SPREČAVANJE I SUZBIJANJE KORUPCIJE U SRBIJI

mr Sretko Janković,
sudija Vrhovog suda Srbije

Uvod

Obično se kaže da je korupcija stara koliko i organizovano ljudsko društvo. Osim toga, korupcija se smatra univerzalnom pojavom, jer je prisutna u svim državama, u svim sistemima, a sve države vode borbu za njeno suzbijanje, sa manje ili više uspeha. Ekonomske štete od korupcije su ogromne, pa Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije preduzimaju raznovrsne mere za borbu protiv korupcije.

Kada je u pitanju Srbija, korupcija ne samo da je prisutna u svim sferama društvenog života, nego je i veoma raširena, zbog čega se naša zemlja ubraja u zemlje sa visokim stepenom korupcije. Na osnovu anketa stručnjaka koji ocenjuju korupciju u javnom sektoru 163 zemlje, među onim sa najmanjim stepenom korupcije su Finska, Island, Novi Zeland, itd., a od bivših jugoslovenskih republika najmanja korupcija je u Sloveniji, zatim sledi Hrvatska na 45. mestu, Srbija na 90. mestu, Bosna i Hercegovina na 93, Makedonija na 105, itd.1. Događaji koji su se desili na našim prostorima u poslednjih petnaestak godina (raspad bivše SFRJ, ratovi, ekonomske sankcije, početak tranzicije, i dr.) stvorili su pogodno tlo za razvoj korupcije. U takvim uslovima skoro da i nije bilo mera za suzbijanje korupcije, pa je ona postala takoreći uobičajena pojava. Krajem 90-tih godina u stručnim krugovima i pojedinim medijima ukazivano je na pogubnost posledica korupcije i potrebu preduzimanja mera za njeno suzbijanje.

Posle oktobarskih promena 2000. godine preduzimaju se prvi ozbiljniji koraci radi suzbijanja korupcije (npr. formiran je Savet za borbu protiv korupcije), a intenzivniji pristup u borbi protiv korupcije usledio je nakon prijema Srbije u Savet Evrope 2003. godine. Opredeljenje naše zemlje da postane članica Evropske unije podrazumeva i odlučnu borbu za suzbijanje korupcije, zbog čega je Narodna skupština Republike Srbije krajem 2005. godine donela Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, a Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan za njeno sprovođenje. Uskoro predstoji i osnivanje nezavisnog antikorupcijskog tela (agencije) i dr.

U ovom članku pokušaćemo da sagledamo dokle se stiglo u sprečavanju i suzbijanju korupcije u našoj zemlji, koje su naše međunarodne obaveze na tom planu, te šta je još potrebno uraditi da bi se nivo korupcije sveo u “podnošljive granice”.

Pojam korupcije

U najopštijem smislu korupcija podrazumeva zloupotrebu (obično) javne službe radi postizanja lične koristi. Sam pojam “korupcija” potiče od latinske reči coruptio, a označava: “pokvarenost, raspadanje, podmićivanje, potplaćivanje, krivotvorenje...”2. Korupcija se smatra patološkom pojavom, nemoralnom i štetnom po društvenu zajednicu. U pravnom smislu korupcija se definiše na razne načine i kroz razna krivična dela (primanje i davanje mita, protivzakonito posredovanje, zloupotreba službenog položaja, i dr.). U literaturi ima mnogo definicija korupcije, a jedna od njih (koju je dao Carl Freidrich), korupciju definiše kao “devijantno ponašanje povezano sa specifičnim motivom - da se pribavi privatna dobit na račun javnog ovlašćenja”3. U nacrtu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, korupcija se određuje kao: “odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugog”, a ova definicija je preuzeta iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Prema Građanskopravnoj konvenciji o korupciji, korupcija “podrazumeva zahtevanje, nuđenje, davanje ili primanje, direktno ili indirektno, mita ili svake druge nezaslužene koristi ili stavljanje u izgled iste, koje remeti pravilno obavljanje bilo koje dužnosti ili ponašanje koje se traži od primaoca mita, nezaslužene koristi ili koristi koja se u tom smislu stavlja u izgled”.

