Paraskeva Mihajlović

Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (“Službeni list SFRJ”, br. 84/89 i “Službeni list SRJ”, br. 37/93 i 28/96), propisani su uslovi za sprovođenje i postupak prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije pravnih lica, kao i radno-pravni status zaposlenih. Ovim zakonom se u potpunosti regulišu pravila kojima se uređuju uslovi za pokretanje i vođenje postupka stečaja, postupka prinudnog poravnanja i postupka likvidacije. Određena pravila, kada su u pitanju specifična pravna lica - dužnici (npr. banke), regulisana su i drugim propisima, ali su jedino ovim zakonom ta pravila u potpunosti propisana, te drugi propisi upućuju na ovaj zakon, tj. na njegovu supsidijarnu primenu.

Postupak stečaja sprovodi se nad pravnim licem - dužnikom koji je trajnije nesposoban za plaćanje (insolventan), kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Nesposobnost za plaćanje (insolventnost) nastupa kada pravno lice nije u mogućnosti da drugome plati svoju novčanu obavezu, nezavisno od osnova te obaveze. Trajnija nesposobnost za plaćanje postoji kada dužnik svoju novčanu obavezu ne može da izmiri ni po proteku dužeg perioda. Može se smatrati da je trajnija nesposobnost nastupila po proteku roka insolventnosti (60 dana neprekidne insolventnosti ili 60 dana sa prekidima u okviru 75 dana), posle koga finansijska organizacija ili banka, koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa (u daljem tekstu: banka), podnosi prijavu za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni postupak mogu pokrenuti poverioci i sam dužnik, kao i druga lica, odnosno organi određeni zakonom. Postupak stečaja, znači, obavezno moraju inicirati određena lica, pravna ili fizička, po službenoj dužnosti ili po sopstvenoj volji. Postupak stečaja može pokrenuti poverilac kome dužnik nije izmirio svoju obavezu, sam dužnik može pokrenuti postupak stečaja, druga lica koja imaju pravni interes i organi određeni zakonom. Pokretanje postupka stečaja, najčešće, predlaže banka koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa, koja to čini po službenoj dužnosti, čim je dužnik u određenom periodu nesposoban za plaćanje (insolventan). Pokretač postupka stečaja - poverilac, dužnik, drugo lice ili organ - mora učiniti verovatnim da postoji zakonski osnov za otvaranje stečajnog postupka protiv dužnika.

Dužnik, u smislu ovog zakona je pravno lice - preduzeće, zadruga, banka i druga finansijska organizacija, organizacija osiguranja imovine i lica i drugi subjekti predviđeni zakonom, kao i javno preduzeće ako zakonom nije drukčije određeno, i radnja i poljoprivredno gazdinstvo, ako imaju svojstvo pravnog lica i ako zakonom nije drukčije određeno.

Sanacija, stečaj i likvidacija banaka i drugih finansijskih organizacija regulisana je Zakonom o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka (“Službeni list SFRJ”, br. 84/89 i 63/90 i “Službeni list SRJ”, br. 37/93… 53/2001), s tim da se prema odredbama čl. 20. i 24. ovog zakona, na stečajni i likvidacioni postupak banke primenjuju odredbe saveznog zakona kojima se uređuje stečaj i likvidacija, osim odredaba o prinudnom poravnanju.

Stečajni postupak je sudski postupak, koji sprovodi redovni sud na čijem području je sedište dužnika. U skladu sa republičkim propisima kojima se uređuje stvarna nadležnost sudova, u Srbiji je stvarno nadležan da sprovodi stečajni postupak Trgovinski sud, kao prvostepeni, i Viši trgovinski sud, kao drugostepeni. Stečajni postupak je hitan.

Otvaranjem postupka stečaja, pravni subjekt prestaje da obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Sve dalje aktivnosti usmerene su na prodaju imovine stečajnog dužnika radi namirenja obaveza prema poveriocima.

Organi za sprovođenje stečaja su: stečajno veće, stečajni sudija i stečajni upravnik.

Radi zaštite interesa poverilaca u stečajnom postupku, stečajno veće može obrazovati odbor poverilaca. Međutim, na zahtev poverilaca čija potraživanja iznose više od 50% od ukupnog iznosa potraživanja svih poverilaca, stečajno veće je dužno da obrazuje odbor poverilaca, osim ako je stečajna masa neznatna ili ako bi to dovelo do znatnog povećanja troškova stečajnog postupka.

