PRIMERI OBRAZACA SUDSKIH ODLUKA KOJIMA SE IZRIČU ALTERNATIVNE KRIVIČNE SANKCIJE

Novica Peković,
sudija Vrhovnog suda Srbije

UVODNE NAPOMENE

Krivični zakonik Republike Srbije koji je stupio na snagu 01. 01. 2006. godine obavezuje sudove da primenjuju isti, shodno načelu vremenskog važenja krivičnog zakonodavstva, da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela (član 5. stav 2. Krivičnog zakonika). Primena ovog zakonika je obavezna i u odnosu na one učinioce koji su krivično delo učinili pre nego što je isti stupio na pravnu snagu i to po usvojenom načelu u krivičnom pravu i krivičnom zakonodavstvu, o mogućoj retroaktivnoj primeni krivičnih zakona.

Retroaktivna primena krivičnog zakona dozvoljena je i u novom Krivičnom zakoniku u članu 5. stav 2. gde je određeno da “ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca”.

Upoređivanjem zaprećenih kazni zatvora iz novog Krivičnog zakonika u odnosu na dosadašnje krivično zakonodavstvo možemo konstatovati da su posebni maksimumi kazne zatvora u novom Krivičnom zakoniku za krivična dela koja su bila česta u sudskoj praksi blaži u odnosu na dosadašnje krivično zakonodavstvo (krađa, teška krađa, prevara, razbojnička krađa, razbojništvo, teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija i dr).

Ukoliko u svakom pojedinačnom slučaju bude ocenjeno da je Krivični zakonik najblaži za učinioca, tada će sudovi biti u obavezi da primenjuju isti i na učinioce onih krivičnih dela koja su učinjena pre stupanja na snagu novog Krivičnog zakonika po osnovu načela retroaktivne primene krivičnih zakona.

Osim toga u Krivičnom zakoniku data je prednost izricanju novčane kazne u dnevnim iznosima (član 49. Krivičnog zakonika) u odnosu na novčanu kaznu u određenom iznosu (član 50. Krivičnog zakonika) i sudovi su obavezni da prvenstveno izriču novčanu kaznu u dnevnim iznosima, pa tek ako nije moguće utvrditi visinu dnevnog iznosa novčane kazne ni na osnovu slobodne procene suda (član 49. stav 5. KZ) ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produžilo trajanje krivičnog postupka, sud će tada izreći novčanu kaznu u određenom iznosu u okviru propisane najmanje i najveće mere novčane kazne, što drugim rečima znači da ukoliko sudovi postupe na suprotan način od napred navedenog, odnosno odmah izreknu novčanu kaznu u određenom iznosu, time će učiniti povredu krivičnog zakona, što može dovesti do ukidanja ožalbene presude.

Imajući u vidu da novi Krivični zakonik donosi i nove kazne i to novčanu kaznu u dnevnim iznosima (član 49. KZ), kaznu rad u javnom interesu (član 52. KZ) i kaznu oduzimanje vozačke dozvole (član 53. KZ) u nastavku dajemo primere obrazaca za izradu dela izreke presude kojom se izriču alternativne krivične sankcije (novčana kazna u dnevnim iznosima, novčana kazna u određenom iznosu, kazna rad u javnom interesu, kazna oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom i sudska opomena).

PRIMER OBRASCA ZA DEO IZREKE PRESUDE KOJOM SE IZRIČE NOVČANA KAZNA
U DNEVNIM IZNOSIMA

(član 49. Krivičnog zakonika)

Primer presude kojom se izriče novčana kazna u dnevnim iznosima

(član 49. Krivičnog zakonika)

Uzimamo za primer da je okrivljeni NN oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika Za navedeno krivično delo određeno je da će se učinilac kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine

U konkretnom slučaju za navedeno krivično delo primenjuju se odredbe o skraćenom postupku iz Zakonika o krivičnom postupku (odredbe člana 434. do člana 448. ZKP)

Deo izreke presude kojom se izriče novčana kazna u dnevnim iznosima iz člana 49. Krivičnog zakonika za navedeno krivično delo treba da izgleda ovako:

Pa mu sud primenom napred navedenog zakonskog propisa (član 203. stav 1. KZ) i člana 4. stav 2, član 49. i 51. Krivičnog zakonika, izriče

Novčanu kaznu u dnevnim iznosima

čiju visinu odmerava na iznos od 200.000,00 dinara, a pošto je prethodno utvrdio optuženom NN za navedeno krivično delo broj od 200 dnevnih iznosa i visinu jednog dnevnog iznosa na 1.000,00 dinara, tako da se do visine izrečene novčane kazne u dnevnim iznosima došlo množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa sa utvrđenom vrednošću jednog dnevnog iznosa.

