Dr Duško Perović
 

U poslednje vreme Ustavni sud Republike Srbije doneo je nekoliko privremenih mera o obustavi izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu odredaba pojedinih zakona, u odnosu na koje se pred Ustavnim sudom vodi postupak za ocenu ustavnosti. Tako je Ustavni sud, Rešenjem U. br. 480/2003 od 29. 12. 2003. godine, obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koji bi bili preduzeti na osnovu člana 81. stav 1. člana 82. st. 1. i 2. člana 84. stav 1. u delu koji glasi: “koje prestaju da važe 1. januara 2004. godine” i stava 2. u delu koji glasi: “do 1. januara 2004. godine” , i člana 85. u delu koji glasi: “koje na snagu stupaju 1. januara 2004. godine” Zakona o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS”, br. 63/2001, 42/2002. i 27/2003).

Nešto ranije Ustavni sud je obustavio izvršenje pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu čl. 15v, 15g. i 15d. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (“Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03 i 39/03), do donošenja konačne odluke Ustavnog suda (Rešenje, U-br. 166/2003 od 5.6. 2003).

Cilj ovog rada nije da se komentarišu ove privremene mere Ustavnog suda, već da se razmotre neka pitanja u vezi sa izdavanjem privremene mere, kao što je pitanje ovlašćenja Ustavnog suda da donosi takvu meru, uslova pod kojima se može obustaviti izvršenje pojedinačnih akata i radnji, vreme trajanja te obustave, dejstvo obustave itd.

Institut privremene mere o obustavi izvršenja pojedinačnih akata ili radnji donetih na osnovu opšteg akta čija se ustavnost i zakonitost ocenjuje, postoji još od osnivanja ustavnih sudova kod nas (1963. god.) i njome su se ustavni sudovi češće koristili. Ovaj institut, inače, nije nepoznat u pravu. Privremene mere postoje u postupku pred redovnim sudovima, mada je njihova primena više vezana za izvršni postupak, odnosno za obezbeđenje radi izvršenja, ali je u suštini njihova uloga ista, a to je da se spreči nastupanje štetnih posledica koje se kasnije ne bi mogle otkloniti, odnosno nadoknaditi.

Međutim, privremena mera u postupku pred ustavnim sudom, s obzirom na njegovo mesto, funkciju i ulogu koju ima u zaštiti ustavnosti i zakonitosti, ima svoja posebna obeležja, koja je razlikuju od privremenih mera u drugim postupcima, a odgovaraju zahtevima zaštite ustavnosti i zakonitosti, a ne zahtevima pojedinačnih, individualnih prava, posebno imovinskih, kao što je to slučaj kod privremenih mera u postupku kod redovnog suda.

Ustav SRJ sadržavao je odredbu (član 132) po kojoj je Savezni ustavni sud mogao, u toku postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, narediti da se obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koji su preduzeti na osnovu zakona, ili drugog propisa ili opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršenjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Ustav Republike Srbije sadrži odredbe o nadležnosti Ustavnog suda Republike Srbije, ali nema odredbe o izdavanju privremene mere u postupku pred Ustavnim sudom. To ovlašćenje Ustavnog suda sadržano je u Zakonu o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka (“Službeni glasnik RS”, br. 32/91 i 67/93). Članom 42. ovog Zakona propisano je:

“Ustavni sud može, u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Ovim zakonskim odredbama, dakle, dato je pravo Ustavnom sudu da u toku postupka ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti donese privremenu meru o obustavi izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzetih na osnovu opšteg akta čiju ustavnost i zakonitost ocenjuje, ako bi izvršenjem tog pojedinačnog akta ili radnje mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje, Ustavni sud može narediti na zahtev ovlašćenog predlagača koji je pokrenuo postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, ili na zahtev davaoca inicijative za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti. Donošenje privremene mere ovlašćeni predlagač može zahtevati u samom predlogu kojim se pokreće postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti ili posebnim zahtevom u toku postupka. Isto važi i za davaoca inicijative. Izdavanje privremene mere može da zahteva i svako drugo zainteresovano fizičko ili pravno lice, bez obzira što oni nisu pokretači postupka, odnosno davaoci inicijative za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. Ustavni sud može izdati privremenu meru i obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje i po sopstvenoj inicijativi ako oceni da za to postoje potrebni razlozi.

Ustavni sud može obustaviti izvršenje samo onih pojedinačnih akata ili radnji koji su doneti, odnosno preduzeti na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta koji je predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti. Za obustavu izvršenja pojedinačnog akta bez značaja je da li je pojedinačni akt konačan ili pravosnažan. Ustavni sud može obustaviti izvršenje svih pojedinačnih akata bez obzira na to da li su ti akti postali konačni, odnosno pravosnažni.