O otvaranju stečajnog postupka poverioci se obaveštavaju oglasom, koji se objavljuje isticanjem na oglasnoj tabli suda i objavljivanjem u “Službenom listu SRJ”. Oglas mora biti istaknut na oglasnoj tabli suda istog dana kada je doneto rešenje o otvaranju stečajnog postupka. Pored toga, rešenje o otvaranju stečajnog postupka dostavlja se predlagaču, dužniku, banci koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa i nadležnom javnom tužiocu, a stečajno veće određuje da se otvaranje stečajnog postupka upiše u sudski registar i u javne knjige u koje su uknjižena prava na nepokretnosti ili na brodovima, kao i prava industrijske svojine, i to odmah kada je doneto rešenje o otvaranju stečajnog postupka.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju početkom dana kada je oglas o otvaranju stečajnog postupka istaknut na oglasnoj tabli suda. Ako je rešenje o otvaranju stečajnog postupka po žalbi ukinuto, a u ponovnom postupku stečajni postupak je ponovo otvoren, pravne posledice stečajnog postupka nastaju početkom dana kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda.

Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju prava poslovodnog organa, zastupnika, kao i organa upravljanja dužnika i te funkcije prelaze na stečajnog upravnika. Sa tim danom gase se računi dužnika, a na zahtev stečajnog upravnika, banka koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa, otvara novi račun preko koga se vrši poslovanje. Uz firmu dužnika dodaje se oznaka “u stečaju”.

Danom otvaranja stečajnog postupka (danom isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda), prestaje radni odnos svih zaposlenih kod dužnika (član 93. stav 1. Zakona). Prestanak radnog odnosa se odnosi i na zaposlene koji obavljaju dužnost poslovodnog organa i organa upravljanja, kao i na sve druge zaposlene kod dužnika bez obzira da li imaju neku funkciju.

U praksi je moguće da se po žalbi nekog od lica ovlašćenih za podnošenje žalbe ukine rešenje o otvaranju stečajnog postupka i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu. Ako u ponovnom postupku sud donese odluku kojom se ponovo otvara stečajni postupak, posledice, nastale isticanjem oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnu tablu suda, po prvobitno donetom rešenju o otvaranju stečaja, nastupile su onog trenutka kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli. Naravno, ako drugostepeni sud preinači po žalbi odluku prvostepenog suda i odbije predlog za otvaranje stečajnog postupka, ili prvostepeni sud u ponovnom postupku odbije predlog za otvaranje postupka stečaja, prestaju pravne posledice (i prema zaposlenima), otvaranja tog postupka nastale isticanjem oglasa o otvaranju stečaja po prvostepenom rešenju koje je preinačeno, odnosno ukinuto.

Stečajno veće može, dok traje stečajni postupak, da zadrži na radu potreban broj zaposlenih kod dužnika, radi završavanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka. Naime, otvaranje stečajnog postupka podrazumeva da se, za vreme stečajnog postupka, imaju obaviti poslovi stečajnog postupka predviđeni zakonom, zbog čega se jedan broj zaposlenih kod dužnika mora zadržati na radu radi obavljanja tih poslova. Pored toga, zaposleni se mogu zadržati na radu i radi završavanja poslova koji su započeti pre otvaranja stečajnog postupka. Odluku o tome da li će se zaposleni kod dužnika, i koliko njih, zadržati na radu, donosi stečajno veće na predlog stečajnog upravnika. Stečajni upravnik je dužan da odmah po uvođenju u dužnost, utvrdi da li i koje, započete poslove treba završiti, koliko je zaposlenih za to potrebno, kao i koliko je zaposlenih potrebno za vođenje stečajnog postupka. Stečajni upravnik, pod nadzorom stečajnog sudije, predlaže stečajnom veću koliko zaposlenih treba zadržati na radu, a odluku o tome donosi stečajno veće.

Kao jedno od najvažnijih pitanja, kada su u pitanju zaposleni koji su zadržani na radu, jeste svojstvo tih radnika. U teoriji i u praksi izražavana su o tome različita stanovišta: da su zaposleni na neodređeno vreme, zatim, na određeno vreme, da rade po ugovoru o delu, da su u faktičkom radnom odnosu.

