REFORMA PENZIJSKOG SISTEMA

Mr Slobodan Ilijić

Dugo najavljivana reforma penzijskog sistema ugledala je svetlost dana  početkom jeseni. Na zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, održanom 29. septembra 2005. godine, donet je paket od pet penzijskih zakona. Paket čine -  Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Zakon o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika-zaposlenih, Zakon o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada i Zakon o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada.

Prva dva zakona iz paketa sadrže svaki po 79 članova, a preostala tri iz paketa svaki po 14 članova, što za ceo paket iznosi 200 članova. Svih pet zakona iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja objavljeno je u istom broju “Službenog glasnika RS”, br. 85/2005 od 6. oktobra 2005. godine. Veliki obim, od pet penzijskih zakona, zahtevao je da se u redovima ovog rada suzi prikaz pravnih instituta za svaki zakon ili krug pravnih pitanja za reformu penzijskog sistema.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (skraćeno: Novela) jedini je doneo promene važećeg zakona. Naime, važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 34/2003) donet je 2003. godine, a već 2004. godine dva puta je menjan. Ovom novelom se važeći tekst tog zakona menja po treći put.

Posmatrano sa sociološkog stanovišta, ovaj zakon tangira veliki deo stanovništva, društvenog bruto proizvoda i budžeta RS, jer reguliše državno penzijsko osiguranje ili obavezno penzijsko osiguranje. Pravo EU još nije izgradilo svoje propise u ovoj oblasti, te su Svetska banka i MMF inspiratori nacionalnih reformi penzijskog sistema u mnogim tranzicionim zemljama, pa i u našoj državi. U tom smislu Svetska banka, obavezno penzijsko osiguranje, naziva prvi stub penzijskog sistema. Polazeći od odredaba Novele, prikazaćemo dva ključna pravna instituta i pravne novine u statusu i organizacionoj strukturi prvog stuba penzijskog sistema.

1. Jedan od ključnih pravnih instituta državnog penzijskog osiguranja u svim državama jesu uslovi za sticanje prava na starosnu penziju. Ovo je u svakom fondu obaveznog penzijskog osiguranja ključni pravni institut, jer zakonodavac po njemu normira institut prava na porodičnu penziju, na invalidsku penziju i sve ostale prestacije iz penzijsko-invalidskog fonda. Ovaj rad neće moći da ulazi u uslove za sticanje prava kod ovih drugih pravnih instituta, zbog ograničenog prostora.

Kao pravni institut, uslovi za sticanje prava na starosnu penziju, nalazi se u šestoj glavi Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Do donošenja Novele, ovaj zakon je predviđao tri osnovna uslova za sticanje prava na starosnu penziju. Novela je povećala broj tih uslova na taj način što je uz tri osnovna uslova propisala još jedan broj prelaznih rešenja, čime je postignuto da pravni institut postane elastičniji u primeni.

2. Novela je zadržala dva uslova iz ranijeg zakona, tako da su to sada po zakonskom redosledu prvi i drugi uslov, a bili su drugi i treći uslov. Sada u Noveli prvi uslov za sticanje prava na starosnu penziju glasi - za muškarca 65 godina života ili za ženu 60 godina života i najmanje 15 godina staža. Novela je kao drugi uslov predvidela - za muškarca 40 godina staža osiguranja ili za ženu 35 godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života.

Pravnu novinu predstavlja po redosledu treći uslov u Noveli. Taj uslov glasi - navršenih 45 godina staža osiguranja. Drugim rečima, nema više razlike po polu osiguranika, ali u prvi plan izbija radno iskustvo. To dalje znači da sa ovom zakonskom normom nije skladna vrlo rasprostranjena (ne) poslovna politika u onoj većini radnih sredina u ovo tranziciono vreme u Srbiji, koja forsira nova zapošljavanja na račun radnog iskustva, znanja i sposobnosti ljudskih resursa. Zapošljavanje se navodi kao opravdanje za poznate ponude - godina radnog staža vredi toliko i toliko evra.

3. Do donošenja Novele, u ovom zakonu prvi od tri osnovna uslova za sticanje prava na starosnu penziju je glasio - za muškarca navršene 63 godine života ili za ženu navršenih 58 godina života i najmanje 20 godina penzijskog staža. To više nije osnovni uslov, već je postao jedan od četiri prelazna rešenja. Ovo prelazno rešenje će važiti samo za one, kako je propisala Novela, koji žele da odu u starosnu penziju 2006. i 2007. godine.

