OTPREMNINOM DO POSLA

Paraskeva Mihajlović,
dipl. pravnik

UVODNE NAPOMENE

Zakonom o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/05 i 61/05), odredbama čl. 153. do 160. uređuje se način i postupak utvrđivanja viška zaposlenih ako je zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenih poslova, a time i za radom zaposlenih na tim poslovima, mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih, nadležni organ za donošenje programa za rešavanje viška zaposlenih, prava zaposlenih u slučaju otkaza ugovora o radu, uloga reprezentativnog sindikata i republičke organizacije nadležne za zapošljavanje u pripremi i donošenju programa za rešavanje viška zaposlenih i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i rešavanje viška zaposlenih.

Prestanak radnog odnosa zaposlenog, ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenih poslova ili došlo do smanjenja obima posla, uređen je u okviru odredaba o prestanku radnog odnosa (član 179. tačka 9. Zakona).

Sredinom 2005. godine, donet je Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju (u daljem tekstu: Program)1, koji ima za cilj racionalizaciju broja zaposlenih kroz stvaranje ekonomskih uslova za profitabilno poslovanje i rast produktivnosti, koje treba da se ostvari kroz poslovnu konsolidaciju privrednih društava i javnih preduzeća i efikasno i ekonomično obavljanje delatnosti ustanova, kao i rešavanje viška zaposlenih obezbeđenjem sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje - samozapošljavanje, povećanje mogućnosti za novo zapošljavanje ili za prevazilaženje perioda traženja novog zaposlenja putem aktivnog traženja posla.

U okviru mera i aktivnosti za rešavanje viška zaposlenih, ovim programom je, pored mogućnosti raspoređivanja na druge poslove i samozapošljavanja, predviđena i mogućnost novog zapošljavanja zaposlenih koji su višak kod drugog poslodavca uz isplatu sredstava ostvarenih prestankom radnog odnosa po Programu (otpremnine, novčane naknade), u celosti novom poslodavcu, odnosno uz isplatu ovih sredstava delom novom poslodavcu, a delom radniku.

Programom je utvrđeno da se ugovorom između poslodavca, koji iskazuje višak zaposlenih, zaposlenog koji je višak, i novog poslodavca regulišu međusobna prava i obaveze, kao i iznos sredstava koji se isplaćuje novom poslodavcu, s tim da taj poslodavac preuzme obavezu da sa radnikom zasnuje radni odnos na neodređeno vreme i da ga ne utvrdi kao višak zaposlenih u naredna 24 meseca.

Polazeći od ovog rešenja, imajući u vidu da su višak zaposlenih najčešće stariji radnici (rođeni pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka), koji su premladi za penziju i uglavnom prestari za punu prostornu i profesionalnu mobilnost, kao i to da se isplaćene otpremnine uglavnom koriste za tekuću potrošnju, kroz saradnju UNDP-a Srbije (Tim za smanjenje siromaštva i ekonomski razvoj), Austrijske kancelarije za razvoj, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike2 i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba), pripremljen je Projekat “Otpremninom do posla”, koji uvažava želju većine radnika da rade za platu, pre nego da otpočnu sopstveni biznis.

Projekat “Otpremninom do posla” ima za cilj da pomogne radnicima koji su utvrđeni kao višak u pronalaženju novog zaposlenja, oslanjajući se na nešto što je specifično za našu tranziciju - gotovo univerzalno dostupni i poveći paketi otpremnina, koje obezbeđuju ili novi vlasnici bivših društvenih preduzeća ili Vlada Srbije kroz Tranzicioni fond i Fond solidarnosti. Prema podacima Nacionalne službe, od početka tranzicije 2001. godine, približno 270.000 radnika je ostalo bez posla kao višak. U periodu između 2002. i 2005. godine na ime otpremnine je isplaćeno oko 260 miliona evra, a najveći deo ovih sredstava nije investiran u budućnost, već u tekuću potrošnju.

Ovome treba dodati i činjenicu da značajnom broju zaposlenih (20% ili 94.652 radnika samo u 2006. godini), radni odnos prestaje zaključivanjem sporazuma sa poslodavcem uz isplatu stimulativne otpremnine, koja u skladu sa zakonom nema karakter otpremnine, već zarade, tj. drugih primanja u smislu člana 105. Zakona o radu.

Kako se očekuje da se privatizacija društvenih preduzeća završi do kraja 2008. godine, i da proces restrukturiranja javnih preduzeća traje par godina duže, godišnji priliv viška zaposlenih biće značajan i posle 2007. godine. Očekuje se da više od 100.000 radnika izgubi posao usled privatizacije i restrukturiranja u toku ove godine. Kao posledica restrukturiranja i privatizacije preduzeća i smanjenja broja zaposlenih u njima u periodu posle privatizacije, otpuštanje radnika po ovom osnovu nastaviće se i u narednom periodu. Naime, privatizacioni aranžmani često štite radnike od otpuštanja od strane novih vlasnika samo za period od jedne do tri godine, posle koga stiču pravo da smanje broj zaposlenih. Takođe, pored pomenutih javnih preduzeća, i javnu upravu čekaju nove racionalizacije. Stoga, se procenjuje da će, višak zaposlenih direktno vezan za program masovne privatizacije i restrukturiranja javnog sektora, trajati najmanje do 2010. godine.

