O NEKIM PITANJIMA ZAŠTITE IZBORNOG PRAVA

Jovanka Savinšek,
advokat

UVODNE NAPOMENE

Zakonom o izboru narodnih poslanika (“Službeni glasnik RS”, br. 35/00, 57/03, 18/04 i 101/05) propisano je da pravo na zaštitu izbornog prava ima svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste (član 94). Postupak zaštite izbornog prava regulisan je navedenim zakonom tako da svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, kao organu nadležnom za sprovođenje izbora, zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. Pored Republičke izborne komisije, organ za sprovođenje izbora je i birački odbor. Protiv odluke, radnje ili propusta biračkog odbora svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste može da podnesu prigovor. Prigovor protiv odluke, radnje ili propusta biračkog odbora podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji. Prigovor se podnosi u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust (član 95). Prema odredbi člana 22. Poslovnika Republičke izborne komisije (“Službeni glasnik RS”, br. 27/04), u postupku po prigovorima koji nisu izričito uređeni izbornim zakonima, Komisija shodno primenjuje odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Republička izborna komisija je obavezna da donese rešenje u roku od 48 časova od časa prijema prigovora i da ga dostavi podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. Rok od 48 časova je prekluzivan, te ako Republička izborna komisija po prigovoru ne donese rešenje u rokovima predviđenim zakonom, smatraće se da je prigovor usvojen. Ako, pak, Republička izborna komisija usvoji prigovor, poništiće odluku ili radnju. (član 96).

Protiv rešenja Republičke izborne komisije donetog po prigovoru žalba se izjavljuje Vrhovnom sudu Srbije. Žalba se podnosi preko Republičke izborne komisije u roku od 48 časova od prijema rešenja. Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise.

Vrhovni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba zakona kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima. Odluku po žalbi Vrhovni sud je dužan da donese najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima. Odluka doneta u postupku po žalbi je pravosnažna i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka, predviđeni Zakonom o upravnim sporovima. Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajuća izborna radnja, odnosno izbori ponoviće se najdocnije za deset dana (član 97).

DA LI REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA MOŽE DA ODLUČUJE
BEZ PODNETOG PRIGOVORA, PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI

Zakonom o izboru narodnih poslanika propisani su slučajevi kada se, usled nepravilnosti u sprovođenju izbora, raspušta birački odbor, a glasanje na tom biračkom mestu ponavlja. Ti slučajevi su sledeći:

- Ako su članovi i zamenici članova biračkog odbora, kao organa za sprovođenje izbora, lica koja su međusobno srodnici po pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj zaključno sa trećim stepenom srodstva, a u tazbinskom srodstvu zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao ni bračni drugovi i lica koja su u međusobnom odnosu usvojioca i usvojenika, odnosno staraoca i štićenika (stav 3. člana 30);

- Ako birači nisu glasali lično, ili su glasali više puta, nije obezbeđena tajnost glasanja ili se nije glasalo na overenim glasačkim listićima, ili su na biračkom mestu i na 50 m od biračkog mesta isticani simboli političkih stranaka (stav 1. - 5. člana 55);

- Ako članovi biračkog odbora utiču na odluku birača, ili mu na njegov zahtev ne objasne ponovo način glasanja, ili dozvole ometanje birača prilikom popunjavanja glasačkog listića ili ne obezbede tajnost glasanja (stav 1. - 4. člana 69);

- Ako su na dan izbora vršene promene u izvodima iz biračkih spiskova (član 71);

- Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali (stav 8. člana 74).

Iz navedenih odredaba Zakona proizlazi da bi u citiranim slučajevima Republička izborna komisija, kao organ za sprovođenje izbora, koja prema članu 7. Zakona obezbeđuje zaštitu izbornog prava, trebalo da poništi izbore na biračkim mestima na kojima dođe do nepravilnosti. Međutim, kao sporno se postavlja pitanje da li Republička izborna komisija može da interveniše samostalno, po službenoj dužnosti, na osnovu saznanja da je došlo do povrede zakona ili samo po prigovoru ovlašćenog podnosioca iz člana 94. i 95. Zakona, s obzirom da zakon pravo na zaštitu izbornog prava i zaštitu zakonitosti izbornog prava vezuje za učesnike izbornog postupka - svaki birač, kandidat za narodnog poslanika i podnosilac izborne liste.

Ovo pitanje je postalo aktuelno na poslednjim parlamentarnim izborima pošto je uočeno da u izbornim materijalima sa nekoliko biračkih mesta broj glasačkih listića koji se našao u kutiji ne odgovara broju birača koji su glasali. Naime pojavio se jedan ili dva “viška” glasačkih listića. Zakonom je propisano da se u ovakvim slučajevima, kada se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, birački odbor raspušta i imenuje novi, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja (stav 8. člana 74). Međutim, sa tih biračkih mesta nije bilo prigovora na povredu navedene zakonske odredbe. Pošto ni jedna odredba Zakona o izboru narodnih poslanika ne ovlašćuje Republičku izbornu komisiju da bez podnetog prigovora od strane učesnika izbornog postupka, po sopstvenoj inicijativi i po službenoj dužnosti, odlučuje o nepravilnostima u toku sprovođenja izbora i donosi rešenja o poništavanju izbora na nekom biračkom mestu, to Komisija nije u navedenim slučajevima intervenisala.

