GDE JE I DA LI JE NESTAO STAV 1. ČLANA 2. ZAKONA

Ljiljana Milanković-Vasović

Vreme je javnih nabavki.

Jadan od uslova da ponudite svoju robu “u nabavku” je da - pre robe (i nezavisno od nje) pribavite “frišku dokumentaciju” (NE STARIJU OD TRI MESECA). Potrebne potvrde, izvodi, uverenja i drugi dokazi kojima se ustanovljava kvalifikacija ponuđača - nisu (što je i logično) “papiri” koje ponuđač može sam da izdaje, kada mu treba i koliko mu treba. Radi se o potvrdama i izvodima iz registara raznih državnih (nadležnih) organa i sudova, koji ne da nisu na jednom mestu, nego nisu ni blizu, a i traženi izvodi i potvrde se ne dobijaju odmah i brzo, tako da se kao najracionalnije rešenje (iziskuje najmanje vremena i troškova) nametnulo - OVERAVANJE prepisa traženih (i dobijenih) dokumenata od strane nadležnog organa.

I, šta uradi prosečni ponuđač? Pripremi tri do pet kopija (može i više, u zavisnosti od procene “potreba”, odnosno mogućeg broja javnih nabavki na kojima će učestvovati u naredna tri meseca) i sa originalima - uputi se nadležnom organu na overu prepisa. Kao i prethodnih tromesečja, ode u najbliži opštinski sud. Strpljivo sačeka svoj red, da bi, kada se konačno primakao “službenom licu određenom rešenjem da vrši overu” (član 2. stav 3. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa) saznao - “da oni nisu nadležni”, “da ne overavaju fotokopije”, “da nemaju odgovarajuće knjige i pečate, odnosno štambilje za traženu overu” ... Zbunjeni potencijalni ponuđač, bojažljivo pita “službeno lice” gde da overi prepise i dobija autoritativni odgovor - idite u opštinu, oni su za to nadležni, a ne mi. Kako u svima nama (znali mi to ili ne) “čuči Jozef K”, pretpostavljamo da je došlo do nekih izmena o kojima mi nemamo pojma, jer ako “nadležni organ” kaže da nije nadležan, valjda on najbolje zna (neće valjda da nas vara, jer ga mrzi da radi ili je u nekom samo njemu znanom “dilu” pa nas šalje tamo gde je skuplje...).

Kada bi prosečni ponuđač (prosečnog građanina sada neću pominjati) imao (što nema) važeće propise ove zemlje - znao bi da je “situacija”, ovoga puta - na njegovoj strani i da sve što je važilo za overe (potpisa, prepisa i rukopisa) pre tri meseca - važi i danas. Barem u normativnom delu, odnosno u propisima i dalje “piše” ono što je pisalo i pre, ništa nije “nestalo”.

Radi se pre svega o Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, objavljenom u “Sl. glasniku RS”, br. 39/93 i Uputstvu o obliku i načinu vođenja upisnika i o načinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, objavljenom u “Sl. glasniku RS”, br. 74/93 (donetom na osnovu člana 19. Zakona). Oba propisa su (kao što se vidi) doneta 1993. godine i do dana današnjeg nemaju nikakvu izmenu.

Uvodne odredbe Zakona (među kojima i član 2, sa sva tri svoja stava) glase:

“I UVODNE ODREDBE

 Član 1.

Overavanje potpisa ili rukopisa jeste potvrđivanje njihove autentičnosti.

Overavanje prepisa jeste potvrđivanje istovetnosti prepisa sa njegovom izvornom ispravom.

Overavanje fotografskog snimka izvorne isprave obavlja se po postupku za overavanje prepisa.

Ovim overavanjima ne potvrđuje se istinitost sadržaja isprave.

 Član 2.

Overavanje potpisa, rukopisa i prepisa obavlja opštinski sud, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Overavanje potpisa, rukopisa i prepisa obavlja i opštinska uprava kao poverene poslove.

Overavanje vrši službeno lice određeno rešenjem.

 Član 3.

Overavanje potpisa, rukopisa i prepisa zabeležava se u upisniku za overavanje. “

Uputstvom se uređuje oblik i način vođenja upisnika i overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, a (u samom tekstu propisa) organ nadležan za ove poslove - naziva se: OPŠTINSKI SUD, ODNOSNO ORGAN UPRAVE

Tačka 2. st. 1. i 2. Uputstva, glase:

“2. Overavanje se vrši u službenim prostorijama suda, odnosno organa uprave.

