OTVORENA PRAVNA PITANJA UVOĐENJA PRIVATNIH PENZIJA

Mr Slobodan Ilijić

1. Postavljanje problema

1.1. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 i 84/2004) u čl. 4. i 16. najavio je da će u nas posebnim zakonom biti uvedene privatne penzije. Još je Zakon o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine predviđao pravni osnov državnom organu da izda dozvolu za rad osiguravajućem društvu, koje će moći da prikuplja novčana sredstva, a zatim isplaćuje privatne penzije. Između ta dva pravna kontrapunkta tokom 2004. godine održano je više okruglih stolova, savetovanja i sličnih javnih skupova o putevima uvođenja privatnih penzija. Teme skupova su bile uglavnom u vezi sa reformom našeg penzijsko-invalidskog sistema, a stvarno težište mnogih priloga domaćih i stranih učesnika bile su privatne penzije. Materijalizacija iznetih pogleda i mišljenja dobila je pravni okvir kad je postao dostupan jedan od Nacrta zakona o penzionim fondovima i penzionim planovima (skraćeno: Nacrt zakona). Dalji redovi ovog rada predstavljaju pokušaj sumiranja otvorenih pravnih pitanja uvođenja privatnih penzija kod nas, nastalih pošto je Nacrt zakona postao dostupan.

1.2. U živoj javnoj raspravi jednu od konstanti činilo je pominjanje tri stuba penzijskog sistema. Nije poznat pravni pisac, koji se bavio utvrđivanjem sadržaja ova tri pravna termina. Jedino što je više-manje nesporno jeste da je prvim stubom nazivan državni obavezni fond penzijsko-invalidskog osiguranja. Sa pravnog stanovišta to je oblast našeg upravnog prava, odnosno upravnog postupka i upravnog spora. Drugim rečima, prvi stub je deo našeg socijalnog osiguranja, dok drugi i treći stub uvode imovinsko pravo i poslovno pravo u naše socijalno osiguranje. To je krupna tranziciona promena u pravnom poretku RS.

1.3. Učesnici u raspravama, koji su polazili od uporednog prava uzimali su način finansiranja kao kriterijum za razlikovanje drugog i trećeg stuba. Po ovima, drugi stub se finansira iz doprinosa, koji dobrovoljno uplaćuje poslodavac na osnovu ugovora sa penzionim fondom. Sa gledišta pojedinca, ugovor poslodavca s penzionim fondom o uplati doprinosa čini tu uplatu obaveznom, te je u diskusijama drugi stub nazvan dopunsko obavezno penziono osiguranje ili pak dobrovoljno obavezno penziono osiguranje. Treći pak stub karakteriše ugovorni odnos pojedinca sa penzionim fondom. Nacrtom zakona predviđa se uvođenje trećeg stuba, ali se taj pojedinac fleksibilno definiše ili kao član fonda, ili kao fizičko lice, koje ostvaruje pravo na penzionu isplatu, u skladu sa ugovorom o članstvu. Nacrt zakona poznaje i pojam obveznika doprinosa, s tim što taj obveznik može da bude poslodavac, pravno ili fizičko lice, a može da bude i treće lice. Dakle, između Nacrta zakona i onih, koji su polazili od uporednog prava, postoje razlike u pogledu sadržaja termina drugi i treći stub, a kako oba stuba potpadaju pod privatne penzije terminološke razlike rešiće zakonodavac.

1.4. Tokom rasprava o uvođenju privatnih penzija javljala su se mnoga gledišta. Ovaj rad nema pretenziju da se opredeljuje između različitih stavova, mišljenja i sugestija, niti je vezan rešenjima Nacrta zakona, jer potpisnik ovog rada u tom pionirskom poslu nije učestvovao. Sumirajući izloženo, ovaj rad ide za tim da ukaže na otvorena pravna pitanja u jeku ubrzane zakonodavno-pravne aktivnosti u Srbiji. Pravna pitanja nije bilo lako izdvojiti, ni razlučiti od ekonomskih, esnafskih, ličnih i drugih interesa, koji se neminovno javljaju uz nove zakone i nove institucije u njima. U svakom slučaju ovde nije dat konačan popis otvorenih pravnih pitanja, jer ni zakonski projekt nije završen.

