PROGRAM ZA REŠAVANJE VIŠKA ZAPOSLENIH U PROCESU RACIONALIZACIJE, RESTRUKTURIRANJA I PRIPREME ZA PRIVATIZACIJU

Paraskeva Mihajlović
 

UVODNE NAPOMENE

Vlada Republike Srbije je, 21. jula 2005. godine, u okviru svoje nadležnosti, a u vezi sa Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS’’, br. 24/05 i 61/05), Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Sl. glasnik RS’’, br. 71/03 i 84/04) i Zakonom o privatizaciji (“Sl. glasnik RS’’, br. 38/01, 18/03 i 45/05), usvojila Odluku o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, koja je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije”, br. 64/05. od 22. jula 2005. godine i stupila na snagu 30. jula 2005. godine.

Odlukom Vlade utvrđuje se Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju (u daljem tekstu: Program), koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

Za sprovođenje Programa zaduženo je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike (u daljem tekstu: Ministarstvo rada), koje je dužno da šestomesečno izveštava Vladu o sprovođenju Programa, a ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike (u daljem tekstu: ministar rada) dužan je da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, donese uputstvo1 kojim će utvrditi bliže kriterijume za primenu Programa.

Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o utvrđivanju Socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije (“Službeni glasnik RS”, br. 12/02).

Na privredna društva i javna preduzeća čiji su programi rešavanja viška zaposlenih odobreni, a njihova realizacija započeta, do dana stupanja na snagu ove odluke - primenjuju se odredbe Socijalnog programa, a na privredna društva i javna preduzeća čiji su programi rešavanja viška zaposlenih odobreni, a njihova realizacija nije započeta, do dana stupanja na snagu ove odluke - primenjuje se program usvojen ovom odlukom.

Privredna društva i javna preduzeća koja su dostavila programe rešavanja viškova zaposlenih do dana stupanja na snagu ove odluke, dužna su da dostavljene programe usklade sa odredbama ove odluke u roku od 30 dana od dana njenog stupanja na snagu.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE NOVOG PROGRAMA

Socijalni program za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije (u daljem tekstu: Socijalni program), donet je 11. marta 2002. godine, a primenjuje se od 19. marta iste godine. Za više od tri godine njegove primene uočena je potreba da se pojedine mere aktivne politike zapošljavanja konkretnije urede, kao i da se utvrde obaveze određenih subjekata, koji učestvuju u procesu rešavanja viška zaposlenih, za obavljanje određenih aktivnosti koje predhode prestanku radnog odnosa zaposlenih2.

Donošenje Programa ima za cilj racionalizaciju broja zaposlenih kroz stvaranje ekonomskih uslova za profitabilno poslovanje i rast produktivnosti. Ono treba da se ostvari kroz poslovnu konsolidaciju privrednih društava i javnih preduzeća i efikasno i ekonomično poslovanje ustanova, kao i rešavanje radnog statusa viška zaposlenih u smislu obezbeđenja sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje - samozapošljavanje, povećanje mogućnosti za novo zapošljavanje ili za prevazilaženje perioda traženja novog zaposlenja putem aktivnog traženja posla.

Pored toga, dejstvo Programa je opredeljeno samo na rešavanje viška zaposlenih u postupku racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, što se i iz njegovog naziva vidi. U pitanju je rešavanje viška zaposlenih od momenta utvrđivanja, do njegovog rešavanja putem novog zapošljavanja, dodatnog obrazovanja ili obuke, samozapošljavanja i na drugi način, u skladu sa zakonom, a ne isključivo po prestanku radnog odnosa. Osim toga, Programom se obuhvataju samo privredna društva koja su u postupku restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, i javna preduzeća i ustanove, koja su, takođe, u postupku restrukturiranja, odnosno racionalizacije broja zaposlenih u ustanovama, ali samo ako je osnivač javnog preduzeća ili ustanove Republika Srbija. Samo izuzetno, i to ako se obezbede sredstva za te namene, Program se može primeniti i na javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave utvrđena kao devastirano područje (opština). Program se, za razliku od Socijalnog programa, ne odnosi ni na rešavanje pitanja zapošljavanja zaposlenih kojima prestaje radni odnos po osnovu stečaja i likvidacije.

Uputstvom o bližim kriterijumima za primenu Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju (u daljem tekstu: Uputstvo), definisano je da se: pod privrednim društvima koja mogu da podnesu zahtev za obezbeđenje sredstava po Programu, podrazumevaju sve forme privrednih društava koja vrše promenu vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala i nalaze se u postupku restrukturiranja i pripreme za privatizaciju; javna preduzeća mogu da podnesu zahtev za obezbeđenje sredstava po Programu samo ako je Vlada predhodno donela odluku o restrukturiranju/racionalizaciji i pripremi za privatizaciju u odgovarajućem javnom preduzeću, a ustanove mogu da podnesu zahtev za obezbeđenje sredstava po Programu ako je Vlada prethodno donela odluku o racionalizaciji u odgovarajućoj/im ustanovi/ma.

PREDMET PROGRAMA I SUBJEKTI NA KOJE SE PRIMENJUJE

Programom se određuju nosioci aktivnosti na utvrđivanju viška zaposlenih i uređuje način rešavanja viška zaposlenih, zatim, izvori i način odobravanja sredstava. Cilj ovih mera je racionalizacija broja zaposlenih, koja treba da se ostvari obezbeđivanjem odgovarajućih uslova za to, kao što su:

1) stvaranje ekonomskih uslova za profitabilno poslovanje i rast produktivnosti kroz poslovnu konsolidaciju privrednih društava i javnih preduzeća i efikasno i ekonomično obavljanje delatnosti ustanova;

2) rešavanje radnopravnog statusa viška zaposlenih u smislu obezbeđenja sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje - samozapošljavanje, podizanje mogućnosti za novo zapošljavanje ili za prevazilaženje problema u periodu traženja novog zaposlenja kroz aktivno traženje posla.

