Paraskeva Mihajlović

Prava iz obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti propisana su Zakonom o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 22/92, 73/92, 82/92, 56/93, 67/93, 34/94, 52/96, 46/98 i 29/2001), Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 30/96, 46/98 i 29/2001) i Zakonom o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 18/92, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98 i 29/2001).

Prava iz dobrovoljnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, uređena su Zakonom o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica i Pravilnikom o dobrovoljnom osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Službeni glasnik RS’, br. 45/97 i 47/97).

Prava iz obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti ostvaruje, po pravilu, nezaposleno lice kome je radni odnos, odnosno osnov za obavezno osiguranje, prestao bez njegove volje ili krivice, po nekom od osnova propisanih Zakonom o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.

Nezaposleno lice invalid rada, po prestanku radnog odnosa, odnosno obaveznog osiguranja, ostvaruje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti po propisima o zapošljavanju, odnosno po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, tako što po isteku prava ostvarenog po propisima o zapošljavanju, ostvaruje prava iz penzijskog i inavalidskog osiguranja.

Osiguranik dobrovoljnog osiguranja, po prestanku osiguranja, ostvaruje pravo na novčanu naknadu nezavisno od razloga prestanka osiguranja, pod uslovom da je bio dobrovoljno osiguran određeno vreme.

U ovom napisu, detaljnije ćemo ukazati na način ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

NOVČANA NAKNADA PO OSNOVU OBAVEZNOG OSIGURANJA

Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje devet meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, a kome je radni odnos, odnosno osnov za obavezno osiguranje prestao:

Pravo na novčanu naknadu pripada i nezaposlenom licu koje je bilo u radnom odnosu na određeno vreme, licu koje je ostvarilo pravo na rad po drugom osnovu, a kome je osnov za obavezno osiguranje prestao bez njegove volje ili krivice, kao i invalidu rada.

Znači, uslov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu nije samo da j e lice osigurano i da je uplaćivan doprinos, već da je nastupio neki od slučajeva (osnova) prestanka radnog odnosa, odnosno obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, utvrđenih u članu 12. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.

Po svim napred navedenim osnovama, nezaposleno lice ostvaruje pravo na novčanu naknadu ako je u rešenju o prestanku radnog odnosa, odnosno o otkazu ugovora o radu, naveden neki od osnova prestanka radnog odnosa na osnovu koga se to pravo ostvaruje.

Navedeni osnovi prestanka radnog odnosa, odnosno obaveznog osiguranja, osim osnova pod tač. 4. 5. i 6. utvrđeni su prema Zakonu o radnim odnosima (“Službeni glasnik RS”, br. 55/96 i 28/2001), koji je bio na snazi do stupanja na snagu Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001).

Zakonom o radu, odredbama čl. 97. do 119. propisani su slučajevi i uslovi za prestanak radnog odnosa, koji se, u određenoj meri, razlikuju od slučajeva i uslova za prestanak radnog odnosa, kako su bili uređeni propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu Zakona o radu.

Zakonom o radu su taksativno utvrđeni razlozi zbog kojih poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca.

Pored toga, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima (“Službeni glasnik RS”, br. 39/2002), koji je stupio na snagu 13. jula 2002. godine, propisani su slučajevi i uslovi za prestanak radnog odnosa zaposlenih u državnim organima (član 64a Zakona).

Analizom slučajeva i uslova za prestanak radnog odnosa, utvrđenih Zakonom o radu, odnosno Zakonom o radnim odnosima u državnim organima (“Službeni glasnik RS”, br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001 i 39/2002), u odnosu na osnove (razloge) za prestanak radnog odnosa, odnosno osnova za obavezno osiguranje iz člana 12. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, utvrđuje se njihova shodna primena u ostvarivanju prava na novčanu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti.

Odredbama člana 101. stav 1. tačka 8. Zakona o radu utvrđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla.

U stavu 3. istog člana utvrđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima, s tim da takvu obavezu nema poslodavac koji ima u radnom odnosu na neodređeno vreme manje od 50 zaposlenih. Zaposleni kome poslodavac, prema članu 119. Zakona o radu, posle isplate otpremnine iz člana 117. istog zakona, otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Prema tome, zaposleni kome je radni odnos, odnosno osnov za obavezno osiguranje, prestao zbog prestanka potrebe za njegovim radom, odnosno zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je zaposleni radio, ostvaruje pravo na novčanu naknadu saglasno odredbama člana 12, stav 1. tačka 1. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, kao i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, saglasno stavu 5. istog člana, i pravo na zdravstveno osiguranje za sebe i članove svoje porodice, za vreme isplate novčane naknade.