MeĐunarodne obaveze koje se odnose na spreČavanje i suzbijanje korupcije

Suzbijanje korupcije proizlazi i iz međunarodnih obaveza koje je naša zemlja preuzela, a koje proističu iz međunarodnih konvencija, od kojih pominjemo samo one najvažnije. Pre svega, Ujedinjene nacije su 31. oktobra 2003. godine u Njujorku usvojile Konvenciju protiv korupcije, koju je naša zemlja ratifikovala 22. oktobra 2005. godine4. Konvencija polazi od toga da je korupcija međunarodni problem, jer predstavlja pretnju “za stabilnost i bezbednost društva, podrivajući institucije i vrednosti demokratije, etičke vrednosti i pravdu, te ugrožavajući održivi razvoj i vladavinu prava”, a sve izraženija je povezanost korupcije sa drugim oblicima kriminala (posebno organizovanog i privrednog) na međunarodnom planu. Cilj Konvencije je da se unaprede i ojačaju mere za efikasnije i uspešnije sprečavanje i borba protiv korupcije, da se olakša i unapredi međunarodna saradnja i pomoć u borbi protiv korupcije, i dr. Stoga se od svake države zahteva sprovođenje delotvorne borbe protiv korupcije, koja mora uključivati niz preventivnih i represivnih mera. Posebno se potencira potreba međunarodne saradnje kroz izručenje lica osumnjičenih za korupciju, međunarodnu pravnu pomoć, korišćenje posebnih tehnika istrage, i dr.

Krivičnopravnu konvenciju o korupciji, koja je sačinjena od Saveta Evrope u Strazburu 27. januara 1999. godine, naša zemlja je ratifikovala 26. februara 2002. godine5. Konvencija zahteva od država da preduzmu zakonodavne i druge mere za suzbijanje korupcije državnih službenika i dr., zatim, u privatnom sektoru, da se obrazuju specijalizovani organi za borbu protiv korupcije, da se omogući zaštita lica koja prijave krivična dela korupcije i svedoka, i dr. Dodatni protokol uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji sačinjen je u Strazburu 15. maja 2003. godine, Srbija još nije ratifikovala6, a on se odnosi na sprečavanje podmićivanja domaćih i stranih arbitara u sporovima koje rešavaju arbitraže, te lica koja vrše dužnost porotnika u pravosudnom sistemu države, i dr.

Naša zemlja još nije ratifikovala Građanskopravnu konvenciju o korupciji7, koja je sačinjena u Savetu Evrope u Strazburu 4. novembra 1999. godine. Ova konvencija traži da svaka država u svom unutrašnjem pravu predvidi “delotvoran pravni lek za lica koja su pretrpela štetu kao posledicu akata korupcije, kako bi im omogućila da brane svoja prava i interese, uključujući mogućnost dobijanja naknade štete”, zatim, da predvidi “da se svaki ugovor ili njegova odredba koja omogućava korupciju proglasi ništavim i nevažećim”, i dr.

Prijemom u Savet Evrope, naša zemlja je 1. aprila 2003. godine postala i članica GRECO-a (Grupa zemalja protiv korupcije Saveta Evrope), pa je u skladu sa tim podvrgnuta postupku zajedničke evaluacije8 (koja je obuhvatila teme iz Prvog i Drugog kruga evaluacije). U periodu od 12-17. septembra 2005. godine Evalucioni tim je posetio Srbiju radi sagledavanja stanja, nakon čega je sačinjen Evalucioni izveštaj o Republici Srbiji, koji je usvojen na plenarnom sastanku GRECO-a juna 2006. godine. Na kraju tog izveštaja dato je 25 preporuka, koje treba da se realizuju u cilju što uspešnije borbe protiv korupcije. U skladu sa Pravilnikom GRECO-a Srbija je dužna da izveštaj o sprovođenju preporuka dostavi do 31. decembra 2007. godine.