2. Komparativni pogled na države u tranziciji

2.1. Izrada svakog novog zakona, pogotovo ovakvog kakav do sada u našem pravnom poretku nije postojao, zahteva da se svestrano sagleda stanje u oblasti koja se zakonom reguliše. Kad je u pitanju potreba za uvođenjem privatnih penzija, tada je logično da se pokuša sa sagledavanjem zastupljenosti stubova penzijskog sistema u različitim državama u tranziciji. Jednom takvom pokušaju odazvalo se osiguravajuće društvo, koje se inače bavi dopunskim dobrovoljnim penzijskim osiguranjem u nas.

2.2. Prema podacima iz tog izvora, koji su korigovani onim što se čulo u javnoj raspravi, može se uočiti sledeće stanje krajem 2004. godine. Samo u Albaniji postoji prvi stub, a prema podacima drugog osiguravajućeg društva, koje se takođe bavi dopunskim dobrovoljnim penzijskim osiguranjem, Kazahstan je ukinuo prvi stub i uveo privatne penzije. Dalje, najveći broj država u tranziciji uveo je prvi i treći stub penzijskog sistema. Na toj listi se nalazi devet država, i to: Slovačka, Slovenija, Češka, Letonija, Rusija, Gruzija, Rumunija, Ukrajina i Srbija. Na izloženoj listi se našla i Srbija, s obzirom da je 2002. godine u nas osnovano prvo privatno osiguravajuće društvo, koje se bavi dopunskim dobrovoljnim penzijskim osiguranjem, a zatim još dva, tako da najmanje tri osiguravajuća društva u Srbiji mogu da isplaćuju privatne penzije. Statistički posmatrano, Nacrt zakona je na liniji najvećeg broja država u tranziciji u tom smislu što prvo uvodi treći stub, a ne drugi stub penzijskog sistema.

2.3. Najzad, sva tri stuba penzijskog sistema postoje u sedam evropskih država u tranziciji, i to: Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Estoniji, Litvaniji i Makedoniji.

3. Putevi ozdravljenja prvog stuba

3.1. U diskusijama o reformi penzijskog sistema najveću pažnju stručne javnosti izazvao je stav predstavnika Svetske banke. Ona je konstatovala da je dugoročan cilj i te banke i Vlade RS da se uvede zdrav penzijski sistem sa više stubova. Istakla je da je u tom cilju neophodno da se spovede reforma prvog stuba, kako u pravcu volje i sposobnosti države da tu reformu sprovede, tako i u pravcu da se poboljša njegovo finansijsko stanje.

3.2. I drugi učesnici javne rasprave izražavali su stav o reformi prvog stuba penzijskog sistema. Po mišljenju drugog predstavnika međunarodne zajednice nema uspeha penzijskog sistema sa više stubova, ako se ne pokloni puna pažnja prvom stubu. Treći predstavnik međunarodne zajednice je bio još izričitiji na taj način što je podvukao da sprovođenje Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ne zadovoljava. U nastavku isti predstavnik je naveo da je nužno racionalizovati i ojačati administrativni aparat prvog stuba. Ekonomski ekspert iz međunarodne konsultantske firme je precizirao da se doprinos za prvi stub slabo naplaćuje i da socijalnom zaštitom nije obuhvaćen veliki deo radne snage angažovan u sivoj zoni ekonomije, te da i taj deo valja obuhvatiti socijalnom zaštitom.

3.3. Putevi ozdravljenja državnog obaveznog penzijsko-invalidskog fonda vodili su i vode preko suzbijanja ili čak potpunog eliminisanja dejstava sistemskih nedostataka tog fonda. Tom fondu je prigovarano da kod zaposlenog u radnom veku ne stvara naviku ili podsticaj da razmišlja unapred, odnosno da planira svoju starosnu potrošnju. I prvom stubu i javnoj vlasti je prebacivano da nije učila pojedinca od prvog zaposlenja da je neophodno da pronalazi i ulaže sredstva za period starosti. Država je uvek bila kritikovana što nedovoljno uči od privatnika, pa se ta kritika protezala i na državni obavezni penzioni fond.