Međutim, Zakonom o radu je izmenjen postupak za utvrđivanje viška zaposlenih, kao i prava koja po tom osnovu zaposleni može da ostvari. Predviđena su, naime, dva različita postupka za utvrđivanje i rešavanje viška zaposlenih, u zavisnosti od broja zaposlenih kod poslodavca i broja zaposlenih kojima poslodavac namerava da otkaže ugovor o radu u kalendarskoj godini zbog prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova.

Poslodavac koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme, nije dužan da donosi program rešavanja viška zaposlenih, niti da utvrđuje da li zaposlenom može da obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima, pre otkaza ugovora o radu.

Kada poslodavac, koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme, utvrdi da je prestala potreba za određenim poslovima, zaposlenom na tim poslovima može da otkaže ugovor o radu, pošto mu predhodno isplati otpremninu, u skladu sa zakonom, u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

Poslodavac koji ima više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme, a namerava da otkaže ugovor o radu za više od 10% od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, dužan je da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 114. Zakona). Međutim, ako ovaj poslodavac namerava da, u toku kalendarske godine, otkaže ugovor o radu za manje od 10% zaposlenih, nije obavezan da donese program rešavanja viška zaposlenih.

Program rešavanja viška zaposlenih sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapošljavanje i rok u kome će im se dati otkaz ugovora o radu, a donosi se u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja ( član 114. Zakona).

Prema odredbama člana 116. Zakona o radu, program obavezno sadrži predlog mera kojima se stvaraju uslovi za zapošljavanje, i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Ovako pripremljen program, nakon usvajanja od nadležnog organa poslodavca, dostavlja se Republičkom zavodu za tržište rada - filijali-službi Zavoda prema sedištu poslodavca, a zaposlenima kojima nije moglo da se obezbedi obavljanje drugih poslova (sa punim ili skraćenim radnim vremenom, kod istog ili drugog poslodavca), osposobljavnje za rad na drugim poslovima, ili drugo pravo u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu, poslodavac je dužan da isplati otpremninu, u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, pre nego mu otkaže ugovor o radu.

Odredbom člana 117. Zakona o radu utvrđena je izričita obaveza poslodavca da zaposlenom, pre otkaza ugovora o radu, isplati otpremninu, najmanje u iznosu utvrđenom u zakonu - od dvostrukog do petostrukog iznosa zarade, koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos, u zavisnosti od godina provedenih u radnom odnosu. Gornja granica otpremnine nije zakonom utvrđena, već je predviđeno da se njena visina utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zaposlenom, znači, radni odnos ne može da prestane (ne može mu se otkazati ugovor o radu), ako mu poslodavac prethodno ne isplati otpremninu. Prema Mišljenju Ministarstva za rad i zapošljavanje broj 118-00-2/2002-02 od 18.02.2002. godine, nema smetnji da se zaposleni kome je poslodavac dužan da isplati otpremninu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, dobrovoljno i u pisanoj formi, odrekne prava na otpremninu iz člana 117. Zakona o radu. Zaposlenom koji se dobrovoljno i u pisanoj formi odrekao prava na otpremninu prestaje radni odnos i prijavljuje se Republičkom zavodu za tržište rada radi ostvarivanja prava na novčanu naknadu, penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Zakonom o radu je predviđena zaštita - zabrana otkaza ugovora o radu, i u slučaju viška zaposlenih, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. U ovim slučajevima, zaposleni mogu biti utvrđeni kao višak zaposlenih, ali im poslodavac ne može otkazati ugovor o radu za vreme trajanja trudnoće, odsustva itd. osim ako su se stekli uslovi iz člana 101. stav 1. tač. 3. do 5. i tačke 7. ovog zakona.

1.1. Invalidi rada, koji su radili na poslovima za čijim obavljanjem je prestala potreba, mogu da budu utvrđeni kao višak zaposlenih. Za razliku od zaštite koja je bila propisana propisima o radnim odnosima koji su bili na snazi do donošenja Zakona o radu, i njima može da prestane radni odnos pod istim uslovima kao i drugim zaposlenim, uz isplatu otpremnine, u skladu sa članom 117. Zakona o radu.

Invalidi rada, saglasno odredbama člana 12. stav 4. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, ostvaruju pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, po propisima o zapošljavanju, a po isteku ovog prava, ostvaruju pravo na privremenu novčanu nakndau po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, do zaposlenja ili uključivanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na penziju.

1.2. Zaposleni u državnim organima, odnosno postavljena lica, kada usled promena u organizaciji steknu status neraspoređenog, a ne može im se obezbediti radno mesto u istom ili drugom državnom organu, prestaje im radni odnos (član 64a Zakona o radnim odnosima u državnim organima - “Službeni glasnik RS”, br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001 i 39/2002), i ostvaruju prava i obaveze kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba u preduzeću (član 66. istog zakona).