Sledeće prelazno rešenje iz Novele odnosilo se na 2008. godinu. U toj godini stiču pravo na starosnu penziju muškarac sa 63 i po godine života ili žena sa 58 i po godina života i najmanje 19 godina penzijskog staža. Treće prelazno rešenje iz Novele odnosilo se na 2009. godinu. U toj godini stiču pravo na starosnu penziju muškarac sa navršene 64 godine života ili žena sa navršenih 59 godina života i najmanje 18 godina penzijskog staža. Četvrto prelazno rešenje iz Novele odnosilo se na 2010. godinu. U toj godini stiču pravo na starosnu penziju muškarac sa navršene 64. i po godine života ili žena sa navršenih 59 i po godina života i najmanje 18 godina penzijskog staža.

Treba zapaziti u Noveli da je kod tri osnovna rešenja predviđen staž osiguranja, a kod četiri prelazna rešenja penzijski staž. Takođe, ova prelazna rešenja treba povezati i sa statusnim i organizacionim promenama u penzijskom sistemu, o kojim će biti reči u tački 6.

4. Među ključne pravne institute svakog državnog penzijskog osiguranja, spada i način usklađivanja penzija. U vezi s tim pravnim institutom u najširoj javnosti je pominjan tzv. švajcarski sistem. U pogledu načina usklađivanja penzija Novela je donela više pravnih novina. Inače, ovaj pravni institut predviđen je u devetoj glavi Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Do donošenja Novele, zakonom je bilo predviđeno usklađivanje penzija četiri puta godišnje (1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra tekuće godine za prethodni kvartal). To usklađivanje je vršeno uz pomoć dva kriterijuma, jedan je bio kretanje troškova života, a drugi je bio prosečna zarada zaposlenih na teritoriji RS. Uz to, zakonom je bilo predviđeno merilo primene ovih kriterijuma - svaki kriterijum se primenjuje sa po pola procenta.

5. Međutim, Novela je postavila novo pravno pravilo da se usklađivanje penzija vrši dva puta godišnje (1. aprila i 1. oktobra za prethodnih šest meseci). Uz to, Novela je u pravno pravilo ugradila samo jedan kriterijum - kretanje troškova života.

Pored pravnog pravila, Novela je propisala izuzetke po tri osnova. U prvom redu izuzetak se vremenski odnosio samo na tri naredne kalendarske godine - 2006, 2007. i 2008. godinu. Drugo, za te tri godine Novela je predvidela dva kriterijuma, od kojih je prvi - kretanje troškova života iz pravnog pravila, a drugi po izuzetku je - prosečna zarada zaposlenih na teritoriji RS, razume se, u prethodnih šest meseci. Treće, za te tri godine merila za primenu ta dva kriterijuma razlikuju se od godine do godine. Naime, u 2006. godini po Noveli merilo učešća procenta kretanja troškova života biće 62,5%, a merilo učešća procenta prosečne zarade zaposlenih biće 37,5% pri kumulativnom usklađivanju penzija za prethodnih šest meseci. U 2007. godini po Noveli merilo prvog procenta biće 75%, a drugog 25%, dok će u 2008. godini merilo tih procenata biti 87,5% prema 12,5%.

Dakle, Novela je i u ovaj pravni institut uvela elastičnija rešenja za naredne tri godine. Ta elastičnija rešenja upravo čine pravne novine u reformi prvog stuba penzijskog sistema.

6. Posle dva ključna pravna instituta, valja istaći i promene koje je donela Novela u pogledu statusa i organizacione strukture prvog stuba penzijskog sistema.

Dosadašnja tri Republička fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (skraćeno: Fond PIO) prvi za zaposlene, drugi za samostalne delatnosti i treći za poljoprivrednike, Novela je objedinila u jedan Fond PIO i to počev od 1. januara 2008. godine. Za novi Fond PIO, Novela je predvidela da dobije status organizacije za obavezno socijalno osiguranje i da stekne svojstvo pravnog lica. Dosadašnja tri fonda finansijski će poslovati putem tri podračuna do 1. januara 2011. godine, a posle toga roka putem jednog računa. Sa navedenim promenama Novela je uskladila sastav upravnog i nadzornog odbora objedinjenog Fonda PIO. Smanjivanje troškova poslovanja prvog stuba ima još neiskorišćenih rezervi, a ovo je tek jedna od njih.

7. Novela je stupila na snagu 14. oktobra 2005. godine. Većina njenih odredaba počeće da se primenjuje od 1. januara 2006. godine, a samo 22 člana Novele, od ukupno 79 članova, taksativno nabrojanih u njoj počeće sa primenom od 1. januara 2008. godine.

