Beograd, Policijska Akademija, 2003, str. 393

Početkom aprila 2003. godine objavljena je knjiga sa nazivom Policijska informatika doc. dr Slobodana R. Petrovića, koja ima karakter udžbenika za istoimeni predmet na Policijskoj akademiji. Knjiga sadrži predgovor i 12 poglavlja, kao i popis korišćene literature koji obuhvata 87 naslova na srpskom i engleskom jeziku, a tekst je obogaćen sa 152 fusnote i velikim brojem adekvatnih grafičkih interpretacija (slika, šema, tabela ...).

U Predgovoru se ukratko ukazuje na osnovne karakteristike informacione tehnologije, potencirajući njeno eksplozivno širenje i upotrebu u svim sferama ljudske delatnosti: od informisanja, komuniciranja, edukacije i zabave, preko kooperacije u realnom vremenu, izvršavanja raznih poslovnih, administrativnih i drugih obaveza, kontrole i upravljanja složenim aktivnostima i procesima, pa do najsloženijih oblika kriminalne delatnosti. Autor ukazuje na imperativnu potrebu praćenja, razumevanja i ovladavanja informacionom tehnologijom u meri koja će omogućiti njenim korisnicima da na najbolji mogući način iskoriste mogućnosti koje im pruža ova tehnologija. S tim u vezi, ukazuje se na tranziciju klasičnog kriminaliteta, uključujući špijunažu i terorizam, u nove, znatno složenije forme kompjuterskog kriminaliteta, čije uspešno rasvetljavanje i rešavanje zahteva informatički osposobljene policajce i organe pravosuđa. Ovo utoliko pre jer je naša zemlja povezivanjem na Internet “široko otvorila” kapije svojih informacionih autostrada ne samo dobronamernim i poželjnim, već i nezvanim i zlonamernim gostima, od kojih nas mogu zaštititi samo vrhunski profesionalci novog doba.

U prvom poglavlju (Osnovi kibernetike) obrađuju se osnovi kibernetike, koja izučava opšte zakonitosti procesa upravljanja, nezavisno od njihove prirode. Reč je o relativno mladoj nauci koja je nastala sredinom XX veka, a koju autor, radi lakšeg sagledavanja i razumevanja, osvetljava kroz kraći istorijski osvrt na ono što joj je prethodilo, kao i na istorijske okolnosti koje su doprinele njenom nastanku. Posebno se ističe da je kibernetika dala teorijske osnove za automatizaciju i da je odigrala veoma značajnu ulogu u tehničko-tehnološkom razvoju društva.

Uprkos značajnoj istorijskoj ulozi, kibernetika nije uspela da se uspostavi kao autonomna disciplina, a glavni razlog za to autor nalazi u rapidnom rastu specijalizovanih i aplikativno orijentisanih “sporednih” disciplina, kao što su kompjuterske nauke, veštačka inteligencija, neutralne mreže i kontrolni inženjering, koje su preuzele i asimilirale mnoge od osnovnih ideja, principa i logike kibernetike. Međutim, duh i filozofija kibernetike i dalje žive kroz sveprisutan prefiks “kiber” (“cyber”). Nastavak iste glave posvećen je dvema naučnim disciplinama koje su nastale iz kibernetike i koje predstavljaju njene fundamentalne delove. To su Teorija sistema i Teorija informacija. Autor ovo objašnjava činjenicom da je informatika, kojoj je najveći deo knjige u suštini i posvećen, nova naučna disciplina koja se u velikoj meri oslanja na rezultate i dostignuća drugih naučnih oblasti, a pre svega teorije sistema i teorije informacija.

Drugo poglavlje (Informatika i informacioni sistemi) započinje istorijskim osvrtom na razvoj tehnologije obrade podataka. Analiza veoma dugog perioda čovekove prošlosti otkriva da je tehnologija obrade podataka temelj svih drugih tehnologija. Digitalizacija je značajno doprinela proširenju potencijalnih mogućnosti, osetnom uvećanju kvaliteta i brzine i drastičnom smanjenju troškova prikupljanja, skladištenja, obrade i distribucije podataka i informacija, i emancipovala informatiku kao nezavisnu profesionalnu i akademsku disciplinu. U nastavku autor detaljnije razrađuje termin Informacioni sistemi i daje više njegovih definicija. Autor navodi i detaljno obrazlaže osnovne funkcije informacionih sistema, kao i njihovu klasifikaciju i arhitekturu.