Postupajući po žalbi, Vrhovni sud Srbije je u presudi Už br.36/07 od 29.1.2007. godine zauzeo pravni stav da Republička izborna komisija nije ovlašćena da bez prigovora, po službenoj dužnosti, poništava izbore na pojedinom biračkom mestu. Ovo stoga što “ni jedna odredba Zakona o izboru narodnih poslanika, uključujući tu i odredbe o zaštiti izbornog prava, ne predviđa mogućnost da organ za sprovođenje izbora - Republička izborna komisija - bez prigovora birača, kandidata za poslanika ili podnosioca izborne liste, po službenoj dužnosti donese rešenje o poništavanju izbora na nekom biračkom mestu”.

PRIGOVOR NA NEZAKONITI SASTAV
BIRAČKOG ODBORA

Zakonom je propisano da članovi i zamenici članova organa za sprovođenje izbora (Republičke izborne komisije i biračkog odbora) ne mogu biti lica koja su međusobno srodnici po pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj zaključno sa trećim stepenom srodstva, a u tazbinskom srodstvu zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao ni bračni drugovi i lica koja su u međusobnom odnosu usvojioca i usvojenika, odnosno staraoca i štićenika (član 30). Posledice nepostupanja po ovoj zakonskoj odredbi su raspuštanje organa i ponavljanje izbora, odnosno glasanja.

Kad su u pitanju organi za sprovođenje izbora napominjemo da oni rade u stalnom i proširenom sastavu, pri čemu prošireni sastav čini po jedan predstavnik podnosioca svake izborne liste.

Birački odbor u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje dva člana, koji imaju zamenike. Prošireni sastav, pored članova i zamenika u stalnom sastavu čini i po jedan član (koji ima, takođe, zamenika) kao predstavnik podnosioca svake izborne liste. Zabrana iz člana 30. Zakona odnosi se, dakle, i na birački odbor u stalnom i u proširenom sastavu.

Kako je Republička izborna komisija nadležna da imenuje stalan i prošireni sastav svakog biračkog odbora, to je ona i dužna da vodi računa o postojanju srodničke i supružničke zabrane, te da ne dopusti da se u birački odbor imenuju lica koja su pod zakonskom zabranom. Kako su se u praksi pojavili problemi prilikom imenovanja biračkog odbora, to je Republička izborna komisija na sednici održanoj 4.12.2006. godine donela Odluku o primeni člana 30. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika kojom su utvrđena merila na osnovu kojih se utvrđeje koja lica ne mogu biti u sastavu biračkih odbora u slučaju postojanja zakonom propisane zabrane. Prema navedenoj Odluci kolizija na liniji stalni i prošireni sastav rešava se primenom dva merila. Prvo merilo je položaj u biračkom odboru, pri čemu član ima prednost u odnosu na zamenika. Drugo, dopunsko merilo je prvenstvo stalnog nad proširenim sastavom. To znači da se: a) sukob između člana u stalnom sastavu i zamenika člana u proširenom sastavu rešava u korist člana stalnog sastava; b) sukob između zamenika člana u stalnom sastavu i člana u proširenom sastavu rešava u korist člana proširenog sastava; c) sukob između člana u stalnom sastavu i člana u proširenom sastavu rešava u korist člana u stalnom sastavu i d) sukob između zamenika člana u stalnom sastavu i zamenika člana u proširenom sastavu rešava u korist zamenika člana u stalnom sastavu. Kolizija između proširenog sastava rešava se, takođe, primenom dva merila, pri čemu je osnovno merilo položaj u proširenom sastavu, a dopunsko je primena prvenstva u određivanju proširenog sastava. To dalje znači da se: a) sukob između člana i zamenika člana u proširenom sastavu rešava u korist člana proširenog sastava, bez obzira na to koju izbornu listu oni predstavljaju u biračkom odboru; b) sukob između člana u proširenom sastavu i člana u proširenom sastavu rešava se u korist onog člana proširenog sastava koji je prvi predložen u sastav biračkog odbora i c) sukob između zamenika člana u proširenom sastavu i zamenika člana u proširenom sastavu rešava se u korist onog zamenika člana proširenog sastava koji je prvi određen u prošireni sastav biračkog odbora.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. januara 2007. godine podneta su dva prigovora na nezakoniti sastav biračkog odbora na dva biračka mesta. U oba slučaja u sastavu biračkog odbora nalazili su se bračni drugovi. Međutim, podnosioci prigovora nisu dali dokaze za svoju tvrdnju da je birački odbor sastavljen suprotno članu 30. Zakona, već su samo naveli da su u pitanju bračni drugovi, uz navođenje njihovih imena i prezimena. U zapisniku o radu biračkog odbora na oba biračka mesta nije konstatovana ni jedna nepravilnost.