Program se primenjuje na:

1) privredna društva u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju i privredna društva, odnosno preduzeća za zapošljavanje i radno osposobljavanje invalida u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju (u daljem tekstu: privredna društva);

2) javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, u procesu restrukturiranja (u daljem tekstu: javna preduzeća);

3) ustanove iz oblasti zdravstva, kulture, obrazovanja i druge ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, u procesu racionalizacije broja zaposlenih (u daljem tekstu: ustanove).

Pored toga, Program se može primenjivati i na javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave utvrđena kao devastirano područje (opština), ukoliko se obezbede sredstva za njegovo sprovođenje3. Uputstvom, u tački 2. stav 4. predviđeno je da javna preduzeća čiji je osnivač opština utvrđena kao devastirano područje mogu da podnesu zahtev za obezbeđenje sredstava po Programu ako je nadležni organ prethodno doneo odluku o procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju u odgovarajućem javnom preduzeću i ako su u budžetu Republike Srbije obezbeđena sredstva.

UTVRĐIVANJE VIŠKA ZAPOSLENIH

Privredna društva i javna preduzeća koja u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju podnesu zahtev za obezbeđivanje sredstava po Programu, evidentiraju se u nadležnim ministarstvima, zatim u Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju, koji utvrđuju dinamiku restrukturiranja, odnosno privatizacije.

Ustanove koje su započele postupak racionalizacije broja zaposlenih evidentiraju se u nadležnim ministarstvima, koja utvrđuju dinamiku racionalizacije.

Nadležnim ministarstvima, u smislu Programa, smatraju se resorna ministarstva u čijem delokrugu je utvrđeno da obavljaju poslove u oblasti u kojoj odgovarajuće privredno društvo, javno preduzeće ili ustanova obavljaju delatnost. Za privredna društva, odnosno preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida nadležno ministarstvo je Ministarstvo rada.

Nadležno ministarstvo iz predhodnog stava, odnosno ministarstvo rada, prema tački 3. Uputstva, za javna preduzeća, odnosno ustanove, pokreću postupak za donošenje odluke Vlade o restrukturiranju/racionalizaciji i pripremi za privatizaciju u odgovarajućem javnom preduzeću, odnosno o racionalizaciji u odgovarajućoj ustanovi ili ustanovama.

Inicijativa za donošenje odluke Vlade, u izloženom smislu, sardži, između ostalog, okviran broj potrebnih radnika i okvirnu dinamiku racionalizacije, odnosno rešavanja radnopravnog statusa viška zaposlenih, na osnovu kojih javno preduzeće donosi program restrukturiranja/privatizacije, a ustanove donose program racionalizacije, i utvrđuju nacrt programa rešavanja viška zaposlenih, koji sadrži mere za rešavanje viška zaposlenih (u daljem tekstu: poseban program).

Znači, privredna društva, javna preduzeća i ustanove, koja su, u izloženom smislu, podnela zahtev za obezbeđivanje sredstava po Programu, dužna su da donesu poseban program, koji sadrži mere i aktivnosti za rešavanje viška zaposlenih4.

Poseban program za privredna društva i preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida, odobrava Ministarstvo rada. Za javna preduzeća i ustanove poseban program odobrava Vlada na predlog Ministarstva rada, koje je dužno da prethodno (pre utvrđivanja predloga), pribavi mišljenje nadležnih ministarstava.

Obaveze privrednih druŠtava, javnih preduzeĆa i ustanova

Programom su utvrđene izričite obaveze privrednih društava, javnih preduzeća i ustanova u postupku restrukturiranja i racionalizacije, koje su u najvećem broju iste ili slične za privredna društva i javna preduzeća, odnosno ustanove. Uputstvom su bliže razrađene i konkretizovane te obaveze. U daljem tekstu dajemo uporedo obaveze utvrđene Programom i konkretizovane Uputstvom.

Pod tačkom 1) Programa posebno se utvrđuju obaveze za privredno društvo, koje je dužno da sagleda poslovno i finansijsko stanje, kao i perspektive daljeg razvoja na osnovu programa restrukturiranja i/ili programa poslovno-finansijske konsolidacije, a posebno za javna preduzeća, odnosno ustanove. Javno preduzeće je, takođe, dužno da donese program restrukturiranja, a ustanova program racionalizacije, u skladu sa zakonom.

S tim u vezi, tačkom 4. Uputstva predviđa se da privredna društva i javna preduzeća, u postupku pripreme za privatizaciju, restrukturiranje/racionalizaciju i utvrđivanje viška zaposlenih, vrše sagledavanje poslovnog i finansijskog stanja na osnovu izveštaja o poslovanju, godišnjeg računa, konsolidovanog godišnjeg računa, vrednosti kapitala i imovine, bilansa stanja i uspeha, načina otplate dugova, unutrašnje organizacije, broja i strukture zaposlenih i drugih pokazatelja, kao i položaja delova, perspektive daljeg razvoja, mogućnosti sticanja dobiti, mogućnosti vršenja statusnih promena, plasmana proizvoda i usluga, postojanja strateških partnera, potreba tržišta.

U javnim preduzećima se procenjuje i stanje i perspektiva razvoja u zavisnosti od cilja njihovog osnivanja - delatnosti od opšteg interesa koju obavljaju, te se stanje sagledava na osnovu kombinacije kriterijuma. U ustanovama se procenjuje postojanje i mogućnost zadovoljenja javnog interesa, mogućnost zadovoljenja potreba korisnika usluga, broj korisnika usluga, kao i obim i perspektiva potreba u narednom periodu.

