Jovanka Savinšek,
advokat

Ljudska prava i slobode ( ili kako ih Ustav Republike Srbije naziva “slobode i prava čoveka i građanina”) proklamovane Ustavom predstavljaju skup opšteprihvaćenih ličnih, političkih, nacionalnih i socijalno-ekonomskih sloboda i prava. Međutim, sama proklamacija i deklarisanje ovih prava ne obezbeđuje i njihovu zaštitu. Tek sa uspostavljanjem takvih pravnih mehanizama koji omogućavaju efikasnu zaštitu ustavom zajemčenih prava i sloboda od eventualnih zloupotreba, povreda ili ugrožavanja od strane države i njenih organa, može se govoriti o stvarnoj vrednosti ovih tekovina demokratije.

U našem pozitivnom pravnom sistemu ova zaštita poverena je sudovima, ustavnim sudovima, a obezbeđena je i upravno-pravna zaštita.

Međutim, van sudske kontrole ostaje odlučivanje o načinu postupanja organa uprave i drugih organizacija i javnih službi koje vrše javna ovlašćenja prilikom rešavanja o pravima građana. Naime, sud ne može da ulazi u pravičnost, efikasnost, ekonomičnost ili celishodnost postupanja ovih organa i službi prilikom donošenja akata. A upravo su to neki od razloga koji izazivaju nezadovoljstvo kod građana. Višednevno obilaženje raznih šaltera organa uprave radi dobijanja potrebnog dokumenta, nedonošenje određenog akta u propisanom roku, prekoredno rešavanje predmeta, nemaran odnos zaposlenih prema predmetu itd. Prilikom obraćanja organu uprave građani se neretko susreću i sa nizom neprijatnosti zbog neljubaznosti zaposlenih da im objasne neka njihova prava ili obaveze. Sve su to situacije koje građanima otežavaju ostvarivanje određenih prava koja su im zagarantovana ustavom.

Uvođenje ombudsmana u naš pravni sistem, kao jedne specifične institucije čiji je zadatak zaštita ljudskih prava i sloboda od povreda do kojih dolazi u radu organa uprave i organizacija i javnih službi koje vrše upravna i javna ovlašćenja, a koje su izazvane nepravilnostima u samom radu tih organa, odnosno službi, ili u necelishodnom i samovoljnom ponašanju službenika, pokazuje se kao preka potreba.

Skupština AP Vojvodine je, koristeći ovlašćenja iz člana 56. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (“Službeni glasnik RS”, br. 6/02) donela Odluku o Pokrajinskom ombudsmanu (“Službeni glasnik APV”, br. 23/02) i time ovu instituciju uvela u naš pravni sistem. Odredbom člana 56. navedenog zakona propisano je da AP Vojvodina preko svojih organa ustanovljava funkciju pokrajinskog građanskog branioca (ombudsman) kao i njegova ovlašćenja i način njihovog ostvarivanja.

Pokrajinski ombudsman je ustanovljen kao nezavisan i samostalan organ, koji se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda svakog lica zajemčenih ustavom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonom i propisima AP Vojvodine, od povreda učinjenih od strane pokrajinske i opštinske uprave, organizacija i javnih službi koje vrše upravna i javna ovlašćenja, a čiji je osnivač Pokrajina ili opština. U cilju zaštite i unapređenja ljudskih prava, ombudsman nadzire primenu propisa koji regulišu ljudska prava, kontroliše zakonitost, celishodnost i efikasnost postupanja organa uprave i može istraživati rad organa uprave radi zaštite ljudskih prava kako je to definisano u članu 1. Odluke. Osnovni principi delovanja ombudsmana su zakonitost, nepristrasnost, nezavisnost i pravičnost.

Pokrajinskog ombudsmana bira Skupština AP Vojvodine dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja poslanika, sa mandatom od šest godina i mogućnošću ponovnog izbora. Za ombudsmana može biti izabrano lice koje ima jugoslovensko državljanstvo, diplomirani je pravnik, istaknutih stručnih sposobnosti i visokog moralnog integriteta, sa najmanje 7 godina radnog iskustva u oblasti ljudskih prava, uprave ili pravosuđa, koje nije osuđivano i protiv koga se ne vodi krivični postupak. Izuzetno, za ombudsmana može biti birano i lice koje nije diplomirani pravnik, pod uslovom da ima visoku školsku spremu i dugogodišnje radno iskustvo u domenu zaštite ljudskih prava, kao i da ispunjava ostale navedene slove. Značajno je propisivanje inkopatibilnosti funkcije ombudsmana sa drugom javnom funkcijom ili profesionalnom delatnošću (izuzev naučno-istraživačke i umetničke delatnosti), članstvom u političkim partijama i organizacijama, sindikatima, upravnim i nadzornim odborima preduzeća i ustanova, kao i bavljenje drugom delatnošću i poslom koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost. Ombudsman ne može biti pozvan na odgovornost ili biti kažnjen za izneto mišljenje ili radnje preduzete u obavljanju svojih nadležnosti. Mandat mu prestaje na lični zahtev, u slučaju smrti, istekom mandata, trajnim gubitkom radne sposobnosti ili ispunjenjem uslova za penziju. Razlozi za razrešenje dužnosti ombudsmanu su: ako je osuđen za krivično delo na kaznu zatvora, ako ne obavlja funkciju na stručan, nepristrasan, nezavisan i savestan način ili obavlja neke funkcije, poslove i delatnosti koje su nespojive sa njegovom funkcijom.