Pored sistemskih nedostataka, prvom stubu nisu osporavane sistemske prednosti. On stvara sigurnost, jer predstavlja izvesno osiguranje rizika starosti, ali uz korektiv godina radnog staža. U prilog prvog stuba isticano je da obezbeđuje najniži nivo penzija, a da se stara da ostalim penzionerima obezbedi izvestan nivo sredstava za doba u kome čovek neće moći da zarađuje.

3.4. Kod država u tranziciji javljaju se prepreke na putu ozdravljenja prvog stuba. Jedna od prepreka je budžetski deficit. Subvencioniranje prvog stuba u uslovima budžetskog deficita je vrsta pritiska na budžet ili način da se taj deficit stalno održava. Budžetski deficit Republike Srbije je inače pod pritiskom potrebe da se finansira spoljnji dug, tako da se subvencioniranje prvog stuba javlja i kao dodatni pritisak ka trajnijem održavanju budžetskog deficita.

Po jednom mišljenju sledeću prepreku čini starenje stanovništva i nepovoljan odnos broja zaposlenih prema broju penzionera. Prvi stub predstavlja po definiciji generacijsku solidarnost i zato se smatra socijalnom kategorijom. U evropskim državama rasprostranjena je pojava starenja stanovništva, a ozdravljenju prvog stuba služilo bi kad bi odnos broja zaposlenih prema broju penzionera bio četiri prema jedan ili više od toga. Kako u stvarnosti većine evropskih država to nije slučaj, a po pravilu to nije slučaj ni u državama u tranziciji, rešenje je u uvođenju troslojnog penzijskog sistema.

3.5. Među preprekama na putu ozdravljenja našeg prvog stuba nalazi se i nivo zakonitosti u oblasti javne potrošnje.

Ključni zakon u oblasti javne potrošnje je važeći Zakon u budžetskom sistemu RS. Tim zakonom je predviđeno do kada je Vlada RS dužna da Narodnoj skupštini RS dostavlja memorandum o budžetu, predlog budžeta, plan prodaje imovine i što je za ovaj rad važno - planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja - gde spadaju i planovi prvog stuba. Valja se podsetiti da je Narodna skupština RS redovno usvajala godišnje budžete, ali ne i planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Prema navedenom zakonu, Vlada RS je dužna da do 1. jula sledeće godine za prošlu godinu Narodnoj skupštini RS dostavi na razmatranje i usvajanje predlog zakona o konsolidovanom završnom računu republičkog budžeta i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Činjenica je da je Narodna skupština RS poslednji zakon sa konsolidovanim završnim računom republičkog budžeta, uključujući i stanje u prvom stubu, razmatrala i usvojila 2001. godine. Narodna skupština RS nije donosila zakone o završnim računima republičkog budžeta, uključiv završne račune prvog stuba, za 2002. i 2003. godinu. To znači da Narodnoj skupštini RS nisu podneti računi za dve poslednje budžetske godine, a kako budžetska potrošnja čini polovinu javne potrošnje, nesumnjivo je da je nivo zakonitosti u oblasti javne potrošnje preprekama zaustavljen. Potrebno je da se propisano sprovodi, najmanje.

4. Iskustva dveju bivših republika SFRJ sa privatnim penzijama

4.1. Predstavnik predlagača Nacrta zakona saopštio je javnosti da su do tada na tom zakonskom projektu učestvovali i predstavnici iz bivših republika SFRJ, a kako su oni iznosili na javnim skupovima u Srbiji iskustva uvođenja privatnih penzija u državama iz kojih su, to su njihova pravno relevantna pitanja uvrštena među ove redove.

4.2. O hrvatskim iskustvima na skupovima u Srbiji govorio je direktor Hrvatske agencije za nadzor mirovinskih fondova (skraćeno: Hagena), pri čemu je težište njegovog izlaganja bilo na drugom stubu.

Interpretirajući hrvatske zakone direktor Hagene je naglasio da je Hagena formirana kao nadzorno i regulatorno telo za drugi i treći stub. Prema zakonu, u drugi stub morali su da budu uključeni svi zaposleni do 40 godina života, a zaposleni između 40 i 50 godina života mogli su da se uključe fakultativno. Pošto je konstatovao da je u Hrvatskoj za uvođenje privatnih penzija sprovedena dobra propaganda, a zakoni su brzo doneti, čime je izbegnuta javna polemika, direktor Hagene je ocenio da je postignut uspeh sa drugim stubom, jer je njime obuhvaćeno 80 odsto zaposlenih. Dodao je da je i formiranje Hagene doprinelo uspehu drugog stuba.