Osnovna ideja Projekta “Otpremninom do posla” je da se, preko niza usluga i podsticaja, olakša radnicima koji su višak da koriste otpremninu za subvencionisanje ponovnog zaposlenja, umesto za potrošnju, što je sada najčešće slučaj.

Projekat je posebno usmeren na proširenje mogućnosti ponovnog zaposlenja putem obezbeđenja podsticaja za produktivno korišćenje otpremnine, kao i na podršku Nacionalnoj službi i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) u sprovođenju i praćenju aktivnih programa zapošljavanja.

OSNOVNA IDEJA PROJEKTA “OTPREMNINOM DO POSLA”

Cilj Projekta “Otpremninom do posla” je da sačuva, koliko je to moguće, visoku stopu zaposlenosti i učešće iskusnih radnika, pružajući mogućnosti za ponovno zaposlenje onima među njima koji su ostali bez posla ili koji će uskoro ostati bez posla u procesu restrukturiranja i privatizacije.

Projekat “Otpremninom do posla” je inovativan aktivni program tržišta rada koji je osmišljen tako da odgovori jednom od gorućih problema našeg tržišta rada u toku finalne faze restrukturiranja i privatizacije privrednih društava u periodu 2006-2008. godine, a verovatno i posle. Ciljnu grupu Projekta čine radnici koji su višak i kojima su isplaćene ili uskoro treba da se isplate otpremnine od njihovih poslodavaca ili preko Tranzicionog fonda, odnosno Fonda solidarnosti.

Radnici koji su višak često su iznad prosečne starosti i imaju dugogodišnje iskustvo u radu na jednom poslu. Stoga, oni zbog gubitka posla doživljavaju ozbiljne psihičke traume i najčešće imaju negativan stav prema riziku i manje su spremni da započnu sopstveni biznis, u poređenju sa onim radnicima koji su navikli na nesigurnu sredinu.

Projekat uvažava želju većine radnika da rade kod poslodavca za platu, pre nego da otpočnu sopstveni biznis. On nastoji da im pomogne u pronalaženju nekog drugog sličnog posla kod novog poslodavca. Ideja je da se otpremnina koju bi radnik dobio prilikom otkaza ugovora o radu upotrebi kao subvencija novom poslodavcu, a da radnik, u idealnom slučaju, uopšte i ne prođe kroz iskustvo nezaposlenosti3.

Realizacijom ovog Projekta, dosadašnji način isplate otpremnine, kao pasivnu meru, pretvara u aktivnu meru zapošljavanja (zasnivanje radnog odnosa kod novog poslodavca uz isplatu ostvarenih sredstava po tom osnovu, u celosti ili delimično novom poslodavcu). Time se ostvaruje i povećanje zaposlenosti i smanjenje siromaštva u zemlji, kojim se doprinosi ostvarivanju milenijumskih ciljeva Ujedinjenih nacija.

Opšti cilj Projekta je povećanje mogućnosti zapošljavanja viška zaposlenih uvođenjem inovativnog pristupa radi obezbeđenja najvišeg nivoa zapošljavanja na tržištu rada.

Projekat služi ostvarivanju sledećih ciljeva:

1. ponovnom zapošljavanju viška zaposlenih kroz davanje podsticaja za produktivno korišćenje otpremnina (promena svesti viškova zaposlenih kroz aktivni pristup u traženju novog zaposlenja);

2. unapređenje dugoročnog kapaciteta Nacionalne službe za planiranje, sprovođenje i praćenje aktivnih programa za tržište rada na nacionalnom nivou.

Glavni rezultati Projekta treba da budu:

1. ponovno zapošljavanje za 5.000 do 10.000 radnika koji su višak, putem davanja podsticaja za produktivno korišćenje otpremnina;

2. ostvarivanje punog kapaciteta Nacionalne službe za planiranje, sprovođenje i praćenje aktivnih programa za tržište rada u svim filijalama za zapošljavanje, a najmanje u 10 filijala sa najvećim (očekivanim) brojem radnika koji su višak.

Ciljne grupe su viškovi zaposlenih i poslodavci kojima su potrebni radnici, a koji su spremni da zaposle radnike koji su višak na teritoriji Republike Srbije.

Projektom će biti obuhvaćeni radnici - viškovi zaposlenih koji su:

- proglašeni viškom zaposlenih od strane svojih prethodnih poslodavaca, počev od 1. septembra 2006. godine;

- primili ili upravo treba da prime otpremninu;

- izrazili spremnost da ulože svoju otpremninu u svoje ponovno zaposlenje.

Privredna društva koja su podobna za učešće u Projektu treba da ispune sledeće uslove:

- da su u privatnom vlasništvu;

- da pruže dokaz da će viškove zaposlenih, koje budu zaposlili kroz Projekat, angažovati u cilju povećanja ukupne zaposlenosti u privrednom društvu, odnosno u cilju zamene penzionisanih radnika ili onih koji su dobrovoljno napustili posao.