Ombudsman ima pet zamenika od kojih se po jedan bira za sledeće oblasti: prava nacionalnih manjina, prava deteta i ravnopravnost polova. Zamenike bira, takođe, Skupština, većinom glasova ukupnog broja poslanika, na predlog ombudsmana, sa mandatom od šest godina, sa mogućnošću ponovnog izbora. Odredbe Odluke o uslovima izbora, inkopatibilnosti i razrešenju ombudsmana shodno se primenjuju i na zamenike ombudsmana.

Osnovna nadležnost ombudsmana je da prima i ispituje predstavke koje se odnose na povredu ljudskih prava, kao i da posreduje u mirnom rešavanju sporova vezanih za kršenje ljudskih prava, i inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja ljudskih prava.

Ombudsman je ovlašćen da obavlja i sledeće poslove: prati primenu međunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava; prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa iz oblasti ljudskih prava; sastavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju ljudskih prava; obaveštava nadležne organe i širu javnost o kršenju ljudskih prava; organizuje i učestvuje u organizaciji i pripremama savetovanja o ostvarivanju i poštovanju ljudskih prava, kao i kampanja za informisanje javnosti o ovim pitanjima;obavlja i druge poslove predviđene ovom Odlukom. Treba istaći da je ombudsman ovlašćen da inicira postupke pred Ustavnim sudom i da predlaže Skupštini i Izvršnom veću donošenje novih i promene postojećih propisa radi unapređenja i harmonizacije zakonodavstva sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava. On ima pravo da prisustvuje svim sednicama Skupštine i skupštinskih odbora kao i pravo da učestvuje u skupštinskoj raspravi kada se raspravlja o pitanjima iz njegove nadležnosti, kao i da daje mišljenja i preporuke o predlozima propisa iz oblasti ljudskih prava koji se obavezno razmatraju u Skupštini.

Zamenik ombudsmana zadužen za zaštitu prava nacionalnih manjina između ostalog, prima i ispituje predstavke koje se odnose na kršenja prava nacionalnih manjina, posreduje u mirnom rešavanju sporova u vezi sa kršenjem prava nacionalnih manjina i inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja prava nacionalnih manjina. Pored navedenog prati primenu međunarodnih standarda o pravima nacionalnih manjina i zakona o pravima nacionalnih manjina; prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa o pravima nacionalnih manjina; nadgleda praksu i kontinuirano prati ostvarivanje prava nacionalnih manjina u različitim oblastima društvenog života; nadgleda proces donošenja novih propisa u svim oblastima koje su u vezi sa položajem i ostvarivanjem prava nacionalnih manjina i ima savetodavnu funkciju u vezi sa donošenjem i izmenama propisa koji se odnose na njihovu zaštitu, prati primenu tih propisa, obaveštava nadležne organe i širu javnost o stanju nacionalnih manjina i izdaje saopštenja o kršenju njihovih prava; obavlja i niz drugih poslova iz svoje nadležnosti regulisanih Odlukom.

Zamenik ombudsmana zadužen za zaštitu prava deteta obavlja naročito sledeće poslove: prima i ispituje predstavke koje se odnose na kršenje prava dece; posreduje u mirnom rešavanju sporova i inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja prava deteta; prati primenu međunarodnih standarda i zakona koji uređuju prava deteta; prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa o pravima deteta; nadgleda praksu i kontinuirano prati ostvarivanje prava deteta; nadgleda proces donošenja novih propisa ili izmene važećih propisa u svim oblastima koje su u vezi sa ostvarivanjem prava deteta; daje savete nadležnim organima u vezi sa donošenjem, izmenama i dopunama propisa koji se odnose na zaštitu prava deteta, kao i u vezi sa primenom tih propisa; sarađuje sa nadležnim ustanovama za socijalni rad u mirnom rešavanju sporova nastalih povodom kršenja prava deteta; obavlja i druge poslove predviđene Odlukom.

Zamenik ombudsmana zadužen za ravnopravnost polova obavlja sledeće poslove: prima i ispituje predstavke koje se odnose na direktnu ili indirektnu diskriminaciju s obzirom na pol; posreduje u mirnom rešavanju sporova i inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju direktne ili indirektne diskriminacije s obzirom na pol; prati primenu međunarodnih standarda o ravnopravnosti polova; prikuplja informacije o primeni domaćeg prava iz ove oblasti, nadgleda praksu i prati ostvarivanje principa ravnopravnosti polova u različitim oblastima društvenog života, daje savete nadležnim organima u vezi sa donošenjem novih ili izmene postojećih propisa u ovoj oblasti; obaveštava nadležne organe i širu javnost, daje izjave i saopštenja o kršenju ravnopravnosti polova; obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti.

