BRISANJE IZ REGISTRA
I POSTUPANJE PREMA NEAKTIVNIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

Milan Milović,
dugogodišnji sudija Višeg trgovinskog suda

Odredbom člana 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata (“Službeni glasnik RS”, br. 55/2004 i 61/2005), u odnosu na tzv. neaktivne privredne subjekte, predviđeno je da se po isteku roka od 12 meseci od dana prevođenja u status neaktivnog subjekta, privredni subjekt briše iz Registra.

U realizaciji ove novine koja propisuje brisanje neaktivnih privrednih subjekata i omogućavanje ostvarivanja osnovnog cilja zbog koga je Registar privrednih subjekata ustanovljen (a to je postojanje ažurne baze podataka o svim privrednim subjektima na teritoriji Republike Srbije), postupanje prema neaktivnim privrednim subjektima - regulisano je detaljno u Uredbi o postupanju državnih organa, organizacija i pravnih lica prema neaktivnim subjektima brisanim iz Registra privrednih subjekata (“Službeni glasnik SRS”, br. 49/2006).

Osnovni razlog za donošenje navedenog propisa je:

Prevođenje privrednih subjekata u Registar privrednih subjekata (u daljem tekstu: Registar) završeno je 15. juna 2005. godine, kada je istekao rok za prevođenje bez plaćanja naknade. Do isteka navedenog roka, u Registar je prevedeno oko 69.000 privrednih subjekata. Posle isteka roka, svi privredni subjekti koji nisu podneli prijavu za prevođenje, prevedeni su u status neaktivnih privrednih subjekata, u skladu sa Zakonom. Na taj način je stvorena ažurna evidencija i jasna slika o tome koliko u Republici Srbiji ima aktivnih privrednih subjekata. Zakonom je data mogućnost neaktivnim privrednim subjektima da se, u dodatnom roku od godinu dana, koji je istekao 15.6.2006. godine, uz naplatu naknade, ipak prevedu u status aktivnih privrednih subjekata. Tu zakonsku mogućnost je iskoristio mali broj neaktivnih privrednih subjekata.

Procena je da će u statusu neaktivnih privrednih subjekata ostati oko 150.000 privrednih subjekata.

Reč je, uglavnom, o subjektima koji već godinama nemaju poslovnu aktivnost ili je nikad nisu ni započinjali, a u većini slučajeva ne poseduju imovinu. Od tog broja manje od 15.000 neaktivnih privrednih subjekata ima otvorene račune kod poslovnih banaka.

Izuzetno je važna činjenica da su ti subjekti već odavno trebalo da budu likvidirani, s obzirom da se do sada nisu uskladili ni sa ranije važećim propisima, kao na primer sa Zakonom o preduzećima (“Službeni list SRJ”, br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02). Postupci likvidacije nisu pokretani jer ni osnivači privrednih subjekata, a ni trgovinski sudovi koji su takve postupke trebali da pokreću po službenoj dužnosti, nisu bili spremni da snose troškove takvih postupaka.

Takvo stanje je dovelo do toga da u Republici Srbiji postoji 2/3 privrednih subjekata koji nisu organizovani u skladu sa zakonom, a u većini slučajeva ne posluju, bez ikakve sankcije za nepoštovanje zakona, iako su takve sankcije bile propisivane.

Ako bi se ovakvo stanje održalo, neaktivni privredni subjekti bi i dalje bili nagrađeni zbog nepoštovanja propisa, čime bi se održavalo stanje pravne nesigurnosti koje postoji u ovom momentu, jer neaktivni privredni subjekti, kao ravnopravni učesnici u pravnom prometu, mogu da posluju, iako za to ne ispunjavaju zakonske uslove.

Konstituisanjem Registra privrednih subjekata, su po prvi put u Republici Srbiji, stvoreni uslovi za uspostavljanje ažurne baze podataka koja je pri tome i centralizovana, elektronska, i potpuno javna.

