Potreba usaglašavanja zaštite sloboda i prava u oblasti javnog informisanja sa međunarodnim aktima i evropskim zakonodavstvom nametnula je nužne, temeljne reforme u ovoj, veoma važnoj, oblasti društvenog života. Jedan od ključnih propisa u ovoj, za demokratski razvoj društva, važnoj oblasti, je zakon koji uređuje javno informisanje.

Zakon o javnom informisanju, posle višemesečne rasprave, donela je Narodna skupština Republike Srbije, dana 22. aprila 2003. godine. Zakon je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije (Službeni glasnik RS 43/2003).

Zakonodavac je smatrao da postoje naročito opravdani razlozi kada je mimo ustavno propisanog roka od najmanje osam dana za stupanje na snagu zakona, predvideo njegovo stupanje na snagu znatno pre tog roka.

Kroz devet poglavlja, Zakon, sa stotinu i tri člana uređuje pravo na javno informisanje kao pravo na slobodno izražavanje mišljenja, kao i prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja. Prema tekstu zakona pravo na javno informisanje obuhvata naročito slobodu izražavanja misli, slobodu prikupljanja, istraživanja, objavljivanja i širenja ideja, informacija i mišljenja, slobodu štampanja i distribucije (rasturanja) novina i drugih javnih glasila, slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu primanja ideja, informacija i mišljenja, kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem.

Saglasno Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima (Usvojen na Generalnoj skupštini UN 16. 12. 1966; Jugoslavija ga je ratifikovala zakonom od 30. januara 1971. (Službeni list SFRJ, br. 7/1971)), Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (Usvojena 4. 11. 1950, stupila na snagu 3. IX 1953; Jugoslavija je još nije ratifikovala), Ustavnoj povelji državne zajednice Srbija i Crna Gora i Ustavu republike Srbije, zakon proklamuje slobodu javnog informisanja koja podrazumeva zabranu cenzure, kao i na posredan način zabranu ograničavanja slobode javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih i privatnih ovlašćenja, zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole nad sredstvima za štampanje i distribuciju javnih glasila ili nad uređajima za emitovanje i radiofrekvencijama i bilo kojim drugim načinom kojim može da se ograniči slobodan protok ideja, informacija i mišljenja. Posebno se zabranjuje bilo kakav fizički ili drugi pritisak na javno glasilo i njegovo osoblje.

Obaveza novinarske pažnje se odnosi na novinara i odgovornog urednika javnog glasila koji su dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost, kao i da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ako je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navođenje glasila iz kojeg je informacija preneta.

Informisanje o stvarima od interesa za javnost daje slobodu objavljivanja ideja, informacija i mišljenja o onome o čemu javnost ima opravdani interes da zna, bez obzira na način na koji je pribavljena informacija. Zakon može propisati, izuzetno, i nešto drugo.

Ostvarivanje prava posebnih kategorija lica omogućeno je kroz utvrđenu obavezu Republike, autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave u obezbeđivanju dela sredstava ili drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina i etničkih zajednica, kao i za korišćenje prava invalida, hendikepiranih lica i lica sa posebnim potrebama u javnom informisanju.

Strana fizička i pravna lica imaju u oblasti javnog informisanja ista prava i obaveze kao i domaća lica, osim ako je drugojačije predviđeno zakonom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Zabrana monopola se odnosi na osnivanje, odnosno distribuciju javnog glasila, kao i na objavljivanje ideja, informacija i mišljenja u javnom glasilu. Ovo načelo bi trebalo da zaštiti slobodnu utakmicu i pluralizam ideja i mišljenja.

Primena i tumačenje odredaba ovog zakona propisani su tako da se ne može ukidati ili ograničiti neko pravo koje taj zakon garantuje.

Položaj nosilaca državnih i političkih funkcija u smislu ovog zakona je takav da su im ograničena prava na zaštitu privatnosti koja imaju lica na koja se odnosi informacija, pod uslovom da je informacija važna za javnost s obzirom na činjenicu da lice na koje se odnosi informacija vrši određenu funkciju. Propisana je obaveza državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih službi i javnih preduzeća, kao i poslanika i odbornika da informacije o svom radu učine dostupnim za javnost i to pod jednakim uslovima za sve novinare i za sva javna glasila.

