Poreski propisi - “Novi-stari” zakoni

(osnovni saveti za prezaposlene pravnike i poreske savetnike)

Branko Ž. Ljutić, ovlašćeni revizor,
redovni profesor finansija - Univerzitet u Beogradu

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija i ekonomije nastavljaju po svojim tvrdnjama na takozvanom “čvrstom” reformskom kursu zakonodavnih i šire posmatrano regulatornih reformi. Vlade dolaze, ostaju i prolaze, a privredni život i pravo pokušavaju da uhvate korak sa više ili manje uspeha. Došli su računari, ali za par poslednjih stotina godina ljudska sposobnost pamćenja, razumevanja i shvatanja nije bitno porasla, čak bi se često moglo tvrditi i suprotno. Neki od nas imaju poverenje u “inteligentne mašine za pretraživanje teksta”, drugi u baze podataka, treći u potčinjeno osoblje. Verovatno u svakoj aktivnosti postoje situacije gde je vaše lično prisustvo bar ponekad nezamenljivo i nenadomestivo. Stoga, osloniti se da neko drugi nešto uradi za vas jeste lepo, korisno i potez vredan poverenja ali efekti uvek ostaju pod znakom pitanja, što se često sazna kasno, kada više ništa ne može da se promeni nama u korist.

Zakon o porezu na dodatu vrednost

Anegdote kruže zbog čega u Srbiji nije uveden porez na dodatu vrednost (PDV) još pre petnaest godina kada su to učinili i tadašnji zapadni Nemci, mada je prvi nemački zakon u ovoj sferi preveden i objavljen u naučnom časopisu “Finansije”. Ipak, bolje ikad nego nikad, jer nikad nije kasno da se kasno krene, ma koliko kasno krenuli. Gde sve to ide, odgovoriće ipak budućnost.

PDV je po svemu sudeći opšti porez na potrošnju mada se ne zove tako ali to jeste. Predmet oporezivanja su isporuke robe i pružanje usluga - promet dobara i usluga, kada ga obveznik izvrši uz naknadu obavljajući delatnost i uvoz. Promet dobara i usluga je relativno široko definisan (prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima-dobra). U dobra spada i voda, električna, toplotna energija i gas. Promet dobara obuhvata prenos prava raspolaganja na dobrima i predaju dobara (ugovor o lizingu, ugovor o prodaji, i sl.), prenos vlasnika komisionaru, isporuka po ugovoru, prenos dobara konsignateru i od konsignatera primaocu, isporuke razmene dobara. Sa prometom se izjednačavaju svaki drugi promet bez naknade, iskazani rashodi iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije. Veoma detaljno su regulisane situacije koje svode na minimum mogućnost poreskog obveznika da kroz ličnu potrošnju smanjuje poresku obavezu.

Poreski obveznik je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra. Definišu se mesto prometa dobara, prometa usluga, uvoza dobara, zatim vreme prometa dobara i usluga, nastanak poreske obaveze. Slede poreska osnovica i poreska stopa kod prometa dobara i usluga i kod uvoza roba, modaliteti izmene poreske osnovice, obračun vrednosti iskazanih u stranim valutama. Određene su poreske stope od 18% i od 8% za različita dobra i usluge odnosno promet.

U okviru poreskih oslobođenja PDV se ne plaća za specifične situacije. Rešena su poreska oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza i to veoma obuhvatno i precizno. Zakon omogućava brojna poreska oslobođenja kod uvoza dobara.

Prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, plaćen pri uvozu dobara. Obveznik može da ga odbije od PDV koji duguje. Navode se uslovi za odbitak poreza, izuzimanje od odbitka prethodnog poreza, pravo na srazmerni odbitak prethodnog poreza, ispravka odbitka prethodnog poreza kod izmene osnovice, ispravka poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti.

Razrađen je poseban postupak oporezivanja malih poreskih obveznika, poljoprivrednika, turističkih agencija, polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta. Obveznik je dužan da podnese prijavu za PDV (evidenciona prijava), izdaje račune o obavljenom prometu dobara i usluga, da vodi evidenciju u skladu sa ovim zakonom, obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave. Nabrojani su uslovi evidentiranja i brisanja iz evidencije poreskih obveznika, postupak izdavanja računa, poreski period, podnošenje poreske prijave, obračun i plaćanje PDV.

Ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike, a ako se obveznik ne opredeli za ovo rešenje, razlika se priznaje kao poreski kredit. Omogućena je refakcija PDV stranom obvezniku. Humanitarne organizacije imaju pravo na refakciju PDV, strani donatori, kao i strani državljani koji nemaju prebivalište na teritoriji Republike.

