PRAVNA LICA KAO STRANKE PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA U STRAZBURU*)

Mr Dejan Savatić,
advokat u Briselu

Skorašnji pristup Srbije i Crne Gore Savetu Evrope, praćen ratifikacijom Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu, “Konvencija”), postavlja, u sferi interesovanja pravnih lica, pitanje primene Konvencije na pravna lica. Naime, iako je nesporno da je Konvencija prvenstveno namenjena zaštiti osnovnih prava i sloboda fizičkih lica (pravo za život, zabrana mučenja...), postavlja se pitanje u kojoj meri pravna lica mogu da se pozovu na zaštitu prava koje garantuje Konvencija?

Posle kratkog podsetnika na (A) uslove postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava (u daljem tekstu takođe nazvan “Sud”), ovaj prilog pozabaviće se (B) položajem pravnih lica u tom postupku, i to: 1) uslovima pristupa pravnih lica pred Sud; 2) zaštićenim pravima.

A) Uslovi postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava je međunarodna institucija koja može, pod određenim uslovima, da razmotri zahteve lica koja se žale da su im prekršena prava zagarantovana Konvencijom.

1. Sud može da razmatra samo zahteve koji se odnose na povredu prava navedenih u Konvenciji ili pojedinim dodatnim Protokolima, i to nakon određenog datuma ratifikacije. Zaštićena prava navedena su u Konvenciji, te u Prvom, Četvrtom, Šestom, Sedmom u Trinaestom Protokolu. U Srbiji i Crnoj Gori Konvencija i Protokoli br. 1. i 4. su na snazi počev od 3. marta 2004. god., Protokol br. 6. od 1. aprila 2004. god., Protokol br. 7. od 1. juna 2004. god. i Protokol br. 13. od 1. jula 2004. god.

2. Sudu se može žaliti isključivo u vezi predmeta koji su u nadležnosti javnih organa vlasti (zakonodavne, izvršne ili sudske). Sud nije nadležan da

razmatra zahteve protiv pojedinaca ili privatnih organizacija. Praksa Stazburškog sistema zaštite prava i sloboda sastoji se u zaštiti individualnih prava protiv zloupotreba koje mogu da počine organi javne vlasti.

3. Sud može da razmatra zahtev tek pošto su prethodno pravilnim praćenjem domaćeg postupka iscrpljeni svi domaći pravni lekovi, uključujući dakle i žalbu najvišem domaćem sudu nadležnom u dotičnom postupku, osim u izuzetnom slučaju kada podnosilac zahteva dokazuje da je nedostupan ili nedelotvoran pravni lek. Zahtev se mora podneti najkasnije šest meseci nakon iscrpljenja domaćih pravnih lekova.

B) Položaj pravnih lica pred Evropskim sudom za ljudska prava

1. Uslovi pristupa pred Sud

Shodno članu 1. Konvencije, “Visoke ugovorne strane osiguraće svakoj osobi pod svojom jurisdikcijom prava i slobode određene u delu 1. ove Konvencije”.

U početnom nacrtu Konvencije reč “pojedinac” zamenjena je rečju “osoba”, koja ima šire značenje, u smislu da može da uključi kako fizička tako i pravna lica (Zbornik pripremnih radova, tom II, str. 377; tom III, str. 621, 733 i 774).

Ovi radovi doveli su do teksta sadašnjeg člana 34. Konvencije, koji je osnova za pristup Sudu privatnih lica, među kojima su i pravna lica. Ovaj član koji se odnosi na Pojedinačne zahteve glasi - Sud može da primi zahteve bilo koje fizičke osobe, nevladine organizacije ili grupe pojedinaca koji tvrde da su žrtve povrede prava priznatih ovom Konvencijom ili dodatnim protokolima a koje je počinila jedna visoka ugovorna strana. Visoke ugovorne strane obavezuju se da ni na koji način neće sprečavati delotvorno vršenje tog prava.

Pravna praksa Suda nije razdvojila termine “nevladine organizacije” i “grupe pojedinaca”. Ti termini uključuju, i daju im pravo pristupa Sudu, svim strankama koje imaju svojstvo pravnog lica shodno domaćem pravu, tj., prvenstveno - preduzeća i neprofitne organizacije (La Convention européenne des droits de l’homme, Komentar sadašnjeg člana 34, R. Abraham, str. 585).

Potrebno je u ovom slučaju imati u vidu jednu bitnu rezervu - da bi bila priznata kao stranka u postupku pred Sudom, pravno lice mora da dokaže da je lično žrtva kršenja prava koje navodi, i da po tom osnovu lično snosi materijalnu ili nematerijalnu štetu.

Zahtev pravnog lica koji bi se zasnivao na navodu da su prekršena prava njegovih članova, ili grupe njegovih članova, nije prihvatljiv.

