OKRUGLI STO O ORGANIZOVANOM KRIMINALU

U organizaciji Instituta za uporedno pravo i Centra za unapređivanje pravnih studija, a uz pomoć i saradnju kancelarije OEBS-a u Beogradu, održan je izuzetno sadržajan okrugli sto o različitim aspektima problematike organizovanog kriminala. Povod za ovaj skup,koji je održan u beogradskom “Sava centru” 5. februara 2004. godine u trajanju od 10 do 16 časova, bio je izlazak iz štampe knjige “Ljudska prava u senci organizovanog kriminala” dr Jovana Ćirića u izdanju Fonda za otvoreno društvo.

Skup kome je prisustvovalo oko pedesetak predstavnika stručne i naučne javnosti - profesora, advokata, sudija, tužilaca - otvorila je prof. dr Vesna Rakić - Vodinelić, direktor Instituta za uporedno pravo koja je, pozdravljajući sve prisutne, u najkraćem istakla da je aktuelnost teme organizovanog kriminala bila poseban izazov i za autora, ali i za Institut za uporedno pravo, da se pozabave ovom problematikom, koja zaokuplja veliku pažnju najšire društvene javnosti.

Uzimajući reč, autor knjige dr Jovan Ćirić je posebno apostrofirao problem nedovoljnih garancija za nezavisnost sudija u tzv. Specijalnom sudu za organizovani kriminal, kao i problem nedovoljno preciznog definisanja pojma organizovana kriminalna grupa, tj. zločinačko udruženje, što po njemu ponekad može biti izvor određenih manipulacija i zloupotreba.

Dr Đorđe Ignjatović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od recenzenata knjige, govorio je o nekim savremenim svetskim iskustvima u borbi protiv organizovanog kriminala. On je istakao da se organizovani kriminal vrlo vešto, brzo i uspešno transformiše i prilagođava promenama koje se događaju u društvu, na tržištu, u zakonodavstvu, tako da je borba protiv organizovanog kriminala danas više nego teška i neizvesna, jer organizovani kriminal danas postupa krajnje sofisticirano i moglo bi se reći da je on skoro neuništiv. Utoliko su, smatra dr Ignjatović besmislene primedbe koje su se upućivale našoj zemlji od strane predstavnika EU, odnosno nekih najrazvijenijih i najdemokratskijih zemalja Evrope koje ni same nisu uspele da reše problem organizovanog kriminala. Te primedbe su bile u sledećem: da naša zemlja ne može računati na ulazak u evropske integracije sve dok ne reši problem organizovanog kriminala.

Dr Đorđe Đorđević, docent Policijske akademije u Beogradu, govorio je o nekim novouvedenim zakonskim rešenjima i institutima u naš krivičnopravni sistem. On se osvrnuo i na ponovno vraćanje instituta konfiskacije imovine, kao i na ponovno vraćanje instituta “osobito težak slučaj”, ali je posebnu pažnju posvetio novoj instituciji “svedok-saradnik”, koja za sada u sebi nosi brojne probleme i nedoumice. Dr Đorđević je posebno ukazao na probleme kredibiliteta takvih svedoka i pitanje da li im i koliko sud može verovati. Njegovu pažnju takođe su privukli i drugi instituti u borbi protiv organizovanog kriminala koji su obrađeni u knjizi dr Ćirića, a pre svega institut prikrivenog islednika i simulovanih pravnih poslova.

Kao prvi diskutant, pomoćnik Ministra unutrašnjih poslova zadužen za policijsko obrazovanje Dr Predrag Ilić je najpre pohvalio izlaženje jedne ovakve knjige i organizovanje jednog ovakvog skupa, ali je zatim uputio i nekoliko kritičkih primedaba, koje su se odnosile na to da je ovde zanemarena problematika ljudskih prava koja su ugrožena od strane samog organizovanog kriminala, te da je obrađen samo jedan aspekt ugroženosti ljudskih prava od strane policije i državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala. U sličnom tonu je govorio i Miodrag Vuković, pomoćnik načelnika UPBOK-a koji je istakao značajne rezultate policije u borbi protiv organizovanog kriminala, pri čemu nisu zabeleženi slučajevi nekih brojnih i ozbiljnijih kršenja ljudskih prava.

Replicirala je najpre prof. dr Vesna Rakić - Vodinelić, tvrdeći da se sasvim podrazumeva aspekt ugroženosti ljudskih prava od strane organizovanog kriminala i da je to nešto što se samo po sebi podrazumeva, ali da ono što je bio cilj ove knjige i ove rasprave jeste ono što je nasrtalo još u XIII veku, a to je “Habeas Corpus Act”. U sličnom tonu govorila je i dr Branislava Knežić, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, posebno pohvalivši spisak pitanja na koje posmatrači treba da odgovore da bi se obezbedila jednoobraznost u metodu posmatranja i nadgledanja suđenja.