Ovakva različita stanovišta o statusu ovih radnika posledica su nepreciznosti zakonodavca koji njihov status nije precizno definisao, pa se stoga ne mogu izbeći razna tumačenja, pa ni brojni problemi u praksi.

Prema pravnom shvatanju Višeg trgovinskog suda u Beogradu od 30.08.2002. godine, radni odnosi radnika zadržanih na radu u smislu člana 93. stav 2. Zakona, radi završetka započetih poslova stečajnog dužnika ili radi vođenja stečajnog postupka su radni odnosi na određeno vreme, koji traju najdalje do završetka stečajnog postupka.

Zaposleni koji su zadržani na radu za vreme trajanja stečajnog postupka, ostvaruju sva prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada, u skladu sa zakonom (član 94. Zakona).

Stečajni upravnik je dužan da, o prestanku radnog odnosa zaposlenih kod dužnika, obavesti nadležni organ za zapošljavanje u republici na čijoj teritoriji je sedište dužnika, odnosno na čijoj teritoriji se nalazi deo dužnika (pogon i sl.), radi ostvarivanja prava radnika (član 93. stav 3. Zakona).

Nadležni organ za zapošljavanje, prema odredbama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 22/92… 29/2001), je Republički zavod za tržište rada (u daljem tekstu: Zavod), odnosno njegove filijale i službe u mestu sedišta dužnika - preduzeća nad kojim je otvoren stečaj (ili njegov deo).

Stečajni upravnik u obaveštenju Zavodu treba da dostavi podatke o: danu otvaranja stečajnog postupka; broju zaposlenih kojima je prestao radni odnos; broju zaposlenih koji su zadržani na radu radi završavanja započetih poslova i vođenja stečajnog postupka, razlozima za, eventualno, kašnjenje u dostavljanju rešenja o prestanku radnog odnosa i radnih knjižica zaposlenima kod dužnika.

Ovo obaveštenje je bitno da bi se, u slučaju stečaja dužnika sa velikim brojem zaposlenih, nadležni organ za zapošljavanje (filijala - služba Zavoda), blagovremeno pripremio za prijem velikog broja nezaposlenih i ostvarivanje njihovih prava po osnovu nezaposlenosti.

Dostavljanje podataka o zaposlenima koji su zadržani na radu dok traje stečajni postupak, u smislu člana 93. stav 2. Zakona, je veoma značajno. Naime, ovi zaposleni se prijavljuju Zavodu tek po zaključenju postupka stečaja u skladu sa zakonom i prestanku radnog odnosa (angažovanja) po tom osnovu. Ovi zaposleni ostvaruju prava po osnovu nezaposlenosti od narednog dana od dana zaključenja postupka stečaja (prestanka radnog odnosa), u skladu sa zakonom.

Članovi organa upravljanja dužnika, direktor i drugi zaposleni kod dužnika, iako im je prestala funkcija, odnosno rad kod dužnika, dužni su da stečajnom sudiji daju sve potrebne podatke i obaveštenja do zaključenja stečajnog postupka ili dok ih stečajno veće ne oslobodi te obaveze (član 93. stav 4. Zakona).

Pokretanje i vođenje stečajnog postupka ima za cilj što povoljnije namirenje poverilaca. Kao poverioci se mogu pojaviti i zaposleni kod dužnika po osnovu neisplaćenih zarada, naknada zarada i drugih primanja.

Prema članu 100. Zakona danom otvaranja stečajnog postupka potraživanja poverioca prema dužniku smatraju se dospelim. U skladu sa ovim odredbama, i neisplaćene zarade zaposlenih koji su radili kod dužnika do dana otvaranja stečajnog postupka, dospevaju za isplatu danom otvaranja stečaja.

