TEHNIČKA KONTROLA I TEHNIČKI PREGLED

Dr Žarko Anđelković

Samom faktičkom procesu neposredne izgradnje objekata prethode faza imovinsko-pravne i faza plansko-tehničke dokumentacije.

Zakon o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 47/2003) - u daljem tekstu: Zakon, sve faze u procesu izgradnje objekata, uslovno shvaćeno, deli na funkciju planiranja (prostorno i urbanističko), uređivanje javnog građevinskog zemljišta (pripremanje i opremanje) i izradu tehničke dokumentacije.

Generalno posmatrano, možemo reći da tehnička kontrola neposredno prethodi i odlučni je uslov za izdavanje građevinske dozvole, a da je tehnički pregled prethodnica upotrebnoj dozvoli. Razume se da se kontroliše tehnička dokumentacija, a tehnički pregleda gotov (izgrađeni) objekat.

“Izgradnja objekta” jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekata, kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta (član 2. stav 1. tačka 16. Zakona), a “objekat” je građevina koja predstavlja fizičku, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrađuje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutrašnja i spoljna mreža i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene površine, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i dr.).

Prostorno planiranje obuhvata sledeće vrste planskih dokumenata: strategiju prostornog plana Srbije, šeme prostornog razvoja, prostorni plan područja posebne namene, regionalni prostorni plan i prostorni plan opštine (član 16. Zakona).

Urbanističko planiranje se vrši ili ga čine sledeće vrste urbanističkih planova: opšti urbanistički planovi (generalni plan i plan opšteg uređenja) i regulacioni planovi (plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije).

Javno građevinsko zemljište se uređuje u dve etape: prva je pripremanje a opremanje je druga etapa.

Zakon određuje da pripremanje zemljišta obuhvata istražne radove, izradu geodetskih i drugih podloga, izradu planske i projektne dokumentacije, programa za uređivanje zemljišta, raseljavanje, rušenje objekata koji su planom za to predviđeni, saniranje terena i druge radove. Takođe, u smislu Zakona, opremanje zemljišta obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture tzv. komunalno opremanje zemljišta.

Sve napred pobrojane i zakonom definisane faze pripreme za izgradnju i sam fakt-proces izgradnje objekata imaju za generalni cilj sigurnost i kvalitet izgrađenog objekta. Da bi taj cilj, u suštini, cilj zaštite života od građevina, kao i uređenje prostora prema civilizacijskim dostignućima i merilima, bio ostvaren u društvu postoje kontrolni mehanizmi. Zakonodavac je dakle, za sve faze planiranja i izgradnje predvideo institute kontrole.

Tako u fazi prostornog i urbanističkog planiranja postoji obavezna prostorna i urbanistička kontrola. Instituti i prostorne i urbanističke provere su: stručna kontrola i javni uvid planskih dokumenata.

U fazi izrade tehničke dokumentacije predviđena je obaveza i vrši se revizija projekta i tehnička kontrola, a u samoj izgradnji objekta instituti provere su stručni nadzor i tehnički pregled. Ovde ćemo nešto opširnije reći o tehničkoj kontroli i tehničkom pregledu kao najznačajnijim fazama za bezbednost objekta i njegovu eksploataciju. Ta dva “momenta” upravo, kao što smo već napred konstatovali, prethode građevinskoj, odnosno upotrebnoj dozvoli.

Najpre ćemo navesti dve definicije tehničke dokumentacije i pojam “glavni projekat”.

Naime, u enciklopediji tehnička dokumentacija se označava kao elaborat kojim se sa tehničke strane razrađuje tehničko-proizvodna i eksploataciona koncepcija nekog građevinskog objekta ili određenih uređaja (investicione opreme) i daju tehnička rešenja za izgradnju (odnosno proizvodnju). (Pravna enciklopedija, Beograd, 1989).

