Dr Jezdimir Mitrović

Posle raspada SFRJ, ostalo je dosta nerešenih pitanja u pogledu obaveza Jugoslavije prema međunarodnim finansijskim organizacijama kao i prema finansijskim organizacijama pojedinih država na bilateralnoj osnovi. Ove obaveze odnose se prvenstveno na dugove (kredite i druge obaveze) prema stranim poveriocima bilo da se država pojavljuja kao garant za dugove, bilo da se država javlja kao neposredni obveznik za dugove.

Ovde se ubrajaju i obaveze naših banaka koje su uzimale kredite za naša preduzeća, a od kojih su neke otišle u stečaj pa je država preuzela garancije i ovih banaka.

Postoje dve vrste odnosa. Kao prvo, treba razgraničiti imovinu SFRJ na bivše republike, a kao drugo, treba utvrditi koliko od ukupnog duga otpada na pojedine bivše republike a koliko otpada na Jugoslaviju.

U onaj deo koji otpada na Jugoslaviju i njene obaveze prema međunarodnim finansijskim organizacijama ili prema finansijskim organizacijama pojedinih zemalja, spadaju i dugovi naših preduzeća prema inostranim poveriocima.

Obaveze preduzeća nastale su na osnovu zajedničkih ulaganja stranih partnera u naša preduzeća, pribavljanjem kredita za nabavku opreme, ili za nabavku sirovina ili gotovih proizvoda, ili je to obaveza po osnovu naknade štete ili po nekom drugom osnovu.

Pored obaveza koje ima država, najveći deo spoljnog duga su obaveze naših preduzeća prema stranim poveriocima.

Kao što je poznato u poslednjih desetak godina, Jugoslavija je bila pod sankcijama pa naša privreda nije bila u mogućnosti da svoje obaveze prema stranim poveriocima redovno izmiruje, a obaveze su u najvećem broju slučajeva dospele, pa se dug povećavao za kamate.

Ovde su i ugovori o lizingu na osnovu kojih su od stranih partnera uzimani u zakup sa pravom otkupa autobusi, kamioni, mašine ili druga oprema.

U poslednjoj godini dana naša država je uspela da utvrdi koliko iznosi naš spoljni dug koji sačinjavaju kako obaveze države tako i obaveze preduzeća prema stranim poveriocima.
 

Kada je utvrđeno koliko iznosi spoljni dug Jugoslavije, otpočeli su razgovori i pregovori za otpis i reprogramiranje našeg spoljnog duga.

Ovde nam neće mnogo pomoći opaska da su strani kreditori zaračunavali kamate i za period kada mi objektivno usled više sile (ne priznaju višu silu) nismo mogli da otplaćujemo dugove, jer su strani partneri pod pritiskom svojih vlada, otkazivali ugovore sa našim preduzećima, a uvoz naše robe je bio zabranjen.

Kamata je obračunata i za period ratnih dejstava.

Sa nekim finansijskim organizacijama je postignut dogovor (Pariski klub) o otpisu našeg duga za više od 60%, a ostatak duga je reprogramiran, tako da je grejs period 3 10 godina, a zatim nastaje obaveza vraćanja duga.

U toku su pregovori sa Londonskim klubom, MMF om, Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj kao i sa drugim poveriocima.

Vode se pregovori i sa pojedinim zemljama (njihovim finansijskim organizacijama) na bilateralnoj osnovi o otpisu i reprogramiranju duga.

Kada se svi ovi pregovori završe biće jasno utvrđeno koliko je od spoljnog duga otpisano, koliko duga je reprogramirano i na koji period, pa će svima biti jasno kolike su im obaveze prema stranim poveriocima i kada dospevaju.

Postavlja se pitanje kakva je pravna sudbina otpisanog ili reprogramiranog dela duga.

Postoji razlika između otpisanog duga u odnosu na reprogramirani deo duga.

Ovde je reč o dugu koji kao obavezu imaju naša preduzeća prema stranim firmama ili prema stranim finansijskim organizacijama kao poveriocima.

Ovakav dug se isplaćuje pod uslovima i rokovima kako je to reprogramiranjem predviđeno.

Po pravilu grejs period u kome se dug ne plaća i kada ne teče kamata iznosi od 3 10 godina, ili pak neki drugi predviđeni rok.

Kao što je poznato naši sudovi su sudili i odlučivali u sporovima gde se kao tužioci javljaju firme drugih zemalja i to za sve vreme trajanja blokade naše zemlje i naše privrede. Istina ovakve odluke se nisu izvršavale dok je trajala blokada.

Paradoksalno ali istinito zvuči da su naši sudovi sudili i za vreme bombardovanja, pa ima slučajeva da su sudovi dosuđivali dug i kamate i kompanijama onih zemalja koje su učestvovale u bombardovanju naše zemlje.

I kod izvršenja donetih presuda bilo je nepravilnosti (mada nije bilo dozvoljeno izvršenje). Naime, strane firme su otvarale nerezidentne račune u našoj zemlji, mada nije bilo uslova za to, pa su dužnici uplaćivali dug na te račune. Bilo je i cessija gde su strane firme ustupale dug našoj firmi kako se ne bi smatralo da se vrši plaćanje sa inoelementom. Bilo je i drugih nepravilnosti.

Kada se radi o sporovima moguće su tri situacije:

Kakva je pravna sudbina ovih sporova.