Ustavni sud može obustaviti izvršenje pojedinačnih akata ili radnji koji su već doneseni, odnosno radnje preduzete, ali isto tako može obustaviti izvršenje pojedinačnih akata ili radnji koji mogu biti doneseni, odnosno radnje preduzete, a čijim bi izvršenjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Prema tome, Ustavni sud može obustaviti izvršenje samo pojedinačnih akata ili radnji, a ne može zabraniti primenu opšteg akta, odnosno pojedinih njegovih odredaba na osnovu kojih su doneti pojedinačni akti, odnosno preduzete radnje koje su predmet obustave izvršenja, bez obzira na to što se protiv takvog opšteg akta vodi postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

Međutim, iako Ustavni sud formalno ne može obustaviti primenu opšteg akta, odnosno pojedinih njegovih odredaba, kada Ustavni sud donese odluku o obustavi izvršenja svih pojedinačnih akata ili radnji koji mogu biti preduzeti u izvršavanju nekog opšteg akta za koji je pokrenut postupak ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, onda u suštini dolazi do obustave primene tog opšteg akta. To je upravo slučaj kod privremene mere kojom je Ustavni sud obustavio izvršenje pojedinačnih akata ili radnji koje mogu biti preduzete na osnovu navedenih odredaba Zakona o uređenju sudova. Naime, ovom privremenom merom Ustavni sud je obustavio izvršenje svih pojedinačnih akata ili radnji koji bi bili preduzeti na osnovu navedenih odredaba Zakona o uređenju sudova, čime se u suštini obustavlja primena tih zakonskih odredaba. Jer, ako bi se na osnovu tih zakonskih odredaba preduzeo bilo kakav akt ili radnja, njihovo izvršenje se obustavlja, što znači da se navedene odredbe Zakona o uređenju sudova ne mogu primenjivati dok traje privremena mera Ustavnog suda.

Ustavni sud može obustaviti izvršenje pojedinačnih akata ili radnji samo kada je pokrenut postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta na osnovu kojeg su doneseni pojedinačni akti ili preduzete radnje čije izvršavanje obustavlja Ustavni sud. Obustava se može narediti u toku čitavog postupka, od njegovog pokretanja pa sve do donošenja odluke o ustavnosti i zakonitosti osporenog opšteg akta. Dakle, pokretanje postupka je prvi uslov za izdavanje privremene mere, što znači da Ustavni sud ne može izdati privremenu meru pre nego što pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti. Kada je postupak pokrenut predlogom ovlašćenog predlagača, obustavljanje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje može se narediti od dana podnošenja predloga za pokretanje postupka, jer se od tog dana računa da je postupak pokrenut. Ali, ako je postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti pokrenut na inicijativu nekog lica, odnosno po sopstvenoj inicijativi Ustavnog suda, obustavljanje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje može se narediti od dana donošenja rešenja o pokretanju postupka pa sve do okončanja postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

Obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje Ustavni sud može narediti samo ako bi njihovim izvršenjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice. Kada mogu nastupiti neotklonjive štetne posledice to Zakonom o postupku pred Ustavnim sudom nije određeno, niti se to unapred za svaki konkretni slučaj može odrediti. To će, uglavnom, biti oni slučajevi kada izvršenjem pojedinačnog akta ili radnje mogu nastati takve štetne posledice koje se redovnim sudskim ili drugim zakonom propisanim postupkom ne mogu otkloniti. U tom smislu izdavanje privremene mere od strane Ustavnog suda javlja se kao jedna preventivna mera koja ima za cilj da se spreči nastupanje štetnih posledica primene neustavnog ili nezakonitog opšteg akta, koje se kasnije ne bi mogle otkloniti. Pri tome, treba imati u vidu da se radi o štetnim posledicama, a ne o šteti, što znači da se radi o pojmu koji je po svojoj suštini mnogo širi od pojma štete, što Ustavnom sudu pruža veće mogućnosti za intervenciju putem izdavanja privremene mere.

Kada izvršenjem pojedinačnog akta ili radnje mogu nastupiti neotklonjive štetne posledice, ne treba ceniti samo prema okolnostima pojedinačnog slučaja za koji je zatraženo izdavanje privremene mere, već to treba procenjivati i sa aspekta prirode odnosa koji se uređuju osporenim opštim aktom, odnosno onim njegovim odredbama na osnovu kojih je donet pojedinačni akt ili preduzeta radnja čija se obustava izvršenja traži. Zato, kod izdavanja privremene mere Ustavni sud mora u svakom konkretnom slučaju da ceni da li se radi o takvim pojedinačnim aktima ili radnjama čijim bi izvršenjem nastale neotklonjive štetne posledice. Pri tome Ustavni sud ima punu slobodu, jer Zakon u tom pogledu ne sadrži nikakve odredbe kojima bi se utvrđivali neki bliži kriterijumi.