Optuženi NN je dužan da izrečenu novčanu kaznu plati u roku od dva meseca.

Ukoliko okrivljeni NN ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku od dva meseca, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora po ovom osnovu ne može biti duža od šest meseci.

Napomena:

Neplaćena novčana kazna može se umesto kaznom zatvora zameniti kaznom rada u javnom interesu shodno članu 51. stav 4. Krivičnog zakona, pa bi deo izreke presude kada se zamenjuje neplaćena novčana kazna kaznom rada u javnom interesu mogao da imao ovaj oblik:

Ako okrivljeni NN ne plati novčanu u ostavljenom roku od dva meseca neplaćena novčana kazna ima se zameniti kaznom rada u javnom interesu, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti osam časova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu po ovom osnovu ne može biti duži od 360 časova.

Obrazloženje presude kojom je izrečena novčana kazna u dnevnim iznosima u delu odluke o kazni treba da izgleda ovako:

Sud je okrivljenom NN odmerio novčanu kaznu u dnevnim iznosima shodno opštim pravilima o odmeravanju kazne (čl. 54. KZ), u granicama koja je zakonom propisana za navedeno krivično delo. Pri tom je imao u vidu svrhu kažnjavanja predviđenu u članu 42. Krivičnog zakonika, i stepen krivice okrivljenog koji je povećan i ogleda se u njegovoj odlučnosti da učini krivično delo, pobude iz kojih je isto učinio a naime da je išao za tim da ostvari veću imovinsku korist koja bi mu omogućila na određeno vreme život bez rada, što su sve otežavajuće okolnosti, dok činjenica da okrivljeni do sada nije osuđivan je olakšavajuća okolnost.

Osim toga, polazeći od činjenice da je optuženi vlasnik privatne firme te da je preko uprave prihode Opštine Vračar utvrđeno da je u prethodnoj kalendarskoj godini ostvario prihod od 1.100.000,00 dinara, a da su nužni rashodi istog u toj istoj godini iznosili 735.000,00 dinara tako da razlika između prihoda i rashoda okrivljenog za prethodnu kalendarsku godinu iznosi 365.000,00 dinara to je sud podelio ovaj iznos sa brojem dana u godini i utvrdio visinu jednog dnevnog iznosa na iznos od 1.000,00 dinara a shodno odredbi člana 49. stav 3. Krivičnog zakonika.

S obzirom da je na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne (čl. 54. KZ) okrivljenom NN za navedeno krivično delo sud utvrdio novčanu kaznu u dnevnim iznosima čiji je broj odmerio na 200, shodno članu 49. stav 6. tačka 5. Krivičnog zakonika, to je do iznosa novčane kazne iz izreke presude došao množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa od 200 sa vrednošću jednog dnevnog iznosa od 1.000,00 dinara, tako da je okrivljenom izrekao novčanu kaznu po osnovu člana 49. Krivičnog zakonika u visini od 200.000 dinara.

Istovremeno shodno članu 51. KZ sud je u presudi odredio da je optuženi dužan da navedenu kaznu isplati u roku od dva meseca, što ako ne učini da će ista biti zamenjena u kaznu zatvora određujući pri tom za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora po osnovu zamene novčane kazne zbog neplaćanja ne može biti po ovom osnovu duža od šest meseci.

Napomena:

Ukoliko se sud odlučio da neplaćenu novčanu kaznu zameni u kaznu rada u javnom interesu tada bi deo obrazloženja presude u odnosu na zamenjenu kaznu trebao da sadrži obrazloženje predviđeno u članu 51. stav 4. Krivičnog zakonika i u obrazloženju presude treba navesti razloge kojima se sud rukovodio kada je odredio da ukoliko ne dođe do plaćanja novčane kazne da će ista biti zamenjena u kaznu rad u javnom interesu, imajući u vidu da je optuženi u završenoj reči pokazao spremnost da prihvati kaznu rada u javnom interesu.

