O PROBLEMU OBEZBEĐENJA I ZAŠTITE TRANSPORTA NOVCA, ZLATA, KULTURNIH
DOBARA I DRUGIH VREDNIH PREDMETA
 

Goran D. Matić,
oficir pravne službe Ministarstva odbrane Republike Srbije

Uvodna razmatranja

Tokom januara i februara 2007. godine zabeleženo je više spektakularnih napada i razbojništava na transporte novca u Beogradu i Novom Sadu, koje su obezbeđivale specijalizovane agencije iz privatnog sektora bezbednosti. Spektakularne akcije razbojnika usmerene ka bankama i njihovim vrednosnim pošiljkama, kao i šteta nastala ovakvim delovanjem ukazuje na ozbiljne sistemske probleme u privatnom sektoru bezbednosti, zbog čega je pažnja javnosti usmerena ka ovom problemu.

U prethodnom periodu počevši od 80-ih godina XX veka, postojalo je “kretanje kriminala” sa istoka ka zapadu Evrope, kada su bivše socijalističke zemlje “izvozile” kriminalce u razvijene zapadnoevropske države, koje su u tom periodu bile suočene sa procesima privatizacije i definisanja sektora bezbednosti. Samim tim, usluge bezbednosti su u tom periodu na Zapadu bile na izuzetno niskom nivou, dok u bivšim socijalističkim državama ovaj problem nije ni postojao. Međutim, sa nastankom procesa tranzicije i približavanja tržišnoj ekonomiji, kao neminovna posledica pojavio se i proces privatizacije sektora bezbednosti u Srbiji uz stvaranje specijalizovanog tržišta za određene usluge bezbednosti, a posebno u domenu zaštite i obezbeđenja imovine i lica, kao jednog od bitnih činilaca privrednog poslovanja.

Karakteristično je da zemlje Zapadne Evrope imaju zaokružen sistem privatne bezbednosti, sa zakonom regulisanim funkcijama tipa obezbeđenja ličnosti i imovine, detektivskom delatnošću i slično, dok zemlje u tranziciji imaju zakonski definisane samo pojedine funkcije ovog sektora. Inače, zakonodavstvo koje se neposredno odnosi na privatni sektor bezbednosti u većini zapadnoevropskih zemalja je uvedeno od 1990. godine pa nadalje. Izuzetke predstavljaju samo Italija, koja ima takvo zakonodavstvo još od 1931. godine i Švedska koja ga ima od 1973. godine. Interesantno je napomenuti da se sektor privatne bezbednosti znatno uvećao u poslednje tri decenije u zemljama Evropske Unije, tako da u ovom trenutku doseže broj pripadnika policije, a u nekim zemljama je i veći od njega.

Ključni problem predstavlja uređivanje specijalizovanog tržišta u privatnom sektoru bezbednosti, koje bi moglo podići kvalitet i bezbednost usluge transporta novca na odgovarajući nivo. Da bi se ovaj problem prevazišao, potrebna je hitna državna intervencija, koja bi podrazumevala donošenje odgovarajućeg zakona i podzakonskih akata, uvođenje sistema licenciranja i kontrole kvaliteta usluga u ovoj oblasti, čija bi posledica bila najverovatnije gubitak dozvola za rad većine preduzeća i agencija koje sada posluju na tržištu1.

Sistem poslovne zaŠtite i bezbednosti u privatnom sektoru bezbednosti

Sistem poslovne zaštite i bezbednosti u privatnom sektoru bezbednosti predstavlja integralnu komponentu poslovanja privrednih subjekata, odnosno jednu funkciju u sektoru privatne bezbednosti, koji obuhvata niz radnji i mera, u okviru organizacije zaštite, radi sprečavanja raznih oblika ugrožavanja lica, imovine i poslovanja. Oblici organizovanja zaštite u privatnom sektoru bezbednosti, a u sistemu poslovne bezbednosti i zaštite mogu se svesti na najznačajnije oblike (obavljaju se samostalno ili sa osloncem na specijalizovane državne strukture): fizička; tehnička; kombinacija - fizičko-tehnička; određenih objekata i ličnosti; državne, vojne ili poslovne tajne (kontraobaveštajna); životne sredine; na radu; protivpožarna; protivdiverziona; u vanrednim okolnostima; kao i civilna. Sadržaj aktivnosti službe FTO, kao najznačajnijeg dela sistema poslovne zaštite i bezbednosti, možemo podeliti na preventivni (proaktivni) namenjen sprovođenju zaštite od ugrožavanja zaštićenih vrednosti i represivni (reaktivni), kao reakciju na konkretne oblike ugrožavanja zaštićenih vrednosti, objekata i ličnosti.2 Preventivni (proaktivni) rad predstavlja pravilo subjekata koji sprovodi služba FTO neprekidno, povremeno ili u određenim intervalima, dok je represivna (reaktivna) delatnost nepredvidljiva i zavisi od razvoja događaja na licu mesta.3