Odredbama člana 140. Zakona propisano je da se dugovi dužnika isplaćuju srazmerno iz deobne mase ako zakonom nije drukčije određeno. Izuzetno od ovog stava, lični dohoci radnika (zarade zaposlenih) dužnika, u visini zajemčenih ličnih dohodaka (minimalne zarade) (Kategorija "zajemčeni lični dohodak" postojala je u radnom zakonodavstvu Republike Srbije do kraja 1996. godine. Stupanjem na snagu Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", br. 55/96), od 1. januara 1997.godine u primeni je kategorija "garantovana zarada", koja je od 1.juna 2001. godine, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", br.28/2001), zamenjena sa "minimalna zarada"), do dana otvaranja stečajnog postupka, i naknada štete za povredu na radu koju je zaposleni pretrpeo kod dužnika pre dana otvaranja tog postupka, namiruju se kao troškovi stečajnog postupka. Neisplaćeni lični dohoci radnika dužnika, preko zajemčenih ličnih dohodaka, namiruju se ravnopravno sa ostalim potraživanjima dužnika.

Polazeći od navedenog, do 1. juna 2001. godine iz troškova stečajnog postupka namiruju se neisplaćene zarade u visini garantovane zarade, a od navedenog datuma neisplaćene zarade u visini minimalne zarade.

Razlika između garantovane zarade i zarade obračunate u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom namiruje se iz stečajne mase. Isplata minimalne zarade predstavlja konačnu isplatu, u smislu izmirivanja obaveze poslodavca prema zaposlenima po osnovu zarada. Međutim, ukoliko je u poslovnim knjigama dužnika stvorena obaveza prema zaposlenima za iznos zarade obračunate u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, razlika između isplaćenog iznosa minimalne zarade i zarade obračunate u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom namiruje se iz stečajne mase. Prema tome:

Insolventni dužnik može pre pokretanja stečajnog postupka, kao i u toku stečajnog postupka predložiti poveriocima zaključenje prinudnog poravnanja (član 6. Zakona).

Postupak za prinudno poravnanje, između dužnika i njegovih poverilaca, pokreće se u smislu člana 18. Zakona, na predlog dužnika kod koga se stekao zakonski osnov za pokretanje stečajnog postupka, a može se pokrenuti i na predlog jednog ili više poverilaca ako se dužnik sa predlogom poverioca ili poverilaca saglasio.

Ukoliko veće poravnanja nađe da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudnog poravnanja, doneće rešenje iz člana 23. stav 3. Zakona o otvaranju postupka prinudnog poravnanja dužnika sa njegovim poveriocima i odrediti ročište za prinudno poravnanje.

Otvaranjem postupka prinudnog poravnanja i odobravanjem prinudnog poravnanja, na način određen članom 40. Zakona, ne utiče se na radne odnose zaposlenih. Ova rešenja veća prinudnog poravnanja ne proizvode nikakve pravne posledice u odnosu na radne odnose zaposlenih.

Ako se postupak prinudnog poravnanja otvara u postupku stečaja, ni to rešenje stečajnog veća kojim otvara postupak prinudnog poravnanja dužnika sa njegovim poveriocima u stečaju, ne utiče na radne odnose zaposlenih zadržanih na radu u smislu člana 93. stav 2. Zakona. Radni odnosi radnika zadržanih na radu radi završetka započetih poslova stečajnog dužnika ili radi vođenja stečajnog postupka, su radni odnosi na određeno vreme i oni ne prestaju otvaranjem postupka prinudnog poravnanja u smislu člana 152. Zakona.

Međutim, radni odnosi radnika zadržanih na radu u smislu člana 93. stav 2. Zakona, prestaju donošenjem rešenja stečajnog veća kojim se odobrava prinudno poravnanje, obustavlja postupak stečaja, imenuje vršilac dužnosti direktora i razrešava dužnosti stečajni upravnik. Ovo zato što su radnici zadržani na radu najdalje do završetka stečajnog postupka, a on je u ovom slučaju završen odobravanjem prinudnog poravnanja u stečaju i obustavom postupka stečaja (Pravno shvatanje Višeg trgovinskog suda u Beogradu od 30. avgusta 2002. godine).

Obustavljanjem stečajnog postupka zbog odobravanja prinudnog poravnanja, sve pravne posledice za dužnika prestaju, osim onih koje se odnose na prestanak radnog odnosa zaposlenih na osnovu člana 93. stav 1. Zakona. Odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenih koje su donete danom otvaranja stečajnog postupka ostaju na snazi.

