Zorica M. Petrović-Radosavljević,
sudija Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji

Zakonik o krivičnom postupku donela je Savezna skupština, na sednici Veća građana od 26. decembra 2001. godine i na sednici Veća Republika od 20. decembra 2001. godine. Zakonik je objavljen u “Sl. listu SRJ”, br. 70/2001 od 28. 12. 2001. godine a shodno čl. 577. istog Zakonika, on stupa na snagu tri meseca od dana objavljivanja, odnosno dana 28. 03. 2002. godine. Prema članu 575. podzakonske propise predviđene ovim Zakonikom nadležni savezni organi doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakonika.

Tema ovog rada biće položaj organa unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku po novom Zakoniku o krivičnom postupku. Promene u društvu donele su kvalitativno drugačiji položaj i postupanje organa unutrašnjih poslova. Razmatranje položaja organa unutrašnjih poslova u starom ZKP (“Sl. list SFRJ”, br. 4/77, 14/85, 74/87, 57/89 i 3/90 i “Sl. list SRJ”, br. 27/92 i 24/94) i novom Zakoniku o krivičnom postupku biće predmet neke opsežne studije, tako da ćemo se ovom prilikom zadržati samo na faktografskom nabrajanju i navođenju rešenja u novom Zakoniku.

Svi državni organi, organi teritorijalne autonomije ili organi lokalne samouprave, javna preduzeća i ustanove dužni su da prijave krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obavešteni ili za njih saznaju na drugi način (čl. 222. st. 1).

Podnosioci krivične prijave iz stava 1. čl. 222. navešće dokaze koji su im poznati i preduzeće mere da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivično delo i drugi dokazi (st. 2. čl. 222).

Krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti svako treba da prijavi (čl. 223. st. 1). U kojim slučajevima neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo određuje krivični zakon (čl. 223. st. 2)

Prijava se podnosi nadležnom državnom tužiocu, pismeno ili usmeno (čl. 224. st. 1). Ako se prijava podnosi usmeno, prijavilac će se upozoriti na posledice lažnog prijavljivanja. O usmenoj prijavi sastaviće se zapisnik, a ako je prijava saopštena telefonom, sačiniće se službena beleška (čl. 223. st. 2). Ako je prijava podnesena sudu, organu unutrašnjih poslova ili nenadležnom državnom tužiocu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom državnom tužiocu (čl. 224. st. 3).

Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva potrebna obaveštenja, koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka (čl. 225. st. 1).

U cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. čl. 225, organi unutrašnjih poslova mogu da traže potrebna obaveštenja od građana; da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme ograniče kretanje na određenom prostoru; da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem lica i predmeta; da raspišu potragu za licima i stvarima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška (čl. 225. st. 2).

Prilikom uviđaja za krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje postoji osnovana sumnja da je prouzrokovalo teške posledice ili da je izvršeno sa umišljajem, organi unutrašnjih poslova mogu od osum-njičenog privremeno, a najduže do tri dana, oduzeti vozačku dozvolu (čl. 225. st. 3). Lice prema kome je primenjena neka od radnji ili mera iz st. 2. i 3. člana 225. ima pravo da podnese pritužbu nadležnom državnom tužiocu (čl. 225. st. 4).

Organi unutrašnjih poslova mogu i pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva. Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno (čl. 226. st. 1).

Prilikom postupanja po odredbama člana 226, organi unutrašnjih poslova ne mogu građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, svedoka ili veštaka, osim u slučaju, ako osumnjičeni u prisustvu advokata, pristane da dâ iskaz (čl. 226. st. 2). Prikupljanje obaveštenja od istog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri sata (čl. 226. st. 3). Obaveštenja se od građana ne smeju prikupljati prinudno (čl. 226. st. 4). Službena beleška ili zapisnik o datom obaveštenju pročitaće se licu koje je obaveštenje dalo. To lice može staviti primedbe koje je organ unutrašnjih poslova dužan da unese u službenu belešku ili zapisnik. Kopija službene beleške ili zapisnika o datom obaveštenju izdaće se građaninu, ako to zahteva (čl. 226. st. 5).

