima kod nosilaca platnog prometa, kao i na dinarskoj vrednosti deviznih sredstava koje oni imaju na deviznom računu kod banke. U odnosu na raniju regulativu u ZIPu su izostavljene odredbe o izuzimanju od izvršenja novčanih sredstava na računu kod banaka i dinarske protivvrednosti deviznih sredstava. Izostavljene su i odredbe koje su predviđale na kojim se pokretnim stvarima i pravima pravnih lica koja obaljaju privrednu delatnost i drugih pravnih lica može da odredi izvršenje, a ovo rešenje je u skladu sa odredbama Zakona o preduzećima i ustavnom opredeljenju da svi oblici svojine imaju podjednak tretman.


UVOĐENJE PERSONALNE EGZEKUCIJE ZA RADNJU KOJU MOŽE IZVRŠITI SAMO DUŽNIK

Novi ZIP uvodi, ali sasvim restriktivno i po strogo određenim uslovima, kaznu zatvora i to za radnju koju može da izvrši samo dužnik.

U članu 204. ZIPa je predviđeno:

Ako je po izvršnoj ispravi dužnik dužan da učini određenu radnju koju umesto njega ne može da učini drugo lice, sud će rešenjem o izvršenju ostaviti dužniku primeren rok za ispunjenje obaveze.

Rešenjem o izvršenju sud će istovremeno, ako dužnik u određenom roku ne ispuni obavezu, izreći novčanu kaznu, i to fizičkom licu do 5.000 dinara, a pravnom licu do 20.000 novih dinara.

Ako dužnik u tom roku ne ispuni obavezu, sud će po službenoj dužnosti sprovesti izvršenje o izrečenoj novčanoj kazni.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, sud će istovremeno doneti novo rešenje, kojim će ostaviti dužniku novi rok za ispunjenje obaveze i izreći novu novčanu kaznu, u većem iznosu nego prethodnim rešenjem, ako ni u tom roku ne ispuni obavezu.

Pored dužnika koji i pored te kazne ne ispuni svoju obavezu, sud će i dalje postupiti kao na način određen u stavovima 2, 3. i 4. ovog člana, sve dok ukupan zbir novčanih kazni po pojedinim rešenjima ne dostigne desetostruki iznos prve izrečene kazne.

Ako se novčana kazna dužniku fizičkom licu nije mogla naplatiti ni prinudnim putem, novčana kazna, odnosno njen preostali deo koji nije plaćen, zameniće se zatvorom.

Pri zamenjivanju novčane kazne zatvorom, računaju se svakih započetih 100 novih dinara kao jedan dan zatvora, s tim da zatvor ne može trajati duže od 60 dana.

Pri odmeravanju visine novčane kazne u propisanim granicama, sud će voditi računa o značaju radnje koju je dužnik bio dužan da izvrši, kao i o drugim okolnostima slučaja.


VREMENSKO VAŽENJE ZAKONA

Na kraju treba istaći i sledeće:

- po članu 262. ZIPa, postupak izvršenja i obezbeđenja započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog (dakle novog) zakona,

- ovaj zakona stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u »Službenom listu SRJ«, osim odredaba čl. 180. do 182. i čl. 184. do 190, koje stupaju na snagu 1. januara 2001. godine.