Preduzete mere za spreČavanje i suzbijanje korupcije

Kao što je već rečeno, jedna od značajnih mera za borbu protiv korupcije je i formiranje Saveta za borbu protiv korupcije, čiji rad su od samog početka pratile mnoge teškoće (nejasno definisane nadležnosti, ostavka šest članova Saveta, nesporazumi sa Vladom i dr.). Osim toga, sprovedena su određena istraživanja o korupciji (uglavnom anketiranjem građana), čiji rezultati su objavljeni u knjigama i drugim publikacijama, održani su seminari posvećeni korupciji, otvoreni sajtovi vezani za borbu protiv korupcije (npr. “Čiste ruke”- Antikorupcijski portal novinske agencije “Beta”), i dr. Od februara 2001. godine u našoj zemlji deluje “Transparentnost Srbija” (nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija kao deo “Transparency Internacional”), specijalizovana za suzbijanje korupcije, koja je preduzela niz aktivnosti (izdavanje publikacija, organizacija seminara, istupanja u sredstvima informisanja, i dr.) u vezi sa suzbijanjem korupcije. U Krivičnom zakonu Republike Srbije (izmenama i dopunama iz 2002. godine) uvedena je nova glava pod nazivom “Krivična dela korupcije”, u kojoj su propisana posebna krivična dela: korupcija u organima uprave, korupcija u javnim nabavkama, korupcija u postupku privatizacije, korupcija u pravosuđu, korupcija u zdravstvu, korupcija u prosveti, i dr., ali je mali broj ovih krivičnih dela otkriven i procesuiran. Usledilo je i donošenje novog Zakonika o krivičnom postupku, koji uvodi neke nove mogućnosti u otkrivanju krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala, uključujući i krivična dela korupcije, zatim Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, novog Krivičnog zakonika (stupio na snagu 1. januara 2006. godine), novog Zakonika o krivičnom postupku (koji će se primenjivati od 1. juna 2007. godine), i dr.

Nakon prijema naše zemlje u Savet Evrope i preuzimanja međunarodnih obaveza, donosi se niz drugih zakona od značaja za sprečavanje i suzbijanje korupcije, kao što su: Zakon o javnim nabavkama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o finansiranju političkih partija, Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, Zakon o zaštitniku građana, Zakon o Državnoj revizorskoj instuituciji, Zakon o sprečavanju pranja novca, Zakon o policiji, Zakon o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i pomoćnika sudija i tužilaca, i dr.

Narodna skupština Republike Srbije je 8. decembra 2005. godine donela Nacionalnu Strategiju za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Strategija), u kojoj se u uvodnom delu kaže da je suzbijanje korupcije “do granice prihvatljivosti prema standardima sveta u kome živimo, uslov bez koga se država ne može legitimisati kao država vladavine prava”. Osim toga, potencira se da borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces primene osmišljeno definisanih mera za sprečavanje i suzbijanje korupcije. Treba istaći da Strategija obuhvata tri ključna elementa:

- primenu antikorupcijskih propisa;

- prevenciju, koja podrazumeva otklanjanje mogućnosti za korupciju;

- podizanje svesti i obrazovanje javnosti, radi javne podrške za sprovođenje antikorupcijske strategije.

U suštini Strategija na opštem nivou određuje polje delovanja u oblasti političkog sistema, privrednog sistema, pravosudnog sistema i policije, javnih finansija, medija i dr.

Radi sprovođenja Strategije Vlada Republike Srbije je formirala Komisiju (kao privremeno telo do osnivanja nezavisnog antikorupcijskog tela), koja je izradila Akcioni plan za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Taj Akcioni plan Vlada Republike Srbije je usvojila krajem 2006. godine, a njime su precizno razrađene aktivnosti koje treba preduzeti na sprovođenju Strategije, određeni nosioci pojedinih aktivnosti i određeni rokovi za realizaciju tih aktivnosti, predočeni mogući problemi i dr.