Postupak likvidacije sprovodi se: 1) kad je izrečena mera zabrane vršenja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje delatnosti, a u roku određenom o izricanju mere nisu ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti, odnosno nije promenjena njena delatnost; 2) ako su prestali da postoje prirodni i drugi uslovi za vršenje privredne delatnosti koja je predmet poslovanja; 3) ako je pravnosnažnom odlukom suda utvrđena ništavost upisa u sudski registar; 4) ako je istekao rok za koji je subjekt osnovan ili ako je postignuta svrha radi koje je subjekt osnovan; 5) ako subjekt nije organizovan u skladu sa zakonom; 6) u drugim slučajevima određenim zakonom.

Ovim članom predviđeni su slučajevi u kojima se postupak likvidacije nad dužnikom može sprovesti, pri čemu uslovi, odnosno razlozi za likvidaciju omogućavaju da se postupak likvidacije sprovede i u slučaju da to u odredbi ovog zakona nije izričito navedeno. Mogućnost da se sprovede postupak likvidacije može biti predviđena i u drugim zakonima. Ovim zakonom utvrđuju se osnovni razlozi za likvidaciju i reguliše se postupak likvidacije.

Odredbama člana 100. Zakona o preduzećima (“Službeni list SRJ”, br. 29/96… 36/2002) utvrđeni su opšti osnovi prestanka preduzeća, među kojima su, pored navedenih osnova, predviđena i dva nova osnova u kojima se po pravilu sprovodi likvidacija (1. odlukom skupštine, odnosno članova preduzeća, i 2. ako se broj članova ili akcionara preduzeća, osim akcionarskog društva bez javnog upisa akcija i društva s ograničenom odgovornošću, svede na jedan, a u roku od šest meseci se sudu koji vodi registar ne prijavi novi član ili akcionar), kao i posebni osnovi predviđeni kod pojedinih pravnih formi preduzeća (likvidacija ortačkog društva, likvidacija akcionarskog društva), koji su uređeni Zakonom o preduzećima.

Predlog za pokretanje postupka likvidacije mogu da podnesu: osnivač, vlasnik, dužnik, sud koji vodi sudski registar i nadležni organ u republici, odnosno nadležni savezni organ.

Postupak likvidacije otvara i sprovodi redovni sud na čijem području je sedište dužnika. Organi sprovođenja likvidacionog postupka su: likvidaciono veće i likvidacioni upravnik, koje imenuje sud.

Prema odredbama člana 157. Zakona, odredbe ovog zakona koje se odnose na stečajni postupak shodno se primenjuju i na postupak likvidacije, osim odredaba kojima se uređuje prinudno poravnanje, odbor poverilaca, razlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji i ročište za glavnu deobu.

Saglasno ovim odredbama, na postupak likvidacije shodno se primenjuju i odredbe čl. 91. 92. i 93. Zakona - pravne posledice otvaranja likvidacionog postupaka nastaju početkom dana kada je oglas o otvaranju likvidacionog postupka istaknut na oglasnoj tabli suda; danom otvaranja likvidacionog postupka prestaju prava poslovodnog organa, zastupnika, kao i organa upravljanja dužnika i te funkcije prelaze na likvidacionog upravnika; danom otvaranja likvidacionog postupka prestaju radni odnosi svih zaposlenih kod dužnika; likvidacioni upravnik može dok traje likvidacioni postupak zadržati na radu jedan broj zaposlenih kod dužnika radi završavanja započetih poslova ili radi vođenja likvidacionog postupka, itd.

Obavljanje delatnosti preduzetnika prestaje u slučajevima predviđenim odredbama člana 101. Zakona o preduzećima, odnosno u slučajevima utvrđenim u čl. 26. i 27. Zakona o privatnim preduzetnicima (“Službeni glasnik SRS”, br. 54/89, 9/90 i “Službeni glasnik RS”, br. 19/91… 35/2002).