Zakon određuje pojam javnog glasila tako da utvrđuje da su to novine, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomoću reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika.

Ne smatraju se javnim glasilom periodično izdanje iz određene stručne oblasti namenjeno isključivo informisanju ili obrazovanju određene profesionalne grupe, publikacije, katalozi i programi koji sadrže isključivo oglase, reklame i informacije namenjene tržištu, novine, bilteni i slične publikacije namenjene internom informisanju koje se ne distribuiraju javno, službena glasila države, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i druga službena glasila. Ne smatraju se javnim glasilom ni leci, plakati i slični oblici javnog obaveštavanja.

Javno glasilo nema svojstvo pravnog lica.

Zakon propisuje da osnivač pravnog lica koje je osnivač javnog glasila može biti svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom. Osnivač javnog glasila ne mogu biti ni posredno, ni neposredno, država i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije. Predviđeno je da država može posebnim zakonom, izuzetno osnovati novinsku agenciju. Javna glasila čiji je osnivač država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzeće koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili javno glasilo koje se u celini ili pretežnom delu finansira iz javnih prihoda, a na koje se ne primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje oblast radiodifuzije, prestaju sa radom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakonom je propisana slobodna distribucija domaćih i stranih javnih glasila kao i zabrana diskriminacije na tržištu javnih glasila.

Zabrana distribucije informacije može biti određena od strane nadležnog okružnog suda, na predlog javnog tužioca, ako sud utvrdi da je to neophodno u demokratskom društvu radi sprečavanja poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalnog integriteta, propagiranja rata, podstrekavanja na neposredno nasilje ili zagovaranje rasne, nacionalne ili verske mržnje, a od objavljivanja informacije preti ozbiljna, nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti.

Predlog za zabranu distribucije informacije javnih glasila podnosi nadležni javni tužilac. Predlogom za zabranu javni tužilac može zahtevati da se zabrani distribucija informacija, oduzmu primerci novina koji sadrže osporenu informaciju, kada se svrha zabrane može postići samo na taj način. Javni tužilac može zahtevati da se zabrani širenje takve informacije putem ostalih javnih glasila.

Zabrana distribucije informacije je značajno ograničenje sloboda i prava i neophodan je restriktivan pristup u ovakvom odlučivanju. Zakonodavac je upravo zato i propisao pravila postupanja nadležnog suda određujući da je postupak po predlogu za zabranu hitan. Zakon određuje rok od tri dana od dana prijema predloga u kome se mora održati pretres. Pretres se može održati i bez prisustva uredno pozvanih stranaka. U pozivu za pretres stranke se izričito upozoravaju da će se pretres održati i bez njihovog prisustva ukoliko se ne odazovu pozivu, a uredno su pozvane.

Postupak za zabranu distribucije informacije ima sve karakteristike krivičnog postupka, i na njega se shodno primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku, ukoliko neka pitanja nisu zakonom drugačije uređena.

Žalba protiv rešenja prvostepenog suda podnosi se u roku od tri dana od dana prijema prepisa rešenja. Žalba se ne dostavlja protivnoj strani na odgovor. Prvostepeni sud je dužan da blagovremenu i dozvoljenu žalbu, zajedno sa svim spisima, dostavi drugostepenom sudu u roku od dva dana od dana prijema žalbe. Drugostepeni sud je dužan da odlučuje u roku od tri dana od dana prijema žalbe sa spisima. Drugostepeni sud može pozvati i saslušati stranke.

