o pravu naroda

Hugo Grocijus

Doprinos Huga Grocijusa teoriji prirodnog prava spada u najznačajnije, osobito isticanjem čovekove prirode kao njegove osnove, bez obzira na to što je to gledište jednostrano i u suštini netačno, pošto ima društava i bez prava, koje je uslovljeno stupnjem društvenog razvoja. Mnogo je značajniji njegov doprinos međunarodnom pravu, ali on ostaje ipak značajan mislilac i jedan od tvoraca prirodnog prava.

O ratu i ratovanju, u delu - O zakonima rata i mira – Hugo Grocijus kaže:

"Gledao sam po hrišćanskom svetu, a takođe i protiv varvarskih naroda - sramotnu samovolju u ratovanju: iz neznanih ili ništavnih uzroka pribegavalo se oružju, koje, kad se jednom već uzelo u ruke, nije poštovalo ni božje ni ljudsko pravo, kao da se jednom zapovešću dopustila mahnitost za sve zločine."

O međunarodnom pravu Grocijus kaže:

“Ali kao što zakoni svake države teže koristi te iste države, tako sporazumom svih država ili i većine njih mogu nastati i vidi se da nastaju neka prava koja ne teže koristi pojedinih država, nego koristi čitavog velikog društva država. To se naziva pravom naroda kadgod se želi da se ono razlikuje od prirodnog prava...

U stvari, kao što građanin koji krši civilno pravo radi neposredne koristi ne čini ništa drugo do onoga na čemu je zasnovana njegova sopstvena večna korist i korist njegovog potomstva, tako isto narod koji krši prirodno pravo i međunarodno pravo samo ruši ono što služi kao jemac njegovoj sopstvenoj budućoj bezbednosti.

Tako, uistinu, čak i ako se u poštovanju prava ne vidi nikakva korist, bilo bi uvek pametno, a ne ludo ići onamo kuda osećamo da nas vodi naša priroda...

Mnogi koji zahtevaju poštovanje pravde u odnosima među građanima, a smatraju da se ona ne mora poštovati i među narodima i njihovim glavarima - padaju u grešku, pre svega jer pokazuju da u pravu ne vide ništa drugo do korist koju ono pruža, korist koja je očevidna u slučaju građana koji ne mogu sami da brinu o sebi.

Ali veliki narodi, kad veruju da sami imaju sve što je potrebno za odgovarajuću zaštitu života, izgleda da nemaju potrebu za onom vrlinom, koja se tiče večnih odnosa i koja se naziva pravda.”