Ombudsmanu se može obratiti svako lice koje smatra da mu je određenim aktom ili radnjom organa uprave ili organizacije i javne službe koja vrši javna ovlašćenja povređeno neko ljudsko pravo. Predstavka se podnosi pismeno, bez posebno utvrđene forme, i ne podleže plaćanju takse. Uz predstavku se podnose i odgovarajući dokazi, ukoliko postoje i ako podnosilac predstavke može do njih da dođe. Predstavka se može podneti u roku od godinu dana od dana učinjene povrede, nepravilnosti ili od donošenja poslednjeg akta u spornoj stvari. Pri tome treba imati u vidu da je pre obraćanja ombudsmanu potrebno da podnosilac predstavke iskoristi redovna pravna sredstva za otklanjanje učinjenih povreda. Ukoliko takva sredstva ne postoje, može se direktno obratiti ombudsmanu. U ime lica koje smatra da su mu povređena ljudska prava, uz njegovo pismeno ovlašćenje, ombudsmanu se može obratiti treće lice, nevladina organizacija, udruženje ili druga organizacija.

Ombudsman u svom radu postupa po podnetim predstavkama, ali i po sopstvenoj inicijativi. On će pokrenuti postupak:

Ombudsman će predstavku odbaciti u sledećim slučajevima:

Odluka o odbacivanju predstavke je konačna.

Ako predstavka ispunjava uslove za postupanje, ombudsman pokreće istragu i o tome obaveštava podnosioca predstavke i organ, organizaciju ili službu na čiji se rad predstavka odnosi. Odlukom je propisana obaveza organa, odnosno organizacije ili službe da se o predstavci izjasne u roku od 15 dana od dana prijema.

U cilju potpunijeg utvrđivanja činjeničnog stanja, ombudsman može pozivati na razgovor i uzimati usmene i pismene izjave i dodatna objašnjenja od svih lica zaposlenih u organima uprave ili organizacijama i javnim službama koje vrše javna ovlašćenja, zatim od podnosioca predstavke, svedoka, veštaka i drugih lica koji raspolažu informacijama o okolnosti slučaja uz njihovu obavezu da se pozivu odazovu i zaprećenu novčanu kaznu za slučaj ne-odazivanja na poziv.

U vezi sa postupkom koji vodi ombudsman ima pravo da izvrši neposredan uvid u spise, dokumentaciju i zbirke podataka uključujući državnu, službenu, poslovnu ili profesionalnu tajnu, da traži sve potrebne podatke i obaveštenja uz obavezu organa uprave, odnosno organizacije ili javne službe koja vrši javna ovlašćenja da mu omoguće uvid u spise tokom radnog vremena i dostave potrebnu dokumentaciju. Ako navedeni organi ne postupe po nalogu, ombudsman o tome obaveštava neposredno viši organ, Izvršno veće i Skupštinu.

Ombudsman može obustaviti postupak ako utvrdi da je organ na čije se postupanje predstavka odnosila, već tokom istrage otklonio povredu ljudskih prava.

Ukoliko se po završetku istrage utvrdi na nema povrede ljudskih prava, niti nepravilnog postupanja organa, ombudsman o tome obaveštava podnosioca predstavke i organ na čije se postupanje predstavka odnosila.

Kad ombudsman posle završene istrage utvrdi da postoji povreda nekog ljudskog prava ili je učinjena nepravilnost u radu, obavestiće o tome podnosioca predstavke i organ uprave na čije se postupanje predstavka odnosila i neposredno viši organ, koji su dužni da u roku od 15 dana dostave svoje primedbe. Po isteku ovog roka, ombudsman može:

Organi kojima je dostavljeno mišljenje, predlog ili preporuka, dužni su da u roku od 15 dana obaveste ombudsmana o merama koje su preduzeli. Ukoliko ne postupe na izložen način, ombudsman o tome obaveštava organe koji nadziru njihov rad, Skupštinu, Izvršno veće, a može o tome obavestiti i javnost putem sredstava javnog informisanja.

Ombudsman obrazuje stručnu službu za obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova. Sedište ombudsmana je u Novom Sadu, a lokalne kancelarije su u Subotici i Pančevu, s tim da se mogu osnovati i u drugim mestima na teritoriji Pokrajine. Ombudsman je ovlašćen za donošenje određenih opštih akata kao što su poslovnik o radu, akti o organizaciji i načinu rada kancelarija, načinu postupanja kancelarija po predstavkama i dr. Sredstva za rad ombudsmana obezbeđuju se u budžetu Pokrajine.