 Pored toga, stavom 4. ove tačke Uputstva, utvrđena je obaveza privrednog društva, javnog preduzeća i ustanove (u daljem tekstu: poslodavac) da, o momentu utvrđivanja potrebe rešavanja viška zaposlenih, obaveste Nacionalnu službu za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba), o početku tog postupka, u skladu sa Zakonom o radu.

Pod tač. 3) i 5) Programa, utvrđene su iste obaveze za privredna društva i javna preduzeća, i to pod tačkom:

3) da utvrde pravnu i ekonomsku osnovanost da se izvrše statusne promene - izdvajanje pojedinih preduzeća ili delova tih preduzeća i njihovo osamostaljivanje na ekonomskim principima, u cilju racionalizacije poslovanja i broja zaposlenih, u skladu sa zakonom5, i

5) da utvrde mogućnost korišćenja neiskorišćenih i slobodnih resursa koji se, kroz ustupanje investicione opreme - lizing, poslovnu kooperaciju - franšizing, korišćenje slobodnog poslovnog prostora u vidu zakupa ili kupovinom u ratama (kreditiranje), mogu ponuditi višku zaposlenih preko interne javne ponude - tendera, radi njihovog zapošljavanja.

U ostalim tač. 2), 4) i 6) do 14) Programa, utvrđene obaveze podjednako se odnose na privredna društva, javna preduzeća i ustanove (poslodavce), koji su dužni da:

2) Formiraju tim za restrukturiranje/racionalizaciju ili tranzicioni centar koji prati sprovođenje aktivnosti u postupku restrukturiranja/racionalizacije, a koji čine predstavnici privrednog društva, javnog preduzeća ili ustanove i reprezentativnih sindikata, odnosno osnivača. Članovi tima u privrednim društvima mogu biti i predstavnici jedinica lokalne samouprave, Nacionalne službe, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca osnovanih na nivou jedinica lokalne samouprave, privredne komore i dr. Ovim se posebno apostrofira odgovornost i interes lokalne samouprave u rešavanju problema nezaposlenosti, kao posledice otpuštanja viška zaposlenih. S tim u vezi, na nivou lokalne zajednice potrebno je formirati centre za podršku poslovnim promenama, koji u svoj rad treba da uključe lokalne savete za zapošljavanje, privredne komore, sindikate, udruženja poslodavaca, agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo.

Tim za restrukturiranje/racionalizaciju ili tranzicioni centar (u daljem tekstu: tim/centar) formira nadležni organ poslodavca (upravni odbor, direktor) u zavisnosti od veličine poslodavca, potrebe analize stanja i perspektive daljeg razvoja, osnovanosti promena i drugih činilaca.

Tim/centar se formira odlukom nadležnog organa, kojom se utvrđuje oblik, sastav i bliže određuje njegova uloga i aktivnosti, utvrđene ovim uputstvom. Tim/centar prati sprovođenje svih aktivnosti u saradnji sa sindikatom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat, sa predstavnicima radnika koje odrede zaposleni. Ukoliko pojedine faze postupka nisu utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom ili opštim aktom poslodavca, tim/centar ih, u saradnji sa organizacijama sindikata, inicira i predlaže nadležnom organu poslodavca donošenje odgovarajućih odluka.

4) Poslodavci su dužni da utvrde broj potrebnih radnika i ukupan višak zaposlenih, kao osnov za utvrđivanje nove organizacije i sistematizacije poslova. Naime, prema tački 7. Uputstva, u postupku sagledavanja stanja, perspektive daljeg razvoja i racionalnog obavljanja delatnosti poslodavac donosi odluku o potrebnom broju radnika i novi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Učesnici postupka (nadležni organ poslodavca, tim/centar, sindikati) su u obavezi da pravovremeno, potpuno i precizno informišu sve zaposlene kod poslodavca o radu i poslovanju poslodavca, finansijskom stanju i razvojnim planovima, a naročito: o uticaju stanja kod poslodavca na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, celom toku postupka utvrđivanja viška zaposlenih, statusnim i drugim promenama kod poslodavca, pravima i obavezama pojedinih učesnika, mogućnostima rešavanja radnopravnog statusa zaposlenih, mogućnostima i načinu osnivanja sopstvenog privrednog društva ili drugog oblika preduzetništva, stanju na tržištu rada, mogućnostima zapošljavanja, potrebi i mogućnostima sticanja dodatnih znanja i veština u svrhu ponovnog zapošljavanja, pravima koja se mogu ostvariti po prestanku radnog odnosa i drugim pitanjima od značaja za rešavanje radnopravnog statusa zaposlenih.

6) Obaveza poslodavaca je da samostalno - direktnim kontaktom sa novim poslodavcem, posredovanjem Nacionalne službe ili druge organizacije, odnosno uz pomoć lokalne samouprave - centra za podršku poslovnim promenama, sagledaju mogućnost zapošljavanja viška zaposlenih kod drugog poslodavca.

U toku postupka utvrđivanja viška zaposlenih, svi učesnici u postupku dužni su da sarađuju međusobno i sa drugim organizacijama sindikata, timom/centrom, poslodavcima, kao i sa udruženjima poslodavca i privrednim komorama, nadležnim organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, centrom za podršku poslovnim promenama/tranziciji, savetima za zapošljavanje, Nacionalnom službom, agencijama za MSP, institucijama, ustanovama i drugim subjektima koji mogu da pruže pomoć u rešavanju radnopravnog statusa viška zaposlenih. Na nivou teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kroz centar za podršku poslovnim promenama/tranziciju, treba da se definišu potrebe i perspektive lokalnog i regionalnog tržišta rada, kao i koraci i aktivnosti koje treba preduzeti da bi se organizovale i pružile potrebne usluge poslodavcima i radnicima u rešavanju njihovog radnopravnog statusa (stav 3. tačke 7. Uputstva).