Da bi se sprečila zloupotreba u vezi sa efektom zamene, poslodavci koji uzimaju učešće u zamenama otpremnine za novi posao, treba da ispune i sledeće posebne zahteve:

- moraju povećati ukupan broj zaposlenih, odnosno treba da dokažu da zapošljavaju nove radnike ili zamenjuju radnike koji su se penzionisali ili dobrovoljno napustili posao;

- ne smeju imati prijavljeno smanjenje broja zaposlenih u prethodnih šest meseci, osim ukoliko je takvo smanjenje rezultat normalne fluktuacije;

- ne mogu otpustiti novozaposlene radnike (angažovane po Projektu) po osnovu internih testova o radnoj sposobnosti, iako je to mogućnost koju dozvoljava Zakon;

- moraju jasno utvrditi osnovnu platu koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom;

- moraju se saglasiti sa ugovorom na neodređeno vreme, tako da se samo neizvršavanje obaveza od strane novoprimljenog radnika i gašenje privrednog društva, smatraju opravdanim razlozima za otpuštanje novozaposlenih radnika;

- poslodavac mora imati obavezu da vrati novac novoprimljenom radniku u slučaju da je neopravdano otpušten s posla;

- poslodavac mora biti oslobođen obaveze da vrati novac u određenim slučajevima (npr. kada novoprimljeni radnik ode u penziju, za slučaj smrti ili za slučaj da novoprimljeni radnik postane nesposoban za rad zbog bolesti ili invalidnosti, odsluženja zatvorske kazne i sl.).

Nosioci ovog posla su poslovni centri u filijalama Nacionalne službe. Svi poslovni centri mogu učestvovati u Projektu, ali prednost će imati oni poslovni centri koji ispunjavaju sledeće kriterijume:

- radno opterećenje saradnika, tj. odnos broja nezaposlenih prema broju saradnika;

- očekivani broj viškova zaposlenih.

Projekat predviđa četiri modaliteta ulaganja otpremnine, i to:

1. Prenos isplata otpremnina na Nacionalnu službu, iz kojih će se pokrivati doprinosi koje plaćaju zaposleni i doprinosi koje plaćaju poslodavci za određeni vremenski period;

2. Ulaganje isplaćenih otpremnina u troškove poslodavca za opremanje novih radnih mesta avansno poslodavcu. U tom slučaju poslodavac mora da dokaže da će otvoriti i zadržati novo radno mesto umesto da popunjava već postojeće. Ovo će se pratiti tako što će se od poslodavca tražiti da redovno podnosi izveštaje o mesečnim platnim listama, u kojima je detaljno naveden broj zaposlenih radnika koji su plaćeni;

3. Korišćenje isplaćene otpremnine za pokrivanje troškova posebne obuke ili obuke na radnom mestu ili kombinovanjem pokrića doprinosa za socijalno osiguranje i obuke iz otpremnine;

4. Korišćenje dodatnih sredstava Projekta za finansiranje obuke na radnom mestu ili delimično za opremanje novog radnog mesta u slučajevima kada je otpremnina isuviše mala da bi pokrila doprinos za socijalno osiguranje u standardnom vremenskom periodu (2-3 godine). Kao pod-modalitet ovog modaliteta, samo deo dobijene otpremnine bi se preneo na novog poslodavca dok bi drugi deo bio pokriven iz sredstava Projekta. Ova varijanta je napravljena da bi se pomogli oni radnici koji žive na samoj ivici siromaštva.

PROCENA INTERESOVANJA ZAPOSLENIH I POSLODAVACA

Radi sagledavanja mogućnosti realizacije Projekta, odnosno interesovanja subjekata (zaposlenih i poslodavaca) kojima je namenjen Projekat, u aprilu 2007. godine sprovedeno je istraživanje.

 Ispitanicima je pre ispitivanja predstavljen tekst o Projektu, na osnovu koga su ispitanici mogli da formiraju svoj stav o zainteresovanosti za učešće u Projektu.

Lični stav ispitanika (zaposlenih i poslodavaca) o zainteresovanosti za Projekat je sledeći:

- 22% zaposlenih i 20% poslodavaca je izjavilo: “zainteresovan sam za Program i rado ću razmotriti varijantu”;

- 28% zaposlenih i 31% poslodavaca izjavilo je: “nisam siguran, potrebne su mi dodatne informacije”;

- 15% zaposlenih i 19% poslodavaca izjavilo je: “nije to za mene, ali rado ću preporučiti drugima”, i

- 35% zaposlenih i 30% poslodavaca izjasnilo se: “nisam zainteresovan za takav program”.

Iz ovoga se može izvući zaključak da je oko ½ ispitanika (50% zaposlenih i 51% poslodavaca) zainteresovano za učešće u Projektu ili da su im potrebne dodatne informacije. Ovo su prva sagledavanja, ali daju realnu nadu za uspešan ishod u realizaciji Projekta.

Sledeće pitanje u istraživanju odnosilo se na to koji je najkorisniji način raspolaganja otpremninom u okviru Projekta. Dati su sledeći odgovori:

1) Opremanje radnog mesta:

- za ovaj vid ulaganja izjasnilo se: 26% zaposlenih i 33% poslodavaca;

- nisam siguran odgovorilo je: 21% zaposlenih i 20% poslodavaca.

2) Pokrivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje:

- za ovaj vid ulaganja izjasnilo se: 21% zaposlenih i 13% poslodavaca;

- protiv ulaganja u pokrivanje doprinosa izjasnilo se: 13% zaposlenih i 10% poslodavaca.

3) Ulaganje otpremnine za pokrivanje troškova obuke:

- za ovaj vid ulaganja izjasnilo se 20% zaposlenih i 23% poslodavaca,

   i to:

1. za obuku na poslu u okviru istog poslodavca: 12% zaposlenih i 16% poslodavaca, i

2. za obuku koju bi pružila druga organizacija: 8% zaposlenih i 7% poslodavaca.

