STRUKTURA ORGANA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Organi preduzeća utvrđeni su odredbom člana 60. Zakona o preduzećima. Prema stavu 1. pomenute zakonske odredbe, organi preduzeća, ako zakonom nije drukčije određeno, su: 1) skupština, kao organ vlasnika; 2) upravni odbor, kao organ upravljanja; 3) direktor, kao organ poslovođenja i 4) nadzorni odbor, kao organ nadzora. Stavom 5. iste zakonske odredbe predviđeno je da se statutom preduzeća može utvrditi da se u preduzeću bira i izvršni odbor direktora, koji je pomoćni i izvršni organ direktora preduzeća.

Kako je navedena zakonska odredba načelnog karaktera, ona nije dovoljna da bi se samo na osnovu nje moglo ustanoviti koji su organi privrednih društava obavezni a koji fakultativni, već se moraju imati u vidu i zakonske norme koje se odnose na svaki oblik privrednih društava posebno. Ovo zbog toga što je sasvim različita struktura organa tipa društava lica (ortačko društvo i komanditno društvo) i organa tipa društava kapitala (akcionarsko društvo i društvo sa organičenom odgovornošću). Isto tako, i među pojedinim oblicima društava kapitala različita je struktura njihovih organa, zavisno od vrste tih društava, vrste organa o kojem se radi, broja članova društva i broja zaposlenih u društvu.

Skupština kao organ vlasnika predstavlja najviši organ privrednog društva i u njenom delokrugu se nalaze najznačajnije funkcije društva. U pojedinim oblicima privrednih društava i u određenim situacijama skupština je obavezna, a u drugim fakultativna. Upravni odbor kao organ upravljanja privrednog društva i nadzorni odbor koji vrši funkciju nadzora u društvu su u nekim oblicima ovih društava u zavisnosti od određenih kriterijuma obavezni organi, a izvan toga su uvek fakultativni. Direktor je jedini obavezan organ u svim vrstama privrednih društava u svim slučajevima, jer je to organ koji organizuje i vodi poslovanje društva, zastupa i potpisuje društvo, pa ono ne može poslovati bez ovog organa. Izvršni odbor direktora privrednog društva je uvek fakultativan organ.

U vezi sa organima privrednih društava treba napomenuti i to da u privrednom društvu koje ima više od 50 zaposlenih, zaposleni imaju pravo da obrazuju savet zaposlenih (član 84. Zakona o preduzećima). Savet zaposlenih nije organ privrednog društva (kao celine), već organ zaposlenih u društvu (jer njegovo postojanje zavisi od broja i volje zaposlenih), sa zakonom utvrđenim kompetencijama (koje su prvenstveno radnosocijalnog karaktera). Ako privredno društvo ima manje od 50 zaposlenih, funkciju saveta zaposlenih vrši predstavnik zaposlenih, koji mora postupati po njihovim stavovima.

Kako se iz svega navedenog vidi, struktura organa privrednih društava nije uniformna, već zavisi, u prvom redu, od tipa privrednog društva o čijim se organima radi. Pored toga, struktura organa je i u okviru pojedinog tipa privrednog društva različita ili može biti različita, u zavisnosti od određenih elemenata koji na imperativnoj ili fakultativnoj osnovi kreiraju strukturu tog tipa privrednog društva i konkretnog društva.



STRUKTURA ORGANA DRUŠTAVA LICA

Organi ortačkog društva

Kako je ortačko društvo tipično društvo lica, a uglavnom je malog obima i sa malim brojem članova (koji su najčešće zaposleni u njemu), ono mora imati direktora kao zakonom obavezni organ društva koji vrši funkciju poslovođenja. Druge organe ortačko društvo ne mora, ali može imati. S obzirom na prirodu ortačkog društva, iz koje proizilazi da njegovi osnivači, odnosno članovi mogu biti samo fizička (a ne i pravna) lica i da će ga, uopšte uzev, osnivati relativno mali broj članova (koji se ni tokom njegovog poslovanja, po pravilu, neće bitnije povećavati), ovo društvo će u praksi veoma retko imati, pored direktora, i druge organe. To znači da će vlasnici, kao nosioci prava upravljanja ortačkim društvom, u velikoj meri neposredno upravljati društvom.