U trećem Poglavlju (Računari) daje se istorijski osvrt nastanka i razvoja računara kroz generacije. Izlažu se matematičke osnove računara u okviru čega su obrađeni brojni sistemi, teorija kodiranja i logičke osnove. Takođe su obrađeni arhitektura i organizacija računara. U četvrtom Poglavlju (Softver) razmatran je sistemski i aplikativni softver. U okviru sistemskog softvera ukratko su obrađeni programski jezici, a detaljnije operativni sistem i uslužni programi. U delu posvećenom aplikativnim softverima obrađeni su softveri za obradu teksta, tabelarnu obradu podataka, upravljanje bazama podataka i softveri za igre i zabavu.

U petom Poglavlju (Teorija algoritama i programiranje) opisuje se top down metoda razvoja programa (softvera), koja podrazumeva sledeće celine: Definisanje problema, Razvijanje programske logike, Pisanje programske logike u odabranom programskom jeziku (kodiranje programa), Prevođenje programa u mašinski jezik, Testiranje i otklanjanje grešaka, Dokumentovanje programa, Eksploatacija i održavanje. Određenu pažnju autor posvećuje i izradi algoritama. U šestom Poglavlju (Organizacija podataka) autor ukratko obrazlaže aktuelne forme digitalnog organizovanja podataka: bit, baj, polje, slog, klasa i datoteka, a širu pažnju posvećuje razradi baza podataka, dok je u sedmom Poglavlju detaljno objašnjen personalni računar.

Osmo Poglavlje (Razvoj informacionih sistema) autor počinje konstatacijom da je informatička pismenost dostigla planetarne razmere, a količina stečenog informatičkog znanja i, što je naročito značajno, praktičnog iskustva koje je nekada i preskupo plaćeno, obećavaju da će nova rešenja zaista biti optimalna. Da bi se izbegli promašaji iz prošlosti neophodno je kreirati strateški pogled “odozgo na dole” na izgradnju i razvoj informacionih sistema, što bi omogućilo da se osnovne delatnosti sistema strateški (dugoročno) planiraju i razrešavaju i to preko neke dobro definsane, formalne i standardne metodologije, koja je bazirana na najboljoj praksi i koja podrazumeva organizovan i dokumentovan skup alata, procedura i smernica za sve faze razvoja i održavanja kompleksnih sistema.

Globalno posmatrano, izgradnja i razvoj informacionih sistema podrazumeva dve grupe aktivnosti: planiranje razvoja informacionih sistema i sam razvoj informacionih sistema. Svaku od ovih grupa aktivnosti autor u nastavku detaljno obrazlaže.

Na početku devetog Poglavlja (Automatizacija kancelarijskog poslovanja) autor konstatuje da se zahvaljujući širenju informacione tehnologije priroda posla u mnogim domenima osetno i veoma brzo menja. Mikroračunari i telekomunikacije forsiraju nov način rada, zbog čega su svi društveni segmenti već preživeli ili će morati da prežive radikalnu transformaciju. Upravo ovakvi tehnološki trendovi, ističe autor, prisiljavaju organizacije na implementacije promena u poslovnim procesima da bi se adaptirale na izmenjene okolnosti i istovremeno postigle osetno bolje rezultate. Ovo je naročito značajno u administrativnom domenu u kojem je rešenje za uvećanje produktivnosti nađeno u automatizaciji administrativnih poslova korišćenjem prvenstveno informacione tehnologije.

U tom kontekstu autor naglašava i obrazlaže mesto, ulogu i značaj automatizovanih kancelarijskih (administrativnih) sistema, sistema koji su nastali tranzicijom iz tradicionalnog pristupa obradi dokumentacije na sistemski pristup, a koji su namenjeni radnicima na svim nivoima, uključujući rukovodioce. Ovi sistemi kombinuju različite tehnologije da reduciraju manuelni rad u procesu funkcionisanja efikasnog kancelarijskog ambijenta, kao što su: diktiranje, kucanje, odlaganje, kopiranje, faks, mikrofilm, telefonski pozivi i operacije na telefonskoj centrali, kao i mnoge druge. Automatizacija kancelarijskog poslovanja, verovatno će postati jedna od najbrže rastućih i najznačajnijih industrija našeg vremena. Ona već primenjuje elektronsku tehnologiju na širok skup aplikacija i donosi značajne promene u načinima po kojima bi ljudi i organizacije trebalo da rade - povećavajući njihove mogućnosti, ali i kvalitet i kvantitet njihovog doprinosa.

