POSEBNA DOKAZNA RADNJA AUTOMATSKOG RAČUNARSKOG PRETRAŽIVANJA
LIČNIH I DRUGIH PODATAKA

 
Goran D. Matić,
dipl. pravnik zaposlen u Ministarstvu odbrane Republike Srbije
 

Zakonikom o krivičnom postupku iz 2006. godine, u Glavi VIII, predviđena je primena nove posebne dokazne radnje iz člana 155. ZKP - Automatskog računarskog pretraživanja ličnih i drugih podataka, koja nije postojala u prethodnom Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine. Dakle, prema novom ZKP Srbije, u posebne dokazne radnje pored navedene, spadaju i tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog, pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova, angažovanje prikrivenog islednika, kontrolisana isporuka, kao i saslušanje svedoka saradnika. Samim tim, sa uvođenjem novog zakonskog rešenja, koje će se primenjivati od 1. jula 2007. godine, došlo je do otvaranja pitanja zaštite podataka, kao zaštite prava na privatnost (i informatičku samosvojnost), kao jednog od temeljnih prava čoveka, a ujedno i najkrupnijih izazova savremenom pravu i pravnoj nauci. Pri tome, treba imati u vidu da se takozvani podaci, koji se nalaze u privatnim bankama podataka, a koji su korišćeni za potrebe elektronskih i drugih medija, ne mogu svrstavati u posebno zaštićene kategorije podataka, jer su javno prikazivani i bili dostupni brojnim korisnicima.

Pravo na privatnost je proklamovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima od 10. decembra 1948. godine, usvojenom od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Odredbom člana 12. ove deklaracije propisano je da niko ne može biti izložen proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan, prepisku, niti napadima na čast i ugled. Osim toga, predviđeno je da svako ima pravo na zakonsku zaštitu protiv ovakvog mešanja ili napada. Prema opšte prihvaćenom tumačenju međunarodnih konvencija o ljudskim pravima privatni život obuhvata - identitet, integritet, intimu, autonomiju i seksualnost fizičkog lica, kao i komunikaciju sa drugim licima. Prema članu 8. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim slobodama i pravima, “Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske”. Drugi stav navedenog člana konvencije, sadrži jasno izraženi princip proporcionalnosti - “Javna vlast se ne meša u vršenje ovoga prava, osim ako je u skladu sa zakonom i ako je neophodna mera u interesu nacionalne bezbednosti, javne sigurnosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, sprečavanja nereda ili izvršavanja krivičnih dela, zaštite zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih u demokratskom društvu”.

Relevantno je napomenuti da Evropski sud za ljudska prava kada razmatra primenu posebnih dokaznih radnji ili specijalnih istražnih tehnika (u skladu sa članovima 6. i 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama), priznaje da su ove mere potrebne ukoliko se želi adekvatno uhvatiti u koštac sa kriminalom u svim njegovim pojavnim oblicima. Sud radi toga ne zabranjuje tajnu prismotru, telefonsko prisluškivanje, računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka (raster pretrage) i slično, ali zahteva da narušavanje privatnosti i stepen tog narušavanja budu nužni i proporcionalni, te da je njihovo izvršavanje praćeno proceduralnim zaštitama.

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, lični podaci su informacije koje su sadržane u zbirkama podataka, koji se odnose na privatnost, integritet ličnosti, lični i porodični život i druga lična prava koja su u vezi sa identifikovanim licem ili licem koje se može identifikovati. Zbrika ličnih podataka predstavlja uređen skup ličnih podataka (evidencija, registara, datoteka i slično), bez obzira na oblik iskazivanja i sredstva za njihovo čuvanje. Posebnu kategoriju podataka predstavljaju lični podaci o rasnom poreklu, nacionalnoj pripadnosti, religioznim i drugim uverenjima, političkim i sindikalnim opredeljenjima i seksualnom životu, kao i podaci o zdravstvenom stanju i osuđivanosti građanina.

Jedno od pitanja sa praktičnom posledicom, predstavlja obim krivičnih dela za koje se mogu koristiti mere kompjuterskih raster pretraga ili sravnjivanja ličnih podataka. Države čija zakonodavstva poznaju primenu ovakvih mera, uglavnom koriste dva načina određivanja ovih dela - princip enumeracije (kataloga) - gde se eksplicitno u zakonu navode ona krivična dela za koja se mogu primenjivati ove metode; i princip gde osnovni kriterijum za korišćenje ovih mera predstavlja visina zakonom predviđene kazne zatvora (npr. preko 4 godine). Međutim, u praksi je moguća i kombinacija oba navedena načina. Prilikom normiranja problem predstavlja da obim ovakvih krivičnih dela ne bude “preuzak”, ali ni preširoko postavljen, jer bi u prvom slučaju izostali očekivani efekti, a u drugom bi ove metode bile stavljene u istu ravan sa drugim tradicionalnim metodama prikupljanja dokaza. U svakom slučaju, kod određivanja enumeracije (kataloga) krivičnih dela za koja se mogu koristiti ove mere, treba se držati tri načela: 1) da se obuhvate teška krivična dela; 2) krivična dela tipična za aktivnosti organizovanog kriminala; 3) krivična dela kod kojih su istraga i prikupljanje podataka tradicoionalnim tehnikama istrage posebno teški.[1]

Automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka zapravo predstavlja metode računarskog obrađivanja dostupnih podataka, odnosno raster pročešljavanje (nemački - Rasterfahndung) kao metod koji je našao široku primenu u borbi protiv organizovanog kriminala (ali i terorizma) u Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Austriji, Hrvatskoj i drugim zemljama. Inače, ova specijalna istražna tehnika se sastoji u automatskom (kompjuterizovanom) pretraživanju identifikacionih podataka određenih lica, koji imaju indicijalni značaj, odnosno sužavaju krug osumnjičenih ili upućuju na eventualnog učinioca dela organizovanog kriminala. Pored tih termina, u uporedno-pravnoj praksi se govori još i o pristupu kompjuterskim sistemima, računarskom pretraživanju, kompjuterskom sravnjivanju podataka i slično.

Ratio legis korišćenja posebnih dokaznih mehanizama u pretkrivičnim i krivičnim psotupcima protiv najtežih oblika kriminaliteta, temelji se na zaključku da “klasični”, u praksi uobičajeni dokazni metodi nisu dovoljni, jer zbog same prirode najtežih krivičnih dela i njihovih učinilaca, njima se ne mogu postići zadovoljavajući rezultati u sudskom postupku. Krajem 20. veka, primena specijalnih istražnih tehnika je stekla i svoje međunarodno utemeljenje, pored onog navedenog u nacionalnim zakonodavstvima. Do tada je bilo neuobičajeno da se međunarodni pravni akti upuštaju u rešavanje određenih konkretnih dokaznih pitanja, vezanih za posebne tehnike prikupljanja i obezbeđivanja dokaza, ali je razvoj i priroda najtežih oblika kriminaliteta uticala da se ova pitanja rešavaju i na međunarodnopravnom nivou, jer je prema problemima u praksi, shvaćeno da se na drugi način ne može voditi uspešna borba protiv najtežih oblika kriminaliteta, a posebno onih koji imaju međunarodni karakter[2].

Korišćenje posebnih dokaznih radnji ili specijalnih istražnih ovlašćenja ili posebnih tehnika istrage, posebno je značajno kada su u pitanju sofisticirane i složene kriminalne operacije, kao “pranje” novca, kada se deluje u sprezi sa određenim poslovnim subjektima, pre svega bankama i drugim finansijskim organizacijama. U članu 4. stav 2. Konvencije o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom[3], omogućeno je državi potpisnici da usvoji zakonodavne i druge neophodne mere, koji mogu da obuhvate i naloge za pristupe kompjuterskim sistemima i izradu određenih dokumenata.

Raster pročešljavanje je korišćenje podataka koji se nalaze u privatnim ili javnim bankama podataka prema unapred utvrđenim kriminalističkim kriterijumima (rasteri) u cilju otkrivanja osumnjičenog i pronalaženja drugih lica i predmeta. Povezivanjem različitih banaka podataka, stvaranjem integralnih sistema podataka otvara se i mogućnost pristupanja informacijama različite prirode (zdravstveno osiguranje, poresko stanje, bankovni računi, vojna obaveza, sudski postupci i slično) o građanima i stvaranje kompletne slike o njihovoj ličnosti. Uobičajena forma ove radnje je upoređivanje dostupnih podataka putem automatske obrade sa postojećim podacima ili sa novim podacima koji su nastali programskim pročešljavanjem.

