Slobodan Vučetić
sudija Ustavnog suda Srbije

Jedna od nekoliko bitnih pretpostavki ekonomskih reformi jeste odgovarajuća reforma pravnog sistema i izgradnja pravne države, odnosno uspostavljanje vladavine prava. Pri tome je izuzetno važno da reforme ekonomskog i pravnog, posebno sudskog sistema, budu sinhronizovane, kako sadržinski, tako i vremenski.

Glavna garancija vladavine prava je kompetentno i efikasno pravosuđe, pre svega nezavisno sudstvo. Da bi pravosuđe, pre svega sudovi, bili čvrst oslonac i garant ostvarivanja ekonomskih reformi, nužno je u najkraćem roku izvršiti reformu pravnog sistema u bar tri osnovna područja.

Prvi je reforma samog pravosuđa, prvenstveno sudova, njihovo organizaciono, kadrovsko, materijalno, stručno i tehničko osposobljavanje za efikasno i kvalitetno postupanje u predmetima vezanim za ekonomske reforme, ugovorne i druge odnose privrednih subjekata.

Nedavno usvojeni novi zakoni u oblasti pravosuđa samo su neophodna normativno-institucionalna pretpostavka i okvir, čije ostvarivanje tek treba da otpočne.

Treći zadatak je bitno poboljšanje materijalnog položaja pravosuđa, koje je posle donošenja novog zakona o sudskim taksama, realno ostvarivo u kratkom roku. Radi obzbeđenja stabilnih i izdašnih izvora finansiranja pravosuđa, trebalo bi uvesti instituciju pravosudnog budžeta kao sastavnog, ali i relativno autonomnog dela državnog budžeta u čijem bi koncipiranju i realizaciji učestovao Visoki savet pravosuđa.

Sve ove i druge mere treba da doprinesu uspostavljanju nezavisnog sudstva, pre svega u odnosu na izvršno-upravnu vlast, ali i na sve vrste bilo čijih uticaja ili pritisaka na sudove i sudije. Nedavno uvedeni Visoki savet pravosuđa, koji će biti jedini ovlašćeni predlagač izbora sudija i tužilaca i u kome će većinu činiti ugledne sudije i tužioci, jedan je od najvažnijih koraka u tom pravcu. Naravno, posebna odgovornost stoji na svakom sudiji, čija visoka stručna kompetencija, moralna dostojnost i hrabrost, ne može biti obezbeđena nikakvim propisima, deklaracijama, niti dobrim platama.

Drugi sektor reformi na relaciji pravosuđe - ekonomske reforme odnosi se na hitne promene nekih procesnih zakona, pre svega onih na osnovu kojih se vodi postupak pred privrednim sudovima. Reč je o Zakonu o parničnom postupku i Zakonu o izvršnom postupku.

Primera radi, Zakon o parničnom postupku, donet je pre dve decenije, za ambijent društvene svojine i privrede koja je bila netržišna, odnosno kvazitržišna. Taj zakon, pre svega, pogoduje dužniku koji može skoro neograničeno da odugovlači sudski postupak, zbog čega sporovi u privrednim sudovima nedopustivo dugo traju. Time se suštinski usporava ekonomska reforma, ugrožavaju vitalni ekonomski interesi privrednih subjekata, degradira ugovor kao ključni pravni instrument poslovnih odnosa i garant efikasne poslovne saradnje, a posebno destimulišu strani investitori.

Zakon o izvršnom postupku, iako je značajno poboljšan sredinom 2000. godine (jer je omogućio efikasnije izvršenje sudskih odluka) još nije usklađen sa pravnim standardima Evropske unije, što predstoji.

Takođe je nužno što pre doneti Zakon o arbitraži kojim bi se regulisala arbitraža između domaćih pravnih lica, kao i spoljnotrgovinska arbitraža, i detaljno uredila pitanja nadležnosti i postupak pred arbitražom. Time bi se bitno ubrzalo rešavanje niza privrednih sporova i dao veliki doprinos bržem sprovođenju ekonomskih reformi, odnosno uspostavljanju tržišne privrede.

Treći sektor pravnih reformi, koje su bitne za efikasnije funkcionisanje pravosuđa i sprovođenje ekonomskih reformi, su brojni zakoni koji čine okosnicu ekonomske reforme i koje treba doneti ili izmeniti u najkraćem mogućem roku. To su sledeći zakoni: Zakon o obezbeđenju potraživanja, Zakon o hipotekarnoj banci, Zakon o zemljišnim knjigama. Zatim, izmene sledećih zakona: Zakona o upisu u sudski registar, Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka, Zakona o preduzećima, Zakona o javnim preduzećima, Zakona o stranim ulaganjima, Zakona o NBJ, Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, antimonopolskog zakona, Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o hartijama od vrednosti, Zakona o kamatama, Zakona o tržištu novca, deviza i hartija od vrednosti. Poseban problem je blokada, odnosno izuzetno velika sporost zakonodavnog postupka u federaciji u čijoj je nadležnosti donošenje najvećeg broja sistemskih ekonomskih zakona.

Urgentno rešavanje pobrojanih i drugih zadataka u oblasti pravnih reformi u pravosuđu i ekonomskom sistemu treba da stvori novi pravni okvir i ambijent za tržišnu privredu. Pri tome, nova zakonska rešenja treba da budu vrlo precizna i realno primenjiva - u funkciji ekonomskih reformi, kako ne bi dolazilo do toga da legalno postupanje sudova otežava ekonomske reforme i izaziva sukob interesa i ustavnih ovlašćenja sudske i izvršne vlasti.

Specifičan način rada sudova, dugotrajne i višestepene sudske procedure, obično su u sukobu sa urgentnim potrebama privrednih subjekata u sporu, a svakako jedne od strana u sporu. A onda se tu, po pravilu, pošto je reč o "borbi za opstanak" i o velikim finansijskim sredstvima, angažuju razne direktne ili pobočne lične, političke i druge "veze" i uticaji u korist jedne ili druge strane. U pojedinim sporovima angažuju se i mediji sa svojim interpretacijama. Sve to objektivno mogu biti direktni ili indirektni pritisci ili uticaji na sud, odnosno sudije.