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima

Ovo je prvi iz paketa od pet penzijskih zakona, koji je potpuno nov. Bilo je  ranije zakona koji su sadržali veći ili manji broj odredaba o privatnom penzijskom osiguranju. Nikada do sada nije bio donet zakon u nas u kome je jedini predmet regulative privatno penzijsko osiguranje. Predlažući ovaj zakon Narodnoj skupštini  Vlada je istakla u obrazloženju svog zakonskog predloga da je pripremljen u “direktnoj saradnji sa Svetskom bankom”. U tom obrazloženju potvrđeno je da je osnovna ideja zakona bila uvođenje trećeg stuba penzijskog sistema, a napomenuto je da će se uvođenju drugog stuba penzijskog sistema pristupiti znatno, kasnije.

1. Strukturu ovog zakona čini devet glava. Ovaj rad će pokloniti nešto veću pažnju krugu pravnih pitanja u prvim trima glavama i u devetoj glavi ovog zakona, sa razloga koji će na odnosnim mestima biti istaknuti.

Prva glava ovog zakona  sadrži svega tri člana i to pod naslovom - Osnovne odredbe. Prvi član je regulisao predmet tog zakona, drugi član je sadržao načela na kojima je zakon koncipiran, a treći član je definisao 14 pojmova bitnih za razumevanje ovog zakona. Načela na kojim je postavljen ovaj zakon glase, i to: 1) dobrovoljnost članstva; 2) raspodela rizika ulaganja; 3) ravnopravnost članstva; 4) javnost rada; 5) akumulacija sredstava.

Između 14 pojmova bitnih za razumevanje ovog zakona i okolnosti u vezi sa tim pojmovima, dva pojma su naročito važna. Reč je o pravnim pojmovima navedenim u samom naslovu ovog zakona. To su pravni pojam - dobrovoljni penzijski fond i pravni pojam - penzijski plan. U Zakonu dobrovoljni penzijski fond je definisan kao - institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine s ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Zakonska definicija pojma penzijski plan je znatno opširnija i glasi - to je ugovor u korist trećih lica, zaključen između poslodavca, udruženja poslodavaca, profesionalnog udruženja ili sindikata (skraćeno: organizator) i društva za upravljanje penzijskim fondom, na osnovu koga se organizator obavezuje da uplaćuje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih ili članova, a društvo za upravljanje penzijskim fondom ulaže prikupljena sredstva. Po zakonskoj definiciji penzijski plan je sastavni deo dobrovoljnog penzijskog fonda.

2. Druga glava ovog zakona sadrži odredbe o društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Iz prve glave ovog zakona definicija pojma društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (skraćeno: društvo za upravljanje) je glasila - to je privredno društvo, čija je isključiva delatnost da organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom. Navedeno je u Zakonu da se na društvo za upravljanje primenjuje Zakon o privrednim društvima, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Za odnos između Zakona o privrednim društvima i ovog zakona važno je da se ukaže da je ovim zakonom propisano da se društvo za upravljanje može osnovati isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo. Inače, društvo za upravljanje mogu osnovati domaća i strana, fizička ili pravna lica. Zakonom je predviđena zabrana za domaća pravna lica sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom da ne mogu biti osnivači društava za upravljanje. U odnosu na tu zabranu Zakon je ipak predvideo izuzetak i to u korist banke i društva za osiguranje.

Po Zakonu društvo za upravljanje ima isključivu delatnost da organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom. Međutim, Zakonom je dozvoljeno jednom društvu za upravljanje da organizuje i upravlja ne sa jednim, nego i sa više dobrovoljnih penzijskih fondova, razume se, pošto prethodno u svakom konkretnom slučaju obezbedi dozvolu nadzornog državnog organa. Zakonom je predviđen novčani deo osnovnog kapitala u visini od jednog miliona evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije (NBS) na dan uplate. Preostali članovi druge glave ovog zakona regulisali su postupak za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje i postupak za izdavanje dozvole za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, kao i postupak registracije. Najkraće rečeno, svi ti postupci okončavaju se u prvom i poslednjem stepenu pred NBS, s tim što nezadovoljna stranka ima pravo da pokrene upravni spor.