Delatnost preduzetnika - radnje prestaje po sili zakona u sledećim slučajevima: 1) ako je pravnosnažnom odlukom utvrđena ništavost upisa radnje u registar; 2) smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti osnivača radnje; 3) ako osnivač radnje bude osuđen pravosnažnom presudom na kaznu zatvora dužu od šest meseci; 4) ako ne otpočne sa radom u roku od jedne godine od dana upisa u registar, odnosno ako duže od godinu dana ne obavlja delatnost, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom; 5) ako delatnost obavlja u vreme privremenog prestanka rada; 6) ako je kažnjavan za obavljanje neregistrovane delatnosti, više od tri puta; 7) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; 8) istekom vremena na koje je radnja osnovana; 9) zabranom obavljanja delatnosti; 10) ako je žiro račun radnje blokiran duže od tri meseca neprekidno; 11) u drugim slučajevima propisanim zakonom. U istim slučajevima prestaje sa radom i ortačka radnja, izuzev ako najmanje dva osnivača ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti. Preduzetnik gubi to svojstvo brisanjem radnje iz registra.

Osnovi prestanka delatnosti preduzetnika imaju dodirnih tačaka sa osnovima prestanka delatnosti preduzeća kao pravnih subjekata, ali su delom i specifični s obzirom da je reč o obavljanju registrovane delatnosti od strane fizičkog lica. Na njih se ne primenjuju odredbe Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, već se u slučaju prestanka obavljanja delatnosti preduzetnika, poverioci namiruju prema pravilima izvršnog postupka na imovini preduzetnika, s obzirom da prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima (član 7), za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje, osnivač odgovara neograničeno - celokupnom svojom imovinom.

Nezavisno od toga što se na preduzetnike ne primenjuju odredbe zakona o stečaju, pravne posledice prestanka rada preduzetnika su iste, kako za preduzetnika (osnivača), tako i za zaposlene kod preduzetnika. Danom prestanka rada preduzetnika, prestaje radni odnos svih zaposlenih uključujući i preduzetnika.

Odredbama člana 98. stav 1. tačka 5. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001), propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Zaposleni kome radni odnos prestane po osnovu stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom, saglasno navedenim propisima (člana 93. stav 1. Zakona, odnosno člana 98 stav 1. tačka 5. Zakona o radu), ostvaruje prava po osnovu nezaposlenosti u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Prava zaposlenih kojima je radni odnos prestao zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom, uređena su Zakonom o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica i opštim aktima Zavoda.

Najznačajnije pravo koje se obezbeđuje nezaposlenom licu, kome je radni odnos prestao po ovim osnovama, jeste pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme isplate novčane naknade, koje ovo lice ostvaruje u skladu sa odredbama člana 12. stav 1. tač. 2. i 5. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. Pravo na zdravstveno osiguranje, za sebe i članove porodice, takođe, za vreme isplate novčane naknade, ova lica ostvaruju u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju.

Uslov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu je da se lice prijavilo na evidenciju nezaposlenih u propisanom roku i da je pre prestanka radnog odnosa bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje devet meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, s tim što se neprekidnim osiguranjem smatra i prekid osiguranja kraći od 42. dana.

Nezaposleno lice ostvaruje pravo na novčanu naknadu od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa ako se prijavi Zavodu i podnese zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu u roku od 42 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ako zahtev podnese po isteku roka od 42 dana, ostvaruje pravo na preostalo vreme, a ako zahtev podnese po isteku vremena za koje bi imao pravo na novčanu naknadu, ne može ostvariti pravo.

Zaposleni kojima je osnov za obavezno osiguranje prestao zbog stečaja i likvidacije, često se prijavljuju i podnose zahtev za ostvarivanje prava, po isteku roka od 42 dana, zbog kašnjenja u dostavljanju rešenja o prestanku radnog odnosa od strane stečajnih upravnika. Nužno je, u tim slučajevima, da stečajni upravnici obaveste Zavod o razlozima zbog kojih rešenja i zaključene radne knjižice zaposlenih, nisu dostavljeni blagovremeno zaposlenima. Ako je do zakašnjenja došlo iz objektivnih razloga, bez krivice zaposlenih, smatraće se da je zahtev podnet u propisanom roku.

Nezaposleno lice je obavezno da uz zahtev podnese: rešenje o prestanku radnog odnosa, zaključenu radnu knjižicu i potvrdu o ostvarenoj zaradi u poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome mu je prestao radni odnos.