Zakonodavac definiše da je “tehnička dokumentacija” skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepcije objekata, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta (član 2. stav 1. tačka 17. Zakona). “Kruna” tehničke dokumentacije za izgradnju objekta je glavni projekat. Pojam “glavni projekat” po zakonu ima značenje, odnosno to je projekat kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta.

Kada se uradi tehnička dokumentacija, odnosno izradi njena “kruna” - glavni projekat, nastupa odgovorna i nadležna tehnička kontrola. Zakonodavac to normira tako što član 111. Zakona glasi: “Glavni projekat podleže tehničkoj kontroli”.

Subjekti tehničke kontrole ne mogu biti fizička već samo pravna lica, tj. preduzeća - sada privredna društva koja ispunjavaju zakonom propisane uslove sa izradu tehničke dokumentacije. Investitorima je ostavljeno na slobodnu volju da odaberu ovlašćeno pravno lice za tehničku kontrolu glavnog projekta za koji su se odlučili.

Zakonodavac zabranjuje da tehničku kontrolu glavnog projekta vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji radi u preduzeću koje je izradilo taj projekat ili u firmi koja je investitor, što smatramo potpuno opravdanim i celishodnim za funkciju obezbeđenja “dvostepenosti” u izradi i kontroli projektne funkcije uopšte.

Rekli smo već da je “krunski” akt - glavni projekat uslov za građevinsku dozvolu, a potom tehnička kontrola glavnog projekta naročito obuhvata sledeće provere: usklađenost sa odobrenjem za izgradnju, usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi), ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekta, proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekta. Tehnička kontrola obuhvata i proveru rešenja stabilnosti i bezbednosti objekta, racionalnost projektovanih materijala, uticaja na životnu sredinu i uticaja na susedne objekte.

Takođe, veoma važan segment tehničke kontrole glavnog projekta je i tzv. pravnost, tj. kontrola usklađenosti sa zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i kontrola generalne, međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije. Ukoliko je za izdavanje građevinske dozvole nadležno odgovarajuće Ministarstvo za kapitalne investicije, onda tehnička kontrola glavnog projekta obuhvata i proveru usklađenosti sa predlogom mera iz izveštaja revizione komisije, a po slovu zakona.

Zakon propisuje obavezu, da se za slučaj u periodu od izvršene tehničke kontrole glavnog projekta do početka građenja objekta promene tehnički propisi, standardi i norme kvaliteta, usaglašavanja glavnog projekta sa tim promenama. Takav glavni projekat podleže ponovnoj tehničkoj kontroli. Ovde treba napomenuti i zakonsku obavezu da tehničkoj kontroli podleže i glavni projekat, odnosno sva tehnička dokumentacija izrađena po propisima strane države. I tom tehničkom kontrolom se proverava usklađenost inostrane dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta.

Po okončanju, odnosno izvršenoj tehničkoj kontroli glavnog projekta sačinjava se izveštaj koji potom potpisuje odgovorni projektant, a sama ispravnost glavnog projekta se potvrđuje na samom projektu. Takav izveštaj o tehničkoj kontroli se dostavlja investitoru i po potrebi, a postoji i zakonska odredba dostave izveštaja i Inženjerskoj komori. Ova zakonska privilegija Inženjerske komore je neosnovana i nepotrebna, baš kao što je nepotreban deo Zakona o izgradnji i planiranju koji uređuje formiranje te komore. Sve komore su dobrovoljne asocijacije i moraju se nametati svojim radom, a ne “uzurpacionim kvalitetom”. S druge strane ta komora je izazvala i izaziva dodatne troškove “na tuđa leđa”. Zamislite uzurpaciju da se zakonom utvrdi obaveza advokatske komore nekog od gradova da samo njeni advokati mogu zastupati pred svim sudovima?

Dakle, uočili smo da je tehnička kontrola ozbiljan, stručan i odgovoran posao, koji košta i zakonodavac je s pravom obavezao investitora da nadoknađuje ili snosi troškove tehničke kontrole glavnog projekta.