3. Treća glava je najobimniji deo zakona (čl. 28-56). Tema ove glave zakona su dobrovoljni penzijski fondovi. U prvom članu ove glave data je definicija dobrovoljnog penzijskog fonda, u izvesnoj meri različita od one iz prve glave zakona, a zatim je predviđeno da je to “fond posebne vrste, odnosno zasebna imovina, bez svojstva pravnog lica”. U zakonu nema pouzdanog odgovora na pitanje kojoj pravnoj kategoriji pripada ta posebna vrsta fonda ili zasebna imovina. Dalje, u nizu odredaba su regulisani imovina takvog fonda, investiciona načela i investiciona politika, ulaganje imovine penzijskog fonda i ograničenja za ta ulaganja, naziv dobrovoljnog penzijskog fonda, upravljanje sa više fondova i registar fondova, kao i izdavanje dozvola za upravljanje fondom i vođenje registra. Detaljno su Zakonom regulisani - vrste prospekata dobrovoljnog penzijskog fonda, internet prezentacija i odštampani tiraž prospekta i sl., kao i sadržaj prospekta.

 Naročito su važne odredbe Zakona o ugovoru o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu. U vezi sa ovim ugovorom regulisano je niz pitanja - ko može da bude član fonda, ko je obveznik uplate, šta čini investicioni račun člana fonda, kako se vrši prenos računa iz jednog u drugi dobrovoljni penzijski fond i šta su u toj situaciji dužnosti društva za upravljanje, šta čini neto vrednost imovine dobrovoljnog penzijskog fonda. Pored toga, u odredbama ove glave normirani su - investicione jedinice, obračun prinosa dobrovoljnog penzijskog fonda, marketing dobrovoljnih penzijskih fondova, posrednici, obaveštavanje članova dobrovoljnog penzijskog fonda od strane društva za upravljanje, prestanak društva za upravljanje i u vezi sa tim javni poziv i neuspeli javni poziv, kao i dužnosti kastodi banke.

4. Tema četvrte glave ovog zakona su penzijski planovi (čl. 57-61). Iz ove glave dve odredbe su karakteristične. Prva, je propisala minimum onoga što ugovor o penzijskom planu treba da sadrži, a druga je predvidela upravno ovlašćenje za ministarstvo, u čijem su delokrugu poslovi rada i penzijskog osiguranja, da ocenjuje ispunjenost zakonskih uslova u tim ugovorima i u tom sklopu da daje saglasnost na ugovore, te da ih evidentira. Otvoreno je pravno pitanje da li država treba da se saglašava sa imovinsko-pravnim ugovorima, koje zaključuju međusobno njeni građani.

5. Peta glava zakona tretira povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima i obuhvata samo jedan član, ali sa osam stavova. Ključne odredbe u tom članu Zakona su da član dobrovoljnog penzijskog fonda stiče pravo da povuče akumulirana sredstva sa navršene 53 godine života, kao i odredba da član tog fonda mora da počne sa povlačenjem akumuliranih sredstava najkasnije sa navršenih 70 godina života.

6. Odredbe o kastodi bankama locirane su u šestoj glavi ovog zakona. Društvo za upravljanje zaključuje ugovor sa kastodi bankom da bi ona vršila kastodi usluge, te je u vezi sa tim ugovorom predviđeno sve od zaključenja, preko sadržine ugovora, do raskida tog ugovora. Drugo je pitanje da li je neprevedeni naziv ove vrste banke u zakonu tačka privlačenja građanina privatnom penzijskom osiguranju ili još jedna njegova dodatna dilema pred tim osiguranjem.

7. U sedmoj glavi propisana je nadležnost NBS u materiji predviđenoj ovim zakonom, kao i delokrug poslova pri vršenju tog nadzora. Posebno je karakterističan dijapazon propisanih mera u vršenju nadzora, koji obuhvata, i to: 1) izricanje pismene opomene; 2) davanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti; 3) pokretanje postupka pred nadležnim organom; 4) povlačenje saglasnosti na imenovanje člana uprave društva za upravljanje; 5) oduzimanje dozvole za rad društva za upravljanje. Valja konstatovati da je NBS od opštepoznate centralne novčano-kreditne vlasti zakonima preobražena u nadzorni organ u osiguranju, potom u oblasti lizinga, a sada i za privatno penzijsko osiguranje. Ova paralela otvara niz pravnih pitanja.

8. Predmet osme glave Zakona su kaznene odredbe. Konkretno, u Zakonu je propisano jedno krivično delo i tri vrste privrednih prestupa. Naime, za tri vrste adresata, na koje se odnosi ovaj zakon, propisane su i tri vrste inkriminacija privrednih prestupa.

9. Iako Prelazne i završne odredbe iz devete glave ovog zakona nisu obimne po broju članova (čl. 76-79), one imaju pre svega praktičan značaj za tri društva za osiguranje, a sadrže i zakonske rokove. Inače, ta tri društva za osiguranje dobila su dozvole da obavljaju poslove dobrovoljnog penzijskog osiguranja još po osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica, a nastavila su da obavljaju poslove dobrovoljnog penzijskog osiguranja i posle stupanja na snagu Zakona o osiguranju. Zakonodavac je ta društva za osiguranje u ovoj glavi nazvao - društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje. Za njih je u Zakonu određen 31. decembar 2006. godine, kao rok za usklađivanje organizacije i poslovanja sa ovim zakonom, a uz to propisana su tri načina na koja se može sprovesti to usklađivanje.