Vršenje poslovne zaštite i bezbednosti je u dužem vremenskom periodu, predstavljalo jedini i najveći deo delatnosti privatnog sektora bezbednosti u Srbiji. Ova delatnost privatnog sektora bezbednosti, kako u privredi, tako i u drugim organizacijama i institucijama, uglavnom je bila rezervisana za specijalizovane državne organe (vojsku i policiju), ili je oslonac bio na ove državne strukture. Međutim, u skladu sa procesom privatizacije sektora bezbednosti, funkcija službe FTO polako biva prepuštena u celosti privrednim subjektima da je, u skladu sa zakonskom i drugom regulativom, uz primenu odgovarajućih standarda, organizuju kao tržišnu delatnost u obimu većem od onog koji je država ustavom i zakonom zagarantovala svim građanima.

U privrednim subjektima, mere zaštite i obezbeđenja se svode na: fizičko - angažovanjem lica na poslovima FTO; tehničko, koje podrazumeva: a) mehaničko - primenom naprava i uređaja koji omogućuju zaštitu određenog objekta; b) elektronsko - korišćenje uređaja koji najavljuju ili sprečavaju pristup u zatvoreni prostor ili ulaz u objekat pod zaštitom; bezbednosno-zaštitno (informativno) - podrazumeva prikupljanje i obradu informacija o potencijalnim oblicima ugrožavanja štićenih vrednosti i poslovanja.4

U praksi su prisutni različiti oblici i načini organizovanja sistema poslovne zaštite i bezbednosti u privatnom sektoru bezbednosti, ali se uglavnom mogu podvesti pod sledeće oblike: organizovanje i funkcionisanje sopstvene službe; angažovanje lica izvan preduzeća za potrebe funkcionisanja službe FTO (penzionisana vojna lica ili policajci); korišćenje usluga drugih preduzeća i agencija koje su registrovane za pružanje usluga iz oblasti obezbeđenja drugim pravnim licima; kombinacija sopstvene službe FTO sa uslugama preduzeća i agencija koje su registrovane za pružanje usluga iz oblasti obezbeđenja drugim pravnim licima; organizovanje zajedničke službe FTO dva ili više pravnih lica, kada su lokacijski povezani (npr. smešteni u jednoj zgradi ili su im određeni objekti u neposrednoj blizini); korišćenjem zaposlenih radnika koji se raspoređuju na druga radna mesta, a zaduženi su da obavljaju i pojedine poslove službe FTO, odnosno pored poslova svog radnog mesta, obavljaju i najosnovnije poslove obezbeđenja (kontrolu ulaska, isključenje izvora električne energije, zatvaranje otvora na objektu, dežurstvo i slično).

Transport novca

Problem zaštite transporta novca i drugih vrednih stvari, oduvek je aktuelan problem za službu obezbeđenja imovine i lica u privatnom sektoru bezbednosti. Logično je pretpostaviti da je lakše izvršiti kriminalni napad i prisvajanje novca, hartija od vrednosti i drugih vrednih stvari za vreme njihovog transporta, nego dok su smešteni u određenom objektu sa organizovanim sistemom obezbeđenja. Transport novca i drugih vrednih stvari, ne može se isključiti ni izbeći, jer je on nužna potreba poslovanja i aktuelnog kulturnog života. Zbog toga je nužno od strane službe obezbeđenja, preduzimati blagovremene mere fizičkog i tehničkog obezbeđenja (FTO) i zaštite svakog vrednijeg transporta, jer je to i garancija njegove sigurnosti i prevoza do odredišnog mesta. U suprotnom, novac i druge vredne stvari koje se transportuju postaće “lak plen” kriminalnih napada, čiji akteri deluju organizovano i munjevito, uz obavljene pripreme, ne ustežući se da upotrebe i vatreno oružje u cilju ostvarivanja namera.