7) Poslodavci su obavezni da na osnovu utvrđene potrebe i mogućnosti zapošljavanja, organizuju dodatno obrazovanje ili obuku za poslove određenog radnog mesta, u okviru svog ili izdvojenog privrednog društva, odnosno kod novog poslodavca, samostalno ili u saradnji sa Nacionalnom službom ili drugom organizacijom.

Prema tački 10. Uputstva, u slučaju utvrđivanja potrebe za dodatnim obrazovanjem i obukom za rad kod poslodavca ili za zapošljavanje kod novog poslodavca i time rešavanja radnopravnog statusa zaposlenih kod poslodavca, u zavisnosti od potreba za konkretnom obukom, dužine trajanja obuke, potrebnih sredstava i drugih finansijskih i drugih (prostor, oprema, kadar za izvođenje obuke) mogućnosti samog poslodavca, obuka se organizuje i sprovodi od strane poslodavca, novog poslodavca, u saradnji sa Nacionalnom službom ili drugom organizacijom.

Dodatno obrazovanje i obuku moguće je organizovati ako se proceni da je potrebno usvajanje novih znanja, dopuna postojećih i obnavljanje stečenih znanja i veština neophodnih za povećanje radne i stručne sposobnosti za obavljanje poslova i zadataka u okviru svog zanimanja, kao i obezbeđivanje novih potrebnih znanja i veština za rad u istom, nižem ili drugom stepenu stručne spreme, usvajanje praktičnih znanja i veština neophodnih za obavljanje određenih poslova, rukovanje sredstvima rada i zaštite na radu.

Ako je nadležni organ poslodavca doneo odluku da dodatno obrazovanje i obuku samostalno izvodi (interna obuka), ili angažovanjem druge organizacije, koju sam izabere, dužan je da obezbedi sredstva za njeno sprovođenje. Ukoliko, pak, poslodavac nije u mogućnosti da samostalno obezbedi dodatno obrazovanje i obuku ili da iz svojih sredstava obezbedi angažovanje druge organizacije, može da podnese obrazloženi zahtev Nacionalnoj službi da ona organizuje i obezbedi potrebna finansijska sredstva za dodatno obrazovanje i obuku u skladu sa svojim aktima.

Ako Nacionalna služba, u okviru obezbeđenih sredstava za ove namene, nije u mogućnosti da organizuje izvođenje obuke, a radi se o sredstvima koja su po obimu manja od sredstava koja bi se posebnim programom odobrila za sprovođenje neke druge mere (npr. novčanu naknadu i sl.), Nacionalna služba je dužna da, pre donošenja odluke po podnetom zahtevu, od Ministarstva rada zatraži obezbeđenje dodatnih sredstava. Ova sredstva se obezbeđuju posebnim programom, a prenose se Nacionalnoj službi.

8) Obaveza poslodavaca je da obezbede rešavanje radnopravnog statusa za zaposlene koji su utvrđeni kao višak zaposlenih, i to: izdvajanjem pojedinih preduzeća ili delova preduzeća, samozapošljavanjem radnika uz mogućnost korišćenja slobodnih resursa (poslovnog prostora, opreme, obezbeđivanjem plasmana robe ili usluga i dr.), raspoređivanjem na druga radna mesta, zapošljavanjem kod novog poslodavca, organizovanjem dodatnog obrazovanja i obuke, obezbeđivanjem isplate otpremnine i/ili novčane naknade ili na drugi način.

Jedan od načina rešavanja radnopravnog statusa zaposlenih je i utvrđivanje mogućnosti korišćenja neiskorišćenih resursa kroz ustupanje investicione opreme, poslovnu kooperaciju, korišćenje slobodnog poslovnog prostora i dr., koje se vrši na osnovu predloga tim/centra i odluke nadležnog organa, preko interne javne ponude-tendera (tačka 8. Uputstva).

Uputstvom se utvrđuje sadržaj interne javne ponude-tendera za omogućavanje korišćenja neiskorišćenih resursa, a mogućnost konkurisanja imaju zaposleni kod poslodavca koji su utvrđeni kao višak zaposlenih. Prednost imaju: zaposleni koji zapošljavaju više lica ili se više zaposlenih udružuju; zaposleni čiji biznis plan pretpostavlja saradnju sa poslodavcem; zaposleni koji pretpostavljaju mogućnost finalizacije pojedinih delova procesa rada ili deo procesa rada kod poslodavca. Kriterijume utvrđuje nadležni organ poslodavca na predlog tima/centra.

U okviru mogućnosti uzajamnog delovanja između poslodavca i zaposlenih koji osnivaju sopstveni privredni subjekt samozapošljavanjem ili udruživanjem, moguće je ostvariti različite oblike saradnje, kao što su:

Franšizing - metod bliske saradnje između dva ili više odvojenih privrednih subjekata, davaoca franšizinga (već poznat privredni subjekt) i primaoca franšizinga (novoosnovani privredni subjekt). Davalac franšizinga daje pravo ili nameće obavezu primaocu franšizinga da vodi posao u skladu sa ugovorom preuzetim obavezama, da koristi ime, trgovački ili uslužni znak, na određen način obavlja posao i primenjuje tehničke metode i druga prava industrijske/intelektualne svojine i pruža neprekidnu komercijalnu i tehničku pomoć, u zamenu za direktnu ili indirektnu finansijsku obavezu. Na ovaj način mogu se iskoristiti proizvodni i poslovni kapaciteti, znanje, poslovne veze.