Republička izborna komisija je službenim putem, od nadležne službe odgovarajuće opštine, pribavila izvod iz matične knjige venčanih iz kojeg se vidi da su navodi podnosioca prigovora tačni, te je oba prigovora usvojila i poništila izbore na tim biračkim mestima. Za nas se kao otvoreno postavlja pitanje da li, postupajući po prigovoru, Republička izborna komisija može, po službenoj dužnosti, da pribavlja dokaze za navode iz prigovora, i to od organa koji nisu u funkciji izbornog procesa ili je obaveza podnosioca prigovora da priloži dokaz za svoje navode. Kao što smo naveli Vrhovni sud Srbije je u presudi Už br.36/07 od 29.1.2007. godine zauzeo pravni stav da Republička izborna komisija nije ovlašćena da bez prigovora, po službenoj dužnosti, poništava izbore na pojedinom biračkom mestu. Međutim, u navedenim slučajevima jeste postojao prigovor, podnet od ovlašćenog lica, u zakonom propisanom roku, ali nisu postojali dokazi - javne isprave na osnovu kojih bi se utvrdilo postojanje zabrane iz člana 30. Zakona, a bez kojih dokaza Republička izborna komisija ne bi mogla da usvoji prigovor i poništi izbore na konkretnom biračkom mestu.

PRIGOVOR ZBOG OMOGUĆAVANJA ISTOM LICU DA VIŠE PUTA GLASA

Odredbom člana 55. Zakona propisano je da svaki birač glasa lično, da može glasati samo jedanput, da je glasanje tajno i da se glasa na overenim glasačkim listićima. U slučaju da se u toku glasanja naruše navedena pravila, birački odbor se raspušta, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja.

Na prethodnim izborima dva prigovora su se odnosila na povredu člana 55. Zakona do koje je došlo na taj način što je jedno lice bilo upisano dva puta u birački spisak, a birački odbor je tom licu dozvolio da glasa dva puta. Ceneći navode iz prigovora Republička izborna komisija je izvršila uvid u Zapisnik o radu biračkog odbora i proveru biračkog spiska i konstatovala da je jedno lice dva puta upisano u birački spisak, čime mu je omogućeno da dva puta glasa. Polazeći od odredaba stava 2. člana 55. Zakona kojom je propisano da birač u toku održavanja izbora može da glasa samo jedanput, i stava 5. istog člana prema kome se birački odbor raspušta ako su u toku glasanja narušena pravila iz stava 1. i glasanje se ponavlja, Republička izborna komisija je donela rešenje kojim se prigovor usvaja i poništavaju izbori na tom biračkom mestu.

PRIGOVOR ZBOG GLASANJA BEZ LIČNIH DOKUMENATA

U jednom prigovoru je navedeno da se na konkretnom biračkom mestu glasalo bez ličnih dokumenata i bez korišćenja spreja za obeležavanje kažiprsta desne ruke birača, te da su članovi biračkog odbora koji su upozoravali na nezakonito ponašanje bili izloženi pretnjama i terani sa biračkog mesta.

Ceneći navode iz prigovora Republička izborna komisija je našla da je prigovor opravdan pošto u zapisniku o radu biračkog odbora postoji primedba koja potvrđuje navode podnosioca prigovora. Pošto je utvrđeno da postoji kršenje odredaba člana 68. Zakona, prema kojima birač ličnom kartom ili drugim ispravama dokazuje svoj identitet i ne može glasati bez podnošenja dokaza o svom identitetu, te da se biraču obavezno specijalnim sprejem obeležava kažiprst desne ruke, a da se ne radi o slučajnom propustu već da su se pojedini članovi biračkog odbora dogovorili da rade mimo zakona, Republička izborna komisija je ocenila da se iz tih razloga mora poništiti glasanje na tom biračkom mestu.

PRIGOVOR ZBOG GLASANJA BIRAČA
NA BIRAČKOM MESTU, NA KOME NIJE UPISAN U IZVOD IZ BIRAČKOG SPISKA

U prigovoru na nepravilnosti na jednom biračkom mestu istaknuto je da prvi birač koji je glasao nije bio upisan u birački spisak, kao ni birač koji je glasao drugi po redu, s tim što je ovaj birač potpisao i kontrolni list.

Proveravajući navode iz prigovora, Republička izborna komisija je izvršila uvid u zapisnik o radu biračkog odbora i konstatovala da su navodi iz prigovora osnovani. Birački odbor je prekršio odredbe člana 53. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika kojima je propisano da birač glasa na biračkom mestu na kome je upisan u izvod iz biračkog spiska, kao i odredbe člana 67. st. 1. i 2. istog zakona kojima je regulisana upotreba kontrolnog lista prilikom glasanja. Imajući u vidu navedeno, Komisija je ocenila da prigovor treba usvojiti, te je donela rešenje o poništavanju izbora na tom biračkom mestu.