U praksi se razlikuju dve vrste upoređivanja podataka, negativno i pozitivno. kod negativnog, dolazi do brisanja polaznog podatka ako se pokaže neka konvergencija u odnosu na podatak sa kojim se vrši upoređivanje, odnosno doprinosi eliminaciji određenih lica iz kruga osumnjičenih automatizovanim pretragama kroz policijske, administrativne i druge evidencije. U slučaju pozitivnog upoređivanja, stvara se novi podatak na osnovu pronađenih podudarnih podataka, odnosno utvrđivanje kruga osumnjičenih lica na osnovu određenih karakteristika, činjenica ili sposobnosti, koje su zapažene kod nepoznatog učinioca krivičnog dela. Raster programom se utvrđeni podaci mogu dalje dorađivati i upotpunjavati sa drugim raster programima, što služi sužavanju kruga sumnjivih lica. Metod raster pretraga je uneo novi kvalitet u kriminalistički rad, jer se aktivnosti usmeravaju na veliki broj lica koja nisu klasičnim metodama rada policije osumnjičena za izvršeno krivično delo. Iz prikupljene mase podataka će osumnjičeni biti izdvojen tek nakon pribavljanja podataka koji ukazuju na indicije u vezi sa žrtvom, posredno na učinioca ili na neke okolnosti konkretnog slučaja. Radi se o obradi ogromnog broja podataka, koji se klasičnim radom policije ne bi ni mogli iskoristiti. Raster pretraživanja su apstraktne prirode i prethode radu usmerenom na određeno lice. Suštinu ove specijalne istražne tehnike predstavlja omogućavanje slobodnog pristupa policje svim evidencijama, koje se vode automatizovano, što opet odudara od načela zaštite prava na privatnost građana i informatičko samoodređenje[4].

Kao jedan od opšte poznatih primera raster pročešljavanja, koristi se u radu saobraćajne policije prilikom indentifikacije motornog vozila nepoznatog izvršioca saobraćajnog krivičnog dela. Tada se na osnovu raspoloživih podataka, pribavljenim od očevidaca događaja ili kriminalističkim uviđajem, preko kompjuterske banke podataka policije pretražuju podaci za sva vozila određenih karakteristika (marke i tipa, mesta registracije, boje šasije i slično), nakon čega se formira uži krug vlasnika interesantnih vozila, sa kojima se kriminalistička obrada vrši klasičnim policijskim metodama.

Za pretrage informatičkih banaka podataka, mogu se koristiti i specijalno konstruisani kompjuterski programi. Poznat je slučaj suzbijanja terorizma iz Nemačke, kada se korišćenjem programa “računa za struju i plaćanje najamnine” došlo do sužavanja kruga osumnjičenih lica, a potom do identifikacije i procesuiranja. Proučavanjem navika terorista, ustanovljeno je da oni račune za struju u iznajmljenim stanovima plaćaju gotovim novcem inkasatorima ili zakupodavcu. Odlukom nadležnog suda, policiji je dopušteno da izvrši pristup u banku podataka o potrošačima električne energije na području Hamburga. Putem raster pretrage, pribavljeni podaci su upoređivani sa ostalim podacima do kojih je policija došla operativnim radom na terenu, u prvom redu sa registrom lica koji imaju boravište na drugom području Nemačke. Ustanovljeno je da u jednom broju slučajeva, umesto lica koje je prijavljeno na određenu adresu, struju plaća neko drugo lice ili se struja plaća gotovinom. Na taj način, policja je došla do jednog užeg sumnjivih lica, u pogledu kojih je kriminalistička obrada nastavljena klasičnim sredstvima. Iz navedenog primera je uočljivo, kako se obradom velikog broja nezavisno povezanih podataka može doći do određenih rezultata u radu policije, koji drugim klasičnim sredstvima rada ne bi bili nikada ostvareni[5].

U prethodnom periodu u Srbiji ova posebna dokazna radnja ili specijalna istražna tehnika nije bila normirana odredbama ZKP-a. Za potrebe operativnog rada, koristile su se opšte odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima, namenjene otkrivanju i razjašnjavanju krivičnih dela, kao i ZKP-a iz člana 110. o uviđaju i ostalim dokaznim radnjama. Dakle, u praksi je preovlađivala logika da je dozvoljeno sve ono što nije izričito zakonom zabranjeno.