Nadležni javni tužilac može predložiti privremenu zabranu distribucije informacije javnog glasila do pravnosnažne odluke o zabrani. Na predlog nadležnog javnog tužioca, sud je dužan da odlučuje u roku od 12 sati od njenog podnošenja. Ukoliko usvoji predlog tužioca i donese rešenje o privremenoj zabrani, sud je dužan da rešenje o privremenoj zabrani odmah dostavi osnivaču, odgovornom uredniku, distributeru ili štampariji. Sud nalaže nadležnom organu ministarstva unutrašnjih poslova da sve primerke novina privremeno oduzme i dostavi sudskom depozitu ili zapečati.

U slučaju da sud odbije predlog za zabranu ili poništi rešenje o privremenoj zabrani, odrediće da se svi primerci novina koji su bili oduzeti, odnosno zapečaćeni vrate, odnosno otpečate bez odlaganja a najkasnije u roku od 12 sati. Žalba javnog tužioca protiv ovog rešenja, ne odlaže izvršenje rešenja. Zakon izričito ne određuje koji sud (prvostepeni ili drugostepeni) poništava rešenje o privremenoj zabrani. Ako se sledi logika privremene zabrane, da se ona izriče do pravnosnažne odluke o zabrani, prvostepeni sud bi bio nadležan i da sopstveno rešenje koje je privremenog karaktera stavi van snage, odnosno poništi. Sem toga, zakon nigde i ne predviđa žalbu protiv rešenja o privremenoj zabrani, iz čega bi sledilo da protiv ovog rešenja i nije dozvoljena posebna žalba.

Svakako da prilikom odlučivanja o glavnoj stvari, rešenju o zabrani, drugostepeni sud odlučuje i o rešenju o privremenoj zabrani i zavisno od odluke povodom glavnog rešenja, odlučiće i o rešenju o privremenoj zabrani.

Slično rešenju koje ima Zakon o izvršnom postupku (Sl. List SRJ, br. 28/2000) kada je reč o neopravdano dozvoljenoj prethodnoj, odnosno privremenoj meri i pravu na naknadu štete, ovaj zakon predviđa naknadu štete, ali koju sud, za razliku od izvršnog postupka gde se odlučuje na zahtev stranke, određuje po službenoj dužnosti, uvek, kada sud odbije predlog za zabranu. Naknada štete se određuje novčano i predstavlja onu štetu koja je prouzrokovana neosnovanom privremenom zabranom. Prinudno izvršenje odluke o naknadi štete može se tražiti u roku od 30 dana od dana izvršnosti odluke.

Oštećeno lice ima pravo da u posebnom parničnom postupku ostvaruje pravo na razliku do visine pretrpljene štete koju dokaže. Šteta se nadoknađuje iz budžeta Republike.

Zakon govori o pravu na naknadu štete, pa se može zaključiti da je reč o pravu na naknadu kako imovinske, tako i neimovinske štete.

Zbog posebne odgovornosti koje imaju odgovorni urednici, zakon propisuje da javno glasilo mora imati odgovornog urednika, da odgovorni urednik može biti lice koje ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i da odgovorni urednik ne može biti lice koje uživa imunitet od odgovornosti.

Zakon posebno štiti novinare propisujući da im ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog istinite tvrdnje objavljene u javnom glasilu u kome je zaposlen, ili zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije, ili zbog odbijanja da izvrši nalog koji protivureči uređivačkoj koncepciji javnog glasila, kao ni zbog mišljenja koje je van javnog glasila izraženo kao lični stav.

Regulisana je novinarska tajna tako da novinar nije dužan da otkrije podatke u vezi sa izvorom informacija, osim ako se podaci odnose na krivično delo, odnosno učinioca krivičnog dela za koja je zaprećena kazna zatvora najmanje pet godina.

Zakon predviđa slobodu profesionalnog udruživanja novinara u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje udruživanje građana. Profesionalno udruženje novinara ima pravni interes za mešanje u radni spor koji je pokrenuo član tog udruženja. Zakon daje profesionalnom udruženju ulogu umešača kome je zakonom utvrđen pravni interes i time mu određuje jasan procesni položaj.

Zakon propisuje da se informacija iz privatnog života, odnosno lično pisani zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i slično) i zapis glasa ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice. Za neposredno prenošenje lika ili glasa (putem televizije, radija ili slično) takođe se traži pristanak. Smatra se da je pristanak dat, ako je za pristanak za pribavljanje informacije, odnosno za pribavljanje ili uvid u zapis, primljena naknada.