Kao oblike franšizinga moguće je ostvariti:

- franšizing proizvoda - davalac ustupa trgovcu isključiva prava prodaje određenog proizvoda, ili grupe proizvoda, na određenoj teritoriji;

- franšizing usluga - davalac ustupa prava korišćenja poslovnog i tehničkog znanja, pravo davanja usluge pod određenim imenom, žigom i drugim znakovima razlikovanja - spoljna oprema, uređaji, dizajn, know-how…;

- industrijski franšizing čiji je predmet proizvodnja ili obavljanje određenih faza tehnološkog procesa proizvodnje gde davalac obezbeđuje, u zavisnosti od tehnološkog procesa, bitne sastojke kao što su smese, začini, sirovina i dr.

Lizing - poseban način finansiranja (kreditiranja) primaoca lizinga koji posredstvom privrednog društva nabavlja najčešće investicionu opremu. Davalac lizinga se obavezuje da će korisniku dati na privremeno korišćenje određenu stvar ili da će obaviti određene radnje, a korisnik se obavezuje da naknadu plaća u ugovorenim ratama ili na drugi način i da, po isteku ugovorenog roka, stvar vrati davaocu, otkupi je ili produži korišćenje na drugi način. Davalac lizinga ima obavezu predaje stvari korisniku, održavanje (servisiranje, zamena, unapređenje…), omogućavanje nesmetanog korišćenja u ugovorenom roku, kao i predaju svojinsko-pravnih ovlašćenja po isteku ugovora, ako je tako ugovoreno.

Dugoročna kooperacija podrazumeva takav pravni posao kojim kooperanti obezbeđuju tehnički, tehnološki, sirovinski, energentski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda koji su predmet kooperacije. Kooperacija se može sastojati u zajedničkom ostvarivanju proizvodnje, usluga, programiranju razvoja, međusobnim isporukama proizvoda i sastavnih delova proizvoda, ugradnji sastavnih delova u jedinstven proizvod i drugi način saradnje partnera.

Ugovor o transferu tehnologije kojim davalac tehnologije ustupa pravo privrednog iskorišćavanja zaštićenih prava industrijske svojine i nezaštićenih prava, zajedno sa opremom i odgovarajućim postupcima proizvodnje koji su tehnološki povezani, uz potrebnu tehničku pomoć da bi se oprema i znanje mogli pravilno iskoristiti.

Pored navedenih moguće je ostvariti i druge vidove saradnje, kao ugovor o otpremanju (špediciji), ugovor o građenju, ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o prevozu robe, ugovor o pružanju usluga (npr. čišćenja, čuvanja objekata, obezbeđivanja ishrane i sl.).

9) Poslodavci su dužni da zaključe sporazum o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada, ukoliko prema zaposlenom koji je utvrđen kao višak imaju obaveze po bilo kom osnovu. S tim u vezi, u posebnom programu neophodno je navesti: ukupan broj radnika sa kojima postoje međusobna potraživanja, broj radnika sa kojima je postignut sporazum, iznos potrebnih sredstava za izmirenje obaveza i rok u kome će se obaveze izvršiti (tačka 11. Uputstva).

10) Poslodavci su dužni da sprovedu anketu među zaposlenima o njihovim namerama i spremnosti za prihvatanje opcija za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja pre i nakon prestanka radnog odnosa.

Prema tački 12. Uputstva, nakon utvrđivanja svih mogućnosti rešavanja radnopravnog statusa svakog zaposlenog pojedinačno i pravovremenog i potpunog informisanja svih zaposlenih o toku postupka i pravima koja se mogu ostvariti, vrši se anketiranje zaposlenih koji su utvrđeni kao višak, o njihovim namerama i spremnosti za prihvatanje pojedinih opcija. Zaposleni koji su se izjasnili na osnovu ponuđenih mogućnosti i opredelili za pojedine mere, ne moraju biti proglašeni (utvrđeni) viškom zaposlenih i ostvariti upravo onu mogućnost za koju su se opredelili, ukoliko kod poslodavca postoji drugačija objektivna potreba za radom odnosnog zaposlenog.

Na osnovu predloženih mogućnosti i rezultata ankete, prave se konačni spiskovi zaposlenih koji su utvrđeni kao višak zaposlenih.

11) Poslodavci su obavezni da utvrde predlog posebnog programa i da ga dostave reprezentativnom sindikatu i Nacionalnoj službi, u skladu sa Zakonom o radu.

Tačkom 13. Uputstva definisan je sadržaj posebnog programa, način usklađivanja dinarske protivvrednosti novčane naknade (iznosa sredstava potrebnih za isplatu 10 prosečnih zarada u privredi Republike u bruto iznosu po godini staža osiguranja i 100 evra po srednjem kursu po godini staža osiguranja), kao i prateća dokumentacija, koju privredna društva, odnosno javna preduzeća i ustanove, dostavljaju uz poseban program.

Nadležni organ poslodavca donosi poseban program koji, u skladu sa Zakonom o radu, sadrži: ukupan broj zaposlenih kod poslodavca; ukupan broj, razloge i dinamiku prestanka potrebe za radom zaposlenih (ako se vrši u različitim vremenskim intervalima); broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju; kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih; mere za zapošljavanje (obrazložene mere i aktivnosti za rešavanje viška zaposlenih koje se odnose na statusne promene, raspoređivanje na druge poslove kod poslodavca, korišćenje slobodnih resursa, ustupanje opreme, kooperaciju, dodatno obrazovanje i obuku, zapošljavanje kod novog poslodavca i dr.); sredstva za rešavanje socijalnoekonomskog položaja viška zaposlenih (visina sredstava za svakog radnika, kao i za pojedine grupe radnika u zavisnosti od prava koja ostvaruju, stimulativne otpremnine); rok u kome će biti otkazan ugovor o radu; druge elemente utvrđene ovim uputstvom).