Na PDV pri uvozu dobara se primenjuju carinski propisi, te je za PDV u tim situacijama nadležan carinski organ koji sprovodi carinski postupak.

Veoma je interesantan deo Zakona koji određuje kaznene odredbe, te vam kao i uvek preporučujemo da prvo njega fotokopirate sa uvećanjem od 200% i to na 2 lista A4 bočno okrenuta. To okačite na neku tablu ispred očiju, tek toliko da kad god prođete znate kakve su kazne i za koje prekršaje i dela. Potom dobro poučite te članove. Znači Zakon je uvek moguće čitati od početka do kraja, a i od kraja pa šta vam treba. Mada se, ikada ne zna šta ćete izgubiti, gde i kada. I na kraju, skoro kao i uvek slede prelazne i završne odredbe, te da se Zakon primenjuje od 1. januara 2005. Srećno.

Zakon o akcizama

Zakon o akcizama uređuje oporezivanje akcizama proizvoda utvrđenih ovim zakonom. Definiše: proizvođača akciznih proizvoda, uvoznika, obveznika, akciznu dozvolu, akcizno skladište, ovlašćenog držaoca akciznog skladišta, režim odloženog plaćanja akcize, kao i cigarete proizvedene u zemlji.

Akcizama se oporezuju: derivati nafte, duvanske prerađevine, alkoholni proizvodi, osvežavajuća bezalkoholna pića kao i sirupi i praškovi od kojih se prave, voćni sokovi i koncentrisani voćni sokovi, voćni nektar i voćni sokovi u prahu i kafa (sirova, pržena, mlevena i ekstrakt). Obaveza akcize nastaje kada se u akcizni proizvodi proizvedeni ili uvezeni u Srbiju. Na proizvode koji se prodaju kupcima u Crnoj Gori akciza se obračunava i plaća. Ako se kupuju proizvodi iz Crne Gore na koje je tamo plaćena akciza u Srbiji se ne plaća ovaj porez, osim ako je akciza u Crnoj Gori niža. Tada se plaća razlika na ime manje plaćene akcize.

Obveznik akcize je fizičko i pravno lice, kupaca akciznih proizvoda iz Crne Gore, pravno lice koje je ovlašćenog od strane državnog organa za prodaju zaplenjenih akciznih proizvoda, i slično. Osnovica akcize je jedinica mere. Kod uvoznih cigara, cigarilosa i kafe je to vrednost proizvoda po carinskim propisima uvećana za uvozne dažbine. Kod domaćih proizvoda iz ove grupe je osnovica njihova prodajna cena (ukupna naknada koju kupac plaća proizvođaču sa zaračunatim svim zavisnim troškovima).

Zakon određuje iznos i stope akcize za derivate nafte, duvanske prerađevine, alkoholna pića, pivo, osvežavajuća bezalkoholna pića i kafu. Predviđena je indeksacija dinarskih iznosa akciza za polugodišnju stopu rasta cena na malo, kontrolne akcizne markice, kao i olakšice kod plaćanja akcize. Akciza se ne plaća na akcizne proizvode u izvozu, ako su iz uvoza, a prodaju diplomatsko-konzularnim predstavnicima, na derivate nafte ako je to ugovorom o inostranoj donaciji predviđeno, ako je uvoznik predvideo da će ih prodavati u avionima i na brodovima (nužan je dokaz da su proizvodi napustili teritoriju Srbije i da je u pitanju saobraćaj na međunarodnim linijama). Obveznik ima pravo na umanjenje obračunate akcize u visini iznosa plaćene akcize na proizvode koji su kao reprodukcioni materijal upotrebljeni u proizvodnji proizvoda na koje se ne plaća akciza.

Definiše se režim odloženog obračunavanja i plaćanja akcize (otprema u i iz akciznog skladišta, ovlašćeni držalac akciznog skladišta, kontrola otpremanja, akcizna dozvola, uslovi i postupak njenog dobijanja i oduzimanja).

Obveznik akcize je dužan da obračuna akcizu u momentu stavljanja akciznog proizvoda u promet. Akciza se obračunava i naplaćuje u momentu stavljanja akciznih proizvoda u promet (otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnje ili iz skladišta, iskazivanje manjka u akciznom skladištu, iskazivanje rashoda - kalo, rastur, kvar, lom) iznad količine utvrđene propisom Vlade Republike Srbije.

Pri uvozu akcizu obračunava carinski organ u momentu unosa u Republiku Srbiju. Definišu se posebni slučajevi obračuna akcize prodaja zaplenjenih akciznih proizvoda, između ostalog i kupovina alkoholnih pića od fizičkih lica - proizvođača alkoholnih pića. Tu će verovatno ostati jedan od “neistraženih prostora” - mogućnost degustacije direktno u podrumu, da li je to potrošnja i kakva.