Pored iznetog, treba istaći da je doneta i Nacionalna strategija reforme pravosuđa, što je veoma značajno u borbi protiv korupcije, jer nezavisno i efikasno sudstvo su jedan od preduslova za uspešnu borbu protiv korupcije, zatim Strategija reforme državne uprave i dr.

Kada je u pitanju suzbijanje korupcije primenom represivnih mera, poznato je da se krivična dela sa elementom korupcije teško dokazuju (jer se sve radi tajno), pa je u prethodnom periodu mali broj ovih krivičnih dela otkriven i procesuiran. Inače, ova krivična dela karakteriše veoma visoka “tamna brojka”. U toku 2000. godine u Srbiji je pokrenuto ukupno 11 krivičnih postupaka za krivična dela korupcije, a samo jedan je okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom9. Prema drugim statističim podacima, u periodu od 2000. do 2003. godine ova krivična dela su činila 4-5% od ukupnog broja prijavljenih krivičnih dela, a samo 15% od broja prijavljenih je okončano osuđujućom presudom10. Izmene ZKP, kojima je omogućeno lakše otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela korupcije, te većim angažovanjem državnih organa nadležnih za otkrivanje i gonjenje učinilaca ovih krivičnih dela, dovele su do otkrivanja nekoliko većih slučajeva krivičnih dela korupcije, pa i onih sa elementima organizovanog kriminala, što je posebno izraženo u 2006. godini i početkom ove godine. Procesuiranje krivičnih dela korupcije učinjenih u raznim oblastima (carini, pravosuđu, školstvu, i dr.) i činjenica da se krivični postupci vode i protiv lica na visokim položajima (npr. sudije Vrhovnog suda Srbije, zamenika Republičkog javnog tužioca) nagoveštavaju da u suzbijanju korupcije neće biti nedodirljivih.

Mere koje treba preduzeti za spreČavanje i suzbijanje korupcije

I pored mera koje su do sada preduzete, potrebno je preduzeti još niz mera za uspešnu borbu protiv korupcije, a neke od tih mera zapravo predstavljaju preporuke GRECO-a. Pre svega, potrebno je doneti još nekoliko zakona, a neki od tih zakona dostavljeni su Narodnoj skupšitni Republike Srbije na usvajanje (npr. Zakon o Antikorupcijskoj agenciji, Zakon o upravljanju imovinom oduzetom u sudskom postupku), ratifikovati Građanskopravnu konvenciju o korupciji i Dodatni protokol uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji, propisati krivičnu odgovornost pravnih lica za krivična dela, regulisati oduzimanje imovine stečene kriminalom, obezbediti da postupak izbora i unapređenja sudija i tužilaca bude transparentniji uz eliminisanje neprimerenih političkih uticaja, formirati samostalan pravosudni budžet, u okviru javnog tužilaštva obrazovati specijalizovano odeljenje za gonjenje teških slučajeva korupcije, itd.