PRIMER OBRASCA PRESUDE KOJOM SE IZRIČE NOVČANA KAZNA U ODREĐENOM IZNOSU

 (član 50. Krivičnog zakonika)

Deo izreke kojim se izriče novčana kazna u određenom iznosu (član 50. KZ) treba da izgleda ovako.(Uzimamo primer da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika.

Pa mu sud primenom napred navedenog zakonskog propisa i člana 4. stav 2, člana 42, 50 i 51. Krivičnog zakonika, izriče

Novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara

koju je dužan platiti u roku od dva meseca računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku od dva meseca ista će biti zamenjena u kaznu zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

U ovom slučaju neplaćena novčana kazna takođe može biti zamenjena i kaznom rada u javnom interesu shodno članu 51. stav 4. Krivičnog zakonika .

Obrazloženje presude u slučaju izricanja novčane kazne u određenom iznosu iz člana 50. Krivičnog zakonika mora da sadrži razloge o tome zašto sud nije izrekao u ovom slučaju novčanu kaznu u dnevnim iznosima jer je zakonodavac odredio da će sud u slučaju ukoliko se odluči za izricanje novčane kazne za učinjeno krivično delo, u tom slučaju najpre pokušati da optuženom izrekne novčanu kaznu u dnevnim iznosima, pa ukoliko to nije moguće, sud će u tom slučaju izreći novčanu kaznu u određenom iznosu (član 50. stav 1. Krivičnog zakonika).

Ukoliko sud propusti da navede razloge o tome zašto u konkretnom slučaju nije izrekao novčanu kaznu u dnevnim iznosima već novčanu kaznu u određenom iznosu po žalbi ovlašćenog tužioca, (to će u ovom slučaju najčešće biti državni tužilac), ožalbena presuda mora biti ukinuta.

Treba ukazati i na to da novi Krivični zakonik ne sadrži rešenje koje je imao Osnovni krivični zakon u članu 39. stav 3. kojim je bilo određeno da se neplaćena novčana kazna može zameniti u kaznu zatvora tek ako se ista ni prinudnim putem ne bi mogla naplatiti, dok novi Krivični zakonik u članu 51. stav 2. ne sadrži takvu mogućnost već govori da ukoliko osuđeni ne plati novčanu kaznu da će ista biti zamenjena u kaznu zatvora ili u kaznu rada u javnom interesu.

Međutim, pitanje izvršenja novčane kazne reguliše Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i koji u članu 176. određuje da se prinudnoj naplati novčane kazne pristupa kada osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku.

Izostanak ovakvog rešenja u novom Krivičnom zakoniku ne predstavlja smetnju prvostepenom sudu da u slučaju neplaćanja novčane kazne od strane okrivljenog u ostavljeno roku odredi da će ista biti zamenjena u kaznu zatvora ili u kaznu rada u javnom interesu, s tim da je nadležnost i postupak za izvršenje novčane kazne određen u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija u glavi IV.

Kod izricanja novčane kazne u fiksnom iznosu prvostepeni sud je dužan da u obrazloženju presude kod obrazlaganja odluke o visini izrečene novčane kazne posebno obrazloži i okolnost da je uzeo u obzir i imovno stanje izvršioca krivičnog dela (član 54. stav 2. Krivičnog zakonika).

PRIMER OBRASCA PRESUDE KOJOM SE IZRIČE KAZNA - RAD U JAVNOM INTERESU

(član 52. Krivičnog zakonika)

I ova kazna se izriče presudom, što znači da pismeni otpravak presude treba da sadrži oznaku da se ista izriče “U ime naroda”, da sadrži uvod, izreku i obrazloženje.

Deo izreke presude kojom se izriče kazna rad u javnom interesu okrivljenom za učinjeno krivično delo, (u našem primeru za krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika), treba da izgleda ovako:

Pa mu sud primenom napred navedenog zakonskog propisa iz člana 4. stav 2, člana 42. i člana 52. Krivičnog zakonika, izriče kaznu

Rad u javnom interesu

čiju dužinu određuje na 240 časova, s tim da isti u toku jednog meseca traje 60 (šezdeset) časova i određuje se da bude obavljen za vreme od 4 (četiri) meseca.