Na kraju izlaganja o tehničkoj kontroli treba reći da postoji zakonska obaveza čuvanja tehničke dokumentacije. Naime, državni ili upravni organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole obavezan je da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije koji je činio bazu za odobrenje za izgradnju.

Nakon tehničke kontrole glavnog projekta, odnosno izdavanja građevinske dozvole vrše se pripremni radovi, prijave početka gradnje i dolazi do fakta izgradnje objekta. Po okončanju izgradnje objekte najpre se vrši tehnički pregled.

Da bi objekat mogao da se pusti u upotrebu zakonodavac je utvrdio obavezu ispitivanja podobnosti objekta za upotrebu, koja se utvrđuje tehničkim pregledom.

Dakle, tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno svih redova predviđenih odobrenjem za izgradnju i glavnim projektom, odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa zakonom.

Zakon ostavlja mogućnost (dakle nije obaveza) da se tehnički pregled može vršiti i uporedo sa izvođenjem radova, a na zahtev investitora (slučaj kada se po završetku radova izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova).

Šta obuhvata tehnički pregled?

Zakon određuje i nalaze da se prilikom tehničkog pregleda obavezno kontroliše: usklađenost izvedenih radova sa odobrenjem za izgradnju i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, k?? i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova odnosno materijala, opreme i instalacija.

Najkonkretnije, ako bismo zavirili u neki zapisnik o tehničkom pregledu jednog stambeno-poslovnog objekta utvrdili bi da se za taj objekat vrši pregled građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, instalacija vodovoda i kanalizacije, pregled konstrukcije objekta, instalacije struje, centralnog grejanja i ventilacije i pregled liftova.

Ko vrši i na koji način vrši tehnički pregled?

Subjekti tehničkog pregleda objekata su: državni i pokrajinski organi, kao i upravni organi opština - gradova (organi lokalnih samouprava), a mogu to biti i druga pravna lica (dakle, ne i fizička lica) kojima su subjekti tehničkog pregleda preneli ili poverili vršenje tih poslova. Tehnički pregled se može poveriti samo onim pravnim licima koja su registrovana za vršenje te delatnosti, najčešće su to renomirani zavodi za veštačenja. Dakle, subjekat tehničkog pregleda je isti onaj državni ili lokalni organ uprave koji je izdao i građevinsku dozvolu.

Neposredno, na terenu (objektu) tehnički pregled građevine vrše stručni, zborni organi, odnosno komisije za tehnički pregled, koje obrazuju nadležni subjekti tehničkog pregleda.

Zakon je propisao i uslove za stručna lica - fizička lica koja mogu raditi u procesu tehničkog pregleda. Tako u vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekta. Međutim, lica koja su zaposlena u privrednom društvu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova po istom, kao i lica koja su radila na tehničkoj dokumentaciji, ne mogu učestvovati u tehničkom pregledu. Ta zabrana važi i za lica iz stručnog ili inspekcijskog nadzora, kao i lica koje rade na poslu izdavanja odobrenja za izgradnju, dakle u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Tehnički pregled je stručan i veoma odgovoran posao i nije jeftin, pa zakonodavac obavezuje investitora da snosi sve troškove tehničkog pregleda, jer ga on i traži, te ga i obezbeđuje.

Zakon na kogentan način određuje da se ne može vršiti tehnički pregled objekta niti njegovog dela, niti odobriti upotreba objekta ili njegovog dela, koji je izgrađen bez građevinske dozvole i glavnog projekta. Ovi objekti ipak mogu ići u proceduru legalizacije, ako su prijave podnete o roku, tj. blagovremeno.

Tehničkim pregledom objekta završen je ciklus planiranja i izgradnje objekta, pa potom sledi izdavanje upotrebne dozvole. I ovde, kao što je to uobičajeno, postoji izuzetak. Naime za neke objekte posle izdavanja tehničkog pregleda a pre vađenja odobrenja za upotrebu, zakonom je predviđen probni rad. Po okončanju probnog rada objekat ide u eksploataciju, odmah po izdavanju upotrebne dozvole.