U okviru opšteg roka, Zakonom je predviđeno da ta društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje mogu da nastave sa zaključivanjem ugovora o dobrovoljnom penzijskom osiguranju na bazi načela akumulacije, u periodu od dana stupanja na snagu tog zakona do 31. marta 2006. godine. Drugim rečima, ta društva za osiguranje mogu da rade kao do sada samo do 31. marta 2006. godine, a posle tog roka zakon im nije dozvolio da zaključuju ugovore o dobrovoljnom penzijskom osiguranju na bazi načela akumulacije.

Posle 31. marta 2006. godine, pa sve do donošenja “zakona kojim će se urediti dobrovoljno penzijsko osiguranje”, Zakon je uputio društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje da zaključuju ugovore o isplati različitih vrsta anuiteta i da ugovaraju osiguranja za slučaj invalidnosti. Pri tom, Zakonom je u ovoj glavi definisano šta se podrazumeva pod različitim vrstama anuiteta.

Zakonodavac je postojeća društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje podvrgao još jednom roku. Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje dobila su obavezu da do 1. jula 2006. godine obaveste korisnike svojih usluga o izabranom načinu usklađivanja poslovanja sa ovim zakonom. Takođe je propisano da korisnici tih usluga, koji ne budu saglasni sa načinom usklađivanja “njihovog” društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje, mogu da zahtevaju od “svog” društva raskid ugovora i povraćaj uplaćenih sredstava. Najzad, predviđen je i rok za donošenje propisa za sprovođenje ovog zakona, a to je 31. mart 2006. godine.

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima stupio je na snagu 14. oktobra 2005. godine, ali će njegova primena početi 1. aprila 2006. godine po izričitoj zakonskoj odredbi.

Zakon o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih

Ovim zakonom predviđeni su uslovi, slučajevi, način i sredstva za finansiranje uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period staža osiguranja od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine i to za one kategorije osiguranika za koje nisu uplaćivani ti doprinosi. Naime, Zakon je u naslovu pomenuo samo osiguranike - zaposlene ili lica u radnom odnosu sa preduzećima, ustanovama, bankama, zemljoradničkim zadrugama i drugim organizacijama. Međutim, u tekstu zakona pomenute su i druge kategorije osiguranika, kao što su osiguranici iz samostalnih delatnosti, sveštenici, verski službenici i sl.

Zakonom je propisano šta osiguranik treba da navede u svom zahtevu, šta da priloži tom zahtevu i kako će se između svih Republičkih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje i budžeta Republike Srbije sprovoditi postupak obezbeđivanja neuplaćenih doprinosa za označeni period. I ovaj zakon je stupio na snagu 14. oktobra 2005. godine.

Zakoni o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza
Republičkog fonda zaposlenih, kao i istog fonda poljoprivrednika, nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada

Radi se o dva zakona od kojih se jedan odnosi na obaveze Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, a drugi  na obaveze Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika. Republika Srbija je preuzela kao javni dug obaveze prvog fonda u ukupnom iznosu od 23.500,000.000 dinara i obaveze drugog fonda u ukupnom iznosu od 20.000,000.000 dinara. Izmirenjem obaveza prema korisnicima prava, na način predviđen ovim zakonom, oba fonda bi dobila mogućnost da ubuduće isplaćuju penzije i novčane naknade u tekućem mesecu za prethodni mesec. Republika Srbija će za preuzete obaveze po ova dva zakona obezbeđivati potrebna sredstva u budžetu u narednim godinama. Oba zakona su stupila na snagu 14. oktobra 2005. godine.

R E Z I M E

1. Donošenjem pet penzijskih zakona u jesen 2005. godine Republika Srbija pristupila je jednoj od najopsežnijih reformi penzijskog sistema. Po broju istovremeno donetih zakona, po pitanjima regulisanim u tim zakonima i po problemima, koje su zahvatili ti zakoni, tokom poslednjih 50. godina na tlu Republike Srbije nije bilo ovako opsežne reforme penzijskog sistema.

2. Od pet zakona, čak četiri zakona regulisala su pre svega upravnopravne odnose prvog stuba penzijskog sistema, a samo je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima regulisao odnose iz delatnosti osiguranja, odnosno trećeg stuba penzijskog sistema.