12) Poslodavci su dužni da razmotre predloge Nacionalne službe i mišljenje sindikata i da ih obaveste o svom stavu, kao i da na osnovu predloženih mera aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe sprovedu i organizuju potrebne aktivnosti, kao i da: 

13) utvrde i dostave poseban program Ministarstvu rada, i

14) izvrše obaveze iz odobrenog posebnog programa u roku od 30 dana od dana prenosa sredstava po odobrenom programu, i o tome dostave izveštaj Ministarstvu rada, a ukoliko su sredstva za dodatno obrazovanje i obuku radnika odobrena od strane Nacionalne službe, izveštaj se podnosi i Nacionalnoj službi, u skladu sa preuzetim obavezama.

Ako su, međutim, sredstva isplaćena novom poslodavcu za novo zapošljavanje viška zaposlenih, izveštaj se, u skladu sa ugovorom zaključenim sa Nacionalnom službom, podnosi preko Nacionalne službe, Ministarstvu rada, na svakih šest meseci u periodu dok traje obaveza.

Ministarstvo rada, odnosno Nacionalna služba, dužni su da podnesu zahtev za povraćaj sredstava u roku od 15 dana od dana utvrđivanja da sredstva nisu iskorišćena namenski.

Programom i Uputstvom su, znači, taksativno utvrđene obaveze privrednih društava, javnih preduzeća i ustanova za preduzimanje određenih mera i aktivnosti za rešavanje viška zaposlenih korišćenjem sredstava po Programu, kao i za redovno izveštavanje o tome nadležnih organa. Istovremeno, utvrđene su i obaveze nadležnih organa, pre svega, Ministarstva rada i Nacionalne službe, da prate realizaciju preuzetih obaveza i blagovremeno preduzimaju mere za povraćaj odobrenih sredstava u slučaju nenamenskog korišćenja sredstava.

Obaveze Nacionalne sluŽbe za zapoŠljavanje

Programom se utvrđuje obaveza Nacionalne službe da ostvaruje neposrednu saradnju sa privrednim društvima, javnim preduzećima ili ustanovama, koji su u postupku restrukturiranja/racionalizacije. Nacionalna služba je obavezna da, u postupku utvrđivanja viška zaposlenih, aktivno učestvuje u realizaciji posebnog programa. S tim u vezi, Nacionalna služba je dužna da:

1) formira stručno-operativne timove za pružanje stručne pomoći i informisanje o pravima i mogućnostima rešavanja radnopravnog i socijalnog statusa viška zaposlenih;

2) dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreči ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu;

3) posreduje i dovodi u kontakt poslodavce koji iskazuju višak zaposlenih i poslodavce koji iskazuju potrebu za zapošljavanjem;

4) informiše i individualno ili grupno savetuje zaposlene u privrednim društvima, javnim preduzećima i ustanovama o mogućnosti zapošljavanja i ostvarivanju prava;

5) predloži programe mera aktivne politike zapošljavanja;

6) obavlja i druge poslove u skladu sa svojom delatnošću.

Uputstvom (tač. 14) su posebno utvrđene obaveze i aktivnosti Nacionalne službe, koje je dužna da sprovede u toku celog postupka racionalizacije, restruktururanja i pripreme za privatizaciju od strane poslodavca. Utvrđena je primarna uloga stručno operativnog tima, kao i da se mere aktivne politike zapošljavanja mogu sprovesti programima susretanja ponude i tražnje (posredovanje-dovođenje u kontakt poslodavca i lica; sajmovi zapošljavanja; klubovi za zapošljavanje, i obuka za aktivno traženje posla), programima dodatnog obrazovanja i obuke (obuke za poslove radnog mesta, prekvalifikacija i dokvalifikacija; stručno osposobljavanje; ostale obuke), i programima razvoja preduzetništva i programa zapošljavanja (obuke za sticanje osnovnih znanja o preduzetništvu; jednokratna isplata novčane naknade; subvencija za samozapošljavanje; zapošljavanje lica sa invaliditetom; subvencionisanje novog zapošljavanja).

Obaveze teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

Na nivou teritorijalne autonomije i jedne ili više jedinica lokalne samouprave može se formirati Centar za podršku poslovnim promenama/tranziciji (u daljem tekstu: Centar), s ciljem pružanja pomoći višku zaposlenih u lakšem prilagođavanju tranzicionim promenama i rešavanju njihovog socijalnog statusa.

U radu Centra mogu se uključiti, pored predstavnika teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, predstavnici privrednih društava, javnih preduzeća ili ustanova koji iskazuju višak zaposlenih, kao i reprezentativnih udruženja poslodavaca i organizacija sindikata na nivou teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, privredne komore, nevladinih organizacija, saveta za zapošljavanje, socijalno-ekonomskog saveta i drugih, a u cilju podsticanja:

1) izrade programa razvoja u okviru teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, radi stvaranja povoljnijih uslova za rešavanje problema nezaposlenosti na toj teritoriji;

2) osnivanja razvojnih centara, povezivanja velikih i malih privrednih društava u različite asocijacije (klastere, kooperative i sl.), u skladu sa specifičnostima na odgovarajućoj teritoriji;

3) formiranja info centara za podsticanje, finansijsku podršku i razvoj malih i srednjih privrednih društava, sa stanovišta zapošljavanja nezaposlenih i viška zaposlenih;

4) sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja na nivou teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave (inkubator centri, klubovi za zapošljavanje, sajmovi zapošljavanja, javni radovi i sl.), u cilju ponovnog zapošljavanja viška zaposlenih;

5) pružanja pomoći i savetovanja u traženju posla i samozapošljavanju.