2. Zaštićena prava

Iz dosadašnjeg razmatranja proizlazi da pravna lica mogu da od Suda zatraže zaštitu svih prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom i navedenim protokolima, a koja su spojiva sa prirodom pravnog lica. Podrazumeva se da se pravna lica ne mogu pozvati na prava i slobode koja imaju smisla samo kada su u pitanju fizička lica, kao na primer pravo na život (član 2. Konvencije), zabrana mučenja (član 4. Konvencije), pravo na brak (član 12. Konvencije).

Potrebno je stoga, u svakom konkretnom slučaju, analizirati Konvenciju i protokole da bi se došlo do zaključka da li prekršaj kome pravno lice smatra da je izloženo poseduje odgovarajuću sankciju u pozitivnim propisima koje sačinjavaju Konvencija i protokoli.

Analiza Konvencije, protokola i prakse Suda, pokazuje da postoje prava čiju zaštitu pravna lica mogu da zatraže bez svake sumnje, ali i druga prava čiju bi primenljivost na pravna lica tek trebalo da potvrdi - ili ne potvrdi - praksa Suda.

Član 1. (“Zaštita vlasništva”) Prvog Protokola je jedini član Konvencije i Protokola u kome se izričito pominju pravna lica, u smislu da “Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na mirno uživanje svog vlasništva”. Zaštita slobode okupljanja i udruživanja (član II. Konvencije) je takođe nesporna kada su u pitanju pravna lica, budući da pravna lica nastaju udruživanjem drugih lica. Nesporno je i da pravno lice ima i pravo na pošteno suđenje (član 6. Konvencije).

Za zaštitu prava na pošteno suđenje vezana je možda i najbrojnija praksa Suda u vezi sa pravnim licima (na primer: Zumtobel / Austrija, 21.9.1993. god., Serija A, br. 268-A; Agrotexim i drugi / Grčka, 24.10.1995. god., Serija A, br. 330-A). U slučaju Zumtobel istoimeno austrijsko preduzeće tvrdilo je da procedura eksproprijacije koju su sprovele lokalne vlasti u Austriji ne poštuje osnovne standarde poštenog suđenja. Slučaj Agrotexim je još interesantniji: pet preduzeća - deoničara zajedničke ćerke - firme, grčke pivare Fix, tvrdilo je da lično imaju pravni interes da od Suda zatraže naknadu materijalne štete zbog povrede postupka koji su grčke vlasti vodila protiv ćerke - firme Fix, budući u likvidaciji, nije nastupila kao stranka u postupku pred Sudom.

U oba slučaja, Sud je odlučio da nije došlo do povrede člana 6. Konvencije i da stoga nema osnova za naknadu materijalne štete, ali nije ničim doveo u pitanje pravo pravnih lica da nastupe kao stranke pred Sudom na osnovu člana 34. Konvencije.

Mišljenja sam da se, pored pomenutih prava, pravna lica mogu pozvati - ukoliko domaće zakonodavstvo poznaje institute krivične odgovornosti pravnih lica - i na član 7. Konvencije (“Nema kazne bez zakona”), na član 2, Sedmog Protokola (pravo na žalbu u kaznenim predmetima), te da se u svakoj pravnoj materiji mogu pozvati i na član 13. Konvencije (pravo na delotvoran pravni lek).

Smatram da postoje osnove da se pravna lica pozovu i na član 4, 2. i 3. stav Konvencije (zabrana prisilnog rada), član 8. Konvencije u meri u kojoj nalaže poštovanje privatnosti korespondencije i prostorija u kojima pravno lice obavlja delatnost, član 10. Konvencije (sloboda izražavanja), te na član 14. Konvencije (zabrana diskriminacije) po osnovu čija primena na pravna lica ima smisla, na primer imovine.

*                              *

*

Prethodno razmatranje navodi na zaključno razmišljanje. Fizička lica imaju prava i slobode čija je zaštita zagarantovana, i fizička lica su u ogromnoj većini stranke pred Sudom u Strazburu. Da bi dostigli određene zajedničke ciljeve, fizička lica stvaraju strukture kojima domaće ili međunarodno zakonodavstvo priznaju svojstvo lica - pravnog lica, koje i samo  postupkom filijalizacije može da stvara druga pravna lica. Ne treba izgubiti iz vida da suštinski cilj pravnog lica može da bude samo zadovoljenje ljudskih potreba za kojima su težili početni osnivači, tj. fizička lica. Stoga i nije čudno da najsavršeniji sistem zaštite ljudskih prava i sloboda - Strazburški sistem u okviru Saveta Evrope - priznaje i pravna lica kao subjekt prava, doprinoseći time slobodi preduzetništva i ljudske delatnosti.

_____________________________

*) (Ovaj referat iznosi lične stavove autora i nije proizvod advokatske kancelarije Liedekerke Wolters Waelbroeck & Kirkpatrick)