Ako okrivljeni ne obavi deo ili sve časove izrečene kazne rada u javnom interesu sud će ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 8 (osam) časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora, a ukoliko okrivljeni ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu sud mu može dužinu izrečenog rada u javnom interesu umanjiti za 1/4.

U obrazloženju presude treba navesti da je okrivljeni osuđen za krivično delo za koje se može izreći kazna rada u javnom interesu, a shodno članu 52. stav 1. KZ kazna rad u javnom interesu može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna.

Sud je u obrazloženju presude takođe dužan da dâ razloge zašto se odlučio za izricanje kazne rad u javnom interesu i posebno je dužan da navede razloge o vrsti krivičnog dela i ličnosti učinioca koji opravdavaju izricanje kazne rada u javnom interesu i pri tom je dužan da utvrdi da je optuženi spreman da obavlja rad u javnom interesu, jer se rad u javnom interesu ne može izreći bez pristanka učinioca.

Izjavu o pristanku učinioca krivičnog dela da mu se izrekne kazna rada u javnom interesu sudija pojedinac ili sudeće veće mogli bi uzeti u njegovoj završnoj reči, pre završetka glavnog pretresa.

PRIMER OBRASCA PRESUDE KOJOM SE IZRIČE KAZNA - ODUZIMANJE VOZAČKE DOZVOLE

(član 53. Krivičnog zakonika)

Kazna oduzimanje vozačke dozvole je predviđena u članu 53. Krivičnog zakonika i ista se može izreći i kao glavna i kao sporedna kazna.

U slučaju izricanja kazne oduzimanje vozačke dozvole kao glavne i takva kazna se izriče presudom, s tim da se kazna oduzimanje vozačke dozvole može izreći kao glavna kazna samo za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine.

Za potrebe ovog rada (kako treba da izgleda pismeni otpravak presude u slučaju kada je izrečena kazna oduzimanje vozačke dozvole kao glavna kazna) koristićemo kao primer da je učinjeno krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. Krivičnog zakonika, čija radnja se sastoji u tome da učinilac bez pristanka ovlašćenog lica koristi tuđe motorno vozilo i za koje krivično delo je zakonodavac odredio da se učinilac ima kazniti novačnom kaznom ili zatvorom do dve godine. U tom slučaju za navedeno krivično delo deo izreke presude kojom se izriče kazna oduzimanje vozačke dozvole treba da izgleda ovako:

Pa mu sud primenom napred navedenog zakonskog propisa (član 213. stav 1. KZ) i člana 4. stav 2, člana 42. i 53. Krivičnog zakonika izriče kaznu

Oduzimanje vozačke dozvole

u trajanju od dve godine, računajući ovaj rok od dana pravnosnažnosti presude.

Ako okrivljeni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja vozačke dozvole sud će kaznu oduzimanja vozačke dozvole zameniti kaznom zatvora tako što će za jednu godinu oduzimanja vozačke dozvole odrediti jedan mesec zatvora.

Obrazloženje pismenog otpravka presude u ovom primeru treba da sadrži razloge o tome da su ispunjeni zakonski uslovi za izricanje kazne oduzimanje vozačke dozvole kao glavne kazne, koja se inače može izreći i kao sporedna.

Skrećem pažnju na to da se kazna oduzimanja vozačke dozvole ne može se izreći zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, što znači da ukoliko sud nađe da je okrivljenom potrebno izreći meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom tada je isključena mogućnost izricanja kazne oduzimanja vozačke dozvole (član 53. stav 3. KZ).

U obrazloženju presude sud je dužan da navede razloge i o tome da su ispunjeni uslovi za izricanje kazne oduzimanja vozačke dozvole u smislu člana 53. stav 1. Krivičnog zakonika, a naime, da je u pitanju učinilac krivičnog dela u vezi sa čijim izvršenjem ili pripremanjem je korišćeno motorno vozilo, a u našem primeru kod navedenog krivičnog dela upravo je objekat radnje tuđe motorno vozilo pa bi sud trebao da razloge o tome da je u konkretnom slučaju opravdano izricanje kazne oduzimanje vozačke dozvole upravo zbog prirode samog krivičnog dela i posebno obrazložiti deo odluke o načinu zamene ove kazne u kaznu zatvora u slučaju da okrivljeni uprava motornim vozilom za vreme dok traje kazne oduzimanja vozačke dozvole.