Advokat iz Beograda, Goran Petronijević postavio je najpre pitanje da li nama uopšte trebaju specijalni zakoni, specijalna tužilaštva i specijalni sudovi i sudije i uvodeći sve te institucije u naš sistem, on se zapitao da li mi time priznajemo nemoć sistema da se bori protiv kriminala. Petronijević je mišljenja da ovaj zakon o organizovanom kriminalu po mnogo čemu, a pre svega po duhu retributivizma predstavlja neuspelu kopiju jednog takođe lošeg Specijalnog zakona o terorizmu, koji je bio u pripremi 1998. godine i koji tada na svu sreću nije bio usvojen. Petronijević je replicirao i predstavnicma MUP-a, tvrdivši da je već sam broj uhapšenih tokom operacije “Sablja” veoma indikativan u smislu da je tu bilo značajnih kršenja ljudskih prava. Petronijević je takođe govorio i o nekim konkretnim primerima, a posebno se zadržao na zakonskom rešenju o prikrivenom isledniku i simulovanim pravnim poslovima, rešenju koje omogućava policiji znatne manipulacije i zloupotrebe.

Jadranka Jelinčić, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo, govorila je o značaju zaštite i poštovanja ljudskih prava u svim uslovima, pa i u uslovima borbe protiv organizovanog kriminala. Ne smemo dozvoliti, rekla je ona da pred strahom i izazovima svih vrsta koje kriminal donosi pred nas, posegnemo za najrepresivnijim i najnedemokratskijim rešenjima.

Dr Nataša Mrvić-Petrović, naučni savetnik Instituta za uporedno pravo iz Beograda, govorila je o razlozima za osnivanje tzv. Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala. Ona je posebno govorila i o stranim iskustvima, pre svega italijanskim, u borbi protiv organizovanog kriminala, konstatujući da se organizovani kriminal vrlo dobro, uspešno i brzo prilagodio nekim novim krivičnopravnim institutima, te da u tom smislu najnovija istraživanja pokazuju da na primer institut svedoka-saradnika više ne daje očekivane rezultate, već da taj institut biva iskorišćen od strane organizovanog kriminala, a ne od strane države i tužilaštava.

Dr Željko Nikač iz GSUP-a Beograd govorio je o svakodnevnim iskustvima, ali i problemima i teškoćama u borbi protiv organizovanog kriminala. On je takođe govorio i o nekim konkretnim problemima u primeni pojedinih krivičnopravnih instituta. Dr Nikač je posebno podvukao nejasnost u vezi sa svedokom-saradnikom, odnosno pitanje i dilemu, da li to što neko dobija status svedoka saradnika znači faktičko onemogućavanje žrtvama, odnosno porodici žrtve da kao supsidijarni tužilac traži zadovoljenje pravde, odnosno svoje i moralno i materijalno obeštećenje.

Dr Milovan Mitrović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, je govorio o potrebi temeljnijeg pristupa proučavanju fenomena organizovanog kriminala. Njemu se kao sociologu čini da jedan od razloga zbog kojeg se problem organizovanog kriminala prilično neuspešno rešava od strane države i državnih organa, upravo u nepoznavanju i nedovoljno jasnom i preciznom, teorijskom tretiranju ovog fenomena a što sve pruža mogućnosti i za dilentatizam i za odgovarajuće političke manipulacije.

Na sličan način na diskusiju se nadovezala i dr Dragana Petrović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koja se problemom organizovanog kriminala bavila još pre desetak godina i koja je i tada isticala da kod nas postoji organizovani kriminal, iako je to tada bila prava jeres, jer se tada tvrdilo da problem organizovanog kriminala u našoj zemlji nije prisutan. Dr Dragana Petrović je govorila i o velikoj neuhvatljivosti i promenljivosti formi organizovanog kriminala, kao i o činjenici da se organizovani kriminal veoma lako i sasvim uspešno povezuje sa državno-političkim strukturama u jednoj zemlji, što mu omogućava da vrlo dugo i uspešno odoleva svim akcijama koje su uperene protiv njega.

Profesor dr Vesna Rakić - Vodinelić je upoznala prisutne sa činjenicom da je Institut za uporedno pravo organizovao “monitoring” suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića, te je u tom smislu prisutne upoznala sa dosadašnjim tokom posmatranja i elementarnom faktografijom u vidu broja optuženih, broja krivičnih dela i samog toka dosadašnjeg suđenja.