Naime, ako je u državnom organu došlo do smanjenja broja zaposlenih, odnosno postavljenih lica, usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni i postavljena lica raspoređuju se na radna mesta u istom ili drugom organu koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi. Ukoliko zaposleni, odnosno postavljeno lice, ne prihvati radno mesto na koje je raspoređen, prestaje mu radni odnos i ne može da ostvari prava za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko se, međutim, zaposleni, odnosno postavljeno lice, ne može rasporediti na radno mesto u istom ili drugom državnom organu, nadležni organ donosi rešenje kojim se utvrđuje da je zaposleni, odnosno postavljeno lice ostao neraspoređen (član 65. Zakona o radnim odnosima u državnim organima), te da ostvaruje prava i obaveze kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba u preduzeću.

Ista prava i obaveze imaju i zaposleni, odnosno postavljena lica koji ostanu neraspoređeni u slučaju ukidanja državnog organa (član 67. Zakona), odnosno u slučaju spajanja dva ili više organa u nov organ (član 68. Zakona). Njima prestaje radni odnos i ostvaruju prava i obaveze kao zaposleni za čijim radom je prestala potreba u preduzeću.

Prema tome, zaposleni u državnom organu, odnosno postavljena lica, koja su, u smislu navedenih propisa, stekla status neraspoređenog, ostvaruju prava shodnom primenom odredaba člana 101. stav 1. tačka 8. i st. 3. do 6. istog člana i čl. 114. do 119. Zakona o radu. Naime, državni organ nije obavezan da donosi program rešavanja viška zaposlenih, nezavisno od broja zaposlenih, odnosno postavljenjih lica, kojima prestaje radni odnos po tom osnovu. Radni odnos prestaje rešenjem nadležnog organa (funkcioner koji rukovodi organom, odnosno organ koji je doneo odluku o postavljenju), posle isplate otpremnine iz člana 117. Zakona o radu. Ova lica ostvaruju pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

2. Stečaj, likvidacija, odnosno svi drugi slučajevi prestanka rada poslodavaca

Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (“Službeni list SFRJ”, br. 84/89, i “Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96), u članu 93. utvrđeno je da danom otvaranja stečajnog postupka prestaje radni odnos zaposlenima kod dužnika. To znači, da onog dana kada je na oglasnoj tabli suda istaknuto rešenje o otvaranju stečaja, sa tim danom prestaje radni odnos zaposlenima, s tim da stečajni upravnik ima pravo da zadrži jedan broj zaposlenih radi završavanja neophodnih poslova stečaja

Odredbom člana 98. stav 1. tačka 5. predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Zaposleni kome radni odnos prestane po osnovu stečaja ili likvidacije u smislu navedenih propisa, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje za vreme isplate novčane naknade, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 2. i stav 5. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.

Svi drugi slučajevi prestanka rada poslodavaca odnose se na rad preduzetnika, koji ostvaruju pravo na novčanu naknadu, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 2. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, ako im je rad, odnosno osnov za obavezno osiguranje prestao bez njihove krivice.

Prema članu 101. Zakona o preduzećima (“Službeni list SRJ”, br. 22/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001 i 36/2001), i čl. 26. i 27. Zakona o privatnim preduzetnicima (“Službeni glasnik SRS”, br. 54/89, 9/90 i “Službeni glasnik RS”, br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 i 35/2002), obavljanje delatnosti preduzetnika prestaje:

U svim navedenim slučajevima prestanka rada preduzetnika, osim u slučajevima u kojima je do prestanka rada došlo krivicom preduzetnika (zabrana obavljanja delatnosti, izdržavanje kazne zatvora duže od šest meseci, ako je kažnjavan za obavljanje delatnosti više od tri puta i sl.), kao i u slučaju smrti, odnosno gubitka poslovne sposobnosti (zbog nastupanja invalidnosti), preduzetnik ima pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, u skladu sa članom 12. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. Uslov za ostvarivanje prava preduzetnika, u izloženom smislu, jeste da je bio osiguran za slučaj nezaposlenosti, da su obračunati i plaćeni doprinosi obaveznog socijalnog osiguranja, i da se, po prestanku rada, preduzetnik prijavi Zavodu u propisanom roku i podnese zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu.

3. Neostvarivanje predviđenih rezultata rada, odnosno utvrđena nesposobnost za izvršavanje poslova radnog mesta, u skladu sa zakonom, a bez krivice zaposlenog

Prema članu 12. stav 1. tačka 3. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, nezaposleno lice kome je radni odnos, odnosno osnov za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti prestao zbog neostvarivanja predviđenih rezultata rada, odnosno utvrđene nesposobnosti za izvršavanje poslova radnog mesta, u skladu sa zakonom, a bez krivice radnika, ako ne može da mu se obezbedi drugo radno mesto, ostvaruje pravo na novčanu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti.

