O NACRTU ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU

Vida Petrović-Škero,
sudija Vrhovnog suda Srbije,
predsednik Radne grupe za izradu Predloga ZPP

UVODNA RAZMATRANJA

Efikasno pravosuđe je od strateške važnosti za ostvarenje interesa Republike Srbije u procesu demokratizacije i pridruženja Evropskoj Uniji. Postizanje efikasnosti, samostalnosti i nezavisnosti na osnovu međunarodnih standarda je osnovni cilj koji treba ostvariti reformom pravosudnog sistema.

Reforma pravosudnog sistema podrazumeva postojanje uslova i preduslova da bi mogla da se ostvari, a nikako ne sme biti samoj sebi cilj. Zakon o parničnom postupku (ZPP) kao jedan od preduslova za efikasan rad treba da omogući pozitivne promene, kako one vezane za nosioce pravosudnih funkcija, tako i za sve one kojima je rad pravosudnih organa namenjen. Da bi se ostvarile promene, pored toga što je potrebno njihovo iniciranje i usvajanje, veoma je važan faktor i mogućnost njihovih primena. Najvažnije je da se prilikom usvajanja promena mora voditi računa šta su naše potrebe, i koje su nam mogućnosti. Mora se imati u vidu stanje u kome se nalazi naše sudstvo, advokatura, kakve kadrove imamo i kakve možemo očekivati u budućnosti. Kakve su materijalne mogućnosti koje uslovljavaju uvođenje tehničkih novina koje bi vodile poboljšanju efikasnosti, a da ne bi bili u situaciji da napredno zakonodavstvo postane u praksi kočnica (npr. elektronska pošta, snimanje suđenja itd.).

Pri izradi Predloga zakona moralo se voditi stoga računa o ravnoteži želja, potreba i mogućnosti. Stoga se vodilo računa o potrebama građana za što bržim postupcima; predlozima sudstva; dugogodišnjim raspravama i analizama naučne javnosti o potrebama izmene ovog zakona. Praćena su rešenja uporednog prava (Austrije, Nemačke, Francuske...), a posebno rešenja u državama koje su formirane iz bivše Jugoslavije, s obzirom na slične potrebe i probleme, a posebno njihova iskustva u vezi pripreme novih rešenja. Očigledna ograničenja za neka rešenja predstavljaju nepromenjeni republički Ustav i neizvesnost u pogledu rešenja koja će dati novi Ustav.

Ustavna povelja državne zajednice SCG dala je mogućnost da se na dva načina regulišu željene izmene - izmenama i dopunama važećeg saveznog ZPP-a, ili donošenjem novog republičkog zakona. Imajući u vidu da je Crna Gora donela novi ZPP kao republički zakon, prihvaćena je bolja mogućnost za izmene, nove institute i redakcione izmene kroz novi republički zakon, s tim što su ostale na snazi odredbe iz Glave XXXI saveznog ZPP-a koje se odnose na izabrane sudove. U osnovi novi zakon predstavlja izmenjen i dopunjen ranije važeći ZPP, koji je uglavnom zadržao postojeću sistematizaciju.

Ciljevi koji su potrebni da se ostvare u ovoj fazi reforme

1. Povećanje efikasnosti rada i iznalaženje optimalnih mera za to. Radi ostvarenja ovoga cilja posebno se vodilo računa o implementaciji i suštinskom značenju člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima koja predviđa da svako ima pravo na pravično i javno suđenje u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim zakonom. Ova odredba nas obavezuje da efikasnost mora biti povezana s pravičnošću, jedno na uštrb drugog ne bi dalo tražene rezultate. Samo brzo, ali pravično sudstvo može biti efikasno.

2. Težnja za pojednostavljenjem postupka, gde god je moguće (broj ročišta, rokovi, sankcionisanje zloupotreba, pravni lekovi, ovlašćenja drugostepenog suda....). Radi ostvarenja ovoga cilja, posebno se moralo voditi računa da će Evropski sud interesovati koje je mere država preduzela da se reše problemi vezani za dužinu trajanja postupka, a da evropski standardi potvrđuju da nepostojanje razumnog roka ne pravda veliko opterećenje sudskog sistema, niti manjak sredstva predviđenih u budžetu jedne zemlje za efikasno funkcionisanje pravosudnog sistema.

3. Izvršene su promene u pravcu implementacije mehanizama i standarda za promociju i zaštitu prava u cilju harmonizacije sada sa standardima, a krajnji cilj u budućoj etapi, sa pravom Evropske Unije i drugim međunarodnim organizacijama. U ostvarenju ovog cilja, izvršena je afirmacija van sudskog načina rešavanja sporova, i prihvaćeni institut posredovanja (medijacije). Ovim zakonom dat je osnov ovog inače neformalnog postupka, a sledeći reformski korak će biti donošenje Zakona o medijaciji. Uvedene su dve nove procedure koje osnov imaju u preporukama Saveta ministra R (95) i koje predstavljaju ozakonjenje postojeće sudske prakse koja nije imala tačno predviđenu proceduru i zakonske rokove u pogledu zauzimanja stavova od strane najviše sudske instance Vrhovnog suda.