Dejan Šuput iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu, govorio je o tome da se u njegovom institutu pored praćenja samog toka suđenja, prati i izveštavanje medija o toku suđenja. Šuput je govorio o izuzetnom značaju koji mediji imaju ili mogu imati izveštavajući o pojedinim suđenjima. Bilo je tu reči i o tzv. suđenju putem medija, odnosno o prejudiciranjima nečije krivice, a što je u suprotnosti sa osnovnim postulatima da se nevinost ne dokazuje. Šuput je govorio o tome da se može konstatovati da su naši mediji na samom početku prednost davali optužnici i onome što rade, tvrde i ističu tužioci, da bi se ta neka opšta slika unekoliko promenila u korist odbrane, onda kada je suđenje počelo, tako da se može očekivati da će jedan krajnje izbalansirani odnos i sasvim objektivan stav tokom samog suđenja biti uspostavljen.

Nadovezujući se na to, advokat Goran Petronijević je konstatovao da ipak treba praviti razliku u načinu na koji su mediji izveštavali neposredno nakon atentata na premijera Đinđića, a za vreme vanrednog stanja i akcije “Sablja” i onoga što je usledilo nakon toga. Petronijević je podsetio na najflagrantnije primere kršenja elementarnih ljudskih prava, kada su ljudi putem medija bili osuđivani i žigosani kao najveći kriminalci iako naravno to uopšte nisu zasluživali. On je posebno analizirao slučaj sudije Đoinčevića, koji je bio uhapšen i od strane medija proglašen najvećim mogućim kriminalcem, da bi nakon toga usledila optužnica samo za neprijavljivanje oružja. Ipak, ostale su optužbe javno izrečene i teške povrede njegove časti i ugleda, koje u vrlo ozbiljnoj meri mogu narušiti njegovo opšte, ne samo psihičko zdravlje.

Učestvujući u diskusiji, profesor Đorđe Ignjatović je ukazao i na brojne zablude koje se i na teorijskom i na praktičnom planu pojavljuju kada se povede reč o organizovanom kriminalu. On je, između ostalog, rekao i to se kod nas ponekad sasvim neosnovano kaže da organizovani kriminal želi da ima, odnosno da preuzme kompetencije države i da državu u potpunosti i do kraja kontroliše. To jednostavno nije tačno, kaže profesor Ignjatović, jer, ako bi preuzeo jednu državu i kontrolu nad njom, on bi, tj. organizovani krimininal, sebi, na izvestan način navukao bedu na vrat, odnosno svakodnevne socijalne probleme i tenzije s kojima se jedna država - vlast suočavaju, kao što su problemi nezaposlenosti, problemi političkih trzavica, problemi siromaštva, narodnog nezadovoljstva i demonstracija. Organizovani kriminal bi morao s vremena na vreme organizovati i političke izbore, nešto što mu apsolutno nije potrebno. Pre bi se, zato moglo reći da je organizovani kriminal u stvari pijavica i krpelj, koji se “prikačinje” za državu sa ciljem da iz nje “isisa” sve najbolje moguće sokove, a ne da je organizovani kriminal neko ko ima želju i nameru da upravlja svim državnim poslovima.

Gordana Stojanović, zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu govorila je o potrebi permanentne edukacije ljudi iz prakse i pohvalila je ovakav vid konsultacija, seminara i okruglih stolova na kojima dolazi do razmene mišljenja, znanja i iskustava ljudi kako iz teorije, tako i iz prakse. Ona je takođe konstatovala da ne postoji idealno zakonsko rešenje koje u praksi ne može biti zloupotrebljeno od strane nesavesnih ljudi, tako da je veoma važno ostvariti maksimalno moguću nezavisnost pravosuđa, što ponekad nije tako lako ostvariti u uslovima vrlo izrazitih medijskih pritisaka, kojima se ponekad atakuje na ličnost, na čast i ugled ljudi iz pravosuđa.

Mr Silvija Panović - Đurić iz kancelarije Saveta Evrope u Beogradu govorila je o nekim koncepcijskim slabostima novog Zakona o organizovanom kriminalu i naročito je potencirala brojne kritike stranih eksperata iz ove oblasti, koji su naročito ukazivali na problematičnost koncepcije svedoka - saradnika. Holandski eksperti angažovani od strane Saveta Evrope za potrebe evaluacije ovog zakona, isticali su u prvi plan problem sa kojim će se sudovi u praksi susretati, a to je problem nepoverenja u kredibilitet takvih svedoka, na čemu će naročito insistirati advokati odbrane, istakla je na kraju svog izlaganja Panović - Đurić.

*      *      *

Na samom kraju treba reći i to da su organizatori ovog skupa, Institut za uporedno pravo i Centar za unapređivanje pravnih studija, obećali da će, nakon autorizacije, sve diskusije odštampati u jednoj posebnoj publikaciji što bi, čini nam se, bilo od izuzetnog značaja ne samo za razvoj naše stručno-praktične, već i naučno-teorijske misli o svim onim problemima o kojima su na ovom okruglom stolu diskutovali eminentni predstavnici pravosuđa, policije i advokata angažovanih u slučajevima vezanim za organizovani kriminal.