Maja 2006. godine je okončan postupak unošenja u elektronsku bazu podataka o svim aktivnim privrednim subjektima u Republici Srbiji. Pristup ovim podacima je besplatan i dostupan svim zainteresovanim licima, preko internet strane Agencije za privredne registre, pa im je na taj način omogućen veći stepen pravne sigurnosti u poslovanju. Bazu podataka takođe koriste drugi državni organi (Poreska uprava, Narodna banka Srbije, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja) kako pristupom internet strani Agencije, tako i dobijanjem podataka u elektronskoj formi od Agencije.

Cenjene su i mogućnosti da se problem reši bez donošenja posebnog propisa, ali je prevladao stav da je konkretan problem potrebno urediti na ovaj način, jer bi u suprotnom ostalo nedefinisano na koji način će postupati državni organi i organizacije i druga pravna lica u postupcima koji se odnose na brisane subjekte, u vezi sa njihovom imovinom, pravima i obavezama.

S obzirom na značaj postupka brisanja neaktivnih privrednih subjekata, ocenjeno je da bi mogle da nastupe štetne posledice usled nedovoljno uređenog postupanja nadležnih državnih organa i organizacija i drugih pravnih lica u izvršavanju i primeni ovog i drugih zakona.

Navodimo i bitna rešenja iz napred navedenog podzakonskog akta - Uredbe:

-  Uredbom se uređuje postupanje državnih organa, organizacija i pravnih lica prema neaktivnim privrednim subjektima brisanim iz Registra privrednih subjekata u pogledu sredstava tih subjekata, postupaka koji se vode pred sudovima i drugim nadležnim organima i raspolaganja njihovom imovinom.

-  Neaktivnim privrednim subjektima koji se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata brišu iz Registra, prestaje pravna i poslovna sposobnost danom brisanja.

-  Sredstva brisanog subjekta koja se u momentu brisanja nalaze na njegovom računu kod banke, koji se gasi u skladu sa Odlukom o uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke (“Službeni glasnik RS”, broj 33/05), prenose se na poseban račun, u skladu sa propisima kojima se uređuju poslovi platnog prometa.

-  Plaćanje obaveza prema brisanom subjektu, po pravnom osnovu koji je nastao pre njegovog brisanja iz Registra, vršiće se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje vanparnični postupak u delu koji se odnosi na sudski depozit.

-  Na postupke koji se vode pred sudovima, državnim organima i organizacijama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i pravnim licima koja postupak vode kao povereni posao, u kojima je jedna od stranaka brisani subjekt, primenjuju se zakoni kojima se uređuju ti postupci u delu koji se odnosi na prekid, odnosno obustavu postupka.

-  Nadležni državni organi, organizacije i pravna lica ne mogu da sprovode, registruju odnosno upisuju raspolaganja imovinom brisanog subjekta koja su vršena posle njegovog brisanja iz Registra.

-  Izuzetno, postupak po zahtevu za registraciju odnosno upis prava na pokretnim i nepokretnim stvarima brisanog subjekta u korist trećeg lica, može da se pokrene i/ili okonča i posle stupanja na snagu ove uredbe, ako su se za to stekli zakonski uslovi do dana njegovog brisanja.

-  Založna prava na imovini brisanog subjekta stečena do dana njegovog brisanja ostaju na snazi.

-  Agencija za privredne registre dužna je da na svojoj internet strani obezbedi dostupnost podataka o brisanom subjektu (poslovno ime i matični broj brisanog subjekta).

Prema obrazloženju donosioca Uredbe o postupanju državnih organa, organizacija i pravnih lica prema neaktivnim privrednim subjektima - donošenje iste je najbolji način za rešavanje istaknutih problema, a njena primena će omogućiti ujednačeno i definisano postupanje svih nadležnih organa u periodu od brisanja neaktivnih privrednih subjekata, pa do donošenja propisa kojim će se urediti pitanje njihovog pravnog sledbeništva.

S obzirom na to da pitanje pravnog sledbeništva brisanih subjekata spada u materiju Zakona o privrednim društvima, kao osnovnog korporativnog zakona, predlagač namerava da predloži donošenje izmena i dopuna istog zakona, kojim će se urediti to pitanje, tek po izvršenoj analizi efekata primene, kojom se svakako znatno postiže realizacija zakonske obaveze: Ostvarivanje ažurne baze podataka o svim privrednim subjektima na teritoriji Republike Srbije.