SUDSKA PRAKSA - radno PRAVO

zakonito doneta odluka o dodeli stana

Nije povređeno pravo zaposlenog donošenjem odluke o dodeli stana drugom licu kada on nije učestvovao na konkursu za dodelu toga stana

Iz obrazloženja:

Pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništenje odluke o dodeli stana umešaču. Umešač je bio jedini na listi za dodelu stana po osnovu susvojine, a tužilac nije ni učestvovao na konkursu za dodelu stana po tom osnovu, tako da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužiočevo pravo nije ugroženo dodelom stana umešača.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1613/02 od 12.11.2003)

Neispunjavanje uslova za rad u drŽavnom organu

Osuđivanost za krivično delo čini zaposlenog nepodobnim za rad u državnom organu

Iz obrazloženja:

Neosnovano se u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Članom 45. Zakona o unutrašnjim poslovima (“Sl. glasnik RS”, broj 44/91...8701) predviđeno je da radniku Ministarstva unutrašnjih poslova može prestati radni odnos i ako prestane da ispunjava neki od uslova za prijem u državne organe i uslov iz člana 34. stav 1. tačka 2. tog zakona, da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a prema članu 6. stav 1. tačka 5. Zakona o radnim odnosima u državnim organima (“Sl. glasnik RS”, broj 48/91...39/02) u radni odnos u državnim organima može se primiti lice koje nije osuđivano za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje poslova u državnom organu. Izvršenjem krivičnog dela neovlašćenog nabavljanja i držanja vatrenog oružja i municije, koje se goni po službenoj dužnosti, tužilac je prestao da ispunjava uslove za rad u državnim organima, pa su ispunjeni uslovi predviđeni navedenim odredbama da mu prestane radni odnos. Posao kojim se bavio tužilac bilo je otkrivanje učinilaca krivičnih dela pa je nespojivo sa tom vrstom posla da se njome bavi lice koje je osuđeno za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 497/03 od 29.5.2003)

Pravo na naknadu Štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa i propuŠtanje roka za traŽenje prinudnog vraĆanja na rad

Zaposleni koji nije dobrovoljno vraćen na rad nema pravo na naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa po isteku roka u kome je propustio da traži prinudno vraćanje na rad

Iz obrazloženja:

Vrhovni sud nalazi da je činjenica o tome da je tužilac vraćen na rad i da li je tražio prinudno izvršenje navedene pravnosnažne odluke od značaja za odluku u ovoj parnici. Zaposleni usled nezakonitog prestanka radnog odnosa koji je dobrovoljno, ili prinudno vraćen na rad ima pravo na naknadu štete u izostaloj zaradi i drugim ličnim primanjima iz radnog odnosa od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad. Zaposleni koji nije dobrovoljno vraćen na rad ima pravo na naknadu navedene materijalne štete najdalje do isteka prekluzivnog roka od 6 meseci iz člana 212. ZIP, ako u tom roku nije tražio prinudno vraćanje na rad. Prema razlozima navedenih presuda pravnosnažna sudska presuda o vraćanju zaposlenog na rad izvršava se dobrovoljno u paricionom roku od 15 dana od dostavljanja, ili drugom roku određenom presudom (član 98. ZRO iz 1991. godine i člana 114. stav 3. ZRO iz 1996 godine u vezi sa članom 1. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima). Istekom paricionog roka od 15 dana teče prekluzivni rok za traženje prinudnog izvršenja od 6 meseci utvrđen članom 230. ranijeg ZIP, odnosno članom 212. Zakona o izvršnom postupku iz 2001. godine.

Budući da nižestepeni sudovi nisu utvrdili činjenice na koje je napred ukazano, a koje su od značaja za odluku u ovoj parnici obe presude su ukinute.

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 107/2003 od 17.12.2003)

Uslovi za rad u drŽavnom organu

Uslovi za rad u državnom organu cene se u vreme oglasa i odluke o izboru, a provera obučenosti se mora sprovesti za sve učesnike oglasa pod jednakim uslovima

Iz obrazloženja:

Tužilja je nosilac prava koje je predmet spora, jer je ispunjavala uslove propisane oglasom, a izabrani kandidat nije ispunjavala uslove propisane oglasom predviđene aktom o sistematizaciji radnih mesta organa tužene. Ovo zbog toga što je za radno mesto daktilografa prema oglasu tražen alternativni uslov IV stepen stručne spreme sa poznavanjem daktilografije ili I stepen stručne spreme sa završenim kursom iz daktilografije I-a ili I-b klase, a izabrani kandidat nema završen kurs daktilogafije, a ne ispunjava uslov ni po drugoj alternativi, ima IV stepen stručne spreme, ali nema poznavanje daktilografije.

Navodi revizije kojima tužena ukazuje da je neposredno organ tužene izvršio uvid u rad izabranog kandidata koji se odnosi i na poznavanje daktilografije, te da je izabrani kandidat osposobljena i za rad na računaru, su bez uticaja na pravilnost pobijane presude obzirom da izabrani kandidat u vreme objavljivanja oglasa 12.11.2001. godine i u vreme donošenja pobijane odluke direktora organa tužene 28.11.2001. godine, nije ispunjavao uslov u pogledu poznavanja daktilografije, a o obučenosti za rad na računaru, ostvarila je sertifikat tek 21.12.2001. godine, po objavljivanju oglasa i po donošenju odluke o njenom izboru. Osim toga neposredni uvid i provera sposobnosti potrebnih znanja, daktilografije i rada na računaru samo izabranog kandidata nisu provedeni na sve kandidate pod jednakim uslovima, saglasno odredbi člana 7. navedenog Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 880/2003 od 25.2.2004)

Razlozi za razreŠenje direktora pre isteka mandata

Nepostupanje direktora po odlukama upravnog odbora ili skupštine, ili stagnacija u poslovanju preduzeća su razlozi za njegovo razrešenje

Iz obrazloženja:

Kako je utvrđeno da tužilac pre razrešenja sa dužnosti generalnog direktora nije postupao po odlukama skupštine tuženog te da je skupština u periodu dok je tužilac bio na dužnosti generalnog direktora tuženog utvrdila da tuženo preduzeće nije ostvarilo pozitivne rezultate poslovanja, već je nastavljena stagnacija i dalji pad prometa tuženog, pravilna je ocena nižestepenih sudova da upravni odbor tuženog koji je imenovao tužioca za generalnog direktora ima pravo da traži od tužioca kao generalnog direktora da mu položi račun o poslovanju preduzeća što je u konkretnom slučaju učinio. S obzirom da je preduzeće loše poslovalo u vreme dok je tužilac bio generalni direktor, kao i to da tužilac nije postupio po odlukama skupštine tuženog - kao nadležnog organa, pravilno je upravni odbor tuženog, u skladu sa statutom tuženog, razrešio dužnosti tužioca sa radnog mesta generalnog direktora tuženog.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1612/03 od 5.2.2004)