Kao najkorisniji način raspolaganja otpremninom u okviru Projekta, većina ispitanika (26% zaposlenih i 33% poslodavaca) navodi opremanje radnog mesta, a zatim programe obuke (20% zaposlenih i 23% poslodavaca) i pokrivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (21% zaposlenih i 13% poslodavaca).

Na osnovu svega ovoga može se zaključiti da je potvrđena osnovna zamisao Projekta da se do stručnih i iskusnih radnika dođe uz finansijski podsticaj, kao i to da se u velikoj meri poklapaju interesi zaposlenih koji su primili otpremninu i poslodavaca.

OSNOVNI PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA PROJEKAT

Projekat polazi od tri osnovna principa:

1) Princip dobrovoljnosti (zaposleni se dobrovoljno opredeljuje za ulaganje otpremnine, kako u pogledu iznosa, tako i namene sredstava. Poslodavac, takođe, samostalno odlučuje o učešću u zapošljavanju novih radnika uz finansijski podsticaj i vrstu podsticaja);

2) Obostrani interes (povećati mogućnost za ponovno zapošljavanje viškova zaposlenih i omogućiti poslodavcima da dođu do odgovarajućih kvalifikovanih i iskusnih radnika u skladu sa svojim potrebama);

3) Stručna, pravna i tehnička podrška (od strane Nacionalne službe - poslovnih centara u filijalama i Centralnog projektnog tima formiranog od strane UNDP-a).

Projekat je, naime, potpuno dobrovoljan i pažljivo osmišljen tako da pruža maksimalnu zaštitu i podršku svim učesnicima. Za radnike i poslodavce koji žele da se priključe Projektu biće u okviru filijala Nacionalne službe otvoreni posebni punktovi po principu jedinstvenog šaltera gde će se pružati usluge informisanja, posredovanja i pravničke podrške, kao što su:

- povezivanje zainteresovanih poslodavaca sa odgovarajućim stručnim i iskusnim radnicima;

- organizovanje info seminara za poslodavce, prezentacija Projekta, organizovanje sajmova zapošljavanja i drugih pogodnih oblika informisanja kako viškova zaposlenih, tako i poslodavaca;

- posredovanje u zapošljavanju Nacionalne službe, pravna podrška poslodavcima i viškovima zaposlenih (pravni saveti, priprema ugovora i sl.).

U toku je registracija zainteresovanih učesnika i formiranje baze podataka. Prijavljivanje zainteresovanih učesnika moguće je izvršiti na više načina. Cilj je da se raznovrsnošću mogućnosti za prijavljivanje olakša pristup i omogući obuhvat svih zainteresovanih, i to:

1) Izvršiće se preliminarna registracija učesnika (do sada je ostvaren direktan kontakt sa preko 1700 poslodavaca i 14.000 viškova i potencijalnih viškova);

2) Putem info-seminara za poslodavce i sajmova zapošljavanja na kojima se obezbeđuje neposredan susret viškova zaposlenih i poslodavaca, a čije je održavanje u toku u filijalama Nacionalne službe;

3) Prijavljivanjem zainteresovanih viškova zaposlenih i poslodavaca najbližoj filijali Nacionalne službe.

USLOVI I POGODNOSTI ZA UČEŠĆE U PROJEKTU

Projektom su utvrđeni posebni uslovi za učešće viškova zaposlenih u Projektu, a posebni za učešće poslodavaca.

Osnovni uslovi za učešće viškova zaposlenih u Projektu su da je zaposleni utvrđen kao višak zaposlenih, da je počev od 1. septembra 2006. godine primio ili treba da primi otpremninu i da je spreman da uloži celu ili deo otpremnine u svoje novo zapošljavanje.

Viškom zaposlenih u smislu ovog Projekta smatraju se i lica koja su prihvatila sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu stimulativne otpremnine, a koji ispunjavaju uslove navedene u prethodnom stavu ovog napisa.

Poslodavci mogu da učestvuju u Projektu pod uslovom: da je u privatnom vlasništu; da vrši zapošljavanje lica u cilju povećanja ukupnog broja zaposlenih, i da nema iskazano smanjenje broja zaposlenih, osim usled normalne fluktuacije.

Zaposleni koji se opredeli i ispunjava uslove za učešće u Projektu ostvaruje pravo na određene pogodnosti, koje se, uglavnom, sastoje u sledećem:

- zasniva radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom;

- poslodavac preuzima obavezu da zaposlenog neće utvrditi kao višak u roku od 24 meseca;

- osnovna zarada ne može se utvrditi u iznosu nižem od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom;

- pravo na povraćaj uložene otpremnine u slučaju proglašenja zaposlenog viškom pre isteka roka od 24 meseca, prestanak radnog odnosa po osnovu nedostatka znanja i sposobnosti, nezakonitog otkaza, likvidacije i stečaja poslodavca;

- za određenu kategoriju lica (kada je otpremnina isuviše mala da bi mogla da pokrije doprinos za obavezno socijalno osiguranje), poslodavac može da ostvari finansijsku podršku iz sredstava Projekta (za finansiranje obuke na radnom mestu ili delimično za opremanje radnog mesta).