U zavisnosti od dužine staža osiguranja, nezaposleno lice može da ostvari pravo na novčanu naknadu u trajanju od tri do 24 meseca, i to: (1) tri meseca, ako je bilo osigurano devet meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci; (2) šest meseci, ako je bilo osigurano tri godine neprekidno ili pet godina sa prekidima u poslednjih osam godina; (3) devet meseci, ako je bilo osigurano 10-15 godina; (4) 12 meseci, ako je bilo osigurano 15-20 godina; (5) 18 meseci, ako je bilo osigurano 20-25 godina, i (6) 24 meseca, ako je bilo osigurano 25 i više godina.

Izuzetno, isplata novčane naknade isplaćuje se i po isteku isplatnog perioda, u slučajevima utvrđenim u članu 15. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, za vreme trudnoće i porođaja koje se zaposlenima priznaje kao porodiljsko odsustvo (porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta); za vreme nesposobnosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, dok ta nesposobnost traje, i za vreme za koje se nezaposleno lice nalazi na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji.

Visina novčane naknade utvrđuje se u zavisnosti od visine zarade i staža osiguranja, u iznosu od 60% prosečne zarade nezaposlenog lica, ostvarene u skladu sa zakonom u poslednja tri meseca pre prestanka radnog odnosa, odnosno osiguranja. Dobijeni iznos uvećava se za 2% za svaku godinu staža osiguranja i tako dobijeni iznos upoređuje se sa prosečnom mesečnom zaradom po zaposlenom ostvarene u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Ovako utvrđena novčana naknada ne može da bude niža od 40% niti viša od 80% od prosečne (bruto) mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u privredi Republike.

Međutim, ako poslodavac u određenom periodu pre prestanka radnog odnosa zaposlenog, nije uplaćivao doprinose za obavezno socijalno osiguranje (što je čest slučaj, naročito kada je stečaj u pitanju), to vreme rada za koje nije plaćen doprinos, tretira se kao mirovanje radnog odnosa (ne priznaje se u staž osiguranja), a osnovni uslov za ostvarivanje prava iz člana 13. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, utvrđuje se prema stažu osiguranja ostvarenog do poslednje uplate doprinosa. Visina novčane naknade, u ovom slučaju, utvrđuje se u visini od 40% od prosečne zarade u privredi Republike.

Ako se, međutim, naknadno uplate zaostali iznosi doprinosa, Zavod će po službenoj dužnosti ili na zahtev nezaposlenog lica, a u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, ponoviti postupak i izmeniti rešenje.

Ako se zaposlenom neisplaćene zarade, u visini garantovane, odnosno minimalne zarade, koje u skladu sa navedenim članom 100. Zakona, dospevaju za isplatu danom otvaranja stečajnog postupka, isplate pre donošenja rešenja o priznavanju prava na novčanu naknadu, nezaposlenom licu će se dužina isplatnog perioda utvrditi na osnovu staža osiguranja ostvarenog do dana prestanka radnog odnosa. Visina novčane naknade utvrdiće se na osnovu prosečne (minimalne) zarade ostvarene u poslednja tri meseca pre prestanka radnog odnosa, odnosno pre prestanka osiguranja. Ako se ove isplate izvrše posle donošenja rešenja o priznavanju prava na novčanu naknadu, ili se izvrše isplate na ime zarade koje se namiruju iz stečajne mase, rešenje o priznavanju prava se može izmeniti samo ako su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka u skladu sa zakonom.

U cilju rešavanja socijalnog i ekonomskog statusa zaposlenih koji ostaju bez posla u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju, Vlada Republike Srbije je donela dva socijalna programa, i to:

Oba socijalna programa predviđaju da, zaposleni kojima radni odnos prestaje po sili zakona u bankama nad kojima je otvoren postupak stečaja, odnosno likvidacije, odnosno koji su, otvaranjem postupka stečaja i likvidacije preduzeća, ostali bez posla u tim preduzećima, posle stupanja na snagu socijalnih programa, ostvaruju prava u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica i ovim socijalnim programima.

Zaposleni kojima je prestao radni odnos po ovom osnovu, prijavljuju se na evidenciju nezaposlenih i ostvaruju prava po osnovu nezaposlenosti, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica i opštim aktima Zavoda. Socijalnim programima je omogućeno da se zaposleni opredele za jednu od tri mogućnosti utvrđene socijalnim programom, i to:

Pored navedenih prava, Socijalnim programom za preduzeća predviđene su i posebne mere za njihovo brže zapošljavanje, među kojima ističemo mogućnost da zaposleni pri samozapošljavanju ostvari pravo na bespovratnu pomoć u iznosu od 30.000,00 dinara, a ako se udruže više od pet nezaposlenih, u iznosu od 150.000,00 dinara, kao i druga prava utvrđena ovim socijalnim programom.