MERE I AKTIVNOSTI ZA REŠAVANJE VIŠKA ZAPOSLENIH

Posebnim programom privrednog društva, javnog preduzeća ili ustanove utvrđuju se mogućnosti:

1) Raspoređivanja (premeštaja) na druge poslove, i to:

-     sa punim ili nepunim radnim vremenom u istom privrednom društvu, javnom preduzeću ili ustanovi, u skladu sa zakonom;

-     uz dodatno obrazovanje ili obuku u istom privrednom društvu, javnom preduzeću ili ustanovi, u skladu sa zakonom;

-     kod poslodavca sledbenika nastalog statusnim promenama poslodavca prethodnika, u skladu sa zakonom.

2) Samozapošljavanja, kao načina rešavanja radnopravnog statusa utvrđenog viška zaposlenih, i to:

-     korišćenjem raspoložive pokretne ili nepokretne imovine privrednog društva ili javnog preduzeća, s tim da se međusobna prava i obaveze regulišu ugovorom između poslodavca (davalac imovine) i zaposlenog, uz saglasnost Agencije za privatizaciju i Ministarstva rada;

-     udruživanjem sredstava radi osnivanja različitih oblika udruženja (kooperative, klasteri, zadruge), uz podršku privrednog društva koje iskazuje višak zaposlenih, Centra i drugih subjekata u skladu sa zakonom;

-     pružanjem stručne pomoći, savetovanja i organizovanja obuka za otpočinjanje sopstvenog posla, od strane Nacionalne službe, samog poslodavca, Centra i drugih subjekata u skladu sa zakonom.

3) Novog zapošljavanja, posredovanjem Nacionalne službe, Centra ili direktnim dogovorom sa novim poslodavcem, i to:

- bez dodatnog obrazovanja ili obuke kod drugog poslodavca;

- uz dodatno obrazovanje ili obuku kod drugog poslodavca;

- uz isplatu sredstava ostvarenih prestankom radnog odnosa radnika po Programu, u celosti novom poslodavcu;

- uz isplatu sredstava ostvarenih prestankom radnog odnosa radnika po Programu, delom novom poslodavcu, a delom radniku.

Ugovorom između poslodavca, koji iskazuje višak zaposlenih, radnika i novog poslodavca regulišu se međusobna prava i obaveze, kao i iznos sredstava koji se isplaćuje novom poslodavcu, s tim da taj poslodavac preuzme obavezu da zasnuje radni odnos sa radnikom na neodređeno vreme i da ga ne utvrdi kao višak zaposlenih u naredna 24 meseca.

Na osnovu osnivanja novog privrednog subjekta samozapošljavanjem ili po osnovu novog zapošljavanja mogu se ostvariti sva ostala prava u skladu sa zakonom (subvencije za sanozapošljavanje, novo zapošljavanje, dodatno obrazovanje ili obuku, pomoć poslovnog centra i druge mere aktivne politike zapošljavanja).

4) Organizovanja i sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, u smislu dodatnog obrazovanja i obuke, obuke za otpočinjanje sopstvenog posla i sticanja osnovnih znanja o preduzetništvu, obuke za aktivno traženje posla, omogućavanja učešća u klubovima za zapošljavanje, inkubator centrima ili drugim oblicima pripreme za zapošljavanje, sajmovima zapošljavanja, javnim radovima i dr.

NAČIN REŠAVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH

Zaposleni koji je utvrđen kao višak ostvaruje prava po osnovu rada u skladu sa zakonom, programom rešavanja viška zaposlenih donetim u skladu sa Zakonom o radu, Programom i posebnim programom, uz obavezu aktivnog učestvovanja u rešavanju svog radnopravnog statusa.

Zaposlenom koji je utvrđen kao višak prestaje radni odnos kad se opredeli za ostvarivanje jednog od prava koje je za njega najpovoljnije, i to za:

1) novčanu naknadu u iznosu od 10 prosečnih zarada u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike - za zaposlene koji imaju više od 10 godina staža osiguranja;

2) novčanu naknadu u visini dinarske protivvrednosti 100 evra po godini staža osiguranja, po srednjem kursu, na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca, uz mogućnost mesečnog usklađivanja dinarske protivvrednosti iznosa novčane naknade;

3) otpremninu u skladu sa Zakonom o radu i ostvarivanjem prava na novčanu naknadu u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Isplata novčane naknade po Programu može se vršiti u jednokratnom iznosu, u ratama ili kroz vrednosne bonove.

Sredstva za isplatu otpremnine u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu, odnosno Zakonom o radu, obezbeđuje sam poslodavac.

Uz isplatu novčane naknade po Programu, zaposleni koji je utvrđen kao višak, može da ostvari:

1) prava po osnovu samozapošljavanja korišćenjem resursa poslodavca i drugih mogućnosti u skladu sa zakonom;

2) pravo po osnovu novog zapošljavanja ulaganjem sredstava ostvarenih isplatom novčane naknade u celini ili delom novom poslodavcu;

3) prava po osnovu novog zapošljavanja uz dodatno obrazovanje i obuku.

Ukoliko privredno društvo, javno preduzeće ili ustanova obezbede sredstva samostalno ili na drugi način u skladu sa zakonom, mogu da isplate stimulativnu otpremninu zaposlenom utvrđenom kao višak.

Mere i aktivnosti, kao i način rešavanja viška zaposlenih precizno su utvrđeni, uz obavezu zaposlenih koji su utvrđeni kao višak, da aktivno učestvuju u rešavanju svog radnopravnog statusa.

Programom se utvrđuju znatno šire mogućnosti za rešavanje viška zaposlenih i ostavlja mogućnost zaposlenom da se opredeli za najpovoljniju opciju - novčanu naknadu ili otpremninu u skladu sa Zakonom o radu i ostvarivanjem prava na novčanu naknadu po propisima o zapošljavanju.