Osnovne pogodnosti za poslodavca su, pre svega, pokrivanje troškova doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, opremanje novog radnog mesta i posebne obuke ili obuke zaposlenog za radno mesto ili kombinovanjem pokrića doprinosa za socijalno osiguranje i obuke iz otpremnine, zatim, mogućnost da istovremeno dobiju kvalifikovanog radnika sa iskustvom uz finansijski podsticaj (korišćenje zakonske subvencije za dodatno obrazovanje i obuku ili za doprinose za obavezno socijalno osiguranje na osnovicu, odnosno koji se plaća iz sredstava poslodavca za radnike starije od 45, odnosno 50 godina, kao i za radnike mlađe od 30 godina - za plaćanje doprinosa iz zarade zaposlenog). Pored toga, kod zapošljavanja određene kategorije lica (sa malim iznosima otpremnine) poslodavcu se može odobriti i finansijska podrška iz sredstava Projekta.

PROJEKTNI MODALITETI UGOVORA

Projektom su predviđena četiri modaliteta ugovora o ulaganju otpremnine u novo zaposlenje u zavisnosti od toga za koje namene se ulaže otpremnina, kao i da li se uz otpremninu odobrava finansijski podsticaj iz sredstava Projekta, odnosno ukoliko poslodavac ostvari zakonsku subvenciju za dodatno obrazovanje i obuku ili za doprinose na osnovicu za obavezno socijalno osiguranje.

Prvi modalitet ugovora odnosi se na ulaganje otpremnine za pokrivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, drugi za opremanje radnog mesta i treći modalitet za dodatno obrazovanje i obuku, s tim da je moguće dogovoriti da se deo sredstava nameni za pokrivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Četvrti modalitet odnosi se na slučajeve kada se uz otpremninu odobrava i finansijski podsticaj iz sredstava Projekta.

U svakom konkretnom slučaju zaključuju se tri tipska ugovora:

1) Ugovor o ulaganju otpremnine u novo zaposlenje (obuhvata tri prva modaliteta) - trojni ugovor, koji, na osnovu Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, zaključuju: privredno društvo/preduzetnik koje zasniva radni odnos (novi poslodavac), zaposleni koji ulaže otpremninu i privredno društvo koje isplaćuje otpremninu. Lica kojima je već isplaćena otpremnina (počev od 1. septembra 2006. godine), sama uplaćuju otpremninu novom poslodavcu, tako da se ovo lice javlja kao potpisnik ugovora u svojstvu zaposlenog i uplatioca sredstava umesto isplatioca otpremnine.

2) Ugovor o radu, koji, na osnovu čl. 30. do 33. Zakona o radu, zaključuju novi poslodavac i zaposleni koji ulaže otpremninu;

3) Ugovor o finansijskoj podršci iz sredstava Projekta, koji, na osnovu Standardnog ugovora koji je zaključen između Programa za razvoj Ujedinjenih nacija i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike o implementaciji Projekta “Otpremninom do posla” i Odluke Programskog saveta Projekta “Otpremninom do posla” , zaključuju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje i privredno društvo/preduzetnik koje zasniva radni odnos (novi poslodavac).

Zaključivanje ugovora iz tačke 1. prethodnog stava, za sva tri modaliteta, vrši se pre uplate sredstava otpremnine na račun novog poslodavca. Uplatu otpremnine vrši neposredno poslodavac isplatilac otpremnine, ako je zaposleni u radnom odnosu, odnosno lice koje se zapošljava kroz Projekt (ako je radni odnos uz isplatu otpremnine prestao ranije).

Ugovor iz tačke 3) prethodnog stava (o finansijskoj podršci iz sredstava Projekta) zaključuje se neposredno nakon što su zaključeni ugovori za prvi, drugi ili treći modalitet. Predmet ovog ugovora je uređivanje međusobnih prava i obaveza ugovornih strana u pogledu namenskog korišćenja sredstava koja se bespovratno odobravaju poslodavcu za svrhu i u skladu sa uslovima predviđenim ovim ugovorom.

Ugovor o radu (tačka 2) zaključuje se danom stupanja zaposlenog na rad - narednog radnog dana nakon isplate otpremnine, odnosno zaposleni kome je ranije prestao radni odnos, najkasnije narednog dana nakon što ga poslodavac preporučenim pismom obavesti da je izvršena uplata otpremnine.

Za prva tri modaliteta zajednički elementi su:

1. direktna uplata sredstava otpremnine novom poslodavcu od strane isplatioca otpremnine ili lica koje se zapošljava kroz Projekat;

2. uplaćuje se cela ili deo otpremnine (u slučaju kada se uplaćuje deo otpremnine, isplatilac otpremnine na račun novog poslodavca uplaćuje deo otpremnine za koji se zaposleni izjasnio, a ostatak otpremnine isplaćuje zaposlenom uplatom na njegov račun);

3. mogućnost ostvarenja zakonske subvencije oslobađanja od obaveze plaćanja doprinosa na osnovicu - usmeravanje uloženih sredstava na doprinose iz osnovice (iz zarade zaposlenog);

4) čuvanje dokumentacije koja dokazuje namensku upotrebu sredstava;

5) zasnivanje radnog odnosa narednog radnog dana od dana isplate otpremnine;

6) zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom;

7) osnovna zarada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom;

8) povraćaj sredstava otpremnine u slučaju:

- proglašenja zaposlenog viškom u roku od 24 meseca,

- nezakonitog otkaza ugovora o radu;

- prestanka radnog odnosa zbog nedostatka znanja i sposobnosti;

- likvidacija, odnosno stečaj poslodavca (prijava potraživanja uloženih sredstava).