Osnovno u borbi protiv korupcije moraju biti preventivne mere, odnosno otklanjanje uzroka koji dovode do korupcije, ali se sa sadašnjim stepenom korupcije ne mogu isključiti i represivne mere. “Dugo vremena represivne mere su predstavljale osnovni metod borbe protiv kriminaliteta, pa je u tom kontekstu i pretnja visokim kaznama imala za cilj smanjenje korupcije. U mnogim državama učinioci krivičnih dela korupcije lišavani su slobode i osuđivani na duže kazne zatvora ili čak na smrtnu kaznu. U mnogim situacijama su tretirani kao učinioci ubistva i krivičnih dela protiv države, odnosno smatralo se da su neprijatelji naroda. Međutim, ni tako oštre kazne nisu dale pozitivne rezultate u borbi protiv korupcije, što ide u prilog opredeljenju koje favorizuje mere prevencije, pri čemu se ne sme zanemariti značaj i doprinos represije u suzbijanju korupcije”11. Pojedini autori ističu da korupciju nije lako stabilizovati na nekom nižem nivou, jer kada uzme maha ona se širi poput virusne infekcije, pa je stoga važna “...ona tačka u razvoju korupcije kada ona počne da napada i osvaja i one delove društva koji bi, zapravo, trebalo da budu brana protiv korupcije, čija je funkcija zapravo borba protiv korupcije - na pravosuđe i organe javne bezbednosti”12. Stoga je veoma bitno prethodno suzbijanje korupcije u pravosuđu i policiji, odnosno sprečavanje korupcije u tim organima, kako bi bilo moguće preduzimati mere otkirivanja i procesuiranja krivičnih dela korupcije.

Polazeći od toga da je učinilac korupcije visokoobrazovan, upućen u funkcionisanje institucionalnog sistema, više sposoban da izbegne otkrivanje, itd., A. Fatić13 zaključuje da “...ograničavanje na krivičnopravno procesuiranje korupcije je samo delimično efikasan metod borbe protiv korupcije, jer krivičnopravni sistem, imajući u vidu navedene karakteristike tipičnih počinilaca korupcije, jednostavno nije u stanju da se efikasno uhvati u koštac sa krupnim i dobro isplaniranim delima korupcije”. Zbog toga ovaj autor smatra da je “sankcija kolega koji poznaju posao i dele svakodnevnicu sa onim koji postupi korumpirano, daleko efikasnija od krivičnih sankcija, ali za tako nešto potrebno je da postoji izgrađen sistem vrednosti i nadzora, visok stepen obučenosti i visoko izgrađen korporativni duh i samostalnost javne službe”14. Dakle, da bi se uspostavio efikasan sistem sprečavanja korupcije, potrebno je upoznavanje službenika sa principima etike javne službe, efikasan nadzor, formulisanje etičkih kodeksa postupanja javnih službenika u pojedinim oblastima i obezbeđivanje da se ti kodeksi poštuju. Uostalom, i u Strategiji se insistira na uspostavljanju željenih etičkih standarda i donošenju kodeksa ponašanja u oblasti javne uprave, pravosuđa, i dr., a to predviđa i Akcioni plan za primenu Strategije.

Uporedo sa reformama javne uprave, pravosuđa, policije, školstva i dr. veoma bitno je sprovođenje određene edukacije kroz posebne programe vezane za sprečavanje korupcije. Osim edukacije zaposlenih u javnim službama i dr., neophodno je i sprovođenje kontinuirane kampanje podizanja svesti građana o korupciji i načinima borbe protiv nje. U tom smislu nužno je uvođenje programa edukacije o korupciji u obrazovne institucije, upoznavanje građana o antikorupcijskim merama i rezultatima suzbijanja korupcije, gde važnu ulogu moraju imati sredstva javnog informisanja. Veoma je bitno da se građani uključe u borbu protiv korupcije, a poznato je da veliki broj građana ne prihvata, odnosno osuđuje korupciju, što se vidi i iz nekih istraživanja. Tako npr. u anketi koja je sprovedena polovinom 2001. godine na uzorku od 2000 građana, 32% ispitanika je na pitanje: “Da li biste prihvatili mito? “ odgovorilo: “Ne bi, jer ne želim da kršim zakon”, a 45% da ne bi, jer ne opravdavaju korupciju, što znači da 77% ispitanika nikako ne prihvata korupciju15. U vezi sa podsticajem građana da prijave slučajeve korupcije u sredstvima informisanja objavljeni su brojevi telefona antikorupcijskih timova, na koje građani mogu da prijave sve slučajeve korupcije, pa se tako, u periodu od 15. januara do 31. decembra 2002. godine javilo 1618 građana16, s tim da se samo 151 odazvao da podnese krivičnu prijavu ili da na zapisnik da izjavu. U serijalu dnevnog lista “Blic” pod nazivom “Mito i korupcija kao način života u Srbiji”, u novembru 2006. godine, građani iz raznih gradova u Srbiji su iznosili različite primere i slučajeve korupcije. Nakon pokretanja krivičnog postupka za slučajeve korupcije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu u Ministartstvu prosvete i sporta je otvoren telefon na koji građani mogu prijaviti slučajeve korupcije u oblasti obrazovanja.