Kod istog krivičnog dela (neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. KZ) sudovi mogu kaznu oduzimanje vozačke dozvole izreći kao sporednu uz izricanje novčane kazne ili kazne zatvora kao glavne kazne i u tom slučaju deo izreke presude kojim se izriče glavna kazna i sporedna kazna oduzimanje vozačke dozvole treba da izgleda ovako:

Pa mu sud primenom napred navedenog zakonskog propisa (član 213. stav 1. KZ) i člana 4. stav 2, člana 42, člana 44. stav 2, 50. i 53. Krivičnog zakonika, kao glavnu izriče

Novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara

koju je dužan platiti u roku od dva meseca računajući od dana pravnosnažnosti presude, i kao sporednu izriče kaznu

Oduzimanje vozačke dozvole

koja ima trajati jednu godinu računajući ovaj rok od dana pravnosnažnosti presude.

Ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku od dva meseca ista će biti zamenjena u kaznu zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Ako osuđeni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazne oduzimanja vozačke dozvole kao sporedna, sud će kaznu oduzimanja vozačke dozvole zameniti u kaznu zatvora tako što će za jednu godinu oduzimanja vozačke dozvole odrediti jedan mesec zatvora.

U obrazloženju odluke o kazni prvostepeni sud treba da navedene razloge kojima se rukovodio pri izricanju ovih kazni vodeći pri tom računa da je dužan da da razloge o tome zašto u konkretnom slučaju nije izrekao novčanu kaznu kao sporednu u dnevnim iznosima već novčanu kaznu u određenom iznosu.

Sud je takođe dužan da posebno obrazloži razloge za zamenu neplaćene novčane kazne i zamenu kazne upravljanja motornim vozilom u kaznu zatvora ako osuđeni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazne oduzimanja vozačke dozvale kao sporedna.

Pri tom, je suda dužan da da i razloge u smislu člana 54. KZ (opšta pravila o odmeravanju kazne) kojima se rukovodio kada je našao da treba izreći ovakve kazne.

PRIMER OBRASCA PRESUDE KOJA SE IZRIČE U SMISLU Člana 59. KriviČnog zakonika

Poravnanje učinioca i oštećenog

Članom 59. stav 1. Krivičnog zakonika određeno je da sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oštećenim, okrivljeni ispunio sve obaveze iz tog sporazuma.

U tom slučaju, polazeći od primera da je optuženi učinio krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna, i da je došlo do sporazuma između oštećenog i okrivljenog i pošto je okrivljeni ispunio sve obaveze iz tog sporazuma, tada sud može osloboditi od kazne učinioca tog krivičnog dela. U tom slučaju vrsta odluke je presuda i tom presudom koja se izriče u ime naroda okrivljeni se oglašava krivim za učinjeno krivično delo a deo izreke o sankciji u tom slučaju glasi:

Pa ga sud na osnovu člana 59. stav 1. Krivičnog zakonika oslobađa od kazne.        

U obrazloženju presude sud treba da da razloge da su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 59. Krivičnog zakonika, a naime, da se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna i da je došlo do sporazuma okrivljenog sa oštećenim kao i da je okrivljeni ispunio sve obaveze iz tog sporazuma, navodeći i sadržinu tog sporazuma.

Ova vrsta presude takođe treba da sadrži i ostali deo obrazloženja, a naime da sud u obrazloženju presude da razloge iz kojih dokaza je utvrdio neke činjenice i iz kojih dokaza je utvrdio da postoji krivično delo u pitanju i krivica optuženog.

Sud može i shodno članu 59. stav 2. Krivičnog zakonika osloboditi od kazne učinioca krivičnog delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina uz uslov da je okrivljeni posle izvršenog krivičnog dela pre nego što je saznao da je otkriven otklone posledice dela ili nadoknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom. U tom slučaju prvostepeni sud je dužan da u obrazloženju presude navedene razloge da je optuženi otklonio posledice dela odnosno nadoknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom pre nego što je saznao da je otkriven kao izvršilac krivičnog dela.