Postojeći Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, donet 1989. godine, sa neznatnim izmenama i dopunama izvršenim 1993. i 1996. godine, predstavlja, na određeni način, kočnicu za sprovođenje privrednih reformi i stvaranje uslova za efikasnije restrukturiranje i privatizaciju preduzeća. Inovacija ovog zakona neophodna je i s obzirom na novu instituciju preduzetnika, što zahteva da se zakonom uredi institut tzv. građanskog stečaja (bankrot), ili osavremenjavanje realizacije potraživanja poverilaca preduzetnika u izvršnom postupku. Potrebno je i određeno usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o preduzećima, kada je u pitanju dobrovoljna likvidacija koju sprovode vlasnici preduzeća.

Početkom ove godine (februara 2003. godine), pripremljen je tekst Nacrta zakona o stečaju, kojim se uređuje stečajni postupak koji obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju i njihova pravna dejstva.

Cilj stečajnog postupka, prema ovom nacrtu zakona, je zaštita poverilaca i njihovo ukupno najpovoljnije namirenje, kroz bankrotstvo ili reorganizaciju.

Nacrtom zakona se predviđa da se bankrotstvo ili njegova reorganizacija sprovode nad dužnikom koji je nesposoban za plaćanje (insolventan) - kada dužnik ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dospelosti obaveze, ili ako je u periodu od 30 dana dužnik potpuno obustavio svoja plaćanja, odnosno kada dužnik učini verovatnim da svoje postojeće obaveze neće moći ispuniti do dospeća (preteća nesposobnost za plaćanje). Dužnik u smislu ovog zakona je pravno lice i fizičko lice koje se bavi trgovačkom delatnošću (preduzetnik - nije jasno zašto ne svi preduzetnici).

Nadležnost i organi stečajnog postupka, u Nacrtu zakona, uređeni su na isti ili sličan način kao u postojećem zakonu. Stečajni postupak se vodi pred sudom određenim u republičkom zakonu kojim se uređuje sudska nadležnost. Stečajni postupak sprovodi sud na čijem području je sedište dužnika. Organi stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Stečajni postupak je hitan.

U delu Nacrta zakona kojim se uređuju pravne posledice stečajnog postupka po dužnika, posebno se uređuje: prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika (danom otvaranja stečajnog postupka prestaju prava direktora ili drugog poslovodnog organa, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika); podela imovine pravne zajednice; nasleđivanje; ugovori o radu (radno-pravni status zaposlenih); naziv dužnika; račun dužnika; potraživanja poverilaca; dospelost potraživanja, itd.

Odredbe o radno-pravnom statusu zaposlenih nisu, značajnije i suštinski, izmenjene u odnosu na postojeća rešenja. Možda su još nepreciznije i nepotpunije od postojećih. Naime, u članu 62. Nacrta zakona predlaže se:

Iz date formulacije člana 62. Nacrta zakona, ne vidi se jasno kada nastaje obaveza otkaza ugovora o radu koji je sa zaposlenima zaključio stečajni dužnik, a za koje je otvaranje stečaja razlog za otkaz, sa kojim danom se daje otkaz ugovora i da li se ugovor o radu otkazuje svim radnicima. Pored toga, u stavu 3. istog člana, dobro je utvrđeno da stečajni upravnik može, dok traje stečajni postupak, pored radnika kojima ugovor o radu nije prestao otkazom (što upućuje da prema stavu 1. ne prestaje radni odnos svim radnicima), da zaposli potreban broj radnika radi okončanja započetih poslova… Međutim, iz sledećeg stava 4. proizilazi da “zaposli određeni broj radnika” ne znači obavezu stečajnog upravnika da zasnuje radni odnos sa određenim brojem radnika, već da radnike angažuje ugovorom o delu - bez zasnivanja radnog odnosa, što je suprotno Zakonu o radu (poslovi su iz delatnosti stečajnog dužnika).