Opštinski sud, odnosno organ uprave, može da na svom području overavanje potpisa i rukopisa vrši i izvan službenih prostorija ako je lice koje traži overu potpisa ili rukopisa sprečeno da dođe u sud odnosno organ uprave.“

Kako je - “odnosno organ” postao “glavni organ” - nije mi jasno (što se tiče gornjih propisa), pa “u pomoć pozivam” druge propise koji se bave i ovim pitanjima - Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 63/2001, 42/2002, 27/2003, 130/2003 i 29/2004), Sudski poslovnik (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2003) i Zakon o sudskim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002 i 29/2004).

- Članom 54. stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast, dok je članom 70. istog zakona, između ostalog propisano da će se Sudskim poslovnikom detaljnije propisati - postupanje sudskog osoblja sa strankama, vođenje upisnika i pomoćnih knjiga, kao i druga pitanja uređenja i rada suda.

- Sudski poslovnik (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2003) već u prvim članovima određuje svoje ciljeve i okvir delovanja.

“ Član 1.

Sudskim poslovnikom propisuje se unutrašnje uređenje i rad sudova u Republici Srbiji.

Primenom Sudskog poslovnika (u daljem tekstu: Poslovnik) obezbeđuje se uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova važnih za unutrašnju organizaciju i rad suda.

Član 2.

Unutrašnja organizacija i rad suda odvojeni su od suđenja i obuhvataju upravne, administrativne, tehničke, stručne, informacione, finansijske i ostale prateće poslove značajne za sudsku vlast.

Ovi poslovi organizuju se tako da sud svoju funkciju može zakonito, blagovremeno i efikasno ostvarivati i da se strankama olakša obavljanje poslova u sudu i omogući da što pre i sa manje troškova ostvare prava koja im po zakonu pripadaju.“

U okviru III Glave - UNUTRAŠNJE UREĐENJE I POSLOVANJE U SUDU, u delu 8. nalaze se odredbe koje se odnose na pisarnicu i koje glase:

“8. Sudska pisarnica

Član 32.

Administrativni i tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici. Ako je to celishodnije, pojedini poslovi, osim poslova u vezi sa prijemom pismena i vođenjem upisnika i evidencija, obavljaju se u većima.

U sudovima sa većim obimom poslova mogu se obrazovati posebne organizacione jedinice - odseci za rad na predmetima pojednih odeljenja (odsek za krivične, parnične, vanparnične, izvršne i druge predmete), kao i organizacione jedinice kao što su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekspedicija pošte i drugo.

Član 33.

Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih odseka pisarnice.

Kad je pisarnica podeljena na više odseka, radom odseka rukovodi šef odseka pod nadzorom upravitelja pisarnice.“

U XVI Glavi - RAD PISARNICE POSLE DONETIH ODLUKA, u delu 7. nalaze se Ostale odredbe o radu pisarnice, u okviru koje je članom 208. stav 1. tačka 2. propisano da - Pisarnica samostalno overava potpise, rukopise i prepise, osim isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu (što je u nadležnosti, odnosno u okviru poslova sudske uprave - član 6. stav 3. alineja 9).

Dakle, što se tiče i ova dva propisa, poslovi overe “ostaju” u nadležnosti opštinskog suda, čak i više od toga, “detaljnije ih svrstavaju” u domen poslova sudske pisarnice.

Pitanje “knjiga” (upisnika ...) i štambilja - takođe je regulisano Sudskim poslovnikom (nije zaboravljena ni izostavljena overa ni prilikom nabrajanja, ni prilikom dodele oznake, ni prilikom opisa izgleda i sadržine upisnika i štambilja).

Članom 120. stav 1. propisano je da - za pojedine radnje i evidencije sudovi upotrebljavaju obrasce i štambilje koji se nalaze na kraju Poslovnika i čine njegov sastavni deo. U Glavi XVIII, u okviru koje se nalaze odredbe o vođenju upisnika i pomoćnih knjiga, u okviru prvog dela - Osnivanje i oznake, članom 229. propisano je da - sudovi vode upisnike i pomoćne knjige predviđene ovim poslovnikom, a po potrebi, i druge, dok se u delu 11 - Upisnici, nalaze odredbe o vrstama upisnika koje vode opštinski sudovi (član 251.), u okviru koga je (član 251. stav 1. tačka 2. alineja 11) propisano da - Opštinski sudovi vode upisnike za: ... 2) građanske predmete i to za: ... - overe “Ov I” i “OV II” obr. br. 19.

Članom 288. detaljnije se precizira da se upisnici “Ov I” i “Ov II” vode za overu potpisa, rukopisa, prepisa i isprava, s tim što se u upisnik “Ov I” zavode overe potpisa, rukopisa i prepisa izvršene u sudskoj zgradi, a u upisnik “Ov II” van sudske zgrade.