U obrazloženju Rešenja kojim je Ustavni sud obustavio izvršenje pojedinačnih akata ili radnji koji bi bili preduzeti na osnovu navedenih odredaba Zakona o uređenju sudova, pored ostalog, navedeno je da bi primenom osporenih odredaba tog Zakona bilo onemogućeno ostvarivanje Ustavom utvrđene funkcije suđenja i zaštite sloboda i prava građana, te da su posledice takvog stanja, po svojoj prirodi, neotklonjive, da se naknadnim radom sudova ne mogu otkloniti, jer se ne radi o posledicama restitutivne prirode. Dakle, u ovom slučaju neotklonjivost štetnih posledica Ustavni sud vidi u tome što bi “primenom osporenih odredaba Zakona bilo onemogućeno ostvarivanje Ustavom utvrđene funkcije suđenja i zaštite sloboda i prava građana”, a posledice takvog stanja, po mišljenju Ustavnog suda, su neotklonjive, jer se ne radi o posledicama restutivne prirode. Prema tome, pojam “neotklonjive štetne posledice”, kao razlog za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji, može biti veoma širok, što Ustavnom sudu daje velike mogućnosti da donošenjem privremene mere o obustavi izvršenja pojedinačnih akata ili radnji, preventivno interveniše da ne dođe do takvih štetnih posledica.

Pravo Ustavnog suda da privremeno obustavi izvršenje pojedinačnih akata ili radnji, Zakon o postupku pred Ustavnim sudom utvrđuje kao mogućnost, a ne kao obavezu Ustavnog suda. Ustavni sud je slobodan u proceni uslova i potreba za određivanje privremene mere. Da li će odrediti privremenu meru, stvar je Ustavnog suda da proceni i odluči u svakom konkretnom slučaju. U prilog slobodnom opredeljenju Ustavnog suda za izdavanje privremene mere govori i to što navedenim zakonom nisu određeni bliži kriterijumi za izdavanje privremene mere. Svakako da će Ustavni sud, kad oceni da bi izvršenjem pojedinačnog akta ili radnje mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice, izdati privremenu meru i time zabraniti izvršenje takvog akta ili radnje, jer za suprotno odlučivanje nema nikakvog razloga, budući da je cilj privremene mere sprečavanje narušavanja ustavnosti i zakonitosti, a to je i cilj vršenja funkcije zaštite ustavnosti i zakonitosti od strane Ustavnog suda.

Odluku o obustavi izvršenja pojedinačnog akta ili radnje Ustavni sud donosi u formi rešenja. Protiv te odluke ne postoji mogućnost ulaganja bilo kakvog prigovora, što znači da je ta odluka konačna i izvršna.

Ustavni sud može jednim rešenjem obustaviti izvršenje i više pojedinačnih akata ili radnji, ukoliko je to po prirodi stvari moguće. U tom pogledu za Ustavni sud nema nikakvih ograničenja. U praksi, Ustavni sud najčešće obustavlja izvršenje svih pojedinačnih akata i radnji koji su preduzeti ili mogu biti preduzeti na osnovu odredbi opšteg akta za koji se vodi postupak ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti.

Obustava izvršenja pojedinačnih akata ili radnji obuhvata, pre svega, zabranu izdavanja dozvole za izvršenje, zatim zabranu samog čina izvršenja pravosnažnog pojedinačnog akta, kao i obustavu izvršenja u slučaju kada je izvršenje bilo započeto. Zabrana izvršenja je automatska i bezuslovna, što znači da ona nije uslovljena bilo kakvim prethodnim zahtevom ili radnjom zainteresovanog lica. Na zabranu izvršenja može da se pozove oštećeno lice, ali o zabrani izvršenja treba, pre svega, po službenoj dužnosti da vode računa organi koji izdaju dozvolu za izvršenje, odnosno koji sprovode izvršenje, jer se radi o organima koji su u vršenju svoje funkcije dužni da se staraju o obezbeđenju ustavnosti i zakonitosti.

Ukoliko bi, suprotno navedenoj zabrani, ipak došlo do izvršenja, oštećeno lice moglo bi da koristi sva pravna sredstva koja su predviđena za otklanjanje štetnih posledica prouzrokovanih nezakonitim aktima i radnjama.