Jedan od ključnih zadataka vezanih za zaštitu transporta je planiranje fizičko-tehničkog obezbeđenja, uz tačno određivanje broja neposrednih izvršilaca koji će pratiti transport, naoružanje, druga tehnička sredstva, vreme polaska, pravac kretanja - maršutu i slično. U slučajevima kada se radi o većoj vrednosti transporta, nužna je saradnja sa policijom (nekada i sa Vojskom - transport nemačkih maraka posle zamene za euro), uz njihovo uključivanje u obezbeđenje i zaštitu transporta.

Interesantno je napomenuti da je podzakonskom regulativom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) predviđena obaveza privatnog sektora da prijavi svaku aktivnost vezanu za transport dragocenosti po teritoriji, uz mogućnost da se za ove potrebe angažuju i pripadnici policije uz odgovarajuću nadoknadu MUP-u. Međutim, u praksi se ova obaveza samo delimično poštuje, odnosno više ne poštuje što dodatno otežava mogućnost reakcije policije na eventualne kriminalne aktivnosti usmerene protiv tih aktivnosti. Osim toga, tokom 2006. godine u skladu sa Zakonom o policiji, izvršena je i decentralizacija ove delatnosti, tako što je iz Uprave za obezbeđenje MUP-a, nadležnost za ove aktivnosti preneta na područne Policijske uprave.

Obezbeđenje i zaštitu transporta vrše i neposredni izvršioci službe obezbeđenja u privatnom sektoru bezbednosti, preduzeća čija se imovina transportuje ali i posebne agencije i preduzeća kvalifikovana za ove poslove. Za vreme transporta, neposredni izvršioci imaju pravo da upotrebe vatreno oružje i druga sredstva prinude pod istim uslovima kao i kada obezbeđuju objekat.

Obavljanje poslova FTO transporta sa vrednim stvarima je složen i odgovoran zadatak, pa je nužno da ga vrše specijalistički obučeni, stručni, sposobni, spremni i iskusni neposredni izvršioci. Korisno je da se u nekim situacijama koriste u transportu i dresirani psi, koji ostvaruju značajan psihološki efekat i koji mogu da obave i određene zadatke prilikom napada na transport.

Organizovanje transporta zahteva preduzimanje sledećih mera: ne dozvoliti da pojedinac, bez ikakve pratnje i zaštite, nosi veću količinu novca ili drugih vrednih stvari iz banke u preduzeće ili obrnuto; lice koje nosi vredne stvari ili novac, mora biti u pratnji sa još jednim naoružanim licem, odnosno neposrednim izvršiocem službe FTO, čiji je neposredni zadatak obezbeđenje vrednih stvari i da preduzima odgovarajuće mere i radnje, koje spadaju u sklop njegovih prava i dužnosti; transport na dužoj relaciji treba vršiti motornim vozilom u pratnji jednog ili dva naoružana lica, pripadnika službe FTO; motorno vozilo se ne sme zaustavljati ni zadržavati ili na bilo koji način privlačiti pažnju, već se zadatak mora izvršiti na ozbiljan, stručan i korektan način; kada su u pitanju veće vrednosti transportovanih stvari, potrebne su i određene dodatne mere, poput angažovanja specijalnih blindiranih vozila i konsultacija sa policijom, uz mogućnost i njihovog neposrednog uključivanja u obezbeđenje i zaštitu transporta; prilikom planiranja mera treba voditi računa da podaci vezani za transport, ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima, odnosno moraju biti dostupni samo najužem broju odgovornih lica; potrebno je izbegavati “rutinerstvo” - da se uvek polazi u isto vreme, sa istog mesta, istim vozilom, istom maršrutom i sa istim neposrednim izvršiocima po mogućstvu; u određenim periodima potrebno je vršiti dopunske bezbednosne provere, uz upotrebu detektora laži, neposrednih izvršilaca službe FTO i lica angažovanih na transportu novca ili stvari od vrednosti, da bi se sprečila mogućnost “oticanja” podataka;

Po pravilu, sve vrednosne pošiljke, odnosno novac i novčane pošiljke, treba transportovati specijalnim blindiranim vozilima, koja se prate sa najmanje dva vozila u kojima su najmanje po tri neposredna izvršioca službe FTO. Kako to, uglavnom nije moguće, jer ih preduzeća nemaju, a imaju potrebe za transportom novca i drugih dragocenosti, ukazujemo i na neke dodatne mere predostrožnosti:

Priprema za transport

Sve pripreme službe FTO za obezbeđenje transporta novca ili drugih vrednosti obavljaju se tajno. U pripreme se uključuje neophodan broj neposrednih izvršilaca službe FTO i najneophodniji broj radnika drugih službi (blagajnik, vozač i slično). Samo menadžer obezbeđenja službe FTO u preduzeću ili neposredni izvršilac kojeg on ovlasti, znaju sve detalje oko transporta koji se planira, ostali znaju onoliko koliko im je neophodno za uspešnu realizaciju. Menadžer određuje vreme, vozila za transport i pratnju novca, određuje potrebnu opremu i naoružanje, izdaje odgovarajuće dozvole za nošenje oružja, koje kovertira kod jednog neposrednog izvršioca i koje pokazuje samo na zahtev policije.

Šifrovanje

Menadžer obezbeđenja može određene delove teksta ili govora, neposrednog, telefonskog i preko radio-veze označiti šiframa. Ključ za dešifrovanje je poznat vođi transporta koji se nalazi u prvom vozilu i koji vodi kolonu. Šifrovani razgovori služe za neprekidnu vezu transporta sa sedištem službe FTO u preduzeću. Menadžer službe FTO može narediti da se u jednom trenutku počne koristiti rezervnae šifra koja se takođe nalazi kod vođe transporta. Šiframa se označavaju dani, vremena, meseci, godine, gradovi, situacije. Za korišćenje šifre odgovaraju svi korisnici, a izrađuje je ih menadžer obezbeđenja preduzeća.

Radio saobraćaj

Služba FTO prilikom obezbeđenja transporta novca koristi radio-telefonsku vezu za međusobnu komunikaciju između vozila u koloni i vezu kolone sa sedištem službe FTO u preduzeću. Uređaji koji se koriste za ovakvu vrstu komunikacija su uređaji sa netipičnom vrstom telekomunikacije što bi zahtevalo od eventualnog prisluškivača da zna za to i nabavi baš tu vrstu uređaja.

Zaštita međusobne komunikacije pri transportu - Menadžer obezbeđenja za potrebe transporta izrađuje tablicu signala kako bi se izbegao otvoren razgovor sredstvima radio-veze. Određeni delovi govora koje je bitno štititi zamenjujuju se signalima, tako da eventualno “nepozvano lice” koje prisluškuje razgovor ne može shvatiti suštinu razgovora.

Tajnost

Osnova uspeha službe FTO je tajnost mera koje se preduzimaju. Neposredni izvršioci službe FTO su uniformisani i obeleženi ili samo obeleženi, uvek kada to ne smeta izvršenje poslova (kod obezbeđenja transporta novca). Sve ostalo treba predstavljati poslovnu tajnu za nepozvana i neovlašćena lica. Nepridržavanjem ovog osnovnog pravila u radu službe FTO, ne mogu se očekivati i neki značajniji rezultati u radu. Za tajnost podataka, odgovara svaki neposredni izvršilac i menadžer obezbeđenja službe FTO u preduzeću.

Maršruta

Menadžer obezbeđenja u preduzeću, određuje maršrutu kretanja transporta koji se obezbeđuje i svojom odlukom upoznaje samo vođu transporta. U okviru davanja uputstva menadžer daje odgovarajuća upozorenja i obaveštenja vođi transporta, o stanju puta, opasnim deonicama, mestima pogodnim za zasedu ili napad i slično, šte vođa transporta koristiti za određivanje brzine kretanja, biranje mesta za zaustavljanje i slično. Menadžer obezbeđenja, može u cilju sigurnosti transporta u poslednjem trenutku izvršiti promenu maršrute, tako što će vođi obezbeđenja transporta pred sam polazak saopštiti drugu maršrutu i to u vreme kada niko od neposrednih izvršilaca službe FTO iz transporta nema mogućnosti da o pravcu kretanja nekog obavesti (ako je na neki način provobitna maršruta dekonspirisana, a obično se to događa neopreznošću neposrednih izvršilaca, koji hoće da po svaku cenu “nešto kažu”, obično ženi i da joj ispričaju sve o pravcu kretanja).