Na samom kraju, možemo zaključiti da su tehnička kontrola i tehnički pregled odlučne stručne radnje i preko potrebne te ih je zakonodavac s pravom detaljno propisao i normirao i normativno uredio i sankcionisao, što predstavlja temu za posebnu elaboraciju i ektezu.

U nastavku donosimo dva praktična modela -  Obrazac zapisnika o tehničkom pregledu i Obrazac povremene tehničke kontrole lifta.

Obrazac zapisnika o tehniČkom pregledu

SUBJEKAT TEHNIČKOG PREGLEDA

(navesti naziv pravnog lica)

ZAPISNIK

o radu Komisije sa tehnički pregled stambeno-poslovnog objekta ___________ na lokaciji __________

Rešenjem ____________________________________

                      (naziv državnog-upravnog organa)

br. _____ od __________ godine, obrazovana je Komisija za tehnički pregled izvedenih radova na stambeno-poslovnom objektu ________________.

Tehnički pregled će vršiti Komisija u sledećem sastavu: ______________________.

Radu Komisije prisustvuju i sledeći predstavnici:___________________________.

Komisija je počela sa radom u _____ časova.

Predsednik Komisije je upoznao članove sa zadatkom iste, a zadatak je: _________________________ i potom obrazovao sledeće radne grupe:

a) Grupu za pregled građevinskih i građevinsko-zanatskih radova čine sledeća lica: ____________.

b) Grupu za pregled instalacija vodovoda i kanalizacije čine: __________________.

c) Grupu za pregled konstrukcije objekta čine: _____________________________.

d) Grupu za pregled instalacija slabe i jake struje čine: ______________________.

e) Grupu za pregled centralnog grejanja i ventilacije čine: ____________________.

f) Grupu za pregled liftova čine: ________________.

Predstavnik investitora je stavio na raspolaganje Komisiji za tehnički pregled sledeću dokumentaciju: _______________________________________.

Tehničkim pregledom je obuhvaćeno: ___________ _________________________.

Komisija je izvršila pregled investiciono-tehničke dokumentacije, ateste i druge dokumentacije za izvedene radove na stambeno-poslovnom objektu  ________________________ i daje sledeći:

Nalaz

_____________________________________________

_____________________________________________

Zatim, navesti utvrđene nedostatke ako ih je bilo.

Na osnovu nalaza Komisija sa tehnički pregled

Predlaže

DA __________________ /NE/DONESE REŠENJE O

UPOTREBI stambeno-poslovnog objekta ________ _______________________.

Zapisnici radnih grupa su sastavni deo ovog zapisnika.

Komisija za tehnički pregled je završila sa radom u _____ časova.

Članovi Komisije:

_______________

                                                              (potpisi)

Obrazac povremene tehniČke kontrole lifta

NAZIV PRIVREDNOG DRUŠTVA

NARUČILAC: _______________________________

POSLENIK: _________________________________

PREDMET RADA: Obavljanje tehničke kontrole lifta __________________________.

I Z V E Š T A J

o izvršenoj povremenoj tehničkoj kontroli lifta

OBJEKAT _______________ MESTO _____________

TEHNIČKI PODACI O LIFTU __________________

____________________________________________.

NORMATIVI I OPREMA PRI KONTROLI ________ ___________________________.

PROTOKOL O PREGLEDU LIFTA _____________

____________________________________________.

NALAZ: ____________________________________.

ZAKLJUČAK: ________________________________.

Pregled obavila Komisija u sastavu:

____________________________

              (potpisi)

U __________________              Za POSLENIKA,

       (mesto, datum)             ____________________

                                              (potpis ovlašćenog lica)

NADZOR izvršio: _______________________.

                                                  Za NARUČIOCA,

U ____________                    ______________________

    (mesto, datum)               (potpis odgovornog lica)