Osnovne razlike kod ugovora za prva tri modaliteta sastoje se u sledećem:

1. Namena sredstava otpremnine:

- prvi modalitet: doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

- drugi modalitet: opremanje radnog mesta;

- treći modalitet: dodatno obrazovanje i obuka, moguće je dogovoriti i pokrivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Ugovori za pojedine modalitete imaju i određene specifičnosti.

Specifičnosti kod ugovora za prvi modalitet su sledeće: 1) upotreba uloženih sredstava je do potpune iskorišćenosti sredstava ili do prestanka radnog odnosa zaposlenog kod novog poslodavca; 2) stupanje na rad zaposlenog narednog radnog dana od dana uplate sredstava otpremnine, odnosno najkasnije narednog radnog dana nakon što ga poslodavac preporučenim pismom obavesti da je izvršena uplata otpremnine.

Drugi modalitet ugovora ima sledeće specifičnosti: 1) specifikacija opreme je sastavni deo svakog pojedinačnog ugovora; 2) povraćaj neutrošenih sredstava poslodavac je dužan da izvrši po proteku ugovorenog perioda nakon zasnivanja radnog odnosa (do kada ima obavezu i čuvanja dokumentacije); 3) specifične obaveze poslodavca da broj zaposlenih u momentu zaključivanja ugovora ne može se smanjivati, osim usled prirodnog odliva i fluktuacije, u suprotnom poslodavac je obavezan da izvrši povraćaj celokupnog iznosa uložene otpremnine.

Specifičnosti trećeg modaliteta ugovora su: 1) izbor između alternativa da će obuku izvršiti sâm poslodavac ili angažovanjem druge organizacije - izvođača obuke; 2) rok za sprovođenje obuke i drugi elementi dodatnog obrazovanja i obuke koji se utvrđuju specifikacijom obuke poslodavca, odnosno ponudom izvođača obuke, a koje su (specifikacija/ponuda) sastavni deo ugovora; 3) stupanje zaposlenog na rad - moguće su dve situacije: nakon završetka obuke, odnosno istovremeno obuka i stupanje na rad; 4) povraćaj neutrošenih sredstava po proteku ugovorenog perioda nakon zasnivanja radnog odnosa.

Međutim, za razliku od prvog i drugog modaliteta, zaposlenom kome posle obuke, prestane radni odnos zbog nedostatka znanja i sposobnosti kao posledica krivice zaposlenog, nema pravo na povraćaj sredstava otpremnine.

Ugovorom za četvrti modalitet uređuje se finansijska podrška određenoj kategoriji lica čija otpremnina ne prelazi određenu visinu novčanog iznosa i lica koja žive na granici siromaštva ili ispod ove granice.

Namena sredstava podrške je isključivo za opremanje radnog mesta ili za dodatno obrazovanje i obuku kod poslodavca.

U toku septembra 2007. godine, doneto je posebno uputstvo za sprovođenje Projekta, kojim su, između ostalog, definisane granice siromaštva, potrebna dokumentacija, postupak dodele podsticajnih sredstava Projekta, način kontrole svrsishodnosti dodele sredstava i druga pitanja.

UČEŠĆE VLADE REPUBLIKE SRBIJE U FINANSIRANJU PROJEKTA
“OTPREMNINOM DO POSLA”

Vlada Republike Srbije je u budžetu za 2007. godinu izdvojila sredstva za Projekat “Otpremninom do posla”, u iznosu od 40.000.000 dinara za samozapošljavanje određenih kategorija nezaposlenih lica. Naime, Odlukom Programskog saveta Projekta od 27.08.2007. godine, navedena sredstva su odobrena za dodatnu finansijsku podršku za samozapošljavanje lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe, koja su počev od 1. septembra 2006. godine:

1) primila otpremninu po osnovu prestanka radnog odnosa kao višak zaposlenih;

2) prihvatila sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu stimulativne otpremnine;

3) ostala bez posla usled stečaja poslodavca i koja trenutno primaju novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti.

Ova sredstva se odobravaju kroz redovni javni konkurs za samozapošljavanje Nacionalne službe od 21.8.2007. godine, kao dodatna finansijska podrška navedenim kategorijama nezaposlenih lica. Pojedinačni iznos ove podrške iz sredstava Projekta je 80.000 dinara, a planirano je da se njime obuhvati 500 nezaposlenih lica.

Uslov za dodelu dodatne finansijske podrške je da korisnik sredstava uloži u svoje samozapošljavanje celu ili deo otpremnine u iznosu ne manjem od 80.000 dinara, da učešćem na pomenutom javnom konkursu ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje, koja iznosi 130.000 dinara, da završi informativnu i instruktivnu obuku za samozapošljavanje po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge organizacije, u cilju podizanja nivoa informisanosti i kompetentnosti za otpočinjanje sopstvenog posla, kao i da podnese ekonomski opravdan i održiv poslovni program (biznis plan) na pun iznos sredstava koja ulaže u samozapošljavanje.