Zakonom o radu (član 101. stav 1. tač. 1. i 2.), predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada i ako je utvrđeno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Otkaz ugovora o radu, u ovim slučajevima, poslodavac može dati u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza.

Postupak za utvrđivanje činjenica da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada koji se očekuju, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za izvršavanje poslova na kojima radi, je krajnje pojednostavljen. Poslodavac više nije dužan da formira posebnu komisiju za praćenje rada zaposlenog određeno vreme, da utvrđuje da nema krivice zaposlenog i da ne može da ga rasporedi na drugo radno mesto, pa tek nakon toga da donese odluku o prestanku radnog odnosa.

Međutim, radi zaštite ovih zaposlenih, odredbama člana 107. Zakona o radu, utvrđeno je njihovo pravo na isplatu novčane naknade, i to: u visini jedne zarade za dve godine neprekidnog rada kod poslodavca; jedne i po zarade od dve do 10 godina; dve zarade za 10 do 20 godina, i dve i po zarade kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca.

Zaradom u smislu ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.

Zaposleni, kojima je radni odnos prestao u smislu člana 101. stav 1. tač. 1. i 2. i člana 107. Zakona o radu, i pored činjenice da su ostvarili pravo na isplatu novčane nakande, koju im isplaćuje poslodavac posle otkaza ugovora o radu, ostvaruju pravo na novčanu nakndu za vreme privremene nezaposlenosti, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima, u članu 64a stav 2. tačka 4. propisano je da se zaposlenom otkazuje radni odnos ako izgubi zvanje a nema odgovarajućeg radnog mesta na koje se može rasposrediti u novom zvanju.

Naime, izmenjenim članom 35. Zakona uređeno je da zaposleni koji je ocenjen najnižom ocenom gubi zvanje i prelazi u neposredno niže zvanje u okviru iste školske spreme, a ako takvo zvanje ne postoji, prelazi u najviše zvanje u okviru neposredno niže školske spreme. Zaposleni kome je utvrđeno niže zvanje može biti raspoređen na drugo radno mesto, koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima. Ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može rasporediti, prestaje mu radni odnos.

Prestanak radnog odnosa po osnovu gubitka zvanja, kada nema odgovarajućeg radnog mesta na koje se zaposleni može rasporediti u nižem zvanju, može se upodobiti slučajevima iz člana 101. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o radu, te da i ova lica ostvaruju pravo na novčanu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Sa njima treba izjednačiti i slučajeve utvrđene u prelaznim odredbama člana 17. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojim je uređena mogućnost da se, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je nadležan za predlaganje ocene rada, sprovede postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog. Rukovodilac može predložiti vanredno ocenjivanje ako smatra da zaposleni tri meseca uzastopno nije obavljao poslove na zadovoljavajući način. Zaposlenom koji je ocenjen najnižom ocenom prestaje radni odnos.

Kada zaposleni promeni mesto prebivališta, u kome živi i radi, zbog premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima, kojima je utvrđeno da se premeštaj (raspoređivanje) u drugo mesto vrši bez saglasnosti bračnog druga, zaposleni ima pravo na novčanu nakandu. Ovde se najčešće radi o vojnim licima i licima izabranim na državnu i drugu javnu funkciju i sl.

Pored rešenja o prestanku radnog odnosa, nezaposleno lice je dužno da pruži i dokaze da je bračni drug premešten u drugo mesto, bez njegove saglasnosti.

5. Zdravstveno stanje nezaposlenog lica ili članova porodice

Pravo na novčanu naknadu ostvaruje i nezaposleno lice kome je radni odnos prestao na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa da su njemu ili članovima njegove uže porodice, neophodne promene mesta rada, odnosno boravka, iz zdravstvenih razloga (zbog promene klime, lečenja i sl.).

6. Prestanak radnog odnosa na određeno vreme

Pravo na novčanu nakandu za slučaj nezaposlenosti pripada i nezaposlenom licu koje je bilo u radnom odnosu na određeno vreme, ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom ili krivicom (član 12. stav 2. Zakona o zapoišljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica).

Pravo na novčanu naknadu ne može da ostvari nezaposleno lice kome je radni odnos na određeno vreme prestao: (1) pre isteka roka na koji je zasnovao radni odnos, na osnovu pismene izjave zaposlenog da želi da mu prestane radni odnos; (2) po osnovu učinjene povrede radne obaveze u smislu člana 101. stav 1. tač. 3. do 7. Zakona o radu, i (3) po sili zakona, u smislu člana 98. Zakona o radu.

Zakonom o radu (član 23), radni odnos na određeno vreme uređen je na drugačiji način. Nije više ograničen ni uslovljen određivanjem slučajeva u kojima može da se zasnuje radni odnos na određeno vreme, već je samo ograničen vremenom trajanja - najduže tri godine, osim u slučaju zamene privremeno odsutnog zaposlenog - do povratka zaposlenog na rad.