Izvršene promene

U Opštim odredbama Predloga ZPP, formulisani su pravo na pravnu zaštitu i očekivani rezultati od nje, regulisano je pravo na pravično suđenje, i ukazano na buduću strategiju, rešavanje sporova alternativnim načinom, posredovanjem. Osnovna izmena sadržana je u napuštanju načela materijalne istine i afirmaciji raspravnog sistema, a da činjeničnu građu obezbeđuju stranke. Sud više nije vezan istražnim načelom, osim kod nedopuštenih dispozicija. U drugom stepenu sudiće se uvek u veću sastavljenom od tri profesionalne sudije. Napravljena je razlika između isključenja i izuzeća, tako da je obezbeđena pravna zaštita u skladu sa pravnim standardima u vezi prava na pravično suđenje, a posebno u odnosu na shvatanje kada se sud smatra nepristrasnim. Smanjena je mogućnost zloupotreba procesnih prava u pogledu ovih instituta, kao i instituta delegacije.

Izvršene su promene u odnosu na status privremenog zastupnika (član 79-82), a zbog efikasnosti postupka. Stranačka sposobnost je data i udruženjima bez svojstva pravnog lica pod određenim uslovima (član 73). Stranku će moći da zastupa advokatski pripravnik samo ako je u punomoćju izričito dato ovakvo ovlašćenje (član 94). U postupcima po vanrednim pravnim lekovima obavezno je zastupanje stranke od strane advokata. Ako stranka tokom postupka umre, izdato punomoćje prestaje da važi, pa punomoćnik, ako je i advokat, može preduzimati samo radnje koje ne trpe odlaganje.

Sud više nema obavezu da vraća na uređenje podneske koje je sačinio advokat ili kvalifikovani punomoćnik (diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom) njih će odmah, ukoliko su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno, odbaciti. (član 103. stav 5).

Rokovi su skraćeni, razrešeni su problemi isticanja rokova u neradne dane, regulisane su i promene u pogledu računanja i održavanja rokova i vraćanja u pređašnje stanje.

U Glavi koja reguliše dostavljanje pismena i razmatranje spisa ugrađen je sporazum o dostavljanju, uvedene su novine koje sprečavaju zloupotrebe procesnih ovlašćenja, a uvedena je i mogućnost dostavljanja preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, što će omogućiti veću efikasnost, izbegavanje održavanja rokova za dostavljanje u inostranstvo i to u evropsku zemlju šest meseci, a vanevropsku u roku od dve godine. Sud više nema obavezu da pribavlja po službenoj dužnosti novu, promenjenu adresu stranke.

U pogledu troškova postupka, najvažnija je novina sticanje prava na besplatno zastupanje, ako je to nužno radi zaštite njenog prava (član 166).

U Predlogu je kao novina uveden postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja. Tačno su predviđeni uslovi i rok u kome se mora doneti odluka od strane Vrhovnog suda. Ovo bi predstavljalo efikasno rešenje, s obzirom na postojeći mentalitet sudstva, koje na ovaj način već rešava pravne probleme kada postoji veći broj parnica sličnog činjeničnog stanja i istog pravnog osnova, s tim što nije bila utvrđena procedura i nisu ograničeni rokovi za rešenje pravnog pitanja koje se prvi put rešava pred Vrhovnim sudom. Slična rešenja postoje u pravu Evropske Unije.

Nepoštovanje procesne discipline reguliše se posebnom glavom i ove odredbe svakako će doprineti ugledu i dostojanstvu suda. Sankcionišu se sva nečinjenja, čak i trećih lica, firmi, odgovornih lica. Predviđena je mogućnost razdvajanja postupka u slučaju zahteva za naknadu štete zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja, da ovakva prava stranaka ne bi dovela do odugovlačenja postupka o glavnoj stvari.

Najveće izmene su predviđene za sam tok postupka. Ukoliko je tužilac u inostranstvu, dužan je da imenuje punomoćnika za prijem pismena. Ukinut je institut mirovanja postupka i tačno regulisano kada će doći do zastajanja sa postupkom. U pogledu dokazivanja formulisano je pravilo o teretu dokazivanja (član 223). Razjašnjeno je šta su notorne činjenice, šta saznanja iz druge parnice i uvedena pravila za njihovu primenu. U pogledu veštačenja otklonjeni su nedostaci uočeni u praksi i kao pravilo uvedeno davanje nalaza u pismenom obliku. Uvedena je mogućnost čitanja zapisnika sa iskazima saslušanih stranaka koje su tokom postupka umrle, ili nije moguće ponovo izvesti ovaj dokaz. Procesna disciplina mora biti pojačana već tokom pripreme glavne rasprave.