U okviru OBRAZACA koji se nalaze na kraju Poslovnika i čine njegov sastavni deo, nalazi se (u delu - UPISNICI) obrazac broj 19 - Upisnik za overavanje “Ov I” i “Ov II” (sa tačno određenim izgledom, sadržajem, nazivima, redosledom i brojem rubrika), a u delu - ŠTAMBILJI - pod brojem 21 - izgled, sadržaj i veličina (format) štambilja za overe prepisa.

Doda li se svemu gore iznetom i odredba Zakona o sudskim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002 i 29/2004), kojim je propisano da se - za overu prepisa ili fotokopije, za svaki list formata A4 - plaća 50 dinara (Tar. br. 13. stav 2 tačka 4) - onda je potpuno jasno da OVERA prepisa ili fotokopija kao deo nadležnosti opštinskog suda - “NIJE NESTALA IZ PROPISA” (uostalom kao ni upisnici i štambilji). Kako je ova nadležnost nestala u praksi nekih opštinskih sudova - na ovom mestu nije moguće odgovoriti.

*       *       *

Moglo bi se postaviti pitanje - Zašto sve ovo pišem?

Mogla bi se uvažiti i primedba da overa potpisa i prepisa i nije neka “mnogo značajna stvar” (pod pretpostavkom da imamo pravo da odlučujemo šta je značajno, a šta ne). Neki overavaju, a neki ne overavaju - vrlo važno, reći će neko - daleko je racionalnije otići tamo gde overavaju, nego izučavati propise i dokazivati svoje pravo, a tuđu grešku. Doda li se tome činjenica da u ovom trenutku u “pravnoj sferi” ima daleko značajnijih pitanja kojima bi se trebalo baviti i čije su posledice daleko drastičnije, tim više što postoje drugi načini, odnosno mesta na kojima građani mogu (do duše skuplje) da obave svoj posao, pa (u tom kontekstu) “kršenja” propisa o overi i nema neku značajnu težinu.

Mogla bi se uvažiti, ali ... Ovde nije reč - samo o overi dokumenata (pa može ovde, a može i onde, pa ako ne može ovde, može tamo), reč je - o primeni propisa ili bolje reći - o pravu da se on ne primeni.

Dakle, zašto sve ovo pišem?

Zato što me kao građanina i pravnika zanima gde su nestale sve te zakonom propisane nadležnosti, ovlašćenja i obaveze. I naročito, kako je moguće da u zakonima i odgovarajućim podzakonskim propisima “PIŠE” jedno, a u praksi se radi nešto sasvim drugo? Kada su to i kojim propisom neki “nadležni organi” dobili nadležnost da sami sebe “isključe” iz propisane nadležnosti.

Kako mi, kao obični građani možemo znati kad se ko od njih “isključio i uključio” u propisanu nadležnost. Treba li da trčimo od pisarnice do šaltera, od jednih do drugih, dok ne pronađemo onog koji je taj dan “uključen u propisanu nadležnost”?

Ovo nije ni prvi, ni jedini (a po posledicama - ni najteži) “raskorak između propisa i prakse”, ali se ovde posebno na njega osvrćem, jer se radi o “trećem segmentu vlasti”, o onom delu koji doživljavam kao poslednju branu (zaštitu) građanina, pojedinca prema “državi” (vlasti, upravi, organima). Bez obzira što opisani slučaj ne spada (suštinski) u sudsku vlast, ipak se odvija u zgradi suda, od strane sudskog osoblja, te je svakako “od značaja za vršenje sudske vlasti”. Ne treba izgubiti iz vida da se građanin sa sudom sreće “preko pisarnice” i da poverenje i autoritet suda i sudija (ma koliko činjenično neodrživo bilo) - zavise od tog prvog kontakta. Stoga apelujem na predsednike opštinskih sudova da provere da li jedan deo njihovog “sudskog osoblja” koje obavlja određene administrativne, tehničke i druge prateće poslove značajne za sudsku vlast - obavlja te poslove tako da “strankama olakšava i omogućava da što pre i sa što manje troškova ostvare prava koja im po zakonu pripadaju”. Mi smo proverili i videli da nisu baš sve pisarnice “svoja prava i obaveze ovako shvatile”, a one koje jesu (odnosno čiji su ih predsednici već “proverili”) - “guše se u poslu”. Nije baš “lepa” slika (a lepota je najmanji problem) da oni koji rade po zakonu “padaju od posla”, dok oni drugi - na miru, bez gužve i presinga, pijuckaju svoju kaficu i tu i tamo odrade ono što su sebi ostavili u nadležnost.

Na kraju, u ime svih građana (i onih koji znaju, kao i onih koji nisu saznali) zahvaljujem predsednicima svih sudova koji nisu zaboravili da su - Sudovi samostalni organi državne vlasti koji štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost. Ja lično, osećam se sigurnije uz njih.