Odluka o obustavi izvršenja pojedinačnog akta ili radnje je privremenog karaktera i ona može trajati najduže do donošenja odluke Ustavnog suda o ocenjivanju ustavnosti i zakonitosti osporenog opšteg akta na osnovu kojeg je donet pojedinačni akt, odnosno preduzeta radnja. Međutim, Ustavni sud može i u toku postupka ukinuti ovu meru ako oceni da su zbog promenjenih okolnosti prestali razlozi za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje.

Ako Ustavni sud donese rešenje o obustavi postupka ili donese odluku da je osporeni opšti akt ustavan, odnosno zakonit, tim rešenjem odnosno odlukom Ustavni sud utvrđuje da prestaje privremena mera o obustavi izvršenja pojedinačnog akta ili radnje. Ukoliko Ustavni sud donese odluku kojom se utvrđuje da osporeni opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe nisu saglasne sa Ustavom ili zakonom, privremena mera se formalno ne ukida, ali više nema potrebe za njenim postojanjem, jer njenu ulogu preuzima odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje da osporeni opšti akt nije saglasan sa Ustavom ili zakonom, budući da ta odluka Ustavnog suda ima takvo pravno dejstvo da sa njenim objavljivanjem prestaje da važi osporeni opšti akt, ali, isto tako, nastaje zabrana izvršenja pojedinačnih akata koji su doneti na osnovu takvog opšteg akta. Time se postiže isti cilj koji je imala i privremena mera, pa nema razloga za njenim daljim postojanjem.

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA

Predlogom ovlašćenih predlagača pred Ustavnim sudom je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti čl. 5, 6, 7. i 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS”, br. 27/2003), člana 84. Zakona o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS”, br. 63/2001. i 42/2002) u delu koji glasi: “koje prestaju da važe”, i člana 85. istog zakona, u delu koji glasi: “koje na snagu stupaju”.

Pokretači postupka predložili su da Ustavni sud donese meru obustave izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja bi bila preduzeta na osnovu osporenih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, jer postoji opasnost da njihovom primenom nastane neotklonjiva šteta zbog toga što sudska vlast neće moći da vrši svoju funkciju, građani neće moći da podnose tužbe i žalbe jer ne postoje sudovi čija je nadležnost predviđena za pojedine vrste sporova i za postupanje u apelacionom postupku.

Osporenim odredbama čl. 5, 6, 7. i 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova menjaju se odredbe člana 81. stav 1, člana 82. st. 1. i 2. člana 84. st. 1. i 2. i člana 85. Zakona o uređenju sudova, koje se odnose na početak rada apelacionih sudova i Upravnog suda, ustupanje predmeta nadležnim sudovima, prestanak važenja određenih odredaba Zakona o sudovima (“Službeni glasnik RS”, br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92.) i na stupanje na snagu Zakona i to tako što se u tim članovima navedeni rokovi zamenjuju novim rokovima “31. decembar 2003. godine”, odnosno “1. januar 2004. godine”. Posebno su osporeni član 84. Zakona o uređenju sudova u delu koji glasi: “koje prestaju da važe” i član 85. istog zakona u delu koji glasi: “koje na snagu stupaju”.

Prema članu 42. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka (“Službeni glasnik RS”, br. 32/91. i 67/93), Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Navodima predlagača, po oceni Ustavnog suda, učinjena je verovatnom okolnost da će primenom osporenih odredaba Zakona nastati neotklonjive štetne posledice u funkcionisanju sudske vlasti, posebno kada se tiče zaštite sloboda i prava i na zakonu zasnovanih interesa građana i drugih pravnih subjekata i u obezbeđenju ustavnosti i zakonitosti.

Naime, osporenim odredbama Zakona bila bi onemogućena primena odredaba čl. 12. do 20. Zakona o sudovima, kojima je uređena nadležnost sudova. Zakonom o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS”, br. 63/2001, 42/2002 i 27/2003) se predviđa nova vrsta sudova i početak njihovog rada, a čl. 21. do 28. istog zakona utvrđuje se drugačija nadležnost svih sudova. Međutim, apelacioni sudovi i Upravni sud nisu formirani, nisu izabrane sudije tih sudova, niti su okružni sudovi reorganizovani za obavljanje poslova iz nadležnosti utvrđene navedenim odredbama Zakona o uređenju sudova.