Uvedena je obaveznost odgovora na tužbu u roku do 30 dana, a kao sankcija zbog nepostupanja predviđena je presuda zbog propuštanja. Sud će biti u mogućnosti da donese meritornu odluku u toku pripreme postupka i van rasprave, ako nema spora o činjenicama (član 276). Rokovi su pooštreni i usled njihovog propuštanja predviđene sankcije. S obzirom na ovakve novine, presuda zbog izostanka ostala je samo kao mogućnost u maličnim sporovima, presuda zbog propuštanja uvedena je kao novina, a regulisano je i proširenje pravnosnažnosti i vremenskih granica važenja presude.

U pogledu žalbe izjavljene protiv presude, uređenje će biti nužno samo ako se ne vidi koja se presuda pobija, a sankcija u vezi nepostupanja je odbačaj žalbe. Žalba će moći da se izjavi i zbog novih činjenica i dokaza, ali samo pod uslovom da žalilac učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao nove činjenice i dokaze izneti do zaključenja glavne rasprave. Troškove u vezi ovoga snosiće žalilac. U žalbi se više neće moći isticati kompenzacioni i prigovor zastarelosti. Broj bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se može izjaviti žalba je smanjen, sada ih ima dvanaest, ali je najvažnije da će sud po službenoj dužnosti paziti samo na sastav suda i mogućnost učestvovanja sudije u postupku, apsolutnu nenadležnost, nezakonito raspolaganje, onemogućavanje raspravljanja i povredu koja se tiče stranačke sposobnosti i zastupanja. Za sve ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka sud neće više paziti po službenoj dužnosti, već samo ukoliko stranka na njih ukaže svojom žalbom. Prvostepena odluka će moći da se ukine jedanput, ukoliko ni posle donošenja prvostepene odluke po drugi put presudu nije moguće potvrditi ili preinačiti, drugostepeno veće će zakazati raspravu i odlučiće o žalbi i zahtevima stranaka i tako omogućiti efikasniji mehanizam dolaženja do pravde, stranka će videti izvesnost okončanja parnice, a omogućeno je i stvaranje mehanizma za pravljenje kriterijuma za napredovanje sudija.

U Glavi o vanrednim pravnim lekovima uveden je novi pravni lek - žalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje (direktna revizija). Poznata je u uporednom pravu, a imajući u vidu da je praksa pokazala da se često pojavljuju parnice sa sličnim činjeničnim stanjem, a istim pravnim problemom, ovaj pravni lek će omogućiti da se po tačno propisanim uslovima mogu mnogo brže rešiti. Prema Predlogu, u budućnosti revizijski sud će moći da odlučuje o reviziji koja inače nije dozvoljena ako po oceni Apelacionog suda treba da se razmotri pravno pitanje od opšteg interesa za ujednačavanje sudske prakse ili kada je to potrebno radi novog tumačenja prava. Vrhovni sud Srbije neće više obrazlagati detaljnu odluku kad odbija reviziju, a ponavljaju se žalbeni razlozi ili kad nema novog tumačenja prava. Ovo će omogućiti da se rastereti sud u bespotrebnom ponavljanju istih argumenata u veoma velikom broju presuda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti tužilac će podizati u istim rokovima kao što je to bilo ranije predviđeno, osim kod sporova koji se odnose na ugovor o prometu nepokretnosti ali samo u situaciji kad nije dozvoljeno raspolaganje stranaka koja su u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Novinu predstavlja još jedan razlog za ponavljanje postupka i to kada nadležni sud reši prethodno pitanje u propisanom postupku. Ono što je sasvim novo, ponavljanje postupka je, prema predlogu, omogućeno bez vremenskog ograničenja ako pred Evropskim sudom po okončanju parnice bude doneta odluka o istom ili sličnom pravnom odnosu, protiv SCG. Ova novina će omogućiti građanima da regulišu i ostvare svoja prava i pred domaćim sudom ukoliko nisu u mogućnosti da pokrenu postupak za zaštitu svojih ljudskih prava pred Evropskim sudom koji je utvrdio u veoma sličnoj pravnoj situaciji, da postoje kršenja ljudskih prava.

Predviđen je nov, poseban postupak, uslovljen razvitkom prava. Radi se o postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora. Odredbe ove glave su u saglasnosti sa Zakonom o mirnom rešavanju sporova, koji se nalazi u zakonskoj proceduri za usvajanje.

Zaključak

Predlog novog zakona o parničnom postupku svakako će predstavljati za neke veliku novinu, za neke mali korak, jer su očekivali mnogo više u izmenama, ali svakako će doprineti efikasnijem radu pravosuđa i ono što je najvažnije, bržem ostvarivanju prava građana pred sudom. Ovaj stepen predloženih izmena predstavljao je jedan korak u reformi, i ostvarivanje ravnoteže između želja, potreba i mogućnosti. Za dalju reformu ostalo je da se reši još niz problema, uvođenje novih standarda i ostvarenje težnji, kako pravosuđa tako drugih učesnika u postupku, radi što boljeg i bržeg rešavanja pravnih odnosa.