Novi institucionalni okvir koji određuje uslove ulaganja stranog kapitala je na novim, liberalizovanim osnovama koje omogućavaju sve oblike direktnih investicija iz inostranstva. Zakon o stranim ulaganjima (Službeni list SRJ br. 3/2002) koji je nedavno donet je sigurno jedan od najliberalnijih zakona u bivšoj i sadašnjoj Jugoslaviji. Jugoslavija je, kao i većina zemalja u razvoju sličnog društveno-političkog uređenja, prošla ceo put - od zatvaranja vrata stranom kapitalu, pa preko nekontrolisanog transfera tehnologije i destimulativnog pravnog režima privredne saradnje sa inostranstvom do stalne liberalizacije i otvaranja novih mogućnosti za privrednu saradnju. Propisi su se brzo menjali u nemogućnosti da na zadovoljavajući način regulišu ekonomsku saradnju sa inostranstvom.

Cilj liberalizacije pravnog sistema koji regulise ekonomske odnose sa inostranstvom, posebno strana ulaganja u Jugoslaviju, jeste da poslovanje jugoslovenskog preduzeća maksimalno približi načinu poslovanja i funkcionisanja preduzeća tržišne privrede. Godina 2002. mora biti godina privlačenja stranog kapitala, godina ulaganja i stvaranja pretpostavki za ozbiljan oporavak privrede. Iskustva drugih zemalja u tranziciji pokazala su da strana ulaganja u najvećem delu imaju pozitivne efekte.

Novi Zakon o stranim ulaganjima je značajno skraćen u odnosu na prethodni. Novi Zakon ima samo 25 članova za razliku od 42 člana starog Zakona. Skraćenje Zakona je od izuzetnog značaja za potencijalne strane investitore. Jedna od osnovnih primedaba stranaca vec godinama je dužina našeg zakona koji reguliše materiju stranih ulaganja i komplikovanost zakonodavstva koje se primenjuje na ovu materiju.

Pojednostavljenje procedure je od izuzetne važnosti za podsticanje stranih investicija. Novi Zakon u članu 21 predviđa da se sva strana ulaganja registruju u nadležnom sudu koji reguliše položaj privrednih društava. Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom ne daje više saglasnost na ugovore o stranim ulaganjima niti donosi bilo kakva rešenja koja su bila preduslov za Registarski sud da izvrši registraciju stranih ulaganja. Po novom Zakonu Registarski sud samo obaveštava Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom o izvršenoj registraciji stranih ulaganja. Ovakvo skraćenje procedure registracije stranih ulaganja ide u prilog afirmaciji davanja nacionalnog tretmana stranim investitorima.

Novi Zakon proširuje delatnosti u kojima stranac može imati većinsko učešće, kao na primer: oblast javnog informisanja, sistemi veza (telekomunikacioni objekti međunarodnog i magistralnog značaja, satelitske telekomunikacije i dr.). Po novom Zakonu manjisko učešće strani ulagači moraju imati samo u oblasti proizvodnje oružja ili na području koje je određeno kao zabranjena zona.

Novim Zakonom su posebno istaknuta prava stranih ulagača, kao na primer: sloboda stranog ulaganja, nacionalni tretman, pravna sigurnost, konverzija i sloboda plaćanja, pravo na transfer dobiti i imovine, povoljniji tretman i dr. Isticanje, odnosno garancije prava stranih ulagača su od posebnog značaja za strane investitore. Naročit značaj ima odredba člana 9. koja garantuje da ni imovina niti ulog stranog ulagača ne mogu biti predmet ekspropijacije ili drugih mera države, osim kada je zakonom utvrđen javni interes i uz plaćanje naknade. Ovim članom se posebno ističe puna pravna sigurnost i zaštita u pogledu prava stečenih ulaganjem. Stečena prava stranog ulagača momentom upisa u sudski registar ne mogu naknadno biti sužena izmenom zakona i drugih propisa. Garantovanje konverzije u stranu valutu i sloboda plaćanja je takođe od posebnog značaja za strance. Nezamisliva su strana ulaganja bez obezbeđivanja normalnih i neophodnih uslova poslovanja koja postoje u celom svetu tržišne ekonomije.

Član 8. novog Zakona kaže da stranac u pogledu svog uloga uživa jednak položaj, prava i obaveze kao i domaća fizička i pravna lica. Princip nacionalnog tretmana uveden je još 1989. godine. Međutim, pravo davanja nacionalnog tretmana strancima koji ulažu u našu privredu isključuje postojanje posebnog Zakona o stranim ulaganjima. Ali, sve zemlje u tranziciji imaju povećanu potrebu za stranim investicijama, pa samim tim, i potrebu za posebnim regulisanjem ove materije koja treba da stimuliše potencijalne investitore da se opredele za investiranje u našu zemlju. Novim Zakonom se potvrđuje već postojanjem principa nacionalnog tretmana i dodatno afirmiše ukidanjem procedure odobravanja kod Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Član 8. novog Zakona stavlja u istu ravan i domaće i strane ulagače.