Funkciju direktora ortačkog društva može imati bilo koji njegov član. Da bi član ortačkog društva mogao vršiti funkciju direktora, neophodan uslov je da mu je, od strane ostalih članova, povereno poslovodstvo. Određeni (ne svi) poslovi poslovodstva mogli bi se poveriti i posebnom licu koje nije član društvaprokuristi. Ako poslovodstvo nije povereno jednom članu ili određenom broju članova, onda svi članovi društva imaju pravo i dužnost da vode poslove društva.

Ukoliko se u ortačkom društvu ne obrazuju drugi organi predviđeni odredbom člana 60. Zakona o preduzećima kao organi preduzeća (skupština, upravni odbor i nadzorni odbor), ugovorom o osnivanju društva mora se utvrditi način vršenja funkcija organa koji nisu obrazovani. U takvom slučaju funkcije skupštine i nadzornog odbora vršiće, po pravilu, neposredno ortaci kao vlasnici, dok će funcije upravnog odbora najčešće vršiti direktor društva.

Da bi se funkcije organa koji nisu obrazovaniu ortačkom društvu mogle uspešno ostvarivati, neophodno je da ugovorom o osnivanju bude predviđen način donošenja odluka iz njihovog zakonskog delokruga. U donošenju ovih odluka važi pravilo da svaki član ortačkog društva ima jedan glas, nezavisno od veličine svog uloga, odnosno učešća u kapitalu društva. Međutim, ugovorom o osnivanju ortačkog društva može biti i drukčije utvrđeno da članovi imaju i nejednak broj glasova. Pri donošenju odluka članova ortačkog društva primenjuje se princip jednoglasnosti, od čega se može odstupiti samo ako je ugovorom o osnivanju predviđeno većinsko odlučivanje (u donošenju svih ili samo određenih odluka).


Organi komanditnog društva

Po svojoj pravnoj prirodi komanditno društvo spada, kao i ortačko društvo, u društva lica, ali ono ima i neka obeležja društava kapitala. Određenje ovog društva kao društva lica daje uglavnom položaj komplementara u društvu, na čijim ličnim svojstvima društvo i nastaje, koji vode poslovanje društva i zastupaju ga u pravnom prometu. Za obaveze komanditnog društva prema trećim licima komplementari odgovaraju neograničeno solidarno, celokupnom svojom ličnom imovinom.

Zbog takvog svog položaja kao člana komanditnog društva, komplementar može biti samo fizičko lice. S druge strane, posmatrano sa aspekta pojedinih elemenata iz položaja komanditora, komanditno društvo ima i neke elemente društava kapitala, jer u njemu ovi članovi ne učestvuju sa ličnošću već sa određenim kapitalom, a njihov rizik za snošenje gubitka u poslovanju društva ograničen je samo na iznos svog članskog uloga. Međutim, ovi elementi su nebitni u odnosu na lična svojstva komplementara, pošto komanditori ne mogu da učestvuju u upravljanju društvom i vode poslovanje društva, niti da zastupaju društvo u pravnom prometu. S obzirom na to, komanditori mogu biti i fizička i pravna lica. Kao što se iz svega ovoga vidi, kod komanditnog društva je učinjen izuzetak od opšteg pravila da preduzećem upravljaju vlasnici, jer je to pravo uskraćeno komanditorima.