Lica koja su ostala bez posla usled stečaja poslodavca treba da ispunjavaju sledeće uslove: 1) da su korisnici novčane naknade; 2) da podnesu jedinstveni zahtev za jednokratnu isplatu novčane naknade radi samozapošljavanja i finansijsku podršku iz sredstava Projekta (80.000 dinara), i 3) podnesu poslovni plan na ukupna sredstva (jednokratna isplata novčane naknade i dodatna finansijska podrška 80.000 dinara).

Zahtev se podnosi nadležnoj filijali Nacionalne službe. O zahtevu odlučuje direktor filijale, a Programski savet Projekta, mesečno potvrđuje ove odluke.

NAČIN SPROVOĐENJA PROJEKTA

Projekat će se sprovoditi u okviru opšteg operativnog rada Nacionalne službe, kroz njenu organizacionu strukturu, odnosno kroz 25 poslovnih centara obrazovanih u filijalama Nacionalne službe.

U cilju strateškog usmerenja sprovođenja Projekta, formiran je Programski savet projekta, koji sačinjavaju:

- Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja;

- Direktor Nacionalne službe;

- Predstavnik Austrijske agencije za razvoj, i

- Zamenik stalnog predstavnika UNDP-a.

Programski savet Projekta je odgovoran za donošenje odluka o upravljanju Projektom putem konsenzusa, kao i kada rukovodilac projekta zatraži od njega smernice za rad. Programski savet je odgovoran i za usklađivanje projektnih aktivnosti i po potrebi izmeni projektnih rešenja.

Radi detaljnijeg utvrđivanja uloge i odgovornosti učesnika u sprovođenju i nadzoru Projekta, članovi Programskog saveta su potpisali Protokol o saglasnosti (POS), prema kome:

1. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je odgovorno za formulisanje, sprovođenje i praćenje politike zapošljavanja u ime Vlade Rapublike Srbije. Uloga ministarstva je od odlučujućeg značaja u prevazilaženju nedostataka politike, odnosno u procenjivanju učinka aktivnih programa za tržište rada i u ugrađivanju ovih iskustava u proces kreiranja politike. Ministarstvo će, takođe, obezbediti povezanost Nacionalnog budžeta i Nacionalnog investicionog plana Republike Srbije.

2. Nacionalna služba ima mandat za sprovođenje politike zapošljavanja, uključujući Program za reševanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Nacionalna služba, takođe, ima ulogu nosioca Projekta. Istovremeno, poslovni centri Nacionalne službe će biti jedan od korisnika Projekta. Nacionalna služba će obezbediti da se Projekat sprovodi bez smetnji i da se ugradi u postojeće i buduće aktivnosti Nacionalne službe.

3. UNDP će vršiti administraciju doprinosa za sprovođenje Projekta. UNDP će, takođe, obezbediti “know-how” i izgraditi kapacitete potrebne Nacionalnoj službi za uspešno sprovođenje Projekta. UNDP će garantovati poštovanje međunarodnih standarda javnosti u radu, konkurentni izbor i otvorenost pri čemu će uvažavati odgovarajuće domaće propise.

4. Austrijska agencija za razvoj će dati doprinos u sredstvima za sprovođenje Projekta “Otpremninom do posla” i vršiće nadzor nad sprovođenjem Projekta.4

Projekat će sprovoditi Nacionalna služba u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, koje imenuje Nacionalnog direktora Projekta. Na ovu dužnost imenovan je Pomoćnik Sektora za zapošljavanje u ministarstvu, koji je odgovoran za celokupnu uspešnost izvršenja Projekta i odlučivanje putem: odobravanja projektnih aktivnosti; obezbeđivanja usklađenosti Projekta sa reformskim strategijama i politikama ministarstva i prioritetima Nacionalne službe; služiće kao centralno mesto za koordinaciju Projekta i drugih ministarstava, centralne vladine kancelarije i drugih projekata, koji su finansirani od strane donatora; vršenja nadzora nad aktivnostima državnih službenika angažovanih na Projektu.

Rukovodstvo Projekta, pored Nacionalnog direktora projekta, čini i Rukovodilac Projekta (projektni menadžer), koga imenuje UNDP, a koji je odgovoran za uspešno sprovođenje Projekta i koji je ovlašćen da vodi Projekat na dnevnoj osnovi u ime Nacionalnog direktora Projekta i u okviru granica određenih od strane Programskog saveta.

Ulogu glavnog savetnika za sprovođenje Projekta vrši direktor Nacionalne službe, a kolegijum Nacionalne službe ima ulogu savetodavnog tela.

Pored toga, UNDP će formirati Centralni projektni tim, koji će započeti realizaciju Projekta i od centralnog značaja je za obezbeđenje efikasnosti rada poslovnih centara Nacionalne službe, koji će raditi kao “one stop shop” (sve na jednom mestu) ili “single window” (jedan šalter za sve). Od poslovnih centara se očekuje da pružaju potpune informacije zainteresovanim stranama o opcijama koje su dostupne u okviru Projekta, kao i da pružaju posredničke usluge i osnovnu pravnu pomoć u okviru Projekta.

Centalni projektni tim će pružati podršku poslovnim centrima Nacionalne službe kroz rad sa filijalama/poslovnim centrima u organizovanju zamena za viškove zaposlenih, s jedne strane, i olakšavanje izgradnje kapaciteta Nacionalne službe za sprovođenje Projekta, s druge strane.