Akcizu obračunava i plaća obveznik najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos obračunat od 1. do 15. dana u mesecu, a najkasnije 15 dana u mesecu je period od 16. dana do kraja meseca. Akciza se pri uvozu plaća u rokovima i na način predviđen za plaćanje uvoznih dažbina. Obveznik akcize sastavlja tromesečno obračun u roku od 20 dana po isteku tromesečja ga podnosi nadležnom organu. Po isteku godine obveznik akcize sprovodi konačan obračun ovih obaveza i podnosi ga zajedno sa poreskim bilansom. Za računovođe i direktore firmi koje su obveznik akcize veoma je bitan kvalitetan i pouzdan popis zaliha 31. decembra. Popisane zalihe se moraju svesti na stanje 31. decembra po svakoj vrsti akciznih proizvoda.

Akciza se plaća prema sedištu, odnosno prebivalištu obveznika. Obveznik je dužan da prijavi mesto obavljanja delatnosti, da na osnovu verodostojne dokumentacije uredno i ažurno vodi poresku evidenciju koja omogućava utvrđivanje i kontrolu obaveza po svakom obračunskom periodu. Predviđene su mogućnosti povraćaja (kada obveznik nije bio dužan da je plati) i refakcije akcije (ako lice koje nije proizvođač izvozi proizvode na koji je plaćena akciza).

Određen je način obračuna i plaćanja akcize na cigarete od 2005. godine. Kaznene odredbe predviđaju novčane kazne u opsegu od 10.000 do 1.000.000 dinara, tako da iskreno preporučujemo da se prvo pročita i dobro nauči ovaj deo Zakona.

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima

Zakon je usklađen sa modelom i propozicijama američkog i zakonodavstva u EU. Manja usklađivanja su sprovedena sa “specifičnostima” poreskog, pravnog i ekonomskog sistema u Srbiji. Uređuje (bar mu je to cilj) sistem javnih prihoda i finansiranje javnih rashoda za koja se sredstva obezbeđuju iz javnih prihoda. Poreski podsticaji se vezuju isključivo za javne prihode. Predviđaju se vrste javnih prihoda, vrste poreza, taksi, naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa, model javnog zaduživanja radi finansiranja javnih rashoda, kao i obavezno socijalno osiguranje kojim se uvode doprinosi za pokriće navedenih javnih rashoda. Specificiraju se doprinosi za socijalno osiguranje. Definišu se lokalni javni prihodi, kao i ostali javni prihodi. U okviru javnih rashoda određuju se javni rashodi koji će se finansirati iz republičkog budžeta kao i oni koji će se finansirati iz budžeta autonomne pokrajine i iz opštinskog budžeta, iz budžeta grada Beograda. Na kraju slede oni javni rashodi koji se finansiraju preko organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, za slučaj privremene nezaposlenosti).

Konkretizuju se javni prihodi koji će se koristiti za finansiranja javnih rashoda budžeta Republike (porezi, carine, akciza, takse, ostali prihodi). Budžet Republike, autonomne pokrajine, opštine i grada Beograda se donosi za kalendarsku-fiskalnu godinu. Sastoji se iz opšteg dela (ukupni iznosi rashoda i prihoda, budžetska rezerva, bilans prihoda i rashoda po vrstama i namenama, prava i dužnosti organa i organizacija za izvršenje budžeta, mera za izvršavanje budžeta) i posebnog dela (raspored rashoda po nosiocima i korisnicima i po namenama za koje se raspoređeni prihodi koriste). Predlog budžeta utvrđuje Vlada, a nacrt priprema Ministarstvo finansija. Budžet se donosi pre početka godine za koju se donosi, pod uslovom da Vlada i Ministarstvo urade sve blagovremeno i da Skupština u istom duhu usvoji predlog. Ako se budžet ne donese pre početka godine rashodi se finansiraju privremeno najduže tri meseca, najviše do jedne četvrtine ukupnih prihoda raspoređenih budžetom za prethodnu godinu. Navedeni iznos se može jedino uvećati za planirani rast cena. Ograničeno je zaduživanje na teret budžetskih sredstava do 25% od planiranih godišnjih sredstava budžeta odnosno budžetskog korisnika koji uzima zajam. Vlada i ministar finansija određuju banke u kojima će se držati sredstva za račun budžeta Republike. To znači da banke moraju da “dube na trepavicama” da bi bile što simpatičnije Vladi i Ministarstvu da bi dobile besplatne javne depozite. Potom te iste depozite skupo prodaju-plasiraju kroz kamate na kredite sa obrazloženjem da su im izvori skupi. Verovatno da su jedino poreski obveznici ti koji imaju korist od ovog “besplatnog” usmerenja sredstava, a banke, Vlada i Ministarstvo čistu štetu. Što bi se pitali Latini qui bono?

