Jelisaveta Vasilić
advokat iz Beograda, konsultant Agencije za privatizaciju

Svako privredno društvo, kao pravni subjekat, nosilac je prava i obaveza iz pravnog prometa sa trećim licima, što dalje znači da svako privredno društvo odgovara za svoje obaveze celom svojom imovinom. Osnivači, akcionari ili članovi ne odgovaraju za obaveze privrednog društva, osim u slučajevima koji su izričito predviđeni zakonom.

Ovo proizilazi iz člana 53. Zakona o preduzećima, gde je izričito predviđeno da preduzeće, bez obzira da li se radi o zavisnom ili matičnom preduzeću, odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Osnivači, članovi i akcionari preduzeća odgovaraju za obaveze preduzeća u slučajevima i pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Ovim Zakonom je predviđena odgovornost osnivača, samo u dva slučaja i to u slučaju privida pravne ličnosti iz člana 54. Zakona, u smislu posebnih odredbi o upravljanju preduzećem u postupku privatizacije iz člana 400v st. 4. Zakona i u slučaju solidarne odgovornosti iz člana 414a Zakona.

U smislu člana 54. Zakona o preduzećima, osnivači, članovi i akcionari odgovaraju za obaveze preduzeća celokupnom svojom imovinom, ako je došlo do privida pravne ličnosti i to ako su osnivači, akcionari ili članovi preduzeća zloupotrebili da bi postigli cilj koji je za njih zabranjen, ako su preduzeće zloupotrebili da bi oštetili svoje poverioce, ako su suprotno propisima postupali sa imovinom preduzeća kao da je u pitanju njihova imovina, ako su smanjili imovinu preduzeća u svoju korist ili u korist trećeg lica, a znali su ili su morali znati da preduzeće neće biti u stanju da izmiri svoje obaveze prema trećim licima.

U smislu člana 414. Zakona o preduzećima koji je brisan članom 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzećima bila je predviđena odgovornost matičnog privrednog društva za obaveze zavisnog privrednog društva ukoliko matično preduzeće ima više od 75% akcija ili udela u zavisnom preduzeću, pod uslovom da je zavisno preduzeće pod neposrednim upravljanjem matičnog preduzeća. Ovakve imperativne norme o odgovornosti matičnog društva za obaveze zavisnog društva postoje samo u mađarskom pravu, iako je to protivno stanovištu odvojenog subjektiviteta u imovini između zavisnog društva i matičnog društva (odnosno između osnivača, akcionara i članova) i između privrednih društava.

Prema tome do izmene Zakona o preduzećima, osnivači, akcionari i članovi snose rizik poslovanja preduzeća samo do visine svog uloga i oni mogu odgovarati neograničeno solidarno samo u slučajevima privida pravne ličnosti iz člana 54. navedenog zakona i u slučaju odnosa neposrednog upravljanja kada matično preduzeće odgovara za obaveze zavisnog preduzeća u smislu člana 414. Zakona o preduzećima..

Pošto je član 414. Zakona o preduzećima brisan, postavlja se pitanje da li postoji neograničena solidarna odgovornost matičnog društva za obaveze zavisnog društva, nakon brisanja člana 414 navedenog zakona.

Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je sagledati u celosti kako osnovni tekst Zakona tako i izmene i dopune zakona, koje su uglavnom učinjene u delu zakona, koji se odnosi na upravljanje u postupku privatizacije i odgovornost povezanih preduzeća sa društvenim kapitalom.

Pre svega izmenama i dopunama Zakona izmenjen je naslov “posebne odredbe o upravljanju preduzećem u postupku promene vlasništva kapitala“ tako da sada taj deo nosi naslov ”Posebne odredbe o upravljanju preduzećem u postupku privatizacije”.

U ovom delu je brisan član 400, ali su dodata tri člana i to 400a, 400b, i 400v .

Po pitanju odgovornosti interesantan je član 400v stav 4 u kome je predviđeno da zavisno preduzeće, koje istupa iz holdinga, odnosno matičnog preduzeća, odgovara neograničeno solidarno sa holdingom odnosno matičnim preduzećem za obaveze zavisnog preduzeća nastale do dana istupanja.

Pre svega nije jasno zbog čega je pitanje odgovornosti stavljeno u deo koji se odnosi na upravljanje preduzećem u postupku privatizacije, kada postoji poseban deo koji nosi naslov “solidarna odgovornost za obaveze “u kome se reguliše pitanje odgovornosti matičnog društva za obaveze zavisnog društva.