Zakon taksativno navodi slučajeve kada nije potreban pristanak za objavljivanje informacije iz privatnog života ili ličnog zapisa. Primera radi to su slučajevi kada je informacija saopštena, odnosno zapis sačinjen u javnoj skupštinskoj raspravi ili u javnoj raspravi u nekom skupštinskom telu, ako je objavljivanje u interesu nauke i obrazovanja, ako je objavljivanje u interesu pravosuđa, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti.

Tužbom protiv odgovornog urednika lice čije je pravo povređeno može da zahteva propuštanje objavljivanja informacije, odnosno zapisa, predaju zapisa, uklanjanje ili uništenje objavljenog zapisa, naknadu materijalne i nematerijalne štete, objavljivanje presude.

Tužbu protiv osnivača javnog glasila podnosi povređeni u slučaju da je objavljenom informacijom neovlašćeno upotrebljen lični zapis ili podatak iz privatnog života. Povređeni u takvom slučaju može zahtevati deo dobiti ostvarene objavljivanjem, srazmerno tome koliko je upotreba njegovog ličnog zapisa ili podataka iz privatnog života doprinela ostvarenju dobiti.

Zakonodavac propisuje stvarnu nadležnost okružnog suda, a mesnu nadležnost prema sedištu osnivača javnog glasila. U ovim parnicama, primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku, ukoliko zakon ne propisuje nešto drugo.

Licu na koje se lično odnosi informacija koja može da povredi njegovo pravo ili interes zakon ustanovljava pravo na odgovor. Ovo pravo se ostvaruje zahtevom odgovornom uredniku da objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.

Zahtev se podnosi u roku od 30 dana od dana objavljivanja informacije u dnevnoj štampi i dnevnoj radiodifuznoj emisiji, odnosno 60 dana od objavljivanja informacije u povremenoj štampi ili povremenoj radiodifuznoj emisiji. Za lica koja prebivaju ili borave u inostranstvu rok iznosi 60 dana.

Odgovorni urednik je dužan da objavi odgovor bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne štampe, a ako je u pitanju radiodifuzna emisija u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispeća odgovora. Ukoliko se informacija na koju se odgovara odnosi na učesnika u predizbornoj utakmici, odgovor se objavljuje u prvom narednom broju.

Lice čiji su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom ima pravo da tužbom zahteva da sud odgovornom uredniku naredi da, bez naknade, objavi njegovu ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.

Tužba za objavljivanje ispravke podnosi se u roku od tri meseca od dana objavljivanja informacije. Odgovorni urednik je dužan da ispravku objavi bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne štampe, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispeća presude koja sadrži ispravku. Ako se informacija koja se ispravlja odnosi na učesnika u predizbornoj utakmici, ispravka se objavljuje u prvom narednom broju, odnosno prvoj narednoj emisiji od prispeća presude koja sadrži ispravku.

Zakon precizno određuje pravila za objavljivanje odgovora, odnosno ispravke. Načelo jednakosti informacije i odgovora, odnosno ispravke obavezuje da se odgovor odnosno ispravka objavi u istom delu glasila, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom, odnosno u istom delu emisije, kao što je bila objavljena informacija, i to pod istim naslovom, a uz oznaku “odgovor”, odnosno “ispravka”. Zakon zabranjuje preinačenje i komentarisanje odgovora, odnosno ispravke u istom broju glasila, odnosno u istoj emisiji u kojoj se objavljuje odgovor, što ne isključuje mogućnost komentarisanja u sledećim brojevima, odnosno sledećeg dana od emitovanja emisije.

U zakonu su navedeni razlozi u slučaju kojih odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor, odnosno kada sud neće narediti odgovornom uredniku da objavi odgovor.