PRIMER OBRASCA PRESUDE O IZRICANJU USLOVNE OSUDE SA ZAŠTITNIM NADZOROM

(član 71. Krivičnog zakonika)

Prema članu 71. KZ sud može odrediti da se učinilac kome je izrečena uslovna osuda stavi pod zaštitnim nadzor za određeno vreme u toku vremena proveravanja.

U tom slučaju izreka presude sadrži odluku o uslovnoj osudi sa vremenom proveravanja i odluku suda da se učinilac - okrivljeni stavlja pod zaštitni nadzor za određeno vreme u toku vremena proveravanja i izreka presude u delu o sankciji treba da izgleda ovako:

Pa mu sud primenom napred navedenog zakonskog propisa (u našem primeru 203. stav 1. KZ RS) i člana 4. stav 2, 64. i 71. Krivičnog zakonika, izriče

Uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom

tako što se okrivljenom NN za napred navedeno krivično delo utvrđuje kazna zatvora u trajanju od pet meseci i istovremeno određuje da se ista neće izvršiti ako optuženi za vreme od tri godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Sud određuje da se okrivljeni NN ima staviti pod zaštitni nadzor za vreme od jedne godine i to tako što se isti ima podvrgnuti lečenju od alkoholizma u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

U slučaju da okrivljeni ne ispunjava obaveze koje su mu određene uslovna osuda se ima opozvati.

U obrazloženju presude sud treba da da razloge kojima se rukovodio kada je izrekao ovu sankciju i pri tom je dužan da navede zakonske razloge za to a ti razlozi sadržani su u odredbama čl. 71, 72, 73, 74, 75. i 76. Krivičnog zakonika.

PRIMER OBRASCA DELA IZREKE REŠENJA O IZRICANJU SUDSKE OPOMENE

(član 77. Krivičnog zakonika)

Prema članu 77. stav 1. KZ sudska opomena se može izreći za krivična dela za koje je propisan zatvor do jedne godine ili novčana kazna, a učinjena su pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ih čine naročito lakim.

Sudska opomena se izriče rešenjem a što je određeno članom 459. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

To drugim rečima znači da se rešenje kojim se izriče sudska opomena ne donosi “U ime naroda”.

U članu 460. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku određeno je da se u izreci rešenja o sudskoj opomeni, pored ličnih podataka o okrivljenom, navodi samo da se okrivljenom izriče sudska opomena za delo koje je predmet optužbe i zakonski naziv krivičnog dela, kao i da izreka rešenja o sudskoj opomeni obuhvata i potrebne podatke iz člana 356. stav 1. tačka 5. i 7. ovog zakonika.

Ovakvo rešenje u znatnoj meri je odredilo dosadašnju sudsku praksu koja se kreće u pravcu da se okrivljeni kome se izriče sudska opomena ne oglašava krivim, već se samo u izreci rešenja o izricanju sudske opomene naznačuju činjenice i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela i zakonski naziv krivičnog dela i u izreci rešenja o sudskoj opomeni mora da se unese i odluka o merama bezbednosti i oduzimanju imovinske koristi ako se izriču, kao i odluka o troškovima krivičnog postupka, o imovinsko pravnom zahtevu kao i odluka o javnom objavljivanju pravnosnažnog rešenja ukoliko su takve odluke donesene.

Imajući u vidu napred navedeno primer obrasca rešenja kojim se izriče sudska opomena izgleda ovako:

Uvod rešenja sadrži podatke iz člana 361. stav 2. ZKP.

U izreci rešenja o sudskoj opomeni unose se lični podaci okrivljenog i potom umesto da se isti oglašava krivim deo izreke rešenja o sudskoj opomeni u tom delu izlega ovako:

zbog toga što je...

sledi zakonski opis krivičnog dela uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležje krivičnog dela i zakonski naziv krivičnog dela i potom ide tekst:

Pa mu sud primenom napred navedenih zakonskih propisa i člana 459. ZKP” i čl. 77. KZ, izriče

Sudsku opomenu

U obrazloženju rešenja sud će izneti kojim se razlozima rukovodio pri izricanju sudske opomene (član 460. stav 3. ZKP i član 77. stav 1. i 4. Krivičnog zakonika).