Radni odnos na određeno vreme, prema tome, može da traje neprekidno ili sa prekidima najduže tri godine, odnosno u slučaju zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka na rad. Prekid rada kraći od 30 dana ne smatra se prekidom radnog odnosa, a produžavanjem rada najmanje pet radnih dana po isteku roka koji je utvrđen ugovorom o radu, radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme.

Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova za koje kod poslodavca ne postoji stalna potreba (iznenadno povećan obim poslova), koji se obavljaju u određenom vremenskom periodu (sezonski poslovi), odnosno u slučaju zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka na rad.

Po isteku roka od tri godine, sa istim licem, na istim poslovima, ne može se zaključiti novi ugovor o radu. Isto lice može ponovo zasnovati radni odnos na određeno vreme, kod istog poslodavca, na drugim poslovima.

Pri zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme, u skladu sa članom 23. Zakona o radu, ugovorom o radu utvrđuje se vreme za koje zaposleni zasniva radni odnos.

Zaposlenom na određeno vreme, radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan, saglasno članu 97. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Poslodavac je dužan da po isteku roka za koji je zaključen ugovor o radu (zasnovan radni odnos na određeno vreme), otkaže ugovor o radu.

Nezaposleno lice, kome je radni odnos na određeno vreme prestao bez njegove volje ili krivice, po isteku vremena na koje je zaključen ugovor o radu, otkazom ugovora o radu, odnosno po povratku privremeno odsutnog zaposlenog na rad, ostvaruje pravo na novčanu naknadu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Pravo na novčanu naknadu ima i nezaposleno lice koje je ostvarilo pravo na rad po drugom osnovu, a kome je rad, odnosno osnov za obavezno osiguranje prestao bez njegove volje ili krivice. Ovim su obuhvaćeni, pre svega, osiguranici samostalnih delatnosti (fizička lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivači, odnosno vlasnici preduzeća, radnje i poljoprivrednog gazdinstva, ako nisu osigurani po drugom osnovu, sveštenici i verski službenici), ako im osnov za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, prestane bez njihove volje ili krivice.

2) Uslovi za ostvarivanje prava na novčanu naknadu

Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje devet meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci (član 13. Zakona o zapošljavnju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica).

Nezaposleno lice ostvaruje pravo na novčanu naknadu od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa, ako se prijavi na evidenciju nezaposlenih lica i podnese zahtev u roku od 42 dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno od dana prestanka osiguranja. Ako nezaposleno lice podnese zahtev po isteku ovog roka, nezavisno od toga da li se prijavilo na evidenciju u propisanom roku, ostvaruje pravo na novčanu naknadu samo za preostalo vreme, a ako zahtev podnese po isteku vremena za koje bi mu se isplaćivala novčana naknada, ne može da ostvari pravo na novčanu naknadu. Međutim, ako se nezaposleno lice prijavilo na evidenciju, odnosno podnelo zahtev po isteku roka od 42 dana zbog nesposobnosti za rad, što se dokazuje nalazom nadležne zdravstvene organizacije, smatraće se da je zahtev podnet u zakonskom roku i ostvariće pravo na novčanu naknadu od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa.

3) Vreme korišćenja prava na novčanu naknadu

Vreme korišćenja prava na novčanu naknadu ( dužina isplatnog perioda), utvrđeno je članom 14. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava na novčanu naknadu, u zavisnosti od dužine staža osiguranja. Uslov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu je da je lice određeni vremenski period bilo osigurano, odnosno da je uplaćivan doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Staž osiguranja na koji se ne plaća doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti (beneficirani staž, produženo osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme korišćenja prava na novčanu naknadu i sl.), ne računa se u staž osiguranja za utvrđivanje prava na novčanu nakndu, odnosno za utvrđivanje dužine isplatnog perioda. Neprekidnim osiguranjem, u smislu ovog zakona, smatra se i prekid osiguranja koji je kraći od 42 dana.

U zavisnosti od staža osiguranja, nezaposleno lice može da ostvari pravo na novčanu naknadu u trajanju od tri do 24 meseca, i to: (1) tri meseca, ako je bilo osigurano devet meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci; (2) šest meseci, ako je bilo osigurano tri godine neprekidno ili pet godina sa prekidima u poslednjih osam godina; (3) devet meseci, ako je bilo osigurano 10 - 15 godina; (4) 12 meseci, ako je bilo osigurano 15 - 20 godina; (5) 18 meseci, ako je bilo osigurano 20 - 25 godina, i (6) 24 meseca, ako je bilo osigurano 25 i više meseci.

