INTERMEX jeste privatno preduzeće, i kao svako preduzeće, radi (proizvodi i trudi se - na sve načine - da proda svoje proizvode) da bi ostvarilo dobit odnosno profit. To je cilj svakog preduzeća, ono zato i postoji. To je osnovna svrha. Mi to ne krijemo. Upravo - suprotno.

Mi svojim nastupima pokazujemo da dobro poslujemo. Mislimo da vam time ulivamo sigurnost. Bili smo ovde na Kopaoničkoj školi prirodnog prava pre puno godina, tu smo i danas, veći i bolji i imamo nameru da tu i ostanemo još puno, puno godina.

Mi smo izdavačko preduzeće.

Mi ne trgujemo (ne preprodajemo tuđe stvari), iako bi tu bio veći profit.

MI PRAVIMO - proizvodimo softver i publikacije. Opšte je poznato da na tržištu ima puno isplativijih proizvoda od knjiga, časopisa, o softveru da i ne govorimo. Za razliku od razvijenih zemalja u nas su tiraži mali, proizvodnja skupa, a kupovna moć slaba. I u samom izdavaštvu ima lukrativnijih oblasti - horoskopi, proročanstva, ishrana ... - ali, mi se time ne bavimo. Prosto, mi proizvodimo softver i knjige u oblasti prava. To je naš izbor.

Dakle, kad zanemarimo sve zakonitosti koje važe za funkcionisanje i opstanak jednog preduzeća, apstrahujemo sve probleme koji su vrlo slični, bez obzira na delatnost preduzeća - ostaje nam - upravo ta delatnost kojom se preduzeće bavi i odnos prema njoj.

Rekla sam već, PRAVO, to je naš izbor. Naš odnos prema ovoj, vrlo širokoj oblasti, je krajnje kompleksan. On nije prost pa se ne može svesti na formulu - nađi propis, prekucaj ga, prečisti, upakuj, pošalji kupcu - jer mu je samo to potrebno. Ili primi tekst od autora, objavi ga u časopisu, pošalji časopis i gotovo. INTERMEX, kao izdavač, NE ŽELI DA BUDE SAMO PUKI “OBJAVLJIVAČ STANJA”.

Mi osmatramo, analiziramo i proučavamo stanje u pravnoj oblasti i nastojimo da odgovorimo potrebama trenutka u kome se nalazimo i zahtevima vremena koje je pred nama. Nastojimo da sagledamo i shvatimo probleme, pomognemo u njihovom rasvetljavanju i eventualnom rešavanju. U tom cilju i angažujemo eminentne pravne stručnjake, koji mogu da otklone dileme, da pomognu u izbegavanju stranputica i, što je vrlo važno, da ponude prava rešenja.

Jednom rečju, INTERMEX želi svojom delatnošću da DOPRINESE RAZVOJU PRAVA u našoj zemlji.

Dozvoliću sebi ovom prilikom, da iznesem svoja zapažanja o našoj struci. Mislim da mi zvanje pravnika i dugogodišnje iskustvo u profesiji koju su Rimljani s pravom najviše cenili, omogućava da javno saopštim vlastita stanovišta o položaju pravničke struke u našem društvu.

Odmah da kažem - mesto koje pravnici zauzimaju u našem društvu nije sjajno. Mislim, takođe, da smo i sami krivi za mesto na kome se nalazimo.

Ko su glavni ljudi u preduzećima - generalni direktor (obično ekonomista), finansijski direktor (skoro uvek - ekonomista), sledeći važni čovek - inženjer. Gde je pravnik u uobičajnoj kadrovskoj formaciji. Najčešće, ako i ima zvanje direktora, ukoliko nije “kadrovik”, “sekretar” i sl. onda je - direktor opštih i pravnih poslova, ali nema značaj prethodne trojice, već je obično na nivou šefa računovodstva. Svaka čast onima koji nisu u opisanoj situaciji, ali ovo je ipak najčešće stanje (i to za one koji su se popeli na lestvici, dok razne referente, saradnike i slično ne pominjemo).

Dakle, jedan prilično potcenjivački odnos prema pravnicima (uz relativan izuzetak - profesora prava i sudija). Kažem relativan izuzetak, jer sudije su, u našoj zemlji, na najnižem (za sudiju) mogućem rejtingu (svedeni su na nivo osrednjeg državnog činovnika), a profesorima pristojan rejting ne daje sama pravna struka (ona im čak baca malu senku) već zvanje profesora.

To je ono kako nas drugi vide. Ali, i sami smo izvojevali svoju poziciju. Ili, ako je baš nismo u potpunosti sami uspostavili, onda smo se, sigurno, lako predali i prilično joj doprineli.

Sećate se još iz gimnazije, podele na prirodni i društveni smer, pri čemu je prirodni “važniji”, jer tamo idu bolji đaci, pa se i više ceni. Ovakvo vrednovanje je još izrazitije kada se porede fakulteti. Medicina, građevina... su “ozbiljni, važni” fakulteti, dok su pravo, ekonomija - tako.

Otćutali smo potcenjivačke komentare, sakrili se u svoje kancelarije, okružili se svojim papirima i knjigama i prepustili drugima neke oblasti da ih oni kreiraju, da u njima oni određuju vrednosne kategorije i postavljaju pravila.

Dakle, obligacije, ugovori - jesu pravni “zabran”, a poslovanje (čija suština je nekakav ugovor sa drugim firmama ili licima) - e to nije.

Čak i u izrazima koji su “mešani” - npr. PRIVREDNO-PRAVNO - asocijacija NIJE NA NAŠOJ STRANI.

Mi ustuknemo, ekonomisti uskaču.

A i to vaše - načelo savesnosti - pa nama se to podrazumeva, nama nije u interesu da je drugačije, mi ne dozvoljavamo nepoštovanje toga.

Mi se složimo. Povučemo se. To stvarno “nije naše” i odemo u svoje kancelarije da “važno diktiramo - akt o preuzimanju zaposlenog” vodeći računa da se ne radi o radniku nego o zaposlenom.

Ako poslovno pravo - nije naš problem, ako nas se porezi - ne tiču, šta je naše?

KRIVICA? Da li je samo krivično pravo, naše pravo?

Da li i mi verujemo u ono što smo mogli pročitati u novinama od pre neki dan da pravnici “jurišaju” umesto u sudove na ministarska i poslanička mesta.

To bi i bila poruka, koju smo želeli da uputimo svim pravnicima ovom nagradom.