Zakon propisuje da sud neće narediti odgovornom uredniku da objavi ispravku, odnosno deo ispravke: ako tužilac ne dokaže da je objavljena informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta; ako je informacija neistinita ili nepotpuna, a sud nađe da ne vređa pravo lica na koje se odnosi, kao i iz određenih razloga koji se odnose za neobjavljivanje odgovora.

Zakonodavac je propisao posebna pravila postupka po tužbama za objavljivanje odgovora, odnosno ispravku. Radi se o parničnom postupku koji se vodi pred mesno nadležnim okružnim sudom prema sedištu osnivača. Zakon propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku u navedenim parnicama ukoliko on drugo nije propisao.

Postupak je hitan. Hitnost se ostvaruje tako da se predmet dodeljuje sudiji istog ili sledećeg dana po prijemu tužbe. Hitnost se ogleda i u tome što se u ovim parnicama ne zakazuje pripremno ročište, što se prvo ročište za glavnu raspravu u parnicama za objavljivanje odgovora zakazuje u roku od osam dana od dana prijema tužbe, što se tužba ne šalje na odgovor, što se u parnicama za ispravku odgovor na tužbu daje u roku od osam dana, a prva rasprava zakazuje u roku od 15 dana od dana prijema tužbe, što nema mirovanja postupka, a u slučaju da tužilac izostane sa ročišta smatra se da je tužba povučena, u slučaju da izostane tuženi presuda se donosi na osnovu do tada utvrđenog činjeničnog stanja. Rokovi za povraćaj u pređašnje stanje u parnicama za objavljivanje odgovora su jedan dan od prestanka izuzetnih okolnosti i pet dana od dana propuštanja procesne radnje.

Zakon obavezuje sud da donese i objavi presudu odmah po zaključenju glavne rasprave, a da overeni prepis dostavlja strankama u roku od tri dana od dana donošenja presude.

U postupku za objavljivanje odgovora rok za žalbu protiv presude je pet dana od dana dostavljanja prepisa presude, a žalba se ne dostavlja na odgovor. Prvostepeni sud je dužan da u roku od dva dana od dana prijema žalbe blagovremenu i dozvoljenu žalbu sa svim spisima dostavi drugostepenom sudu. Drugostepeni sud je dužan da odlučuje o žalbi u roku od pet dana. Rokovi u kojima se može tražiti ponavljanje postupka su subjektivni osam, i objektivni 30 dana od pravnosnažnosti presude.

U postupku za objavljivanje ispravke rok za žalbu je osam dana od dana dostavljanja prepisa presude, žalba se dostavlja na odgovor najdocnije u roku od tri dana od dana prijema. Blagovremenu i dozvoljenu žalbu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu u roku od pet dana od dana prijema odgovora na žalbu. Drugostepeni sud je dužan da odlučuje u roku od osam dana od dana prijema žalbe sa spisima. Rokovi za ponavljanje postupka su isti kao u parnicama za objavljivanje odgovora. Ovde je dozvoljena revizija protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude.

Posebno su regulisane posledice prekoračenja rokova u pogledu zakazivanja prvog ročišta za glavnu raspravu, dostavljanja presude, dostavljanja žalbe drugostepenom sudu. One se sastoje u tome što će predsednik suda, na predlog tužioca, u takvim slučajevima, predmet bez odlaganja dodeliti u rad drugom veću.

Navedeni rokovi i propisane sankcije, koje mestimično podsećaju na regulativu sudskog poslovnika, nastoje da postupak o ovim parnicama učine što efikasnijim.

Pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete pripada svakom licu na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje zabranjeno, kao i licu kome nije objavljena ispravka, odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila, a koje zbog njenog objavljivanja, odnosno neobjavljivanja trpi štetu.

Solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu objavljivanjem informacije novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila koji su pre objavljivanja s pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije.

Solidarna odgovornost navedenih subjekata postoji i kada je šteta prouzrokovana nedopuštenim objavljivanjem istinite informacije (iz privatnog života, prebacivanje za izvršeno krivično delo i drugo).

Ne odgovaraju za štetu novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila, ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skupštinske rasprave u skupštinskom telu ili iz sudskog postupka ili iz dokumenata nadležnog državnog organa.