Građanin se može ponovo pozivati radi prikupljanja obaveštenja o okolnostima drugog krivičnog dela ili učinioca, a radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu ne može se ponovo prinudno privoditi (čl. 226. st. 6).

Kada organ unutrašnjih poslova prikuplja obaveštenja od lica za koje postoji opravdana sumnja da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u pretkrivičnom postupku predviđene ZKP-om, može se pozvati u svojstvu osumnjičenog. U pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme advokata (čl. 226. st. 7). Ako organ unutrašnjih poslova u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužan je da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom daljem saslušanju, da nije dužan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja, te da mu, u slučaju zadržavanja (čl. 229) predoči prava propisana u članu 5. ovog zakonika i omogući korišćenje prava propisanih u članu 228. st. l. ZKP-a (čl. 226. st. 8).

Ako osumnjičeni, u prisustvu advokata, pristane da dâ iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog. O saslušanju osumnjičenog, organ unutrašnjih poslova će obavestiti nadležnog državnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa predmeta i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku (čl. 226. st. 9).

Po odobrenju istražnog sudije, odnosno predsednika veća, organi unutrašnjih poslova mogu prikupljati obaveštenja i od lica koja se nalaze u pritvoru, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela i učinilaca. Ova će se obaveštenja prikupljati u ustanovi u kojoj okrivljeni izdržava pritvor, u vreme koje odredi istražni sudija ili predsednik veća, i u njegovom prisustvu, ili u prisustvu sudije koga on odredi. Prikupljanju ovih obaveštenja ima pravo da prisustvuje i branilac okrivljenog, ako to pritvorenik zahteva (čl. 226. st. 10)

Na osnovu prikupljenih obaveštenja, organ unutrašnjih poslova sastavlja krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznao prilikom prikupljanja obaveštenja. U krivičnu prijavu ne unosi se sadržina izjava koje su pojedini građani dali prilikom prikupljanja obaveštenja. U krivičnu prijavu ne unosi se sadržina izjava koje su pojedini građani dali prilikom prikupljanja obaveštenja, osim iskaza datih u smislu stava 9. čl. 226. ZKP-a. Uz krivičnu prijavu dostavljaju se i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izveštaji, spisi o preduzetim merama i radnjama, službene beleške, izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspešno vođenje postupka. Ako organi unutrašnjih poslova, posle podnošenja krivične prijave, saznaju za nove činjenice, dokaze ili tragove krivičnog dela, dužni su da prikupe potrebna obaveštenja i da izveštaj o tome, kao dopunu krivične prijave, dostave državnom tužiocu (čl. 226. st. 11).

Ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu neko lice lišavati slobode ako postoji ma koji razlog predviđen u članu 142. ovog zakonika za određivanje pritvora, ali su dužna da takvo lice bez odlaganja sprovedu nadležnom istražnom sudiji, osim u slučaju iz čl. 229. ovog zakonika. Prilikom dovođenja, ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova će obavestiti istražnog sudiju o razlozima i o vremenu lišenja slobode (čl. 227. st. 1). Lice lišeno slobode mora biti poučeno kako je to predviđeno u odredbi člana 5. ZKP-a (čl. 227. st. 2).

Ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovođenje lica lišenog slobode trajalo duže od osam sati, službeno lice organa unutrašnjih poslova je dužno da istražnom sudiji ovakvo zakašnjenje posebno obrazloži, o čemu će istražni sudija sačiniti belešku, odnosno zapisnik. Istražni sudija će u zapisnik uneti i izjavu lica lišenog slobode o vremenu i mestu lišenja slobode (čl. 227. st. 3)

Istražni sudija dužan je da licu lišenom slobode, koje mu je dovedeno, odmah saopšti da može uzeti branioca, omogući da u njegovom prisustvu, uz korišćenje telefona, telegrafa ili drugog elektronskog prenosioca poruka, obavesti branioca neposredno ili posredstvom članova porodice ili trećeg lica čiji identitet istražnom sudiji mora biti otkriven, a ako je potrebno i pomogne mu da nađe branioca (čl. 228. st. 1). Ako lice lišeno slobode ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 sata od kada mu je to u smislu stava 1. čl. 228. omogućeno, ili izjavi da ne želi da uzme branioca, istražni sudija je dužan da ga bez odlaganja sasluša (čl. 228. st. 2). Ako u slučaju obavezne odbrane (čl. 71. st. 1) lice lišeno slobode ne uzme branioca u roku od 24 sata od časa kad je poučeno o ovom pravu ili izjavi da neće uzeti branioca, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti (čl. 228. st. 3). Odmah posle saslušanja, istražni sudija će odlučiti da će lice lišeno slobode pustiti na slobodu ili će odrediti pritvor (čl. 228. st. 4).

Ako državni tužilac u vreme saslušanja nije podneo zahtev za sprovođenje istrage, a ne podnese ga ni u roku od 48 sati od časa određivanja pritvora, istražni sudija će pritvoreno lice pustiti na slobodu (čl. 228. st. 5).

Ako istražni sudija u roku od 48 sati od podnošenja zahteva za sprovođenje istrage ne donoese rešenje o sprovođenju istrage, dužan je da pritvoreno lice pusti na slobodu (čl. 228. st. 6).

Kad je lice lišeno slobode dovedeno istražnom sudiji može, ono, njegov branilac, član njegove porodice ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, zahtevati da istražni sudija odredi lekarski pregled. Takav zahtev može podneti i državni tužilac. Odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled i zapisnik o njegovom saslušanju istražni sudija će priložiti istražnim spisima (čl. 228. st. 7).

Lice lišeno slobode prema članu 227. st. l, kao i osumnjičeno iz čl. 226. st. 7. i 8. organ unutrašnjih poslova može izuzetno zadržati radi prikupljanja obaveštenja (čl. 226. st. 1) ili saslušanja najduže 48 sati od časa lišenja slobode, odnosno odazivanja na poziv (čl. 229. st. 1). O zadržavanju organ unutrašnjih poslova odmah, a najkasnije u roku od dva sata, donosi i zadržavanom licu uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni: delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja (čl. 229. st. 2).

Protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i branilac imaju prava žalbe, koja se odmah dostavlja istražnom sudiji. Istražni sudija je dužan da o žalbi odluči u roku od četiri sata od prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (čl. 229. st. 3).

Organ unutrašnjih poslova je dužan da o zadržavanju odmah obavesti istražnog sudiju. Istražni sudija može zahtevati da mu organ unutrašnjih poslova odmah sprovede zadržano lice (čl. 229. st. 4). Osumnjičeni ima prava predviđena u članu 226. st. 8. ZKP-a (član 229. st. 5). Osumnjičeni mora imati branioca čim organ unutrašnjih poslova donese rešenje o zadržavanju. Ako osumnjičeni sam ne obezbedi branioca, organ unutrašnjih poslova će mu po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska koji dostavlja odgovarajuća advokatska komora, dodeliti branioca. Saslušanje osumnjičenog odložiće se do dolaska branioca, a najduže osam sati. Ako ni tada prisustvo branioca ne bude obezbeđeno, organ unutrašnjih poslova će osumnjičenog pustiti na slobodu ili bez odlaganja sprovesti nadležnom istražnom sudiji (čl. 229. st. 6).

Lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti može svako lišiti slobode. Lice lišeno slobode se mora odmah predati istražnom sudiji ili organu unutrašnjih poslova, a ako se to ne može učiniti, mora se obavestiti jedan od tih organa. Organ unutrašnjih poslova postupiće po članu 227. ZKP-a (čl. 230). Ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova imaju pravo da lica zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela upute istražnom sudiji ili da ih zadrži na mestu izvršenja krivičnog dela do njegovog dolaska, ako bi ta lica mogla da daju podatke važne za krivični postupak i ako je verovatno da se njihovo saslušanje docnije ne bi moglo izvršiti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama. Zadržavanje ovih lica na mestu izvršenja krivičnog dela ne može trajati duže od šest sati (čl. 231. st. 1). Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta (čl. 231. st. 2). Ako je potrebno da se utvrdi od koga potiču otisci prstiju na pojedinim predmetima, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje državnog tužioca, uzimati otiske prstiju od lica za koja postoji verovatnoća da su mogli doći u dodir sa tim predmetima (čl. 231. st. 3). Lice prema kome je preduzeta neka od radnji iz člana 231. ZKP-a, ima pravo da podnese pritužbu nadležnom državnom tužiocu ili neposredno višem organu unutrašnjih poslova (čl. 231. st. 4).

Nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja

Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog državnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela:

Navedene mere određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mere. Mere mogu trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još tri meseca. Izvođenje mere se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu (čl. 232. st. 2). Naredbu istražnog sudije izvršavaju organi unutrašnjih poslova (čl. 232. st. 3). Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija su dužna da organima unutrašnjih poslova omoguće izvršenje mere iz st. 1. čl. 232. ZKP-a). Snimanja iz st. 1. čl. 232. ZKP-a, mogu se po naredbi istražnog sudije obaviti i u prostorijama koje nisu stanovi (čl. 232. st. 5).

Po izvršenju mera iz čl. 232. ZKP-a, organi unutrašnjih poslova će dostaviti istražnom sudiji izveštaj i snimke (čl. 233. st. 1).

Ako državni tužilac iz same prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučivati da li će zahtevati sprovođenje istrage, ili ako je do državnog tužioca samo dopro glas da je izvršeno krivično delo, a naročito ako je izvršilac nepoznat, državni tužilac će, sam ili posredstvom drugih organa, prikupiti potrebna obaveštenja. On može pozivati građane, pod uslovima iz čl. 226. st. 1. do 6. ovog ZKP-a. Ako nije u mogućnosti da to preuzme sam, državni tužilac će zahtevati od organa unutrašnjih poslova da prikupe potrebna obaveštenja i da preduzmu druge mere radi otkrivanja krivičnog dela i učinioca (čl. 225, 226. i 231). Državni tužilac može uvek tražiti da ga organi unutrašnjih poslova obaveste o merama koje su preduzele. Organi unutrašnjih poslova su dužni da mu bez odlaganja odgovore (čl. 235. st. 3). Državni tužilac i drugi državni organi, preduzeća i druga pravna lica dužni su prilikom prikupljanja obaveštenja, odnosno davanja podataka da pristupi obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi časti i ugledu lica na koje se ovi podaci odnose (čl. 235. st. 5).

Organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama čl. 82. ZKP-a ako postoji opasnost od odlaganja i pretresti stan i lica pod uslovom predviđenim u čl. 81. ZKP-a (čl. 238. st. 1).

Organi unutrašnjih poslova su dužni da privremeno oduzete predmete odmah vrate vlasniku ili držaocu ako krivični postupak ne bude pokrenut, odnosno ako u roku od tri meseca ne podnesu krivičnu prijavu nadležnom državnom tužiocu (čl. 238. st. 2).

Za krivčna dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina, organi unutrašnjih poslova mogu sami obaviti uviđaj i odrediti veštačenja koja ne trpe odlaganja, osim obdukcije i ekshumacije leša, ako istražni sudija nije u mogućnosti da odmah izađe na lice mesta. Ako istražni sudija stigne na lice mesta u toku uviđaja, on može preuzeti ove radnje (čl. 239. st. 3). O radnjama iz st. 1. do 3. čl. 238. ZKP-a, organi unutrašnjih poslova, odnosno istražni sudija će bez odlaganja obavestiti državnog tužioca.