|
DVA VEKA PRAVNOG FAKULTETA
UNIVERZITETA U BEOGRADU
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
obeležavajući 200
godina Univerziteta u Beogradu organizovao je svečanu akademiju i
izložbu: "Prosvetiteljska
misija Dositeja Obradovića".
Time je
(28.5.2008. godine)
obeleženo 200
godina školstva u Srbiji i dva veka postojanja Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
U amfiteatru V Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu održana je svečana akademija o radu i životu
Dositeja Obradovića,
a potom u holu ispred biblioteke fakulteta svečano je otvorena
izložba "Prosvetiteljska
misao Dositeja Obradovića".
Ovim svečanostima uz brojne zvanice
prisustvovali su i predsednici Ustavnog suda Srbije,
Vrhovnog suda Srbije,
Višeg trgovinskog suda,
Okružnog i opštinskih sudova u Beogradu,
rektori,
dekani, profesori,
akademici…
Prof.
dr Branko Kovačević,
rektor beogradskog univerziteta,
u uvodnoj reči podsetio je da se istorija moderne srpske države
temelji na istoriji Beogradskog univerziteta.
Prema njegovim rečima,
Visoka škola koju je
1808. godine osnovao Dositej Obradović predstavlja koren visokog
obrazovanja u Srbiji.
Prof.
dr Mirko Vasiljević,
dekan Pravnog fakulteta,
naglasio je da je prvi Pravni fakultet u Beogradu imao tri
nastavnika i devet studenata,
a danas može da se poredi sa fakultetima u Cirihu i Atini.
On je izrazio uverenje da će Komisija
za akreditaciju fakulteta temeljno obaviti svoj posao i da će sa
Univerziteta biti uklonjene institucije koje ne ispunjavaju standarde.
Dekan Vasiljević je istakao i sledeće:
"… dvesta godina
Univerziteta u Beogradu i time i Pravnog fakulteta kao najstarije
članice, u državi
koja nije bila miljenik istorije na vetrovitom Balkanu,
zavređuje pažnju i poštovanje.
Ovo tim pre što tradicija ove institucije skoro da se poklapa sa
tradicijom moderne države Srbije,
koja je 2004.
godine proslavila dvestotu godišnjicu,
što je svakako jedan od retkih primera u modernoj istoriji države
i prava. Svesni smo
ipak da je to daleko od tradicije univerziteta srećnijih zemalja,
kojima je istorija bila naklonjena,
tako da imaju viševekovne univerzitetske centre,
poput Bolonje,
Oksforda,
Kembridža, Sorbone,
Monpeljea,
Upsale, Praga,
ali smo takođe svesni da smo stariji od jedne Sofije,
Bukurešta,
Bratislave, Trsta,
Tokija, kao
i da smo vršnjaci Atine ili Ciriha.
Pravovremeno zasnivanje Pravnih studija
odmah nakon stvaranja moderne Srbije,
omogućilo je Srbiji da bude četvrta evropska zemlja koje je ne
tako dugo posle Francuske
(1804, Code civile)
i Austrije (1811,
Građanski zakonik)
i Holandije (1838)
donela svoj Građanski zakonik
(1844). Time je Srbija,
kao i njen Pravni fakultet,
odlučno zakoračila ka visinama.
Od tri profesora i devet učenika
– studenata,
Pravni fakultet dosegao je danas razmere fakulteta sa najviše nastavnika
i saradnika, kao i
studenata, u
evropskim i svetskim razmerama.
Razvojna linija katkad se burom istorijske matice na kratko
prekidala, nakon
čega se Fakultet opet snažno uspravljao i jačao.
Danas, 200
godina od osnivanja,
jezikom statistike,
Pravni fakultet u Beogradu izgleda ovako:
110 nastavnika i saradnika,
blizu 50.000
diplomiranih studenata (danas
u proseku godišnje diplomira oko
600 studenata,
što čini oko 1/3
od upisanih),
iškolovanih 850
doktora nauka i
1.150 magistara nauka,
raspolaže sa bibliotekom koja poseduje oko
200.000 knjiga i časopisa i spada među bogatije stručne
biblioteke u širem regionu Balkana
(neke od knjiga su pravi rariteti,
poput izdanja Justinijanove kodifikacije iz XVII veka).
Osam predsednika i potpredsednika Vlade Srbije bili su profesori
ovog fakulteta, a
njih 15 ministri;
19 profesora ovog fakulteta bili su ili jesu akademci,
a njih 15
rektori Univerziteta u Beogradu.
Plejada profesora ugrađivala je sebe od
osnivanja do danas u integritet ove institucije.
Posebno je bilo važno da već od osnivanja u njenim amfiteatrima
budu profesori koji su se školovali na prestižnim evropskim
univerzitetima sa snažnom reputacijom.
Tako su se unosili u mlade naraštaje evropski duh i ideje,
što je svakako uticalo da Srbija u oba svetska rata bude na
strani sila pobednica.
Beč,
Budimpešta, Berlin,
Lajpcig,
Pariz, Ženeva i
drugi značajni evropski univerziteti školovali su velika pravnička pera
tadašnje Srbije:
Jovana Steriju Popovića,
Gligorija-Gligu
Geršića, Stojana
Novakovića,
Branislava Nušića,
Aćima Čumića,
Milenka Vesnića,
Kostu Kumanudija,
Andru Đorđevića,
Slobodana Jovanovića,
Mihaila Ilića,
Đorđa Tasića,
Živojina Perića,
Teodora Taranovskog,
Aleksandra Solovjeva,
Božidara Markovića,
Mihaila Konstantinovića,
Borislava Blagojevića,
Milana Bartoša,
Tomu Živanovića,
Mehmeda Begovića,
Jovana Lovčevića,
Radomira Lukića i mnoge druge.