Po osnovu dokazane krivice, za štetu nastalu objavljivanjem neistinite, nepotpune ili druge informacije čije je objavljivanje nedopušteno odgovara autor informacije koji je novinar.

Za štetu prouzrokovanu objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije koja potiče od državnog organa uvek odgovara država, bez obzira na krivicu.

I u parnicama za naknadu štete nastale povodom objavljenih informacija propisana je hitnost postupka.

Tužba se tako podnosi u roku od šest meseci od dana objavljivanja informacije.

Pripremno ročište se ne zakazuje. Tuženom se nalaže da odgovori na tužbu u roku od osam dana od dana dostavljanja tužbe. Prvo ročište za glavnu raspravu sud je dužan da održi 15 dana od dana prijema odgovora na tužbu, odnosno od isteka roka za odgovor.

U slučaju da na prvo, ili bilo koje sledeće ročište ne dođe tužilac, smatraće se da je povukao tužbu. Ukoliko na ročište ne dođe tuženi, sud može doneti presudu u njegovom odsustvu.

U ovim parnicama nema mirovanja postupka.

Žalba protiv presude može se podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude. Sud je dužan da žalbu, bez odlaganja, dostavi na odgovor, a najdocnije u roku od tri dana. Rok za odgovor iznosi tri dana od dana prijema. Prvostepeni sud je dužan da blagovremenu i dozvoljenu žalbu, zajedno sa svim spisima dostavi drugostepenom sudu u roku od pet dana od dana prijema odgovora na žalbu, odnosno po isteku roka za odgovor.

Drugostepeni sud odlučuje o žalbi u roku od osam dana od dana prijema žalbe sa spisima.

Protiv drugostepene odluke je dozvoljena revizija, koja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude.

Zakon obavezuje odgovornog urednika da presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete objavi bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne štampe, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od pravnosnažnosti presude.

Tužiocu stoje na raspolaganju instrumenti Zakona o izvršnom postupku o novčanoj kazni za slučaj da odgovorni urednik ne objavi presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete. Izvršni sud će izreći odgovornom uredniku novčanu kaznu i tu odluku izvršiti.

Novi Zakon o javnom informisanju je jedan od propisa koji, uz Zakon o radiodifuziji, treba da zaokruži regulativu iz oblasti javnog informisanja. Regulisanje prava i dužnosti iz oblasti javnog informisanja je preduslov za ostvarivanje svih ljudskih prava i sloboda zagarantovanih međunarodnim ugovorima, Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora i Ustavom Republike Srbije. Ostvarivanje prava na javno informisanje je osnovna pretpostavka u ostvarivanju prava na slobodne demokratske izbore.

Zakon o javnom informisanju veoma detaljno propisuje pravila sudskih postupaka za ostvarivanje prava i sloboda u oblasti informisanja. Detaljno regulisanje rada sudova u postupcima iz ove oblasti, precizni rokovi počev od postupanja sa predlogom, tužbom pa i žalbom, rokovi u kojima se objavljuje i dostavlja odluka, postupanje za slučaj da sudija kome je predmet dodeljen u rad ne poštuje rokove i niz drugih pitanja svakako je u interesu efikasnog odlučivanja u zaštiti prava i sloboda u ovim specifičnim postupcima. Postavlja se pitanje kako će sudovi odgovoriti postavljenim zadacima zaštite prava na informisanje. Praksa će uskoro morati da dâ i odgovor koliko je zakon uspeo da zaštiti prava i slobode novinara.

Ostvarivanje prava i sloboda u oblasti informisanja, svakako da ne zavisi samo od jednog zakona, već je povezano i sa stanjem u radiodifuznoj delatnosti i delatnosti javnog informisanja uopšte, kao i od ukupnog nivoa poštovanja ljudskih prava i sloboda.

Aktuelna zbivanja u ovim oblastima ukazuju da smo još daleko od približavanja propisima proklamovanog i u životu ostvarenog načela sloboda i prava.