Izuzetno, isplata novčane naknade nastavlja se i posle isteka isplatnog perioda, u slučajevima predviđenim u članu 15. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, za vreme trudnoće i porođaja koje se zaposlenima priznaje kao porodiljsko odsustvo; za vreme privremene nesposobnosti za rad utvrđene po propisima o zdravstvenom osiguranju, dok ta nesposobnost traje, i za vreme za koje se nezaposleno lice nalazi na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji.

a. Porodiljsko odsustvo, prema Zakonu o radu (čl. 69. do 75), uređeno je na drugačiji način, u odnosu na rešenja iz Zakona o radnim odnosima, i sastoji se iz dva dela - porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana, koje može da otpočne na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre porođaja. Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja, a zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Na osnovu datih mišljenja i tumačenja ove odredbe, od strane Ministarstva za rad i zapošljavanje, u pogledu prava i obaveza zaposlene žene, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta izjednačeno je sa porodiljskim odsustvom prema ranije važećim propisima. Prema tome, zaposlenoj ženi za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, nastaviće se isplata novčane naknade, u smislu člana 15. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, ukoliko joj u toku tog odsustva istekne pravo na novčanu naknadu.

Pravo na nastavljanje isplate novčane naknade, u izloženom smislu, ostvariće i otac deteta, ako koristi odsustvo sa rada radi nege deteta, u smislu člana 69. st. 4. do 7. Zakona o radu.

c. Privremena nesposobnost za rad, utvrđena po propisima o zdravstvenom osiguranju je, takođe, razlog za nastavljanje isplate novčane naknade, ukoliko je isplatni periopd istekao u toku trajanja privremene nesposobnosti za rad. Nesposobnost za rad nezaposlenog lica - korisnika novčane naknade, utvrđuju organi nadležni za ocenu zdravstvene sposobnosti zaposlenih.

d. Priprema za zapošljavanje - stručno osposobljavanje, prekvalifikacija ili dokvalifikacija nezaposlenog lica - korisnika novčane naknade je, takođe, razlog za nastavljanje isplate novčane naknade za vreme trajanja pripreme za zapošljavanje, ukoliko isplatni period istekne u toku njenog trajanja.

4) Visina novčane naknade

Visina novčane naknade utvrđuje se u zavisnosti od visine zarade i staža osiguranja, u iznosu od 60% prosečne zarade nezaposlenog lica, ostvarene u skladu sa zakonom u poslednja tri meseca pre prestanka radnog odnosa, odnosno osiguranja. Dobijeni iznos uvećava se za 2% za svaku godinu staža osiguranja i tako dobijeni iznos upoređuje se sa prosečnom mesečnom zaradom po zaposlenom ostvarene u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Ovako utvrđena novčana nakanda ne može da bude niža od 40% niti viša od 80% od prosečne mesečne (bruto) zarade po zaposlenom ostvarene u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Novčana naknada se mesečno usklađuje sa kretanjem zarada u privredi Republike.

Ako poslodavac, u određenom periodu pre prestanka radnog odnosa zaposlenog, ne isplaćuje zarade zaposlenima ili isplaćuje zarade u manjem iznosu nego što su utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, dužan je da doprinose uplaćuje na zakonom propisane osnovice (najniže osnovice). U tom slučaju, visina novčane naknade će se utvrditi prema visini osnovice na koju su obračunati i uplaćeni doprinosi za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Međutim, ako poslodavac u određenom periodu pre prestanka radnog odnosa zaposlenog, nije uplaćivao doprinose za obavezno socijalno osiguranje (što je čest slučaj, naročito, kada je stečaj u pitanju), to vreme rada za koje nije plaćen doprinos, tretira se kao mirovanje radnog odnosa ( ne priznaje se u staž osiguranja), a osnovni uslov za ostvarivanje prava iz člana 13. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, utvrđuje se prema stažu osiguranja do poslednje uplate doprinosa. Visina novčane naknade u ovom slučaju, utvrđuje se u visini od 40% (zakonom utvrđen najniži iznos novčane naknade), pošto zaposleni nije ostvario zaradu u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome mu je prestao radni odnos.

Ako poslodavac ili nezaposleno lice naknadno uplate zaostali iznos doprinosa, Zavod će po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, a u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, ponoviti postupak i izmeniti rešenje.

5) Novčana naknada za preostalo vreme

Za preostalo vreme utvrđuje se nezaposlenom licu, koje se u toku korišćenja prava na novčanu naknadu, zaposli ili ostvari pravo na rad po drugom osnovu, pa mu iz tih razloga prestane pravo na novčanu naknadu. Ako ovo lice ponovo ostane nezaposleno, može mu se produžiti isplata novčane naknade, u istom iznosu, za preostalo vreme, ako je to povoljnije za njega.