Kako esenciju svakog poslovnog sistema čine informacije i način njihovog korišćenja, to automatizacija administrativnog poslovanja uključuje planiranje i primenu integrisanih alata i metoda za rukovanje informacijama da bi se povećala produktivnost izvršilaca ovih operacija, ali i efikasnost korišćenja informacija. Dakle, fokus nove tehnologije je usmeren, s jedne strane na rukovanje operacijama od strane administrativnih izvršilaca, a s druge strane na korišćenje ovih informacija u procesu donošenja odluka. Iz tih razloga autor upućuje na potrebu sagledavanja organizacione šeme i upravljačke strukture poslovnih sistema.

Jedanaesto Poglavlje je posvećeno Računarskim mrežama. U okviru ove glave najpre su obrađeni elementi (komponente) za povezivanje i za proširenje mreže. U drugom delu ove glave se razmatraju same mreže i to: mrežni operativni sistemi, mreže raznih veličina, arhitektura mreže, mrežna topologija, mrežne tehnologije, vrste povezivanja i protokoli.

Dvanaesto Poglavlje je posvećeno Internetu, uključujući kratak istorijat nastanka i razvoja Interneta, a zatim je pažnja posvećena Internetu u današnjem vremenu. Autor konstatuje da Internet danas predstavlja jedan od najuspešnijih primera beneficija proisteklih iz investicija u istraživanje i angažovanosti na razvijanju informacionih struktura. On obezbeđuje pristup do bogatstva informacija o bezbrojnim temama priloženih od ljudi širom sveta. To je biblioteka bez zidova i bez kraja, pri čemu niko tačno ne zna koliko je pojedinačnih datoteka smešteno na Internet. Broj se sigurno kreće na nivou mnogo miliona i uvećava se rapidnim tempom. Internet je, ocenjuje autor, možda jedan od najvećih izuma našeg doba, ako se kao kriterijum za ocenjivanje i upoređivanje uzme dubina i širina uticaja koji ostvaruje na društvo u celini:

U posebnom delu ovog poglavlja obrađen je odnos policije i Interneta. S tim u vezi autor s pravom ukazuje na potrebu što intenzivnijeg uključivanja i povezivanja policijskih organa na Internet kako bi na najbolji mogući način služili građanima. Autor posebno izdvaja jadan skup mogućnosti koji za policiju mogu biti od velikog interesa: Javnost rada i informisanje; Razvoj kanala komunikacije; Pojednostavljenje procedura i administrativnih poslova; Edukacija. Svaku od ovih opcija autor u nastavku detaljno razrađuje.

Na kraju treba istaći da su posebno, deseto Poglavlje (O informacionom sistemu MUP-a R. Srbije), uradili dr Igor Uroš i mr Brankica Popović, asistenti na predmetu Policijska informatika. Ono sadrži kratak osvrt na istoriju izgradnje i razvoja informacionog sistema organa unutrašnjih poslova Republike Srbije. Ova glava takođe pruža vrlo korisne informacije i opšta saznanja o dostignutom nivou razvoja, kao i o planovima za dalji razvoj Informacionog sistema MUP-a Republike Srbije.

Može se zaključiti da ova knjiga, između ostalog, predstavlja i zaista kvalitetan doprinos približavanju prava i tehnologije, i da može korisno poslužiti zainteresovanim ne samo iz redova policije, pravosuđa i advokature, već i svih drugih organa i organizacija, pa i najširih poslovnih krugova. Naime, nesporno je da su informacioni sistemi postali veoma značajna i neizbežna investicija u ukupnoj strategiji svakog iole ozbiljnijeg poslovnog sistema, s ciljem stvaranja uslova za efikasniji, racionalniji, kvalitetniji, pouzdaniji i jeftiniji način izvršavanja osnovnih operacija, podržavanja donošenja odluka, zadovoljavanja zahteva izveštavanja rukovodstva i zadovoljavanja potreba za javnim pristupom informacijama.

Prof. dr Milan Milošević