Detaljno je prikazao funkciju središnjeg registra osiguranika, razlikovanje penzijskog fonda od penzionog društva, ulogu banke skrbnika (kod nas kastodi banke) i osiguravajućeg društva. Za središnji registar osiguranika istakao je da je to transformisana SDK i da se kod tog registra vode uplate i isplate svih osiguranika i penzionera. U pogledu razlikovanja penzionog fonda od penzionog društva, naveo je da penziono društvo ima svojstvo pravnog lica upravljajući nad fondom, a da fond nema svojstvo pravnog lica i da predstavlja imovinu članova. U odnosu na banku skrbnika skrenuo je pažnju da je zakonom predviđena zabrana oko povezivanja njenih akcija sa akcijama penzionog društva. Za osiguravajuće društvo je precizirao da vrši isplatu penzija i da je most između penzionog fonda i penzionera. Kao važno područje i regulacione i nadzorne uloge Hagene njen direktor je analizirao zakonska pravila ulaganja penzionog fonda i njihova ograničenja.

U pogledu trećeg stuba, direktor Hagene je konstatovao da nije dao onakve rezultate kakve je dao drugi stub. Razloge tog neuspeha je objašnjavao težinom sa kojom se susreće zaposleni danas kad treba da uplati doprinos za dopunski dobrovoljni fond, zatim da država nije poreski stimulisala uplatu ovog doprinosa, i najzad, da je država propisala u prvo vreme visok cenzus za osnivanje penzionog fonda.

4.3. Makedonsko iskustvo sa uvođenjem privatnih penzija prikazivala je direktor Makedonske penzijske agencije za superviziju (skraćeno: Mapas), s tim što je težište njenog izlaganja bilo na međunarodnom konkursu za dve penzione kompanije za sprovođenje drugog stuba i na reformi prvog stuba u funkciji uspeha drugog stuba. U vezi sa reformom prvog stuba naglasila je da je zakonom predviđen prelazni režim do 2008. godine i da su tom reformom pomerene starosne granice kao uslov za odlazak u penziju, tako da je za žene uvedena starosna granica 62 godine života, a za muškarce 64 godine života.

Uvodeći zakonom drugi stub, predviđeno je u Makedoniji da se u taj stub obavezno uključuju svi koji su se zaposlili posle 1. januara 2003. godine, dok je za sve ostale, koji su bili zatečeni toga dana u svojstvu zaposlenog, uključenje fakultativno. Makedonski zakonodavac je osnovao Mapas kao regulatorno i nadzorno telo naročito drugog stuba. Makedonska država je procenila da veličini tržišta odgovaraju dve penzione kompanije, utvrdila je uslove i raspisala međunarodni konkurs, za koji je direktor Mapasa ocenila da će biti okončan u septembru 2005. godine, te da će se tada početi i sa radom.

Što se pak tiče trećeg stuba, direktor Mapasa je konstatovala da je uveden i da će uspeh drugog stuba povući za sobom treći stub.

5. Otvorena pitanja Nacrta zakona

5.1. Povodom izlaska u najširu javnost Nacrta zakona reagovala je stručna javnost, ali su ovde obuhvaćena samo pravna pitanja.

Pošto je predstavnik predlagača Nacrta zakona saopštio da su u radu na Nacrtu zakona učestvovali predstavnici međunarodne zajednice i susednih republika bivše SFRJ, kao i nadležnih ministarstava, čula se primedba da na Beogradskom univerzitetu ima poznavalaca ove materije ali da niko od njih nije pozivan na saradnju, a strani savetnici neće uplaćivati privatne penzije kod nas.

Iz krugova banaka i osiguravajućih društava traženo je da kad bude završen Nacrt zakona, a pre nego što ode u dalju proceduru, treba da se organizuje ponovo javna rasprava o rešenjima iz tog zakona. Reč je o bankama, čiji su predstavnici najavljivali da će imati status kastodi banke u sistemu privatnih penzija.

5.2. Među otvorenim pravnim pitanjima pokretano je pitanje postojanja ili nepostojanja ustavnog osnova za donošenje zakona, koji je u fazi Nacrta zakona. Pitanje su zaoštrile odredbe jednog važećeg zakona.