Upravljanje komanditnim društvom i vođenje njegovih poslova Zakon o preduzećima izričito poverava komplementarima (čl. 172. stav 2). Poslovodstvo u komanditnom društvu, u širem smislu reči, obuhvata ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i preduzimanje drugih pravnih ovlašćenja za obavljanje pravnih poslova i preduzimanja drugih pravnih radnji koje se vrše u okviru delatnosti koju društvo obavlja (redovno poslovanje). S druge strane, posmatrano u užem smislu reči, poslovodstvo obuhvata upravljanje komanditnim društvom i vođenje poslova društva. Komanditori ne mogu voditi poslove društva, niti se mogu protiviti vođenju poslova od strane komplementara.

Kao i ortačko društvo i komanditno društvo ima direktora (poslovodstvo). Utvrđivanje načina vršenja poslovodstva od strane komplementara potpuno slobodno i samostalno vrše osnivači komanditnog društva. Ako društvo ima samo jednog komplementara, onda njemu, sasvim prirodno, pripadaju sva ovlašćenja koja obuhvata poslovodstvo. Međutim, imajući u vidu specifičnosti društva lica (u koja spada i komanditno društvo), kao i, najčešće, mali broj članova i zaposlenih, retko će se ugovorom o osnivanju predvideti takva struktura organa komanditnog društva. U svakom slučaju, treba imati u vidu da vođenje poslova komanditnog društva obuhvata i poslove direktora i upravnog odbora, pa i skupštine društva. Međutim, to ne znači da ugovorom o osnivanju osnivači društva, i pored toga što su sve funkcije direktora i upravnog odbora poverili jednom članu (ili određenom broju članova), ne mogu da predvide da funkcije skupštine obavljaju svi zajedno i da odlučuju na način kako su predvideli ugovorom o osnivanju.



STRUKTURA ORGANA DRUŠTAVA KAPITALA

Organi akcionarskog društva

Akcionarsko društvo je tipično društvo kapitala, jer u njegovom osnivanju, funkcionisanju i prestanku ne dominira lični element već kapital (u odnosu na društva lica prednost je data objedinjavanju sredstava, dok su ličnosti članova društva koji ta sredstva plasiraju, odnosno udružuju u drugom planu). Zbog toga se u ovom društvu ne pridaje apsolutno nikakav značaj pitanju ko su imaoci akcija, pa se, nastupanjem činjenice smrti imaoca (ako se radi o fizičkom licu) ili prestanka njegovog postojanja (kada je u pitanju pravno lice) ili prodaje, odnosno prenosa akcije samo vrši zamena akcionara. Ovo obeležje prisutno je kod svakog akcionarskog društva, kako onog koje se osniva upućivanjem javnog poziva trećim licima za upis i uplatu akcija (prospekt) sukcesivno (postepeno, »javno«) osnivanje, tako i društvo koje nastaje otkupom svih akcija prilikom osnivanja od strane osnivača društva, bez upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija simultano (istovremeno, »nejavno«) osnivanje. Zbog svega ovoga, upravljačka i druge funkcije u akcionarskom društvu obavljaju se uglavnom preko organa.

Za vrstu, odnosno strukturu organa koja će postojati u akcionarskom društvu opredeljujući činilac je način osnivanja društva, kao i to da li je u pitanju višečlano ili jednočlano društvo i broj zaposlenih u društvu.

Organi akcionarskog društva koje se osniva simultanim putem (bez upućivanja javnog poziva na upis i uplatu akcija) su skupština i direktor. Ovi organi moraju (bez ikakvog izuzetka) postojati u svakom akcionarskom društvu osnovanom na ovaj način. Ovakvo akcionarsko društvo će imati i obavezu izbora upravnog i nadzornog odbora ako ima više od 100 zaposlenih (jer se u ovim organima ostvaruje koncept participacije zaposlenih u upravljanju i kontroli predviđen zakonom).

Obavezni organi akcionarskog društva koje se osniva sukcesivnim putem (javnim pozivom na upis i uplatu akcija) su: skupština, upravni odbor i direktor. Ako ovakvo društvo ima više od 100 zaposlenih, u njemu obavezno mora postojati i nadzorni odbor.