To znači, da zaposleni koji se opredeli za novčanu naknadu iz tač. 1) i 2) stav 2. ovog podnaslova, ne može da ostvari i pravo na novčanu naknadu po propisima o zapošljavanju, ali može da ostvari prava po osnovu: (1) samozapošljavanja korišćenjem resursa poslodavca i drugih mogućnosti u skladu sa zakonom, (2) novog zapošljavanja ulaganjem sredstava ostvarenih isplatom novčane naknade u celini ili delom novom poslodavcu, subvencije za podsticanje novog zapošljavanja, u skladu sa propisima o zapošljavanju, i (3) novog zapošljavanja uz dodatno obrazovanje i obuku, pomoć poslovnog centra i sl.

Zaposleni koji se opredeli za otpremninu i ostvarivanje prava na novčanu naknadu po propisima o zapošljavanju, ostvaruje pravo na novčanu naknadu, pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i druga prava po osnovu nezaposlenosti, u skladu sa zakonom. Na njegov zahtev novčana naknada može da se isplati u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje.

Pravo na novčanu naknadu po propisima o zapošljavanju ostvariće i zaposleni kome je privredno društvo, javno preduzeće ili ustanova isplatila otpremninu u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu iz svojih sredstva, kao i u slučaju isplate stimulativne otpremnine u skladu sa zakonom.

SREDSTVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA

Programom su definisani izvori sredstava za njegovu realizaciju, i to:

- sredstva izdvojena u budžetu Republike Srbije;

- sredstva koja obezbeđuje Nacionalna služba, u skladu sa zakonom;

- sredstva privrednog društva, javnog preduzeća ili ustanove;

- sredstva teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave;

- posebna sredstva, krediti, donacije, pokloni, legati i druga obezbeđena sredstva.

Predviđeni izvori sredstava i nosioci tih sredstava, Programom su utvrđeni shodno značaju i težini pitanja rešavanja viška zaposlenih, kao i pitanja nezaposlenosti u celini.

Sredstva iz budžeta Republike Srbije obezbeđena za ostvarivanje Programa odobravaju se rešenjem ministra rada, a na predlog radne grupe za razmatranje i ocenu dokumentacije i posebnih programa.

Radnu grupu čine predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva rada i predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera na republičkom nivou.

Programom se reguliše samo način odobravanja sredstava koja su obezbeđena u budžetu Republike za njegovu realizaciju. Ostali učesnici u obezbeđivanju sredstava, saglasno obavezama utvrđenim Programom, odlučuju na način i po postupku utvrđenom zakonom i njihovim opštim aktima.

____________________

1 Uputstvo o bližim kriterijumima za primenu Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju doneto je 12. oktobra 2005. godine, objavljeno je u ''Službenom glasniku RS'', br. 89/05, a stupilo je na snagu 16. novembra 2005. godine.

2 U periodu 2002-2004. godine, u realizaciji Socijalnog programa, sredstvima iz Budžeta Republike Srbije finansirano je 92.996 radnika, koji su ostali bez posla usled restrukturiranja i privatizacije. Do 30.6.2005. godine finansirano je 12.285 radnika iz preduzeća koja su u procesu restrukturiranja ili se spremaju za privatizaciju. Preko 95% ovih radnika opredelilo se za jednokratnu novčanu naknadu, najčešće bez ideje i plana o ponovnom zapošljavanju.

3 Odlukom o određivanju devastiranih područja (opština) Republike Srbije br.110-4117/2004-001 od 4. juna 2004. godine, utvrđeno je da su devastirana područja (opštine) Republike Srbije opštine: Majdanpek, Kragujevac, Bor, Priboj, Prijepolje, Medveđa, Raška, Šid, Dimitrovgrad, Kraljevo, Loznica, Lajkovac i Knjaževac.

4 Ustanove na koje se, u skladu sa čl. 23. Zakona o javnim službama (''Sl. glasnik RS'', br.42/91, 71/94), shodno primenjuju odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima, ako zakonom u pojedinim oblastima (zdravstvo, visoko obrazovanje), nije drukčije određeno, u slučaju utvrđivanja viška zaposlenih (otkaza radnog odnosa zaposlenom kada usled promena u organizaciji i metodu rada stekne status neraspoređenog u smislu čl. 64a st. 2. tač. 6) i st. 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima), nisu obavezne da donose program rešavanja viška zaposlenih iz čl. 155. Zakona o radu. Međutim, ustanove čiji je osnivač Republika, a koje podnesu zahtev za obezbeđenje sredstava po Programu, obavezne su da donesu poseban program rešavanja viška zaposlenih, koji sadrži mere i aktivnosti za rešavanje viška zaposlenih, predviđen Programom.

5 Utvrđivanje pravne i ekonomske osnovanosti vršenja statusnih promena, prema tački 6. Uputstva, podrazumeva utvrđivanje mogućnosti vršenja reorganizacije privrednog društva koja predstavljaju statusnu promenu, promenu pravne forme, promenu unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, u skladu sa zakonom. Restrukturiranje obuhvata: različite vrste spajanja, podele, odvajanja privrednog društva, prodaju delova, prenos imovine ili dela imovine na drugi pravni subjekt, promenu pravne forme poslodavca i njegovih zavisnih delova, promenu unutrašnje organizacije ukidanjem neprofitabilnih delova, prestanak obavljanja neprofitabilnih delatnosti, kao i uvođenje novih. Restrukturiranje u postupku privatizacije vrši se u skladu sa Zakonom o privatizaciji, na osnovu Odluke o restrukturiranju Agencije za privatizaciju i Programa restrukturiranja, koji donosi Agencija, subjekt privatizacije ili pravni i finansijski savetnik. Subjekt privatizacije, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, donosi odluke koje se odnose na raspolaganje imovinom, sticanje, povećanje ili smanjenje kapitala ili drugim pitanjima koja su od značaja za privatizaciju.

  Javna preduzeća mogu da se reorganizuju u skladu sa zakonom i odlukom osnivača.