Republički budžet se objavljuje kao zakon, donosi se u formi zakona, pri čemu se sredstva budžeta iskazuju po bližim namenama. Verovatno je logično da se sredstva budžeta prikupljena kroz prihode koriste za pokriće rashoda. Budžet se izvršava u toku fiskalne godine od 1. januara do 31. decembra godine za koju se donosi. Raspodela ostvarenih prihoda se obavlja na osnovu kvartalnih planova za izvršenja budžeta. Budžet se u toku godine može menjati i dopunjavati. Završni račun budžeta se sastavlja po isteku godine za koju je budžet donet (nacrt, izveštaj o izvršenju, predlog završnog računa budžeta, završni račun budžeta). Ovaj zakon predviđa sredstva stalne rezerve, finansijski program koji donosi Skupština (dinamika i rokovi izvršenja budžeta). Vredi upozoriti budžetske korisnike da neutrošena sredstva po godišnjem planu finansijskog programa prenose u godišnji program za narednu godinu. Potom nadležni organi za izvršenje finansijskog programa sastavljaju izveštaj i izvršenju godišnjeg plana finansijskog programa. Završni račun finansijskog programa, organ koji je nadležan za njegovo izvršenje dostavlja organu uprave nadležnom za poslove budžeta.

Preko posebnih računa se finansiraju delatnosti odnosno poslovi javnih službi. To se sprovodi u skladu sa uslovima i merilima i pravima građana, odnosno potreba za koje se namenski trajno usmeravaju sredstva koja zahtevaju poseban način evidentiranja. Finansiranje delatnosti (poslovi javnih preduzeća) se obavlja preko budžetskih fondova.

Republika se može zadužiti izdavanjem obveznica ili na drugi način. Zakon o zaduženju Republike utvrđuje način obezbeđenja sredstava iz kojih se vraća dug. Zajam sa javnim upisom Republika raspisuje radi finansiranja programa od interesa za Republiku. Sredstva zajma se koriste za namene za koje je raspisan zajam. Upisnici zajma mogu biti sva pravna i fizička lica.

U završnim segmentima ovog zakona se razrađuje organizacija socijalnog osiguranja, kontrola naplate javnih prihoda i upotreba sredstava za finansiranja javnih rashoda. Zakon predviđa kontrolu i nadzor nad budžetom i nad poslovanjem organizacija socijalnog osiguranja.

U prelaznim i završnim odredbama se određuje da ministar finansija donosi brojne bliže propise (način vođenja evidencija o naplati prihoda, o načinu iskazivanja prihoda i rasporeda u budžetu, načinu sastavljanja završnog računa sredstava stalnih rezervi, načinu vođenja evidencija o izvršavanju budžeta). Zakon takođe predviđa mogućnost da se obaveze mogu kompenzirati na teret prihoda ako nema dovoljno budžetskih sredstava, samo uz odobrenje nadležnog organa za poslove budžeta. U ovim transakcijama mogu učestvovati samo poreski obveznici koji imaju potraživanja od korisnika budžetskih sredstava.

Zakon o elektronskom potpisu

Napokon da i mi uhvatimo korak sa svetom ako ne tamo gde treba i mora, bar tamo gde možemo a još nije goruće i preka potreba. Ipak, ovde ne kasnimo par decenija nego samo par godina. Značaj ove oblasti za savremeni biznis i pravo je mnogo veći tako da su u njoj godine isto kao i decenije na drugim frontovima. Zakon uređuje upotrebu elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, prava, obaveze i odgovornosti vezane sa elektronski sertifikat. Definišu se elektronski dokument, elektronski potpis, kvalifikovani elektronski potpis, podaci za formiranje elektronskog potpisa, sredstva za formiranje elektronskog potpisa, podaci za proveru elektronskog potpisa, sredstva za proveru elektronskog potpisa, sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa, elektronski sertifikat, kvalifikovan elektronski sertifikat i sertifikaciono telo. Bitno je shvatiti da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku. Određuju se način čuvanja elektronskih i drugih dokumenata u elektronskom obliku. Naš savet je da ovaj zakon obavezno pročitate, proučite i shvatite da nije došao da bi prošao već će biti sastavni deo naših života, biznisa i regulative od sada pa ko zna do kada.