U toku 2003. godine donet je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 i 84/2004), kojim je regulisano obavezno, ali u čl. 4. i 16. i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje. U članu 4. tog zakona predviđeno je da će ugovor biti osnov za dobrovoljno penzijsko-invalidsko osiguranje, zatim šta će biti predmet tog ugovora i kakav će biti odnos tih prava, po obimu i vrstu, u odnosu na obavezno osiguranje. Ovoj odredbi je vrlo slična, ali ne i istovetna odredba člana 12. Zakona o osiguranju (“Službeni list RS”, br. 55/2004 i 70/2004). S obzirom da se razmatra pitanje ustavnog osnova novog zakona o uvođenju privatnih penzija, ove sličnosti imaju značaj za zakone u kojim su predviđene. Obe ove odredbe nisu ustavni osnov za budući zakon, kojim se uvodi treći stub.

Međutim, član 16. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ima još veću pretenziju da stvori pravni osnov za donošenje posebnog zakona o dobrovoljnom penzijskom i invalidskom osiguranju. Naime, u stavu 2. člana 16. tog zakona je predviđeno da lica, koja u smislu tog zakona nisu obavezno osigurana, mogu dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem u skladu sa posebnim zakonom, da obezbede sebi i članovima svoje porodice ta prava. Povodom ove norme postavljeno je pitanje smisla da se odredbom jednog zakona reguliše pravno dejstvo ugovora u zakonu, koji još nije donet. Iz ove odredbe otvoreno je i pitanje da li će dobrovoljno osiguranje moći da ugovori samo onaj koji nema obavezno osiguranje. Zbog ovakvih i sličnih pitanja, izraženo je mišljenje da se čl. 4. i 16. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju stave van snage danom stupanja na snagu novog zakona, čiji je nacrt bio na javnoj raspravi.

Najzad, u stavu 4. člana 16. tog zakona predviđeno je da se posebnim zakonom, u smislu člana 16, podrazumeva zakon kojim se uređuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i organizacija i poslovanje investicionih fondova koji sprovode dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje. Upućivanje važećeg zakona kako nešto treba da uredi budući zakon i kako će pravno kvalifikovati taj još nedoneti zakon naziva se - prenormiranost. Važeći zakon može da stvori pravni osnov za podzakonski opšti ili pak pojedinačni pravni akt. Važeći zakon ne može i kad bi hteo da stvara pravni osnov za budući zakon, makar se zvao posebnim, specijalnim i sl. U republikanskom pravnom poretku svi zakoni su jednaki. U pravnom poretku RS u momentu donošenja čl. 4. i 16. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju postojao je i danas postoji ustavni osnov za donošenje zakona kojim se mogu uvoditi privatne penzije. Stoga, čl. 4. i 16. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju treba ukloniti iz pravnog poretka RS najkasnije u momentu stupanja na snagu zakona, kojim se uvode privatne penzije. U protivnom ta dva člana mogu da iniciraju sukob ranijeg sa kasnijim zakonom.

5.3. Ustavni osnov za donošenje zakona o uvođenju privatnih penzija, koji je u fazi Nacrta zakona, nalazi se u članu 42. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (“Službeni list SCG”, br. 6/2003). Tim članom je predviđeno da svako ko ima prebivalište u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora ima pravo na socijalno obezbeđenje i socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

5.4. O pravnoj prirodi privatnih penzija i budućem mestu i ulozi tih penzija u pravnom sistemu obavljena je interesantna razmena mišljenja.

Prikazujući pristup budućeg zakona, predstavnik predlagača Nacrta zakona je naglasio sledeća dva aspekta. Prema prvom ili delimično socijalnom aspektu zakonsko uvođenje privatnih penzija otvorilo bi zaposlenom alternativu u obezbeđenju penzije u starosti. Prema drugom ili finansijskom aspektu, ništa manje važnom od prvog, uvođenjem dopunskih dobrovoljnih penzionih fondova bila bi proširena struktura finansijskog tržišta, tako da bi penzioni fondovi, uz investicione fondove i osiguravajuća društva, postali ulagači investicija na finansijskom tržištu.