U akcionarskom društvu osnovanom simultanim putem koje ima manje od 100 zaposlenih upravni i nadzorni odbor se mogu, ali ne moraju obrazovati. To isto odnosi se i na nadzorni odbor kad je u pitanju akcionarsko društvo osnovano sukcesivnim putem, koje ima manje zaposlenih od broja, odnosno granice predviđene zakonom.

Razlika u broju obaveznih organa između ova dva tipa akcionarskih društava posledica je činjenice da akcionarsko društvo sa javnim upisom akcija ima veći minimalni osnovni kapital, da se u njemu, po pravilu, koncentrišu mnogo veća sredstva i da ono, u principu, ima veći broj akcionara i zaposlenih od akcionarskog društva osnovanog bez javnog upisa akcija.

U jednočlanom akcionarskom društvu poslove skupštine i direktora obavlja sam vlasnik (koji je i jedini osnivač društva), s tim što odlukom o osnivanju ovog društva može biti i drukčije određeno (član 248. stav 3. Zakona o preduzećima). Prema tome, zakonska je pretpostavka da je vlasnik društva istovremeno i direktor društva, ali ako to nije slučaj, tada on mora postaviti drugo lice za direktora, jer svako preduzeće, pa i jednočlano akcionarsko društvo, mora imati svog direktora. Kad jednočlano akcionarskog društvo ima više od 100 zaposlenih, obavezno mora imati i upravni i nadzorni odbor, a u ostalim slučajevima sve zavisi od rešenja predviđenih osnivačkim aktom.

U akcionarskom društvu može se obrazovati i izvršni odbor direktora. Ovaj organ će se obrazovati samo kada je to predviđeno statutom društva.

U vezi sa zakonskom obavezom postojanja upravnog i nadzornog odbora u akcionarskim društvima, koja je uslovljena brojem zaposlenih, treba imati u vidu da je broj zaposlenih promenljiv, što može imati određena pravna dejstva u pogledu ovih organa. Naime, ako se u društvu koje ima upravni i nadzorni odbor broj zaposlenih smanji ispod granice utvrđene zakonom, ovi se organi ne moraju ukidati. Međutim, ukoliko se broj zaposlenih u akcionarskom društvu koje nema upravni i nadzorni odbor poveća iznad zakonom propisanog broja, onda takvo društvo mora odmah preduzeti potrebne mere radi obrazovanja ovih organa. Takođe, treba istaći i to da nepostojanje upravnog i nadzornog odbora u akcionarskim društvima koja nemaju obavezu njihovog obrazovanja ne znači da se funkcije tih organa uopšte ne ostvaruju. U takvom slučaju autonomno se (aktima društva) uređuje način ostvarivanja funkcije upravljanja društvom koju bi vršio upravni odbor (kad bi postojao), kao i način ostvarivanja funkcije nadzora nad radom i poslovanjem društva (koja, inače, pripada nadzornom odboru kao organu nadzora).


Organi društva sa ograničenom odgovornošću

Društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i akcionarsko društvo, spada u društva kapitala. Međutim, za razliku od akcionarskog društva, koje je tipično društvo kapitala sa svim njihovim osnovnim karakteristikama, društvo sa ograničenom odgovornošću ima osobine društava kapitala i društava lica. Ipak, kod ovog društva bitnije su osobine koje su karakteristične za društva kapitala (mada će kapital u ovom društvu biti relativno mali, kao i broj njegovih članova). Kako društvo sa ograničenom odgovornošću ima osobine i društava lica i društava kapitala, ono će biti jedan od najčešće korišćenih oblika organizovanja privrednih subjekata u našoj privredi.

Kod društava sa ograničenom odgovornošću, za razliku od akcionarskog društva, u veoma velikoj meri dolazi do izražaja autonomija uređivanja njegovih organa. S obzirom na to, u društvu sa ograničenom odgovornošću mogu postojati svi organi predviđeni zakonom kao obavezni ili fakultativni (skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, direktor i izvršni odbor direktora), ili samo neki od ovih organa uz uvažavanje i zakonskih određenja o ovom pitanju, ili samo neki organi koji su obavezni po zakonu.