Od Evrope su učili,
ali su Evropi i vraćali mnogi profesori ovog fakulteta,
kao gostujući profesori vodećih univerziteta:
Sorbone,
Oksforda, Kembridža,
Bolonje,
Edinburga, Graca,
Rima, Pariza,
Moskve,
Ženeve, Atine,
Praga.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
je pružao izuzetnu profesionalnu pomoć u osnivanju i stasavanju brojnih
mlađih pravnih fakulteta u Srbiji
(Niš, Novi
Sad, Priština,
Kragujevac)
i bivšoj Jugoslaviji (Skoplje,
Podgorica,
Sarajevo, Mostar,
Split, Banja
Luka, Istočno
Sarajevo).
Na putu Srbije ka evropskim
integracijama Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu želi da bude
aktivniji činilac izgradnje harmonizovanog prava sa pravom EU,
pravnog uređenja tržišne i moderne konkurentske privrede,
demokratske države koja poštuje ljudska prava,
vladavinu prava i vrednosti međunarodnog pravnog poretka.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu želi uključivanje
celovite Srbije u EU i svoje akademske zajednice u evropski obrazovni
prostor, na
osnovama trasiranim Bolonjskom deklaracijom,
koju shvata i primenjuje kao skup univerzalnih principa i
putokaza, a ne kao
dogmu i imperativ,
imun od kritičkog viđenja,
kao obeležja nauke i naučnih principa.
Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu u godini svoje dvestote godišnjice,
dobio je i formalnu legitimaciju za takve aspiracije
– nacionalnu državnu akreditaciju/licencu,
kao pravni fakultet društvenih nauka u Srbiji.
Prvi u osnivanju i prvi u akreditaciji,
što ga legitimiše da postavlja visoke standarde nastave i nauke i
da zahteva njihovo bespogovorno poštovanje.
Samo je to put za ulazak u evropsku univerzitetsku zajednicu,
samo je to put za afirmaciju prava i vladavinu prava i pravnu
sigurnost.
Danas kada Srbija po ko zna koji put u
svojoj burnoj istoriji bije bitku za očuvanje svog teritorijalnog
integriteta, ali ne
više svetlim oružjem,
već znanjem i diplomatskim umećem,
naša je obaveza da se,
posebno i u povodu dvestote godišnjice Univerziteta u Beogradu,
koji svoju tradiciju baštini na Dositejevoj Velikoj školi,
na primeren način odužimo,
što ovom akademijom i činimo,
čoveku prosvećenom patrioti,
čoveku koji je povezao vekove i premostio kulture i čija luča
prosvetiteljstva ne sme nikad biti ugašena,
kao što ne sme nikad biti zaboravljeno njegovo podsticanje
nacionalne svesti posebno sa
"Vostani Serbije!".
Dositeja se,
dakle, treba sećati
i ove i sledeće i svake naredne godine,
kako bi nas to sećanje uvek opominjalo da bolje razumemo ko smo,
šta smo i kuda idemo,
kako bi nas to stanje uvek opominjalo da naš pojam Evrope nije
lonac za topljenje nacija i kultura u bezobličnu masu bez boje i ukusa,
kao što to danas žele neki korifeji našeg evropejstva.
"Leži i ležati će doveka u ropstvu jedan narod kojega srce ne zna
šta je nacionalni ponos" –
večit je nezaborav njegovih reči!
Dakle, naša
Evropa je Evropa nacija,
prosvećeniih i samosvesnih,
Evropa različitih kultura ponosnih na svoju posebnost,
Evropa nacija morala i slobode.
Dvadeset prvi vek je vek znanja.
Nema kvalitetnog znanja bez kvalitetnog obrazovanja,
za šta je u Srbiji pored hirurškog reza za odstranjivanje
kancerogenog tkiva potrebno obezbediti i značajnija budžetska izdvajanja.
Jer, kako
nas pouči jevrejska poslovica:
"tamo gde nema hleba nema ni obrazovanja,
a gde nema obrazovanja nema ni hleba"!
Zapaženo izlaganje na svečanosti imao
je Stevan Bugarski na temu
"Dositej kao čovek".
Docent dr Zoran Mirković besedio
je na temu "Dositej
Obradović i Velika škola",
a prikazan je i dokumentarni film o Dositeju Obradoviću
"Dositej –
učitelj za sva vremena"
(u produkciji RTS).
O prosvetiteljskoj misiji Dositeja
Obradovića, svečano
je otvorena, u holu
ispred biblioteke Pravnog fakulteta u Beogradu,
izložba.
Izložbu kao i uspešan katalog o istoj
čine dva osnovna bloka:
U prvom su prilozi Stevana Bugarskog o
Dositejevim knjigama na rumunskom i u Rumuniji,
i tekst dr Zorana S.
Mirkovića o Dositejevom
"Slovu"
održanom prilikom osnivanja Velike škole u Beogradu
1808. godine.
Drugi blok obuhvata predstavljanje prvih izdanja Dositejevih
knjiga kojima je on vršio svojevrsnu prosvetiteljsku misiju u Srbiji.
Priredio:
Milan Milović,
sudija Višeg trgovinskog suda u penziji
|