“Prazan transport”

Menadžer obezbeđenja, prilikom priprema za transport novca može u cilju povećanja sigurnosti transporta, izvrštiti sve potrebne pripreme i uputiti celokupnu kolonu određenom maršrutom u planiranom vremenu, a novac potom transportovati običnim vozilom u kome sede dva muškarca i jedna žena ili jedan muškarac ili jedna žena. Tako se sva pažnja potencijalnih napadača usmerava na planirani transport, dok se vozilo kojim se novac stvarno vozi uopšte ne registruje. naravno vođa transporta je obavešten da je u pitanju “prazan transport”, što je značajno jer će neposredni izvršioci koristiti oružje samo ako im je život doveden u pitanje (nužna odbrana ili krajnja nužda). Ovo predstavlja vrlo dobru meru, specifičnu i treba je koristiti kada se raspolaže određenim saznanjima da se sprema napad ili se iz nekih drugih razloga smatra da je transport dekonspirisan.

Otkrivanje tajnog praćenja i mera za proveru sumnje

Neposredni izvršioci, prilikom transporta novca, vrše provere da li su, eventualno, pod pratnjom lica koja bi na pogodnom mestu izvršila napad. Tajno praćenje se otkriva osmatranjem vozila ispred i iza vozila kojim se prevozi novac, kao i vozila koja vrše proticanje vozila službe FTO kojima se transportuje novac, koja bezraložno menjaju pravac kretanja, koja više puta opažaju u preticanju ili se zadržavaju na parkinzima propuštajući vozila iz transporta. Utvrditi postojanje nečijeg interesovanja za vozila iz transporta i nije neki problem. Jednostavno, neposredni izvršioci službe FTO u transportu, svojim kretanjem treba da isprovociraju sumnjiva vozila da učine ono što inače ne bi učinila, dakle, treba povećati brzinu kretanja, potom je smanjiti, dati znak da se transport zaustavlja i potom bez zaustavljanja nastaviti, posmatrajući ponašanje sumnjivog vozila. Ako je sumnja opravdana uočiće se ponašanje koje ima za cilj da se vozila iz transporta “drže na oku” - u suprotnom ta vozila će otići svojim putem, ali i o njima treba voditi računa, upamtiti što više detalja potrebnih za eventualnu identifikaciju. U ovakvim slučajevima, neophodno je zatražiti pomoć organa policije, ako je to moguće. O zapažanjima prilikom otkrivanja vozila koja su pratila transport sačinjava se izveštaj, koji se predaje menadžeru obezbeđenja, koji će ga, ako proceni da je to potrebno, dostaviti policiji.

Za prenos novca pešice, planom obezbeđenja treba predvideti: kvalitet tašne ili džaka u kome se prenosi novac, mogućnost ugradnje uređaja za lociranje (GPS-a), alarmnog uređaja i za ispuštanje dima ili boje prilikom napada, odnosno hemikalije koja uništava sadržinu transporta, kao i uređaj za elektro-šokove, što zbunjuje napadača; naoružanog pratioca i njegove sposobnosti da reaguje; način kretanja ulicom i rastojanje između nosioca novca i pratioca, preporučljivo je da se pratilac kreće dva do tri koraka iza blagajnika (lica koje nosi novac), vodeći računa da se neko ne ubaci između njih; postupak prilikom predaje i preuzimanja novca za dalji transport, sa preciznim zadacima.

Kada se novac prenosi vozilom, plan obezbeđenja treba da sadrži: specijalno vozilo ili ako ga nema, uslove koje mora da ispunjava vozilo, koje bi trebalo da bude korišćeno za transport novca; korišćenje dresiranih pasa; broj vozila, pratilaca i vrstu naoružanja; pravac kretanja (maršutu) vozila sa više varijanti; postupak prilikom predaje i prijema novca, raspored neposrednih izvršilaca službe FTO u pratnji novca; postupak u slučaju zastoja na putu (odron, led, sneg i slično); postupak u slučaju kvara na vozilu; postupak u slučaju saobraćajne nezgode; postupak u slučaju kada je vozilo zaustavljeno od strane policije; postupak u slučaju napada na vozilo; vreme i način upoznavanja neposrednih izvršilaca sa konkretnim zadatkom.