Staž osiguranja ostvaren u toku ovog rada, ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja dužine isplatnog perioda za preostalo vreme. Taj staž se u postupku utvrđuje i bitan je za ocenu da li je za nezaposleno lice povoljnije da ostvari ponovno pravo na novčanu naknadu prema stažu ostvarenom u poslednjem radnom odnosu, ili da nastavi korišćenje preostalog prava.

6) Ponovno pravo na novčanu naknadu

Nezaposleno lice ostvaruje pravo na novčanu naknadu ako mu je ovo pravo prestalo istekom vremena korišćenja prava, utvrđenog rešenjem, ako ponovo ispuni uslove za ostvarivanje prava - najmanje devet meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, kao i druge uslove propisane zakonom, u pogledu rokova i osnova prestanka radnog odnosa.

7) Obustava isplate novčane naknade

Obustava se vrši u slučaju: (1) ako nezaposleno lice bude upućeno na izdržavanje kazne zatvora ili smešteno u ustanovu radi primenjivanja izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju do šest meseci, i (2) ako bude upućeno na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka. Isplata novčane naknade se obustavlja, a po prestanku osnoiva za obustavu, isplata novčane naknade se nastavlja za preostalo vreme, u istom iznosu, ako se nezaposleno lice prijavi na evidenciju u roku od 30 dana od dana prestanka osnova za obustavu isplate.

8) Prestanak prava na novčanu naknadu

Pravo na novčanu naknadu nezaposlenom licu prestaje kada:

Kada nastupi neki od navedenih slučajeva, nezaposlenom licu prestaje pravo na novčanu naknadu, donošenjem rešenja o tome po službenoj dužnosti.

Pravo na novčanu naknadu, prema alineji 3. člana 19. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, prestaje kada nezaposleno lice ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju, nezavisno od toga da li lice želi da ostvari to pravo u tom trenutku. Naime, prema članu 22. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja (“Službeni list SRJ”, br. 30/96 i 70/2001), osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: (1) kad navrši 63 (muškarac), odnosno 58 (žena) godina života i najmanje 20 godina penzijskog staža; (2) kad navrši 65 (muškarac), odnoisno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, i (3) kad navrši 4o (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života.

Nezaposlena lica - korisnici prava na novčanu naknadu, kojima je radni odnos prestao zbog prestanka potrebe za njihovim radom, odnosno zbog stečaja, likvidacije i u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, na osnovu člana 12. stav 5 Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, ostvaruju i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme isplate novčane naknade. Svi korisnici prava na novčanu nakndu, za vreme isplate novčane naknade, ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, na osnovu člana 8. Zakona o zdravstvenom osiguranju, nezavisno od osnova prestanka radnog odnosa.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno za zdravstveno osiguranje, za ova lica, uplaćuje Zavod. Osnovicu za obračun i uplatu doprinosa čini novčana naknada, doprinos se obračunava po stopi od 19,6% za penzijsko i invalidsko osiguranje i 10,5% za zdravstveno osiguranje.

Zavod za ova lica vrši prijavljivanje na penzijsko i invalidsko osiguranje i upisuje u radnu knjižicu staž osiguranja ostvaren po ovom osnovu. Zavod, takođe, vrši prijavljivanje korisnika novčane naknade ( i članove njihove porodice, ako nisu osigurani po drugom osnovu), na zdravstveno osiguranje i overava zdravstvene knjižice u rokovima predviđenim za javljanje na evidenciju nezaposlenih.

Po isteku prava na novčanu naknadu, prestaje im pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje. Ako nezaposleno lice ne može da bude zdravstveno osigurano po drugom osnovu (kao član uže porodice i sl.), ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu, koja se, na teret budžeta Republike, obezbeđuje za sva nezaposlena lica koja nisu zdravstveno osigurana po drugom osnovu, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.

JEDNOKRATNA ISPLATA NOVČANE NAKNADE

Odredbom člana 16. stav 2. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, propisana je mogućnost da se na zahtev nezaposlenog lica, pod uslovima utvrđenim opštim aktom Zavoda, novčana naknada, utvrđena pravosnažnim rešenjem, isplati u jednokratnom iznosu.

U cilju podsticanja nezaposlenih lica, prvenstveno korisnika novčane naknade, za stvaranje uslova za brže zapošljavnje, odredbama čl. 42. do 44. Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava nezaposlenih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 35/97, 39/97, 52/97, 22/98, 8/2000, 29/2000, 49/2001 i 28/2002), uređeni su uslovi i način isplate novčane naknade u jednokratnom iznosu, prema kojima nezaposleno lice može sredstva da koristi za osnivanje privatnog preduzeća, radnje, poljoprivrednog gazdinstva i sl. ili ulaganjem (udruživanjem) sredstava u drugo preduzeće, da obezbedi svoje zapošljavanje zasnivanjem radnog odnosa na neodređeno vreme. Cilj je da se sredstva namenski upotrebe radi stvaranja uslova za rad.