Kada je u pitanju obaveštavanje građana o rezultatima suzbijanja korupcije, Akcionim planom je predviđeno da se pravnosnažne sudske odluke o krivičnim delima korupcije i organizovanog kriminala objavljuju u sredstvima javnog informisanja.

Za razliku od represivnih mera za suzbijanje korupcije, čiji su rezultati brzo vidljivi, ali koje u suštini nisu najbolje sredstvo za suzbijanje i sprečavanje korupcije, preventivne mere ne daju odmah uočljive rezultate, već su ti rezultati vidljivi tek kasnije. Zbog toga je nužno kombinovanje raznovrsnih mera. “Na pitanje šta učiniti kako bismo kontrolisali korupciju, odgovor treba tražiti u istovremenoj primeni niza mera: od najopštijih nastojanja da se zaustavi erozija društvenog morala, zaoštravanje političke odgovornosti, uvođenje niza (na zakonu zasnovanih) mera formalne i neformalne kontrole, pa do profinjavanja istražnih zahvata kojima se ovakva dela mogu otkriti i rigoroznog kažnjavanja prestupnika”17.

U nizu mera za sprečavanje i suzbijanje korupcije, svakako ne treba zanemariti i povećanje plata u javnoj upravi, zdravstvu, školstvu, pravosuđu, policiji, i dr., u skladu sa ekonomskim mogućnostima, jer ako su plate male javni službenici su skloniji korupciji. Uostalom, to je predviđeno Strategijom i Akcionim planom za njeno sprovođenje.

UMESTO ZAKLJUČKA

Korupcija kao društveno zlo uhvatila je duboke korene u našoj zemlji, a na to ukazuje činjenica da se smatramo državom sa visokom stopom korupcije. Korupcija ugrožava vladavinu prava, poverenje u državne institucije, pravdu, jednakost i ravnopravnost građana pred zakonom, slabi moral, smanjuje prihode države, i dr. Zbog toga borba protiv korupcije mora biti nacionalni interes Srbije, s obzirom da je smanjenje korupcije na društveno prihvatljivi nivo jedan od preduslova za evropske integracije, a prvenstveno za članstvo u Evropskoj uniji. S druge strane, preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje korupcije je i međunarodna obaveza, koja proizlazi iz međunarodnoh konvencija koje je ratifikovala naša zemlja. Pokušali smo ukazati na ono što je do sada učinjeno u borbi protiv korupcije, a delom i na ono što je još potrebno uraditi na sprečavanju i suzbijanju korupcije. Najvažniji zakoni i drugi propisi su uglavnom doneti, a donošenje ostalih se očekuje u skorije vreme. Svakako, jedan od najvažnijih je Zakon o antikorupcijskoj agenciji, koja bi, prema nacrtu tog zakona, trebalo da profunkcioniše 01. oktobra 2007. godine. Međutim, ono što je najvažnije jeste konstantno i dugoročno preduzimanje mera za otklanjanje uzroka koji dovode do korupcije, a što je predviđeno Strategijom i Akcionim planom za njeno sprovođenje. Naravno, sa sadašnjim nivoom korupcije nužno je preduzimanje i represivnih mera, tj. otkrivanje krivičnih dela korupcije i izricanje krivičnih sankcija učiniocima tih dela, a određeni rezultati na tom planu već su vidljivi.