Odredbama člana 155. novog ZKP-a iz 2006. godine zakonski su određeni uslovi za primenu automatskog računarskog pretraživanja ličnih i drugih podataka. Ono se može preduzeti ako postoje osnovi sumnje da su učinjena krivična dela protiv: ustavnog uređenja i bezbednosti R. Srbije; čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom; organizovanog kriminala iz ovog ZKP-a; polne slobode; ubistva, teškog ubistva, razbojništva, razbojničke krađe, falsifikovanja novca, pranja novca, neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, trgovine ljudima, trgovine decom radi usvojenja, davanja i primanja mita, zloupotrebe službenog položaja, ucene, iznude i otmice. Automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka se izuzetno prema ZKP-u, može odrediti i ako osobite okolnosti ukazuju da se priprema neko od prethodno navedenih krivičnih dela, a činjenice ukazuju da se izvršenje krivičnog dela na drugi način ne bi mogloi sprečiti ili bi njegovo sprečavanje bilo znatno otežano, odnosno nastupile bi nepopravljive štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu veće vrednosti. Navedena posebna radnja dokazivanja se sastoji u automatskom pretraživanju već pohranjenih ličnih i drugih, sa njima neposredno povezanih podataka i njihovom automatskom poređenju sa podacima koji se odnose na navedena krivična dela i lice koje se osnovano može dovesti u vezu sa tim krivičnim delom, da bi se na takav način kao mogući osumnjičeni isključila lica u pogledu kojih ne postoji verovatnoća da su povezani sa krivičnim delom, a izdvojila ona lica u odnosu na koja se prikupe podaci iz kojih proizlaze osnovi sumnje. Ovu radnju može narediti istražni sudija na predlog javnog tužioca, ali u slučaju postojanja okolnosti koje ne trpe odlaganja, javni tužilac može sam doneti ovu naredbu, koju opet mora u roku od 24. časa podneti istražnom sudiji na potvrđivanje. Posebna dokazna radnja može trajati najduže tri meseca, a iz važnih razloga se njeno trajanje može produžiti još za tri meseca. Prema ZKP-u, ovu radnju mogu sprovoditi policja, Bezbednosno-informativna agencija, organi carinske službe ili drugi državni organi, odnosno druga pravna lica koja vrše javna ovlašćenja.

U Republici Srpskoj je ZKP-om iz 2003. godine, u okviru člana 226. koji se odnosi na posebne istražne radnje, predviđena i istražna radnja pristup kompjuterskim sistemima i kompjutersko sravnjivanje podataka. Ova posebna istražnja radnja može se koristiti kada postoje osnovi sumnje da je lice izvršilo krivično delo iz člana 227. ZKP-a, a može je narediti naredbom sudija za prethodni postupak, na obrazloženi predlog tužioca, a može najduže trajati do mesec dana[6].

U Crnoj Gori i Federaciji Bosna i Hercegovina nisu ZKP-om određene mere kompjuterskog sravnjivanja podatka, već se kao i u Srbiji u prethodnom periodu primenjuju opšte odredbe ZKP-a, koje se odnose na uviđaj i druge radnje dokazivanja.

U Hrvatskoj je odredbama člana 183. ZKP-a iz 1997. godine, propisano da organi unutrašnjih poslova mogu lične podatke građana u bazama i drugim registrima sravnjivati sa policijskim evidencijama, registrima i bazama sa automatskom obradom podataka, ako postoje osnovi sumnje da je učinjeno kataloški navedeno krivično delo iz člana 183. ZKP. Tako prikupljena obaveštenja se dostavljaju državnom tužiocu, izbrisaće se iz navedenih evidencija čim prestanu biti potrebne za uspešno vođenje krivičnog postupak, ali najkasnije u roku od mesec dana od dana njihovog ulaganja u banku podataka. Taj rok može produžiti istražni sudija, najduže za još tri meseca, pod uslovom da će se na ovaj način uspešno okončati raspisana potraga za određenom osobom ili predmetom. Interesantno je napomenuti da se prema Zakonu o zaštiti osobnih podataka iz 2003. godine, obaveze i prava utvrđena ovim zakonom mogu ograničiti na način i pod uslovima utvrđenim posebnim zakonima, ako je to potrebno radi zaštite bezbednosti države, odbrane, javne bezbednosti, radi prevencije, istrage, otkrivanja i gonjenja učinilaca krivičnih dela ili povreda etičkih pravila za određene profesije, radi zaštite važnoga finansijskog interesa države, kulturnih dobara, kao i radi zaštite ispitanika ili prava i sloboda drugih, u obimu koji je nužan za ostvarivanje cilja radi kojeg je ograničenje određeno.

ZakljuČak

Posebna dokazna radnja automatskog računarskog pretraživanja ličnih i drugih podatka, još uvek se ne primenjuje za potrebe krivično-sudskih postupaka i predstavlja više-manje nepoznanicu za nadležne državne organe u Srbiji, kao i njene reperkusije na zaštitu zajamčenih ljudskih prava, a posebno prava na privatnost pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

U narednom periodu, a pre primene odredbi novog ZKP-a u Srbiji, potrebno je izvršiti i dodatnu zakonsku regulativu u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Sporno je pitanje u praksi, primene odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, koji je urađen na nivou bivše SRJ, a koji bi trebalo biti u stvari kompatibilan zakon sa novim ZKP-om.

Na kraju, potrebno je kroz Krivični zakonik, obezbediti i odgovarajuću krivično-pravnu zaštitu od neovlašćenih automatskih računarskih pretraživanja ličnih i drugih podataka, bilo kao samostalnog krivičnog dela, bilo u sklopu onih krivičnih dela koja se tiču nezakonitog postupanja ovlašćenih službenih ili drugih lica.