Novčana naknada u jednokratnom iznosu obračunava se i isplaćuje odjednom, za preostalo vreme isplatnog perioda, koji je korisniku utvrđen pravosnažnim rešenjem o priznavanju prava na novčanu naknadu.

Zahtev za isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu, podnosi nezaposleno lice - korisnik novčane naknade, koji želi da ta sredstva iskoristi za svoje zapošljavanje, odnosno radno angažovanje.

Lice koje želi da sredstva upotrebi za osnivanje preduzeća, radnje, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika privređivanja (samozapošljavanje), uz zahtev, u kome navodi namenu sredstava, dužno je da priloži rešenje nadležnog organa o odobravanju bavljenja određenom delatnošću, iz koga se utvrđuje datum početka obavljanja delatnosti.

Lice koje ulaže (udružuje) sredstva u drugo preduzeće radi svog zapošljavanja, pored zahteva, prilaže i potvrdu poslodavca, kojom se potvrđuje da će sa nezaposlenim licem zasnovati radni odnos na neodređeno vreme, kao i da će se sredstva upotrebiti za opremanje radnog mesta.

Odluku o odobravanju jednokratne isplate novčane naknade, po zahtevu nezaposlenog lica, donosi direktor Zavoda, kojom se utvrđuje preostalo vreme i iznos sredstava koji će se isplatiti u jednokratnom iznosu. Na osnovu odluke, direktor Zavoda i nezaposleno lice - podnosilac zahteva, potpisuju ugovor, kojim utvrđuju međusobna prava i obaveze. U slučaju udruživanja sredstava radi zasnivanja radnog odnosa, nezaposleno lice je dužno da priloži ugovor o radu i dokaz o obaveznom socijalnonm osiguranju. Lice koje se samozapošljava dužno je da, u roku od 6o dana od dana potpisivanja ugovora, podnese dokaze o namenskom korišćenju sredstava.

O korisniku sredstava prestaje da se vodi evidencija, danom otpočinjanja obavljanja delatnosti, odnosno danom zasnivanja radnog odnosa, a najkasnije u roku od 60 dana od dana zaključenja ugovora.

Ukoliko je korisniku sredstava bilo priznato i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, to pravo prestaje danom brisanja iz evidencije. Istog dana prestaje i pravo na zdravstveno osiguranje. Danom otpočinjanja obavljanja delatnosti, odnosno danom zasnivanja radnog odnosa, ova lica stupaju u obavezno socijalno osiguranje, po sopstvenom osiguranju, kao osiguranici samostalnih delatnosti, odnosno osiguranici-zaposlenih.

Osiguranik dobrovoljnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, po prestanku osiguranja, stiče pravo na novčanu naknadu, nezavisno od osnova (razloga) prestanka osiguranja, ako je bio dobrovoljno osiguran za slučaj nezaposlenosti najmanje devet meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci.

Obim prava (dužina isplatnog perioda i visina novčane naknade), zavisi od dužine trajanja dobrovoljnog osiguranja i visine uplaćenog doprinosa po tom osnovu.

Isplatni periodi novčane naknade isti su kao i za osiguranike obaveznog osiguranja i iznose od tri do 24 meseca za osiguranike koji su bili dobrovoljno osigurani preko 25 godina.

Visina novčane naknade utvrđuje se u iznosu od 70% od osnovice osiguranja na koju je obračunat i plaćen doprinos za mesec koji prethodi mesecu prestanka dobrovoljnog osiguranja, uvećane za 1,5% za svaku godinu staža dobrovoljnog osiguranja, s tim da novčana naknada ne može da bude viša od osnovice na koju je lice osigurano.

Nezaposlenom licu koje je, pored obaveznog osiguranja, bilo dobrovoljno osigurano na veći obim prava, visina novčane naknade utvrđuje se po osnovu oba osiguranja - po osnovu obaveznog osiguranja prema odredbama člana 20. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, i po osnovu dobrovoljnog osiguranja, saglasno članu 24. Pravilnika o dobrovoljnom osiguranju, kao i za druga dobrovoljno osigurana lica.

Novčana naknada pripada nezaposlenom licu od prvog dana po prestanku dobrovoljnog osiguranja, ako se prijavi Zavodu i podnese zahtev u roku od 42 dana od dana prestanka osiguranja. Ako zahtev podnese po isteku ovog roka, novčana naknada mu pripada od dana podnošenja zahteva za preostalo vreme za koje mu pripada novčana naknada po osnovu dobrovoljnog osiguranja.

O pravu na novčanu naknadu, po osnovu dobrovoljnog osiguranja, po zahtevu osiguranika, donosi se rešenje, u skladu sa zakonom i opštim aktima Zavoda.