Blindirano vozilo predstavlja specijalno konstruisano motorno vozilo, oklopljeno posebnim čelikom i zaštićeno neprobojnim staklom, čiji je osnovni zadatak onemogućavanje napadača i otežavanje pristupa zaštićenim vrednostima koje se transportuju. Ono mora biti opremljeno: sistemom tehničke zaštite, koji sprečava neovlašćen ulazak u blindirano vozilo, otkriva beleži i javlja pokušaj neovlašćenog ili nasilnog ulaska u blindirano vozilo, ali i prilikom uspešnog neovlašćenog ulaska u vozilo hemijskim sredstvima uništava dragocenosti ili ih obeležava specijalnom bojom; sistemom lociranja vozila u prostoru (GPS-om); sistemom veze: radio telefonom; sistemom mobilne i prenosne radio veze; sredstvima protivpožarne zaštite.

Neka strana iskustva u sluČaju kontrole rada subjekata u privatnom sektoru bezbednosti

U Zapadnoevropskim državama, pored krivično-pravne zaštite transporta novca (propisivanjem krivičnog dela razbojništva i razbojničke krađe), značajne su i procedure koje sprovode strukovna udruženja bilo kao samostalne celine, bilo kao deo privrednih komora. U prvom redu, ova udruženja su zadužena da preispitaju da li su u svakom konkretnom slučaju napada na transport dragocenosti, koji je izvršen od strane njihovih članova (specijalizovanih agencija za obezbeđenje imovine i lica) zadovoljeni osnovni principi organizacije i realizacije (procedure) transporta dragocenosti, da li je selekcija ljudstva bila odgovarajuća i konačno, kolika je odgovornost agencije za napad. Posledica ovakvih postupaka je privremeno ili trajno oduzimanje (ili predlaganje, tamo gde nema ovakvih ovlašćenja za ta strukovna udruženja) licence za obavljanje delatnosti agenciji ili pojedincima u tim agencijama.

Osim navedenog postupanja strukovnog udruženja, koje može imati za posledicu gubitak licence za agenciju ili preduzeće, značajno je napomenuti da i osiguravajuća društva imaju svoje procedure kojima se utvrđuju okolnosti postupanja agencije ili preduzeća za obezbeđenje prilikom napada na transport novca, odnosno ukoliko se utvrdi da određeni postupci nisu ispoštovani, nema ni mogućnosti da se naplati pripadajuća premija osiguranja, tako da se vode klasični sporovi subjekata koji su i tražili zaštitu transporta novca za naknadu štete protiv ovakvih agencija.

*   *   *

Evidentno je da je transport novca jedno od “najbolnijih” pitanja, koje se postavlja pred stručnu javnost imajući u vidu nedostatak zakonske regulative na ovom polju. Ova aktivnost je prepuštena raznoraznim agencijama i preduzećima iz privatnog sektora bezbednosti, ali i naručiocima usluga, da je organizuju i realizuju po sopstvenom nahođenju, u ponekim slučajevima i bez učešća stručnih službi policije. Poslednja događanja govore o tome da privatne agencije ne poštuju ni minimum strukovnih pravila u odnosu na organizaciju posla, odabir neposrednih izvršilaca i realizaciju procedura bezbednosti transporta novca (zaštita od “insajdera” i slično).

Poražavajuće je da zbog nepostojanja odgovarajuće zakonske regulative i bilo kakve strukovne organizacije sa određenim ovlašćenjima, takve agencije ne mogu snositi nikakve sankcije, niti trpeti bilo kakve posledice zbog nestručnosti i loše organizacije aktivnosti. Jedina smetnja ovakvim agencijama je “loša reklama” u medijima, koja se opet prevazilazi smanjenjem cena usluga na tržištu te agencije.

U narednom periodu potrebno je zakonom i podzakonskim aktima regulisati ovu delatnost i tako uneti reda u specijalizovano tržište. Ujedno, zakonskom regulativom i uvođenjem jasnih pravila i procedura obezbeđenja transporta novca i drugih dragocenosti povećava se odgovornost naručilaca usluga, ali i specijalizovnaih agencija i preduzeća, bilo pred strukovnim organizacijama, bilo pred osiguravajućim društvima.

_______________________

1 Primedba autora - pretpostavlja se da trenutno posluje oko 4.000 ovakvih preduzeća na teritoriji Srbije;

2 Videti Bošković M.; Sistem obezbeđenja; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva - Beograd 1997;

3 Bošković M.; Službe obezbeđenja; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva - Beograd 1998; str. 32-52;

4 Mandić G.; Sistemi obezbeđenja i zaštite; Fakultet civilne zaštite u Beogradu 2004; str. 17;