Takođe ovaj stav je potpuno nejasan, jer iz njega proizilazi da zavisno preduzeće odgovara solidarno za obaveze zavisnog preduzeća sa nekim drugim odnosno matičnim preduzećem.

Zbog toga ovaj stav mora da se tumači kao opšta odredba da zavisno preduzeće odgovara za svoje obaveze, ali da zavisno preduzeće odgovara za svoje obaveze neograničeno solidarno sa matičnim preduzećem u slučaju kada je odnos između matičnog i zavisnog preduzeća odnos neposrednog upravljanja, odnosno ovaj član mora se tumačiti u saglasnosti sa članom 414a Zakona o preduzećima, kojim se u stvari reguliše pitanje odgovornosti.

U smislu člana 414a stav 1. Zakona, preduzeće koje stekne više od 90% akcija ili udela zavisnog preduzeća (matično preduzeće), odgovora neograničeno solidarno za obaveze zavisnog preduzeća, ako zavisno preduzeće donese odluku o odnosu neposrednog upravljanja.

Odnos neposrednog upravljanja nastaje ako zavisno preduzeće donese odluku o odnosu neposrednog upravljanja, ako takvu odluku donese matično preduzeće tročetvrtinskom većinom prisutnih i ako se odnos neposrednog upravljanja upiše u sudski registar i objavi u glasilu berze, ako se radi o preduzeću čije se akcije kotiraju na berzi.

Prema tome odnos neposrednog upravljanja ne nastaje činjenicom što je matično društvo steklo više od 90 % akcija ili udela u zavisnom preduzeću, nego se ovaj odnos uspostavlja ako su takve odluke donete od zavisnog društva, od matičnog društva i ako je to upisano u sudski registar i objavljeno u glasilu berze ako se radi o preduzeću čije se akcije kotiraju na berzi.

Prema tome u smislu člana 414a Zakona o preduzećima, matično društvo odgovara neograničeno solidarno za obaveze zavisnog društva samo ako postoji odnos neposrednog upravljanja, a za odnos neposrednog upravljanja moraju biti ispunjeni gornji uslovi.

Prema tome ukoliko je zavisno preduzeće pod neposrednim upravljanjem matičnog preduzeća, onda matično preduzeće odgovora neograničeno solidarno za obaveze zavisnog preduzeća u smislu člana 414a Zakona o preduzećima ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

Ovo znači da bi matično preduzeće odgovaralo za obaveze zavisnog preduzeća potrebno je da se ispune svi gorenavedeni uslovi i to kumulativno. S obzirom da je odgovornost matičnog preduzeća za obaveze zavisnog preduzeća u stvari odgovornost za drugo pravno lice, jasno je da se moraju ispuniti navedeni uslovi da bi matično preduzeće moglo da odgovara za obaveze zavisnog preduzeća. Naime odgovornost trećih lica (matično preduzeće ima svoj subjektivitet u odnosu na zavisno preduzeće koje takođe ima svoj subjektivitet) za obaveze privrednog društva suprotna je načelu da svako privredno društvo odgovara svom svojom imovinom za obaveze društva, jer je sva imovina koju su uneli osnivači imovina društva, a ne osnivača. Ova odgovornost je suprotna takođe i načelu da osnivači ne odgovaraju za obaveze osnovanog društva.

Upravo zbog tih suprotnosti tumačenje člana 414a Zakona o preduzećima, o solidarnoj odgovornosti matičnog društva za obaveze zavisnog društva, mora biti restriktivno, ovo tim pre što zavisno preduzeće ne odgovara solidarno za obaveze matičnog preduzeća, odnosno odgovornost je jednosmerna.

Matično i zavisno preduzeće ne predstavljaju jedno pravno društvo, nego i matično i zavisno preduzeće imaju svoj subjektivitet.

Matično društvo u načelu ne odgovara za obaveze zavisnog preduzeća.

Zavisno preduzeće u načelu ne odgovora za obaveze matičnog preduzeća.

Matično preduzeće odgovara neograničeno solidarno za obavezu zavisnog preduzeća, ukoliko postoji odnos neposrednog upravljanja uz ispunjenje uslova:

e. da je odnos neposrednog upravljanja objavljen u glasilu berze, ako se radi o preduzeću čije se akcije kotiraju na berzi.