Skupština društva sa ograničenom odgovornošću, nezavisno od broja njegovih članova, broja zaposlenih i drugih specifičnosti, obrazuje se samo ako je to predviđeno ugovorom o osnivanju društva. Ukoliko postojanje skupštine nije predviđeno, o pitanjima iz njenog delokruga odlučuju svi članovi društva, u skladu sa zakonom, ugovorom o osnivanju i statutom društva.

Upravni i nadzorni odbor su obavezni organi samo u društvu sa organičenom odgovornošću koje ima više od 100 zaposlenih ( s tim što se u tom slučaju nadzorni odbor može obrazovati i samo na nivou matičnog preduzeća, ako je društvo u statusu povezanog preduzeća). U društvu sa ograničenom odgovornošću koje ima manje od 100 zaposlenih upravni i nadzorni odbor se mogu, ali ne moraju, obrazovati. U društvu sa ograničenom odgovornošću u kome se ne obrazuje upravni, odnosno nadzorni odbor, o pitanjima iz delokruga tih organa odlučuju organi određeni ugovorom o osnivanju, odnosno statutom društva.

Direktor je, po samom zakonu, obavezan organ društva sa ograničenom odgovornošću. Prema tome, ovaj organ (kao organ poslovođenja) mora uvek postojati u svakom društvu sa ograničenom odgovornošću.

I konačno, izvršni odbor direktora je, kao i u svakom drugom obliku preduzeća, neobavezan organ u društvu sa ograničenom odgovornošću. Izvršni odbor direktora obrazovaće se u ovom društvu samo kada je to predviđeno njegovim statutom.

U jednočlanom društvu sa ograničenom odgovornošću jedini vlasnik udela (odnosno njegov odgovarajući organ ako je vlasnik društva pravno lice) može da obavlja i poslove skupštine društva, ali i ne mora, u zavisnosti od toga kako je to pitanje uređeno odlukom o osnivanju. U ovakvom društvu vlasnik je istovremeno, po samom zakonu, i njegov direktor. Ali, ovakvo društvo može imati i posebnog direktora, ako je tako predviđeno odlukom o osnivanju. U jednočlanom društvu sa ograničenom odgovornošću koje ima više od 100 zaposlenih moraju postojati upravni i nadzorni odbor, tako da se u tom slučaju vršenje poslova iz delokruga ovih organa ne može poveriti vlasniku društva, niti vršiti na neki drugi način. Međutim, ako se radi o jednočlanom društvu sa ograničenom odgovornošću koje ima manje od 100 zaposlenih, u kome ne postoje upravni, odnosno nadzorni odbor, poslove iz delokruga upravnog odbora može obavljati vlasnik, dok se obavljanje poslova iz delokruga nadzornog odbora uređuje na drugi odgovarajući način. Statutom jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću može se predvideti obrazovanje i izvršnog odbora direktora.

Prema tome, u jednočlanom društvu sa ograničenom odgovornošću može se predvideti i obrazovanje pojedinih ili svih organa i kada njihovo postojanje nije obavezno po samom zakonu (ili nije obavezno u određenim situacijama), pre svega direktora, ali i upravnog i nadzornog odbora, pa čak i skupštine, čije članove imenuje vlasnik. Postojanje ovih organa utvrđuje se odlukom o osnivanju društva, dok se obrazovanje izvršnog odbora direktora, kako je napred i napomenuto, ustanovljava statutom društva.

Kao što se iz svega ovoga vidi, struktura organa svakog društva sa ograničenom odgovornošću može biti u potpunosti prilagođena svim specifičnostima (broj članova, delatnost, unutrašnja organizacija, struktura i visina kapitala, teritorijalna dislociranost, eventualno članstvo u povezanim preduzećima.