Jedan od najvažnijih zadataka svih društvenih snaga u borbi protiv korupcije je jačanje društvenog morala i jačanje svesti građana o štetnosti korupcije i potrebe da se uključe u njeno sprečavanje i suzbijanje. U tom smislu neophodno je uvođenje edukacije u programe obrazovnh ustanova, a značajnu ulogu u tom pravcu imaju i sredstva javnog informisanja.

U borbi protiv korupcije, a prvenstveno kod preduzimanja preventivnih mera, nužno je oslanjati se na naučna iskustva u ovoj oblasti, te koristiti iskustva drugih zemalja, koje su sa dosta uspeha rešile problem korupcije.

Parlamentarni izbori i formiranje nove Vlade Republike Srbije donekle su usporili donošenje određenih antikorupcijskih zakona i drugih propisa, te preduzimanja drugih mera na sprovođenju Strategije, a krajem 2007. godine Srbija je dužna da dostavi izveštaj GRECO-u o tome šta je urađeno u vezi sa preporukama koje se odnose na sprečavanje i suzbijanje korupcije. Stoga je nužno da se novi sastav Narodne Skupštine, nova Vlada Republike Srbije, kao i svi drugi državni organi, institucije i subjekti u narednom periodu, svako u svom domenu, intenzivnije posvete borbi protiv korupcije u skladu sa Strategijom i Akcionim planom za njeno sprovođenje.

*      *      *

Borba protiv korupcije je istovremeno i borba za afirmaciju poštenja (integriteta), a ona mora da bude stalna, uz učešće svih društvenih faktora, sve dok se nivo korupcije ne svede u društveno prihvatljive granice. Borba poritv korupcije podrazumeva i izgradnju sistema moralnih vrednosti demokratskog društva, i naša država mora da pobedi u toj borbi.

__________________________

1   Prema pisanju hrvatskog magazina "Nacional" od 6. novembra 2006. godine

2   Mala enciklopedija, "Prosveta", Beograd, 1986. god., str. 363

3   Citirano prema Đ. Ignjatović: Kriminologija, "Službeni glasnik", Beograd, 2006. god., str. 271

4   Objavljena u “Službenom listu SCG”- Međunarodni ugovori, broj 12/05

5   Objavljena u “Službenom listu SRJ” - Međunarodni ugovori broj 2/02 i “Službenom listu SCG” - Međunarodni ugovori broj 18/05

6   Zakon o ratifikaciji ovog Protokola Vlada Republike Srbije je dostavila Skupštini Republike Srbije na usvajanje

7   Zakon o ratifikaciji ove konvencije Vlada Republike Srbije je dostavila Skupštini Republike Srbije na usvajanje

8   Od latinske reči evaluatio - određivanje vrednosti, procena; Veliki rečnik stranih reči, Klain-Šipka, “Prometej”, 2006.

9  Prema publikaciji “Antikorupcijski stubovi”, Transparentnost Srbija i Evropski pokret Srbija, Beograd, 2001. god., str. 19

10 Podaci iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije

11 M. Bošković: Aktuelni problemi suzbijanja korupcije,”Policijska akademija”, Beograd, 2000. god., str. 90

12 Popović: Ekonomsko značenje korupcije; Zbornik radova-Korupcija, “Centar za menadžment” i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, str. 202

13 A. Fatić: Korupcija i kriminalna devijacija; Zbornik radova-Korupcija, “Centar za menadžment” i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, str. 11 i 12

14 A. Fatić: op. cit. str. 41

15 Otvoreno o korupciji: Projekat okruglih stolova o korupciji u Srbiji (Pravosuđe), Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 2002. god., str. 5

16 Z. Đokić i A. Šćekić: Korupcija kao teški oblik kriminala, (Materijali sa savetovanja: “Teški oblici kriminala”), Budva, 2004. god., str. 267

17 Citirano prema Đ. Ignjatović: Kriminologija, “Službeni glasnik”, Beograd, 2006. god., str. 274