Na taj način, primenom osporenih odredaba Zakona, po oceni Ustavnog suda, zbog nemogućnosti funkcionisanja sudske vlasti, narušava se načelo podele vlasti iz člana 9. Ustava, a samim tim onemogućava se ostvarivanje zaštite sloboda i prava građana i zakonom utvrđenih prava i interesa pravnih subjekata, što je osnovna funkcija sudova, saglasno članu 95. Ustava. Isto tako, primenom osporenih odredaba dovela bi se u pitanje mogućnost da građani i drugi pravni subjekti ostvaruju ustavno pravo iz člana 22. Ustava na jednaku zaštitu svojih prava u postupku pred sudom i drugim državnim organima i zajemčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njihovim pravima i na zakonu zasnovanim interesima. Osim toga, primenom osporenih odredaba Zakona građani i drugi pravni subjekti ne bi bili u mogućnosti da protiv rešenja i drugih pojedinačnih akata sudskih, upravnih i drugih državnih organa, donesenih u prvom stepenu, izjave žalbe nadležnom organu (član 124. Ustava), a pravo na delotvoran pravni lek je opšte prihvaćen standard međunarodnog prava.

Imajući u vidu da bi primenom osporenih odredaba Zakona bilo onemogućeno ostvarivanje Ustavom utvrđene funkcije suđenja i zaštite slobode i prava građana, Ustavni sud smatra da su posledice takvog stanja, po svojoj prirodi, neotklonjive, da se naknadnim radom sudova ne mogu otkloniti, jer se ne radi o posledicama restitutivne prirode, pa se stoga privremenom merom stvaraju uslovi da sudovi u pogledu nadležnosti nastave da primenjuju odredbe čl. 12. do 20. Zakona o sudovima, što je, po oceni Ustavnog suda, ne samo od interesa za građane i druge pravne subjekte nego i za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, načelo vladavine prava i pravnu sigurnost.

S obzirom na nomotehničku i materijalnu sadržinu osporenih odredaba, kao i iz razloga što odredbe čl. 81. i 82. Zakona o uređenju sudova, ukoliko bi se privremena mera odnosila samo na rokove, gube pravni i logički smisao, po oceni Ustavnog suda, mera obustave izvršenja pojedinačnog akta ili radnje odnosi se na odgovarajuće odredbe Zakona o uređenju sudova navedene u izreci ovog rešenja.

Na osnovu člana 42. stav 1. i člana 47. stav 1. tač. 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, Ustavni sud je doneo Rešenje kojim se obustavlja izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koji bi bili preduzeti na osnovu člana 81. stav 1, člana 82. stav 1. i 2, člana 84. stav 1. u delu koji glasi: “koje prestaju da važe 1. januara 2004. godine” i stava 2. u delu koji glasi: “do 1. januara 2004. godine” i člana 85. u delu koji glasi: “koje na snagu stupaju 1. januara 2004. godine” Zakona o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS”, br. 63/2001, 42/2002 i 27/2003).

Ustavni sud može, u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koji su preduzeti na osnovu opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice

Pred Ustavnim sudom pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti odredaba čl. 15b, 15v, 15g, 15d, 15ž, i člana 15z. stav 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (“Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03. i 39/03).

Pokretači postupka su tražili donošenje privremene mere obustave izvršenja pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona, jer bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Prema članu 42. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka (“Službeni glasnik RS”, br. 32/91 i 67/93), Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Navodima predlagača za ocenjivanje ustavnosti odredaba čl. 15v, 15g, i 15d. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (“Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03 i 29/03), po oceni Ustavnog suda, učinjeno je verovatnim da bi primena tih odredaba mogla izazvati neotklonjive štetne posledice. Primenom ovih zakonskih odredaba ozbiljno se dovode u pitanje Ustavom garantovane slobode i prava građana, dostignuti nivo ljudskih prava i građanskih sloboda, kao i ustavne odredbe i opšte prihvaćeni standardi međunarodnog prava koji govore o pritvoru, organima koji ga određuju, dužini trajanja pritvora i prava na odbranu. Navedenim odredbama Zakona dovodi se u pitanje i Ustavom utvrđen položaj sudova i drugih organa u zaštiti sloboda i prava građana (član 95. Ustava).

S obzirom na to da su posledice primene navedenih zakonskih odredaba, po svojoj prirodi, takve da se ne mogu u potpunosti otkloniti, posebno kad se radi o zaštiti ustavnih sloboda i prava građana utvrđenih u čl. 16, 22. i 24. Ustava Republike Srbije i načela ustavnosti i zakonitosti, Ustavni sud je ocenio da bi izvršavanje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredaba osporenog zakona, mogle da nastupe neotklonjive štetne posledice.

Na osnovu člana 42. stav 1. i člana 47. tač. 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, Ustavni sud je doneo Rešenje kojim se obustavlja izvršenje pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu čl. 15v, 15g, i 15d. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, do donošenja konačne odluke Ustavnog suda.