Izjednačavanje preduzeća u koje je uložen strani kapital ili čiji su osnivači strana pravna i fizička lica sa domaćim preduzećima je maksimalno što stranci mogu dobiti. Međutim, imajući u vidu da naša privreda nije na stepenu razvoja zemalja EU, davanje nacionalnog tretmana strancima nije privilegija. To je najmanje što im treba dati, ako želimo da privučemo neophodna strana sredstva za naš razvoj. Stranci moraju dobiti posebne povlastice u tretmanu, ako mislimo da zaista investiraju. Bilo bi preporučljivo da se u okviru jedinstvenog sistema poslovanja koji se primenjuje na domaća preduzeća, stvori jedan podsistem "sui generis" u oblasti organizacije i poslovanja preduzeća u koje je uložen strani kapital.

Posebne povlastice, odnosno podsticaji stranih ulagača regulisani su novim Zakonom o stranim ulaganjima. Članovima 14. 15. i 16. novog Zakona predviđaju se mere za podsticanje stranih ulagača. Strani ulagači i preduzeće sa stranim ulogom uživaju poreske i carinske olakšice. To znači da je uvoz opreme, osim putničkih vozila i automata za igre na sreću, oslobođen plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina.

Carinske i poreske olakšice se podrazumevaju, ali to nije dovoljno. Nažalost promenom poreskog Zakona došlo je do ukidanja određenih poreskih povlastica koje su do sada imali strani investitori (oslobađanje od poreza na dobit prvih pet godina poslovanja). Neophodno je stvoriti povlašćen pravni sistem koji će se primenjivati na sva preduzeća u koje je uložen strani kapital. Podsticajne mere koje se daju strancima u cilju povećanja zainteresovanosti za ulaganja u SRJ su trenutno smanjene, umesto da budu brojne i da ne predstavljaju izuzetak od pravila da stranci koji ulažu u SRJ imaju nacionalni tretman.

Novim Zakonom predviđa se mogućnost zaključivanja bilateralnih sporazuma između SRJ i država iz kojih strani ulagači i njihova ulaganja mogu dobiti povoljniji tretman od uslova predviđenih ovim Zakonom, odnosno, na ulagače iz članica država potpisnica primenjivaće se tretman predviđen sporazumom. Ovo je veoma značajna privilegija za strance koja će sigurno doprineti unapređenju stranih investicija.

Brojne prednosti novog Zakona o stranom ulaganju i novi savremeni institucionalni okvir će sigurno doprineti unapređenju stranih investicija u SRJ. Osnovni cilj novog Zakona je da privuče strani kapital koji je ključan za oporavak srpske privrede. Ne treba se plašiti otvaranja naše privrede prema spoljnom svetu i njene integracije u svetsko tržište. Strah da će strani investitori zauzeti monopolski položaj na našem tržištu u mnogome zavisi od naše regulative i od nas samih. Međutim, ne smemo dozvoliti da sve što je domaće bude uništeno i likvidirano. Pragmatičan pristup je važan u ekonomiji, ali, potreban je i stepen selektivnosti i promišljenosti u donošenju važnih odluka za dalji razvoj naše privrede. Istina je da je naša privreda razorena i da sigurno treba veliki napor i odricanje da se postignu određeni rezultati. Brzopletost u donošenju fundamentalnih odluka može skupo da nas košta.

Činjenica je da investicionu klimu u zemlji domaćinu čine pored pravnog režima i druge prilike u zemlji. Najveća smetnja za strane ulagače je unutrašnja politička nestabilnost, neizvesnost odnosa sa Pariskim klubom, kao i neadekvatno komplikovano zakonodavstvo. Izuzetno visoka poreska opterećenja su velika prepreka za strane investicije. Takođe, siromašna infrastruktura, birokratija, komplikovana procedura, pitanje građevinskog zemljišta i sticanje vlasništva i sl. su velike prepreke za strane investitore i negativno utiču na donošenje odluke o investiranju u našu zemlju. Kapital ide tamo gde se može brže i lakše oploditi.

Međutim, naše prednosti u odnosu na druge zemlje u regionu su - geografski položaj, koji treba bolje iskoristiti, veličina tržišta, i jeftini troškovi rada. Naše mogućnosti su posebno u procesu privatizacije, koji daje ozbiljan podstrek stranim ulaganjima. Veoma važan pozitivan signal za strane investitore je početak davanja garancija za investicije u našoj zemlji od strane velikih osiguravajućih firmi kao što su KOFAS (Francuska) i HERMES (Nemačka).

Uklanjanje prepreka za strana ulaganja su najvažniji uslov za oporavak naše razorene privrede. Jugoslavija se i dalje nalazi na dnu lestvice kategorija za investiranje, zbog čega se stranci i dvoume. Dugoročna strategija privlačenja stranog kapitala treba da bude kontinuirana i kompleksna i da mobiliše sve naše potencijale u cilju promovisanja stranih investicija. To je ozbiljan izazov za našu zemlju, jer ova godina mora da bude godina brzog rada na stvaranju ambijenta za investiranje i oporavak naše privrede.