Projektom su detaljno razrađene projektne aktivnosti po fazama rada, i to:

1) Početna faza - Paket zamenom otpremnine do novog posla, koji obuhvata: sprovođenje ankete potencijalnih korisnika Projekta; formiranje Centralnog projektnog tima; operacionalizacija Projektnog tima; pripremanje kampanje podizanja svesti za ciljne grupe Projekta (zaposlene, višak zaposlenih, predstavnike poslodavaca i radnika, poslovnih udruženja i sindikata, javnosti); ažuriranje pravne procene opcija za pojedinačne ugovore o zaposlenju; izrada seta tipskih ugovora; uspostavljanje sistema praćenja;

2) Početna faza - Izgradnja kapaciteta Nacionalne službe: procena veština službenika Nacionalne službe u poslovnim centrima; definisanje strategije i plana aktivnosti za obuku službenika Nacionalne službe; analiziranje procedura Nacionalne službe;

3) Faza sprovođenja Projekta - Paket zamenom otpremnine do posla: sprovođenje kampanje podizanja svesti; pružanje savetodavnih usluga, pomoć u motivisanju i usklađivanju zainteresovanih zaposlenih koji su višak; organizovanje info-seminara za potencijalne poslodavce; organizovanje sajmova zapošljavanja za zaposlene koji su višak i zainteresovane poslodavce; usklađivanje viška zaposlenih i potencijalnih poslodavaca; organizovanje zamena; pripremanje pojedinačnih ugovora o zaposlenju; praćenje sprovođenja pojedinačnih ugovora i medijacija u slučaju sporova; praćenje sprovođenja Projekta; praćenje učinka Projekta;

4) Faza sprovođenja Projekta - Izgradnja kapaciteta Nacionalne službe: obezbeđenje opreme za poslovne centre Nacionalne službe; unapređenje procedura Nacionalne službe; organizovanje obuke za službenike Nacionalne službe koji su angažovani na Projektu; izrada, poboljšanje i ažuriranje baze podataka o viškovima zaposlenih i potencijalnim poslodavacima; obrada i ekstrapolacija podataka o višku zaposlenih i potrebama poslodavaca; evaluacija napretka u radu poslovnih centara Nacionalne službe.

UMESTO ZAKLJUČKA

Projekat treba da doprinese opštem rastu zaposlenosti do 10.500 ljudi, čime se smanjuje nezaposlenost i neaktivnost za navedeni broj nezaposlenih. Očekuje se da sveukupni učinak ovog projekta na nacionalnom nivou bude proporcionalan broju učesnika. Što više zaposlenih i poslodavaca učestvuje u Projektu, to će se jače ispoljiti efekat za radno sposobno stanovništvo, na podsticanje radnika koji su izgubili posao na model aktivnog traženja novog zaposlenja umesto pasivnosti. Takođe, momentalni efekat olakšanja bi mogao biti od presudnog značaja. Zadržavanje posla i nivoa zarade u ovom kritičnom stadijumu tranzicije može u mnogome da doprinese kako dobrobiti pojedinca i njihovih porodica, tako i privrednom rastu i socijalnoj i političkoj stabilnosti na nacionalnom nivou.

Posebno je značajno odobravanje dodatnih sredstava iz budžeta Republike za samozapošljavanje određenih kategorija nezaposlenih lica, čime se stvaraju uslovi za sve oblike zapošljavanja.

 Na osnovu svega, može se konstatovati da su privatne i javne koristi od ove produktivne otpremnine nesumnjive. Umesto varljive jednokratne finansijske injekcije, radnik dobija novo radno mesto kod prosperitetnog privatnog poslodavca i priliku da radi i zarađuje do kraja radnog veka ili da samostalno rešava pitanje svog radnog angažovanja. Poslodavac dobija iskusnog radnika uz finansijski podsticaj koji mu omogućuje da opremi novo radno mesto, uplaćuje doprinose za socijalno osiguranje, ili investira u specifičnu obuku novozaposlenog. Sa stanovišta javnog interesa, povećava se zaposlenost, a smanjuje nezaposlenost i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti.

__________________________

1 Vlada Republike Srbije je 21. jula 2005. godine donela odluku o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju (“Sl. glasnik RS’’ , br. 64/05). Danom stupanja na snagu ove odluke, koja se primenjuje od 30. jula 2005. godine, prestala je da važi Odluka o utvrđivanju Socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju (“Sl. glasnik RS’’, br. 12/02). Odluka o izmenama i dopunama Odluke o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih... doneta je 12. oktobra 2006. godine i objavljena u “Sl. glasniku RS’’, br. 89/06. Pored toga, Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike doneo je Uputstvo o bližim kriterijumima za primenu Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju (“Sl. glasnik RS’’, br. 89/05).

2  Zakonom o ministarstvima (“Sl. glasnik RS’’, br. 43/07), koji je stupio na snagu 15.5.2007. godine, poslovi zapošljavanja su, iz delokruga Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, preneti u nadležnost Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, tako da dalja saradnja i obaveze na realizaciji Projekta ‘’Otpremninom do posla’’ su u nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

3 Prof. M. Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, “Otpremninom do posla”, Politika, 25. april 2007. godine.

4  “Otpremninom do posla”, Predlog projekta za Austrijsku agenciju za razvoj, Pripremio UNDP Srbije, novembar 2006. godine, str. 14, 15.