Za razliku od pristupa predlagača Nacrta zakona, po mišljenju predstavnika Saveta stranih investitora privatne penzije su isključivo ekonomska kategorija, a nikako socijalna kategorija. U tom smislu isti predstavnik je sugerisao Vladi RS da omogući pojedincima adekvatne uslove poslovanja u kojim će pojedinac moći da stekne prihode iz kojih će da uplaćuje za privatnu penziju.

Po svojoj pravnoj prirodi penzioni fondovi i penzioni planovi ne čine pravo osiguranja i na njih se ne može primenjivati Zakon o osiguranju. Nacrt zakona je bliži socijalnom osiguranju, ali takvom u kome više ne dominira upravni postupak, kao u prvom stubu, odnosno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. U delu socijalnog osiguranja u koji ulazi Nacrt zakona probija se sa njim imovinsko i poslovno pravo u odnosu između člana ili obveznika penzionog fonda i penzionog fonda, a u odnose između penzionog fonda i društva za upravljanje penzionim fondom pravo prometa i poslovno pravo. Kastodi banka je komisionar penzionog fonda i društva za upravljanje poslovima penzionim fondom i vrsta unutrašnje kontrole.

5.5. Oko uloge osiguravajućih društava u vezi sa rešenjima iz Nacrta zakona javila su se dva gledišta. Po jednom, penzioni fond bi posle višegodišnjih uplata,  perioda akumulacije, kad se steknu ugovoreni uslovi, prenosio iznos penzijskih sredstava osiguravajućem društvu, po izboru člana, odnosno obveznika penzionog fonda. Izabrano osiguravajuće društvo vršilo bi ulogu penzione blagajne. Po drugom gledištu član, odnosno obveznik penzionog fonda, mogao bi kad se steknu ugovoreni uslovi da zahteva da mu isti fond isplaćuje penziju. Iza ovih gledišta stoje dublje razlike u odnosima između osiguravajućih društava i projektovanih penzionih fondova, s obzirom da su sa privatnim penzijama prva počela osiguravajuća društva. Naime, stvar je cenzusa. U različitim verzijama Nacrta zakona cenzus za osnivanje penzionog fonda je iznosio najpre 300, a zatim 500 hiljada evra. Međutim, već osnovana osiguravajuća društva po važećem Zakonu o osiguranju moraju da zadovolje cenzus za bavljenje dopunskim dobrovoljnim penzijskim osiguranjem u visini od tri miliona evra. Otuda, logično je što su se osiguravajuća društva zalagala da se u Nacrtu zakona podigne cenzus i pooštre ostali uslovi za osnivanje penzionog fonda trećeg stuba. Opet, interes je predlagača Nacrta zakona da se visokim cenzusom ne odbiju potencijalni osnivači penzionog fonda trećeg stuba itd. Na zakonodavcu je da ovo ozbiljno pravno pitanje razreši.

Rezime

1. Paralelno sa živom zakonodavnom aktivnošću u Narodnoj skupštini Srbije tokom 2004. godine tekla je javna rasprava o reformi penzijsko-invalidskog sistema. Iz te rasprave proizašla je podrška ideji da se uvedu privatne penzije u nas.

2. Javna rasprava je ukazala da je kod nas dugoročan cilj zdrav penzijski sistem sa više stubova. Ukazano je na prepreke ozdravljenju prvog stuba. Kada se u stručnoj javnosti pojavio Nacrt zakona o penzijskim fondovima i penzionim planovima, tada je postalo jasno da se predlaže da se u nas privatne penzije uvedu putem trećeg stuba. Privatne penzije uvode imovinsko i poslovno pravo u oblasti u kojoj je carevalo upravno pravo do usvajanja zakona, kojim će biti uvedene privatne penzije. Danom stupanja na snagu tog novog zakona treba staviti van snage najmanje čl. 4. i 16. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

3. U ovom radu ponuđen je ustavni osnov za donošenje novog zakona, čiji je nacrt u jednoj od verzija bio izložen javnoj raspravi tokom 2004. godine. Kandidovanjem člana 42. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama za ustavni osnov zakonskog projekta, kojim se uvode privatne penzije, išlo se za tim da se zakonodavcu izađe u susret, s obzirom da čl. 4. i 16. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nisu ustavni osnov za ma koji zakonski projekat.